Autor: Manuela Graf | Foto:S.M. | 27.11.2008. - 07:43
Nije vila „Mir” („Maršalova intimna rezidencija”) izgledala uvek ovako, pravda se Miloš Alavanja, radnik na održavanju čuvenog zdanja još iz Titovog doba, dočekujući novinarske ekipe, prve posetioce ovog komunističkog „zabranjenog grada”. Seća se on srećnih vremena kada je nameštaj specijalno biran, ali je njega odnela sredinom devedesetih vojska, ko bi ga znao gde... Tada je krenulo prvo preuređenje, kuća je pripremljena za Lilića, još jednog nesuđenog stanara, a zatim i Miloševića, koji je jedini imao čast da u njoj živi, došli su kasnije i drugi tajanstveni vlasnici... I „preuređenja” u skladu sa zahtevima novih stanara.
Toplinu centralnog hola sa vešto izrađenim „svilenim krovom” (drvena konstrukcija presvučena belom svilom) zamenilo je poslednjih godina popularno „zvezdano nebo”, „radi lakšeg održavanja”, i ukrasio teget nameštaj modernih linija. Titov Beli i Zlatni salon za prijem u prizemlju zgrade, kabinete broj jedan u vreme Miloševića, ispunilo je šarenilo boja i stilova. Ko je bio i da li postojao arhitekta enterijera niko ne zna, ali je nameštaj, tvrdi Alavanja, nabavljala Vlada. Susedni Žuti salon, u kome su sa Miloševićem vođeni pregovori u vezi sa njegovom predajom, bio je nekada bazen sa posebnim sistemima za masažu i lečenje, okružen saunama. Ali za ovu intervenciju Miloševići nisu krivi, bazen je „nestao” početkom osamdesetih, kada je Ovalna kuća postala jedan od muzeja Memorijalnog centra. U stvari, rupa bazena je presvođena i napravljen je izložbeni salon.
- Program punjenja bazena najviše me plašio - seća se Alavanja, jedini preostali od čak 15 majstora u Titovo vreme - u to vreme sam bio mlad i neiskusan i kada sam video ugalj, oduzeo sam se. Rekli su mi da ako stavim veću količinu, biće crno u bazenu, i ne gine mi robija. Kratko je trajalo, tako da se, srećom po mene, nikad nismo ni upoznali s radom sistema.
Ali za punjenje bazena korišćena je isključivo voda iz vodovoda, tvrdi Alavanja, a ne kako se tada pričalo, voda uvezena iz Argentine, navodno blagotvorna za lečenje bolesti nogu.
Žuti salon je uspeo da ukrasi i Miloševićev unuk koji je na zidu vežbao urezivanje pisanih slova.
-Žuti salon napravljen na mestu bazena
-Raskošni hol u vili
-Maršalov teleskop i slika Save Šumanovića
-Spavaća soba Slobodana Miloševića
Cela kuća je u „almodovarovskom stilu”, čuli su se komentari, plava, zelena, crvena, plava, žuta, narandžasta, ko će sve te boje pobrojati. Jedini predmet koji od prvog dana stoji u Ovalnoj kući jeste stari Titov teleskop. Ima i umetnosti, moramo priznati: zidove krasi 65 slika Muzeja istorije Jugoslavije i Narodnog muzeja, koje su pripadale rezidenciji u Užičkoj 15, ali stavljene u nove, modernije ramove. Tu su slike Đorđa Andrejevića Kuna, Petra Lubarde, Save Šumanovića, ali i čuveni Mirini uramljeni posteri i reprodukcije, zaista postoje, nije izmišljotina zajedljivaca.
Na prvom spratu, prvobitno napravljenom kao Titov intimni prostor sa spavaćom sobom, smešten je niz kabineta opremljenih običnim kancelarijskim nameštajem i spavaća soba žene Marka Miloševića, Milice, koja je tu boravila sa detetom. Spavaća soba Josipa Broza iz koje pravo do Lovačke kuće vode dve pasarele, specijalno napravljene za Titovo olakšano kretanje u kolicima, služila je tada kao frizerski salon i vešernica, otkriva nam Alavanja.
- Na Titov krevet ili stolicu nije smeo niko da sedne po cenu života - seća se on. - Bila je tada vila „Mir” kultno mesto, iako maršal u nju nikada nije kročio. Na dan kada je Tito umro bio sam dežuran. Moja zemljakinja se udavala prethodno, veselili smo se celu noć na Karaburmi, i pravo sa svadbe došao sam na posao. Glas o maršalovoj smrti nije još stigao, ali je bila vanredna situacija, jedva sam ušao u vilu. Onako umoran, prilegao sam i zadremao baš na Titovom krevetu - priznaje Alavanja.
Velika Mirina soba sa crveno-zelenim nameštajem, tepihom sa roze nijansama i plavo išaranim zidovima, i upola manja soba njenog supruga u rezedo boji na drugom su spratu, nekadašnjem radnom maršalovom prostoru. Centralni hol na tom spratu „ugušen” je velikim zelenim mermernim kaminom.
Prostranstvo i velelepnost zdanja znatno je umanjilo spuštanje plafona i uklanjanje staklenih prizmi, kroz koje je svetlost prolazila do prvog sprata.
- Lovačka kuća je još gore prošla - tvrdi Momo Cvijović, kustos Muzeja istorije Jugoslavije. - Više ne liči na sebe. Srušen je zasvođeni ovalni deo kuće i okrečena je u belo. To je bila neverovatno lepa drvena kuća, koju su Slovenci poklonili Titu.
Ključ sa brojem 22
Zgrada je napravljena 1979. godine i Tito je trebalo da se useli u nju 22. decembra, na dan JNA. Za tu priliku je pripremljen i specijalni ključ sa stilizovanim brojem 22 . Međutim, bližila se Nova godina i Tito je promenio planove otišavši na doček u Karađorđevo. Njegovo zdravstveno stanje se naglo pogoršalo i prebačen je u ljubljansku bolnicu gde je i umro. U Ovalnu kuću se nikada nije uselio. Ona je 1984. godine otvorena kao spomen-zbirka, deo Memorijalnog kompleksa „Josip Broz Tito”.
Pokloni
U vreme dok je za javnost bila otvorena kao muzej, u Ovalnoj kući su bili izloženi Titovi lični predmeti i odlikovanja, a njen podrum i dan-danas krije pravo blago - oko 4.500 poklona neprocenjive vrednosti koje je Tito dobijao od stranih državnika. - Na drugom spratu bila je postavljena arheološka zbirka, na prvom su bili izloženi vredni predmeti primenjene umetnosti od srebra i slonovače, koje je Tito dobijao od najvećih svetskih državnika, a u prizemlju su se nalazila Titova odlikovanja iz čak 68 zemalja. Sam Tito je dao instrukcije gde šta treba da stoji - kaže Momo Cvijović, kustos Muzeja istorije Jugoslavije.
