Šta je novo?

Muzeji grada Beograda

koliko se ja secam, kad su se vojska i grad dogovarali oko te zgrade, jedan od uslova je bio i da grad obnovi stari generalstab. buduci da se generalstab sad obnavlja, grad je valjda ispunio svoje... a ja sam pored te zgrade prolazio poslednji put pre par meseci, i delovalo je kao da apsolutno nista nije taknuto od kraja 2006. kad je cela prica i pokrenuta.

inace, secam se da sam gledao na tv-u snimke unutrasnjosti... tom prostoru je neophodna totalna rekonstrukcija, a (nadamo se) i adaptacija u normalan moderan muzej, a ne milion sobica...

evo jedne vesti koju sam nasao ovako na brzaka:

Po rečima našeg sagovornika (Bojan Kovačević, "arhitekta i direktor Muzeja grada Beograda", prim. shabanajzer) zdanje bivše Nove vojne akademije bi tek 2010. moglo da bude kompletno adaptirano u muzej. Ali, kako kaže, on priželjkuje i smatra to mogućim da se Muzej etapno useljava u Resavsku. Odnosno kako koji deo bude završen da se useli deo kolekcija i otvori za publiku. To jeste složeno i komplikovano, ali je moguće i potrebno pogotovo kad su vrata mnogih muzeja u Beogradu zatvorena ili će biti zbog rekonstrukcija i adaptacija.
ceo tekst na http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=12&status=jedna&vest=97986&datum=2006-12-27

doduse, kako je krenulo, nece nijedan muzej biti rekonstruisan u dogledno vreme.
 
Jos cemo se nacekati. :notok:

Cela istorija Beograda čami u depou Muzeja
V. Mirilo |||| - 09.09.2008. - 23:45
Više od 130.000 predmeta iz fondova i zbirki koji predstavljuju svedočanstvo o dugoj i bogatoj istoriji naše prestonice, umesto da budu stalno izloženi, smešteni su u depou Muzeja grada Beograda u Zmaj Jovinoj 1. Razlog za to je što Muzej, iako osnovan pre 105 godina, još nema mesto na kome bi bila organizovana stalna postavka.

ODGOVORNOST - U decembru 2006. godine Muzeju je dodeljena zgrada Nove vojne štamparije u Resavskoj 40. Preseljenje još nije počelo.
- Ta zgrada bi zadovoljila potrebe Muzeja, bez obzira na to što je malo izmeštena iz pešačke zone. Za izradu projekta rekonstrukcije, opremanje prostora i postavljanje predmeta biće potrebno tri do četiri godine. Međutim, nemam informative kada će početi raelizacija tog plana - kaže Bojan Kovačević, direktor Muzeja grada Beograda.
Do tada će fotografije, nakit, nameštaj i ostale predmete, svrstane u tri odeljenja: Arheološko, Istorijsko i Odeljenje za kulturnu istoriju i umetnost, zainteresovani moći da vide samo kada Muzej organizuje izložbe u područnim muzejima. To su Konak kneginje Ljubice, muzeji Jovana Cvijića, Ive Andrića, Paje Jovanovića, Tome Rosandića, Banjičkog logora, Zavičajni muzej Zemuna i Mladenovaca.
 
26.09.2008. 17:50
Legat Petra Lubarde
U ponedeljak, 29. septembra u 12. 30 časova, u zgradi Starog dvora ( velika sala na trećem spratu, Dragoslava Jovanovića 2), biće potpisan ugovor sa Saobraćajnim institutom CIP o donaciji projekta za sanaciju i rekonstrukciju Kuće legata Petra Lubarde.

Ugovor će potpisati gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i direktor CIP-a Milutin Ignjatović, a prisustvovaće član Gradskog veća Darijan Mihajlović i sekretar Sekretarijata za kulturu Ivana Avžner.
извор Арте
линк http://www.arte.rs/sr/news/legat_petra_lubarde-2951
 
Опширније о Лубардином легату

Donacija za obnovu Lubardine kuće
iSaobraćajni institut CIP darovao je gradu oko 3,5 miliona dinara koliko košta izrada tehničke dokumentacije za obnovu legata čuvenog slikara u Iličićevoj ulici
Lubarda-Kucca_foto-L-VULETI.jpg

Legata Petra Lubarde na Topčiderskom brdu (Foto L. Vuletić)

Saobraćajni institut CIP poklonio je Sekretarijatu za kulturu oko 3,5 miliona dinara, što će podmiriti izradu tehničke dokumentacije za obnovu kuće, Legata Petra Lubarde u Iličićevoj ulici 1, na Topčiderskom brdu. Projektovanje bi trebalo da bude završeno za sedam meseci, a slike i crteži jednog od najvećih srpskih slikara 20. veka biće izloženi u sređenom zdanju za dve godine.

Ugovor o donaciji juče su potpisali Dragan Đilas, gradonačelnik i Milutin Ignjatović, direktor CIP-a. Parafirajući donaciju Đilas je istakao da će generacije, zahvaljujući ovim sredstvima, moći da se dive radovima umetnika čiji je delo oplemenilo Beograd i prestonicu ucrtalo na kulturnu mapu Evrope.

– Donacija CIP-a predstavlja pomak u razvoju društvene odgovornosti, koja će biti prioritet rada gradonačelnika i gradske vlade– rekao je Đilas.

Stručnjaci iz Saobraćajnog instituta CIP, objasnio je Ignjatović, već su prionuli na posao i ispituju sadašnje stanje kuće budući da je objekat sagrađen pre Drugog svetskog rata i ne postoji originalna projektna dokumentacija.

– Lubardina dela su blago Beograda i Srbije i zato će CIP uvek izaći u susret ovakvim i sličnim projektima – rekao je Ignjatović.

Posle završetka sanacije i adaptacije, u kuću od oko 700 kvadrata sa podrumom, prizemljem i prvim spratom Lubardina zaostavština biće vraćena u zdanje. Podrum će najverovatnije biti iskorišćen kao depo. Osim pronađenih Lubardinih slika i crteža koji će krasiti zidove obnovljenog zdanja, deo prostora rezervisan je za galeriju u kojoj će mladi umetnici izlagati radove. Kuća će biti otvorena tokom cele godine. Ivana Avžner, gradski sekretar za kulturu, naglasila je da će se na sajtu grada naći fotografije slika koje nedostaju legatu ne bi li se i na taj način skrenula pažnja galeristma da metropoli vrate kulturno blago.

– Gradsko prvobranilaštvo pokrenuće postupak za pronalaženje slika i crteža koji su deo poklon zbirke, a koje Komisija nije pronašla u kući – istakla je Avžner.

Vera Lubarda umrla je u junu ove godine, posle čega je Komisija Sekretarijata za kulturu, prvi put za 34 godine, ušla u oronulo zdanje u Iličićevoj ulici. Pronađene su i identifikovane 24 slike i četiri crteža od ukupno 57 dela i 133 skice, crteža i studije koje su prema zvaničnom popisu Muzeja savremene umetnosti iz 1974. godine činile poklon zbirku. Iste godine Vera Lubarda legat je ugovorom prepisala gradu. U objektu su takođe pronađena 193 crteža koja se ne nalaze na spisku zaveštanih dela. Oni su kao i radovi iz legata preneti iz kuće u Univerzitetsku biblioteku, gde će biti konzervirani.

D. M.
[objavljeno: 30/09/2008.]
извор Политика
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Donacija-za-obnovu-Lubardine-kuce.lt.html
 
Zdanje kulture po svetskim standardima
08/10/2008 00:12

Do kraja novembra završetak prve faze radova na obnovi Muzeja savremene umetnosti
2005f_ocp_w380_h300.jpg

Zdanje kulture po svetskim standardima

Krajem novembra trebalo bi da bude završena prva faza radova na rekonstrukciji Muzeja savremene umetnosti. Nebojša Bradić, ministar kulture i Branislava Anđelković- Dimitrijević, direktorka ovog kompleksa, obišli su juče gradilište i proverili kako teku radovi na rekonstrukciji zgrade.

Učinićemo sve da dinamika realizacije obnove Muzeja savremene umetnosti ne bude ugrožena i da se do kraja naredne godine ovaj kompleks u potpunosti rekonstruiše - rekao je ministar Bradić, prilikom jučerašnjeg obilaska radova na Ušću. On je dodao da radovi teku dobro i da će sledeće godine uz ovaj kompleks biti otvoren i novi Muzej kinoteke. Takođe, u planu je izgradnja i dva nova muzeja, Muzej nauke i tehnike i Narodni muzej u Nišu.

- Muzej savremene umetnosti oduvek je bio jedan od najboljih muzeja u regionu, planiramo da tako ostane i u narednom periodu - naveo je Bradić.

Prema rečima Branislave Anđelković-Dimitrijević, prva faza radova na Muzeju obuhvata sređivanje podrumskih prostorija, izgradnju aneksa i popravku krova. Finansijska sredstva za prvu fazu radova, u iznosu od 250 miliona dinara, obezbeđena su iz Nacionalnog investicionog plana.

Druga faza radova obuhvatiće zamenu fasade, elektro instalacija, vodovoda i kanalizacije, protivprovalnog i protivpožarnog sistema. U ovu svrhu iz NIP-a bi trebalo da bude izdvojeno oko 450 miliona dinara.

- Celokupna rekonstrukcija Muzeja koja uključuje njegovo potpuno tehnološko opremanje, kao i rekonstrukciju nameštaja koštaće oko 750 miliona dinara. Ako sve bude išlo po planu, svi radovi biće završeni do kraja 2009. godine - rekla je Anđelković. Ona je dodala da je nova oprema koju zahtevaju strani galeristi i izlagači veoma skupa, ali da je modernizacija bila neophodna.

Anđelkovićeva je navela da su se u poslednjih pet godina spremali za rekonstrukciju celokupnog kompleksa, pa je i to jedan od razloga što nema zastoja u radovima, jer su sve pripreme vezane za rekonstrukciju urađene na vreme.

Nakon rekonstrukcije ovo zdanje kulture ispunjavaće sve svetske i evropske standarde. Inače, od početka izgradnje pre 43 godine, ovo je prva rekonstrukcija Muzeja savremene umetnosti.
N. Velebit
извор Данас
линк http://www.danas.rs/vesti/srbija/be...o_svetskim_standardima.39.html?news_id=141805
 
Jos malo o jednoj od najlepsih zgrada u Beogradu:

Obnova Muzeja savremene umetnosti
Vrata otvara za godinu dana
Autor: A. Bokonjić - M. Graf | 21.10.2008. - 08:39
muzej-v.jpg


Muzej savremene umetnosti, koji je godinama unazad muku mučio leti sa visokim temperaturama, a zimi sa prokišnjavanjem, konačno će dobiti adekvatne uslove za rad. U toku je prva faza rekonstrukcije i ako sve bude išlo prema planu ova građevina uvrštena u kulturna dobra Srbije prikazaće se posetiocima u punom sjaju novembra sledeće godine.

- Ni jedan muzej Evrope i sveta nije hteo da pošalje svoje eksponate da budu izloženi u našem muzeju i to sa razlogom. Klima nije postojala. Muzej je svakog leta morao da pauzira jer je bilo nemoguće postaviti umetnička dela na 50 stepeni, kolika je bila temperatura u izložbenom prostoru, a zimi nismo mogli da se izborimo sa prokišnjavanjem. Nova oprema će obezbediti da najveća dela svetske savremene umetnosti dođu u Beograd - priča sekretar Muzeja Snežana Marijanović Antonović.

Radi se punom parom, tvrde u Muzeju. Kompletno će biti rekonstruisan krov uključujući i zamenu bravarije, staklenih površina, kao i delimična rekonstrukcija fasade. Suteren se kompletno prerađuje i postavljaju se nove instalacije. Radovi u ovoj fazi koštaju 247 miliona dinara, a za drugu fazu, koja podrazumeva izradu nove fasade u veštačkom kamenu, protivpožarnog stepeništa u izložbenom prostoru i opremanje objekta tehničkom opremom, biće potrebno izdvojiti 509 miliona dinara.

- Nadamo se sa će drugi deo rekonstrukcije početi na vreme, ali za to još uvek čekamo odgovor od Ministarstva kulture. Ministar Bradić je obećao da radovi neće biti prekidani - objašnjava Snežana.

Treća i završna faza obuhvatiće kompletno uređenje enterijera i zelene površine Muzeja za koje se priprema projekat.

Kulturno dobro

Zgrada Muzeja savremene umetnosti, jedini namenski muzejski objekat u gradu, otvorena je za posetioce 1965. godine. Autori projekta Ivan Antić i Ivanka Raspopović dobili su za njega Oktobarsku nagradu grada Beograda, a 1987. godine objekat je proglašen za kulturno dobro.
Izvor: Blic
 
Vilu „Mir“ koristiće Kabinet predsednika
„Zabranjeni grad“ dostupan svima
Autor: Manuela Graf | Foto:d. grubin | 18.11.2008. - 08:34

vila-v.jpg

Čuvena Titova Ovalna kuća, Lovačka kuća i Bilijarnica, deo nekadašnjeg muzejskog kompleksa Memorijalnog centra „Josip Broz Tito“, koji je poslednjih godina bio u nadležnosti MUP-a, biće do kraja ovog meseca predate na korišćenje Kabinetu predsednika Borisa Tadića.

Da su čuli za novog korisnika „zabranjenog grada“ potvrdili su nam u Muzeju istorije Jugoslavije i u Opštini Savski venac, ali nisu znali da nam kažu detalje u vezi sa njegovom budućom namenom. Na žalost, takve informacije, kao ni zvaničnu potvrdu, nismo uspeli sa dobijemo u toku jučerašnjeg dana iz Kabineta predsednika. Prema saznanjima „Blica”, zgrade će biti korišćene kao objekti rezidencijalnog tipa, ali će posete za javnost biti organizovane jednom nedeljno. Iako neće biti vraćene Muzeju i pretvorene u klasičan izložbeni prostor, Ovalna kuća, Lovačka kuća i Biljarnica biće opremljene vrednim predmetima iz Titove zaostavštine koju čuva Muzej istorije Jugoslavije.

Ove tri zgrade Memorijalnog centra „Josip Broz Tito“ na Dedinju godinama unazad obavijene su velom tajne najviše zbog činjenice da niko zaista nije znao čemu one služe i ko je njihov pravi korisnik. Nekom čudnom odlukom Vlade, 1997. godine deo muzejskog kompleksa pretvoren je u rezidencijalne prostorije. Kompleks je odvojen žičanom ogradom, a zatim i visokim bedemom, popularno nazvanim „beogradski zid“.

Ovalna kuća i Rezidencija u Ustaničkoj 11 specijalno su pripremljene za useljenje Zorana Lilića. On se, međutim, nikada nije uselio u njih, pa je kao prvi stanar muzejskog zdanja zabeležen Slobodan Milošević. Od njegovog hapšenja „zabranjenim gradom“ najpre je „vladala“ garda, pa MUP Srbije. Opština Savski venac, na čijoj teritoriji se i nalazi ovaj kompleks, je želela da zgrade vrati Muzeju, ali odgovora „sa vrha“ nije bilo. Pristup nije bio dozvoljen nikome, osim u par navrata kustosima Muzeja istorije Jugoslavije sprovedenim pod budnim okom policije samo do depoa Ovalne kuće, u kome se čuvaju vredni Titovi predmeti. Čak je i nedavni zahtev ekipe „Blica” da poseti Ovalnu kuću, mnogima znanu i kao vila „Mir“ („Maršalova intimna rezidencija“), bio bez obrazloženja odbijen.

Dogradnja Muzeja „25. maj“
Neprocenjivo blago koje Muzej istorije Jugoslavije čuva, oko 200.000 predmeta razvrstanih u 20 zbirki, već godinama trune u depoima u kojima pada plafon i curi voda. Zbog poznatog oduzimanja muzejskih objekata nedostaje oko 2.000 kvadrata. To će biti nadoknađeno izgradnjom podzemnog muzejskog prostora. Arhitektonski fakultet je već izradio projekat, a Darijan Mihajlović, član Gradskog veća, nam je dao zeleno svetlo za proširenje Muzeja - kaže u razgovoru za „Blic“ Tomislav Đorđević, predsednik Opštine Savski venac. U tom novom prostoru ispod Muzeja „25. maj“ biće smešteni svi eksponati Muzeja istorije Jugoslavije, radionica za konzervaciju i izložbena hala sa kafeom za posetioce.
извор Блиц
линк http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=66012

Не, мислим стварно, ми смо бре... ух!
 
Reporteri „Blica“ u Titovoj i Miloševićevoj rezidenciji
Šta krije vila „Mir“
Autor: Manuela Graf | Foto:S.M. | 27.11.2008. - 07:43
hol-vile-mir-v.jpg


Nije vila „Mir” („Maršalova intimna rezidencija”) izgledala uvek ovako, pravda se Miloš Alavanja, radnik na održavanju čuvenog zdanja još iz Titovog doba, dočekujući novinarske ekipe, prve posetioce ovog komunističkog „zabranjenog grada”. Seća se on srećnih vremena kada je nameštaj specijalno biran, ali je njega odnela sredinom devedesetih vojska, ko bi ga znao gde... Tada je krenulo prvo preuređenje, kuća je pripremljena za Lilića, još jednog nesuđenog stanara, a zatim i Miloševića, koji je jedini imao čast da u njoj živi, došli su kasnije i drugi tajanstveni vlasnici... I „preuređenja” u skladu sa zahtevima novih stanara.

Toplinu centralnog hola sa vešto izrađenim „svilenim krovom” (drvena konstrukcija presvučena belom svilom) zamenilo je poslednjih godina popularno „zvezdano nebo”, „radi lakšeg održavanja”, i ukrasio teget nameštaj modernih linija. Titov Beli i Zlatni salon za prijem u prizemlju zgrade, kabinete broj jedan u vreme Miloševića, ispunilo je šarenilo boja i stilova. Ko je bio i da li postojao arhitekta enterijera niko ne zna, ali je nameštaj, tvrdi Alavanja, nabavljala Vlada. Susedni Žuti salon, u kome su sa Miloševićem vođeni pregovori u vezi sa njegovom predajom, bio je nekada bazen sa posebnim sistemima za masažu i lečenje, okružen saunama. Ali za ovu intervenciju Miloševići nisu krivi, bazen je „nestao” početkom osamdesetih, kada je Ovalna kuća postala jedan od muzeja Memorijalnog centra. U stvari, rupa bazena je presvođena i napravljen je izložbeni salon.
- Program punjenja bazena najviše me plašio - seća se Alavanja, jedini preostali od čak 15 majstora u Titovo vreme - u to vreme sam bio mlad i neiskusan i kada sam video ugalj, oduzeo sam se. Rekli su mi da ako stavim veću količinu, biće crno u bazenu, i ne gine mi robija. Kratko je trajalo, tako da se, srećom po mene, nikad nismo ni upoznali s radom sistema.
Ali za punjenje bazena korišćena je isključivo voda iz vodovoda, tvrdi Alavanja, a ne kako se tada pričalo, voda uvezena iz Argentine, navodno blagotvorna za lečenje bolesti nogu.

Žuti salon je uspeo da ukrasi i Miloševićev unuk koji je na zidu vežbao urezivanje pisanih slova.
vila-x.jpg

-Žuti salon napravljen na mestu bazena
-Raskošni hol u vili
-Maršalov teleskop i slika Save Šumanovića
-Spavaća soba Slobodana Miloševića
Cela kuća je u „almodovarovskom stilu”, čuli su se komentari, plava, zelena, crvena, plava, žuta, narandžasta, ko će sve te boje pobrojati. Jedini predmet koji od prvog dana stoji u Ovalnoj kući jeste stari Titov teleskop. Ima i umetnosti, moramo priznati: zidove krasi 65 slika Muzeja istorije Jugoslavije i Narodnog muzeja, koje su pripadale rezidenciji u Užičkoj 15, ali stavljene u nove, modernije ramove. Tu su slike Đorđa Andrejevića Kuna, Petra Lubarde, Save Šumanovića, ali i čuveni Mirini uramljeni posteri i reprodukcije, zaista postoje, nije izmišljotina zajedljivaca.

Na prvom spratu, prvobitno napravljenom kao Titov intimni prostor sa spavaćom sobom, smešten je niz kabineta opremljenih običnim kancelarijskim nameštajem i spavaća soba žene Marka Miloševića, Milice, koja je tu boravila sa detetom. Spavaća soba Josipa Broza iz koje pravo do Lovačke kuće vode dve pasarele, specijalno napravljene za Titovo olakšano kretanje u kolicima, služila je tada kao frizerski salon i vešernica, otkriva nam Alavanja.
- Na Titov krevet ili stolicu nije smeo niko da sedne po cenu života - seća se on. - Bila je tada vila „Mir” kultno mesto, iako maršal u nju nikada nije kročio. Na dan kada je Tito umro bio sam dežuran. Moja zemljakinja se udavala prethodno, veselili smo se celu noć na Karaburmi, i pravo sa svadbe došao sam na posao. Glas o maršalovoj smrti nije još stigao, ali je bila vanredna situacija, jedva sam ušao u vilu. Onako umoran, prilegao sam i zadremao baš na Titovom krevetu - priznaje Alavanja.

Velika Mirina soba sa crveno-zelenim nameštajem, tepihom sa roze nijansama i plavo išaranim zidovima, i upola manja soba njenog supruga u rezedo boji na drugom su spratu, nekadašnjem radnom maršalovom prostoru. Centralni hol na tom spratu „ugušen” je velikim zelenim mermernim kaminom.

Prostranstvo i velelepnost zdanja znatno je umanjilo spuštanje plafona i uklanjanje staklenih prizmi, kroz koje je svetlost prolazila do prvog sprata.
- Lovačka kuća je još gore prošla - tvrdi Momo Cvijović, kustos Muzeja istorije Jugoslavije. - Više ne liči na sebe. Srušen je zasvođeni ovalni deo kuće i okrečena je u belo. To je bila neverovatno lepa drvena kuća, koju su Slovenci poklonili Titu.

Ključ sa brojem 22
Zgrada je napravljena 1979. godine i Tito je trebalo da se useli u nju 22. decembra, na dan JNA. Za tu priliku je pripremljen i specijalni ključ sa stilizovanim brojem 22 . Međutim, bližila se Nova godina i Tito je promenio planove otišavši na doček u Karađorđevo. Njegovo zdravstveno stanje se naglo pogoršalo i prebačen je u ljubljansku bolnicu gde je i umro. U Ovalnu kuću se nikada nije uselio. Ona je 1984. godine otvorena kao spomen-zbirka, deo Memorijalnog kompleksa „Josip Broz Tito”.

Pokloni
U vreme dok je za javnost bila otvorena kao muzej, u Ovalnoj kući su bili izloženi Titovi lični predmeti i odlikovanja, a njen podrum i dan-danas krije pravo blago - oko 4.500 poklona neprocenjive vrednosti koje je Tito dobijao od stranih državnika. - Na drugom spratu bila je postavljena arheološka zbirka, na prvom su bili izloženi vredni predmeti primenjene umetnosti od srebra i slonovače, koje je Tito dobijao od najvećih svetskih državnika, a u prizemlju su se nalazila Titova odlikovanja iz čak 68 zemalja. Sam Tito je dao instrukcije gde šta treba da stoji - kaže Momo Cvijović, kustos Muzeja istorije Jugoslavije.
извор Блиц
линк http://www.blic.rs/reportaza.php?id=67402
 
Odlaganje rekonstrukcije Narodnog muzeja može imati katastrofalne posledice
Autor: Tanjug | 02.12.2008. - 14:24

6h1g9c.jpg

Narodni muzej u Beogradu najavio je za sutra konferenciju za medije povodom prolongiranja posla na rekonstrukciji muzeja, ocenivši da dalje držanje muzejskih fondova u postojećim izuzetno lošim uslovima drastično povećava opasnost po kulturna dobra, uz moguće katastrofalne posledice.

"Ovo nije stanje koje je moguće održavati u nedogled. Stoga je u radove na rekonstrukciji i adaptaciji neophodno ući u što kraćem roku. Da bi se oni sproveli, osnovni preduslov je izmeštanje zbirki i zaposlenih. Za smeštaj zbirki obezbeđen je specijalizovani depo, u kojem uslovi odgovaraju najvišim propisanim muzeološkim standardima za čuvanje kulturnih dobara. Iako je pozitivno mišljenje dala i komisija stručnjaka i predstavnika Ministarstva kulture krajem 2007. godine, još uvek se čeka saglasnost za preseljenje u ovaj depo", saopštio je Narodni muzej.

Navedeno je, takođe, da je Muzej više puta pukušao da od nadležnih dobije relevatne informacije o statusu neophodnog projekta rekonstrukcije. Jeda od takvih pokušaja je i pismo Upravnog odbora i direktora koje je potpisalo 86 zaposlenih.
U Muzeju napominju da su tek putem medija, iz izjave ministra kulture, saznali da se u decembru ove godine očekuju konkretni predlozi u cilju nastavljanja radova na projektu rekonstrukcije centralne zgrade na Trgu Republike.
"Mada je to ohrabrujuća informacija, istovremeno sa iznenađenjem saznajemo da su u proceduri sklapanja poslova između Narodnog muzeja i firme 'Kunstrans' učinjene radnje koje su protivne važećim propisima. Kako takvi propusti i nepravilnosti nisu poznati Narodnom muzeju, sa velikim interesovanjem očekujemo da će ministar, ukoliko oni zaista postoje, precizno locirati mesto na kojem su nastali, kao i njihovu prirodu i odgovornost koja iz toga proističe", navedeno je u saopštenju.

U Narodnom Muzeju napominju da je projekat rekonstrukcije Narodnog muzeja u celini preduzet u skladu sa postojećim zaključkom vlade Srbije, potvrđen programima i planovima odobrenim od strane Ministarstva kulture.
Izvor: Blic
Link: http://www.blic.rs/kultura.php?id=68223
 
Muzej nauke i tehnike
Urbanisti koče rekonstrukciju
Iako je Muzej nauke i tehnike pre tri godine konačno dobio svoj prostor, zgradu bivše Termoelektrane u Skenderbegovoj ulici na Dorćolu, radovi na planiranoj rekonstrukciji i dogradnji još nisu ni počeli. Sredstva za prvu fazu izgradnje ovog najsavremenijeg kulturno-obrazovnog centra u Srbiji, koji bi trebalo da služi popularizaciji nauke, obezbeđena su iz Nacionalno investicionog plana, ali ne mogu da budu upotrebljena dok se ne donese novi urbanistički plan.
149xmh4.jpg

Najavljen je pompezni projekat još prošle godine u Skupštini grada, kad ga je predstavio sam autor Boris Podreka, beogradski arhitekta svetskog ranga i projektant Milenijumske kule u Beču, Muzeja moderne umetnosti u Veneciji, Muzeja porcelana u Limožu. Nadležni su tada očekivali da će se značajna konferencija udruženja tehničkih muzeja iz celog sveta (CIMUSET), zakazana za 2009. u Beogradu, održati u novoj zgradi Muzeja nauke i tehnike. Sada zapuštena zgrada u Skenderbegovoj ulici, oronule fasade sa polomljenim prozorima i zarđalim vratima, koja su potkočena daskom, nikako ne ukazuje na to da će se želje i ostvariti. Da nije velike table sa natpisom koja upućuje na svrhu kojoj zgrada od 2005. godine služi, niko od prolaznika ne bi ni mogao pretpostaviti da se tu krije jedinstveni Muzej nauke i tehnike u Srbiji.
- Ne samo da nismo počeli sa rekonstrukcijom i izgradnjom, nego ni rušenje nije izvršeno. Postoji idejno rešenje prema kome će zgrada za dve godine biti jedna od najsavremenijih i najlepših kuća kulture, ali da li će taj rok biti ispoštovan, niko ne može garantovati. To zavisi od više institucija - kaže Sonja Zimonjić, direktor Muzeja nauke i tehnike.
125t93p.jpg

Da rekonstrukcija neće biti završena na vreme već je jasno, s obzirom da će pomenuta konferencija udruženja tehničkih muzeja biti održana od 7. do 13. septembra 2009. na više od deset lokacija u gradu, o novoj zgradi Muzeja nauke i tehnike nema ni pomena.
- Trenutni plan je da se u drugoj polovini naredne godine krene sa realizacijom projekta u građevinskom smislu. U januaru, kad se donese novi urbanistički plan i kad se tačno bude znalo koji deo parcele pripada nama, a koji GSP-u, biće gotov i glavni projekat. Nakon toga ćemo raspisati tender i radovi će početi - najavljuje Sonja.
Zamišljeno je da se za potrebe stalne postavke rekonstruiše postojeća zgrada, a na parceli od skoro jednog hektara biće izgrađen dodatni izložbeni prostor, amfiteatar, biblioteka, tehno park, staklena radionica za restauraciju, kako bi posetioci iz prve ruke mogli da se upoznaju sa muzeološkim radom. Muzej nauke i tehnike biće i prvi muzej u Srbiji koji će, po uzoru na poznate svetske muzeje, posetiocima omogućiti uslove za celodnevni boravak porodice u njemu, jer će pored kafea i restorana imati i dečje radionice. U pitanju je investicija vredna 16 miliona evra.

Najmlađi muzej
U Srbiji je u oktobru 1989. godine na inicijativu SANU-a osnovan Muzej nauke i tehnike, kao jedan od najmlađih muzeja te vrste u svetu. Priredio je do sada oko 40 monografskih, tematskih, naučno - istraživačkih i izložbi koje popularizuju nauku. Pokazalo se da su Beograđani željni i nauke i kulture, izložbu „Nikola Tesla - život i delo“ videlo je blizu 120 hiljada ljudi. Nažalost, većina eksponata Muzeja nauke i tehnike ostala je nedostupna širokoj javnosti.


Izvor: Blic
Link: http://www.blic.rs/beograd.php?id=69832
 
Muzej „25. maj” postaće centar za promociju nauke
M. Bulatović - 16.01.2009. - 02:10
Među 15.000 posetilaca Festivala nauke, najviše je dece i učenika...

Nekadašnji Muzej Dana mladosti biće pretvoren u centar za promociju nauke, na inicijativu Božidara Đelića, ministra za nauku i tehnološki razvoj. Prema njegovim rečima, u Srbiji mora da postoji mesto na koje roditelji i profesori mogu deci i tinejdžerima da pokažu sve što svet nudi u domenu nauke, tehnologije i inovacija.
l.jpg


EKSPERIMENTI - Za sada nije poznato kada bi kompleks Muzeja „25. maj”, koji je u nadležnosti je Ministarstva kulture, mogao da bude pretvoren u centar za promociju nauke. Centar neće biti klasičan muzej, već će imati interaktivnu komponentu.

- Svaka postavka mora da angažuje posetioca da nešto uradi, promeni i na kraju vidi rezultat te promene. Tako će posetioci moći eksperimentom da nađu odgovore kako stvari u prirodi funkcionišu. Biće organizovane i radionice, predavanja, obuke nastavnika. Želja nam je da ovaj centar postane redovan deo školskih poseta iz cele Srbije i da svake godina đacima ponudimo novine i pristup najaktuelnijim naučnim temama - kaže za „24 sata” Katarina Petrović, savetnik za promociju nauke.

Sem predstavnika Ministarstva, na projektu će biti angažovana i naučna društva, organizatori Festivala nauke, naučnici iz Istrazivačke stanice „Petnica”, novinari, mladi ljudi koji su radili na Festivalu nauke i mnogi drugi. Ovakvih centara ima svuda u svetu i oni su ključni u motivaciji mladih ljudi za bavljenje naukom.

- Prisutne su postavke za najmlađe koji, igrajući se sa zvucima, bojama i pokretima, mogu da dobiju osećaj za najosnovije koncepte u prirodi. Postoje i delovi koji pokrivaju najsavremenija istraživanja i tehnologije za one malo starije. Privremene postavke se usklađuju sa aktuelnim pitanjima, kao što su globalno zagrevanje ili genetski inženjering - istakla je Petrovićeva.

O velikom interesovanju građana za nauku, kao i želju da najmlađima prenesu ta znanja, govori i činjenica da je nedavno održani Festival nauke u tom prostoru za tri dana posetilo 15.000 ljudi, najviše dece i učenika.

Istorijski muzej i Kuća cveća neće biti ukinuti
U nekadašnjem Muzeju „25. maj”, sada Muzeju istorije Jugoslavije, ranije su bile izložene štafete koje je predsednik SFRJ Josip Broz Tito dobijao na sletovima priređivanim za 25. maj, kao i pokloni koje je dobijao na mnogobrojnim putovanjima. Ministar Đelić napomenuo je da otvaranjem Centra za promociju nauke Muzej istorije Jugoslavije i Kuća cveća neće biti ukinuti, nego da će to dovesti još više ljudi u taj deo Beograda, kao i da niko od zaposlenih u Muzeju i Kući cveća neće dobiti otkaz.
извор 24 сата
линк http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=43050

Нешто се плашим да ћемо тешко дочекати реконструкцију музеја на Дорћолу ако се ова идеја оствари.
 
Ok je što će Muzej istorije Jugoslavije i Kuća cveća ostati jer zaista privlače masu ljudi, samo šteta što se ulaz ne naplaćuje (bar je tako bilo). Inače, negde sam našao podatak da je Kuću cveća do sada obišlo preko 16 miliona ljudi.

A kada je Muzej ''25 Maj'' u pitanju, gde će se ubuduće održavati Oktobarski salon? Glavna postavka je uvek bila tamo.
 
Pa Đelić (ministar nauke?????) ... Ništa pametno i nije moglo da ispadne...
 
Ajde da srušimo ono što je napravio neko pre nas pa ćemo da razmišljamo šta ćemo da napravimo što je "dobro". To je tipičan staljinistički pogled na svet.:bash: Đelić bi trebao da razmišlja kako da obnovi onaj Kozloduj na Dorćolu. Verovatno će mu sledeća ideja biti da muzej Savremene Umetnosti pretvori u muzej Evropskih Integracija :bash::bash::bash:
 
E baš da vidim da li će išta od ovoga da se ostvarI :lol:
 
Bio na B92 recite narodu, na ovu temu, Roksanda je dovela dva idiota, Vulina i neku ribu iz ministarstva. Vulin ju je samleo, ona je samo kao papagaj ponavljala "znate kako su deca bila sretna", "bilo je mnogo posetilaca".. Jbte, da li je iko od ovih retarda u ministarstvu nauke ikada čuo za Podrekin projekat???!??!?!!?! :rant: Neko treba da im objasni neke stvare, najgore je što nacista Vulin nije spomenuo da su već napravili projekat za muzej na Dorćolu, a bože da retard Roksanda išta provali.. Mnogo sam se iznervirao. Mnogo. :bash:
 
Nije sirota Roksanda nikoga dovela, nego joj doveli. Ona i onaj njen nesrecni sabrat cvikeras zaduzeni su samo da procitaju pitanja koje im drugi napisu (pa da pocnu da lupetaju cim malo skrenu od teme) i da glume strogocu jer su, je li, angazovani novinari.

No, ljudski stvor je nesavrseno zivince, pa i ja, bez obzira na izneto, uzdrhtim kada se Roksandica pojavi na ekranu sa onim plavim okicama i napucenim usnicama... Eh, odoh predaleko... :lool:
 
Hehe, a mene, naprotiv, Roksanda plasi kao pojava...sa onim cudnim "plavim okicama" i nacinom govora. :)


(sorry za off topic)
 
Da, da I Roksi i Milos bi bili mnogo vise kul da anonimno kenjaju po forumima :rolleyes:
 
@Homer Jay
Kako to mislis? Deluje mi da si me potpuno pogresno shvatio i da je ovaj komentar bio na moj racun... Nemam ja nista protiv B92 niti protiv Roksande, samo sam usput dodao komentar i to u sali naravno... :)
 
Homer Jay, Roksanda je super za vesti, dok za ovakvu emisiju apsolutno nije. Ja sam pogledao samo dve-tri emisije i u svima je bilo zajedničkih problema, a koliko sam shvatio emisija ide od npr. spetembra, pa su imali vremena da se uhodaju. Na stranu to što loše vodi diskusiju, mogla bi malo bolje da se sprema za emisije, navešću dva primera, upotreba reči homoseksualizam (a treba homoseksualnost, jer se kaže i heteroseksualnost, odnosno to je oblik "seksualnosti", a ne neki izam, kao romantizam, komunizam, liberalizam); drugo u ovoj emisiji nije ni u jednom momentu nije postavila pitanje oko nove zgrade Muzeja nauke i tehnike na Dorćolu, koju je projektovao Podreka. Mislim da je to skandalozno.
 
Ključni muzeji u Beogradu i dalje zatvoreni zbog rekonstrukcije
Stranci zbunjeni što ne radi Narodni muzej
Autor: Manuela Graf, Ana Bokonjić | Foto:j. vučetić | 19.01.2009. - 08:51

Kad nas je pred Novu godinu na Trgu Republike zamolio zbunjeni Paskal, Francuz koji je došao da praznike provede u Beogradu, da mu objasnimo da li je moguće da Narodni muzej Srbije ne radi, našli smo se u nezavidnoj poziciji. Brošura „Weekend in Belgrade“ gradske Turističke organizacije kao znamenitost broj jedan ističe baš ovu ustanovu kulture, a još je teže objasniti činjenicu da je naša istorija i umetnost mahom „nevidljiva”, jer je više od pola beogradskih muzeja zatvoreno zbog rekonstrukcije.

narodni-muzej-x.jpg


Upućivanje turista na Narodni, muzej koji ne radi i neće raditi narednih nekoliko godina zbog iščekivanja rekonstrukcije, i to od strane relevantne turističke organizacije, deluje poprilično zbunjujuće.
- Ova brošura neće više biti u opticaju. Izdaćemo novu „Za Beograd grad kulture” u kojoj će se naći spisak muzeja sa osnovnim informacijama, ali i
Planovi završetka obnove
Muzej savremene umetnosti kraj 2009.
Zavičajni muzej u Zemunu kraj 2009.
Muzej nauke i tehnike kraj 2010.
Narodni muzej Beograd 2012.
Muzej grada Beograda (zgrada u Resavskoj) 2014.

informacijom da li je u renoviranju - kaže Jasna Dimitrijević, direktor
Planovi završetka obnove
Muzej savremene umetnosti kraj 2009.
Zavičajni muzej u Zemunu kraj 2009.
Muzej nauke i tehnike kraj 2010.
Narodni muzej Beograd 2012.
Muzej grada Beograda (zgrada u Resavskoj) 2014.

Turističke organizacije Beograda.
Dobro je da se radi na poboljšanju uslova u kojima muzeji rade i da postoje planovi za rekonstrukciju, komentariše dalje ona, ali joj se čini da je čitav proces mogao strateški „pametnije” da se izvede.
- Možda je trebalo razmišljati o mogućnosti da se radovi ne izvode u svim muzejima u isto vreme, ali ne mogu ja da sudim o tome - dodaje Jasna.

Najlakše je zatvoriti muzej
Kulturni turizam, koji važi za jedan od najpopularnijih u svetu godinama unazad, kod nas će biti teško primeniti. Narodni muzej, Muzej grada i Muzej nauke i tehnike godinama čekaju na rekonstrukciju, u Muzeju savremene umetnosti rekonstrukcija se odužila više nego što je planirano, a Istorijski muzej Srbije do danas nema svoju zgradu. Ni Zavičajni muzej u Zemunu ne radi već šest godina.
- Najlakše je zatvoriti muzej i ne raditi nekoliko godina. Možda je to u nekim slučajevima, kao kod Narodnog muzeja, nužno, ali moguće je naći i kompromisno rešenje - tvrdi Vladimir Jelenković, direktor Muzeja Nikole Tesle, koji je dokazao da se rekonstrukcija može uspešno sprovesti i bez ukidanja poseta.
Radovi na uređenju enterijera ovog popularnog zdanja završeni su pre mesec dana, a u jeku rekonstrukcije, u avgustu prošle godine, Muzej je zabeležio rekordnu posećenost inostranih turista, čak 4.500.
- Rekonstrukcija jeste veliko opterećenje za zaposlene. U nekim trenucima nismo imali ni elementarne uslove za rad, sedelo je nas pet, šest u kancelariji za jednog, da vam ne pričam o količini prašine i kako smo se borili sa njom, ali je cena zatvaranja muzeja bila daleko veća. Teško je zainteresovati ljude za muzej, stvoriti od njega nadaleko čuveno mesto, dovoditi iz meseca u mesec sve veći broj posetilaca, i ako taj kontinuitet prekinete kao da ste bacili u vodu pola uloženog truda - upozorava Jelenković.

Oronule zgrade
- Najznačajniji muzeji su nam zatvoreni i to, nažalost, uglavnom zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa ili urbanističkog plana koji još uvek nije donet. U skučenom broju opcija koje se mogu preporučiti strancima spadaju Etnografski muzej, Muzej Nikole Tesle i Pedagoški muzej - kaže Ivana Avžner, sekretar za kulturu.
Jedini muzej koji se može pohvaliti rekonstruisanom zgradom i modernom izložbenom postavkom prema svetskim standardima je Pedagoški muzej, a njemu će se u maju pridružiti i Muzej Nikole Tesle. Ostali muzeji raspolažu malim izložbenim prostorom i ne baš tako reprezentativnim izložbama. Ilustracije radi, Muzej Vuka i Dositeja, koji ove godine obeležava šest decenija postojanja, nije menjao stalnu postavku od te davne 1949. godine, a direktorka je pokrenula inicijativu da se barem tekstualni delovi usklade sa današnjim pravopisom. Ono što svojom atraktivnošću, trenutno, intrgira strance u Srbiji je Vojni muzej zbog delova „nevidljivog“ aviona F-117, kog je jugoslovenska protivvazdušna odbrana oborila u toku NATO bombardovanja 1999. godine, kao i delovi oborenih američkih aviona u Muzeju ratnog vazduhoplovstva.
Postoji i još jedna mogućnost: dovesti svetski poznate izložbe u Beograd, ali ni jedan muzej Evrope i sveta ne želi da pošalje svoje eksponate da budu izloženi kod nas i to sa razlogom, tvrde stručnjaci. Oronule zgrade i neadekvatni uslovi za izlaganje i čuvanje eksponata najveći su problem gradskih muzeja.

Novi muzejski prostori
Međunarodna konferencija “Novi muzejski prostori”, posvećena pitanjima modernizacije muzejskih ustanova u Srbiji, ukljućivanju interaktivnih sadržaja u njihovu ponudu i njihovom otvaranju ka široj publici, biće održana u prvoj polovini 2009. godine u Beogradu. Učesnici konferencije će, uzimajući u obzir i iskustva iz drugih zemalja u tranziciji, razmatrati mogućnosti iskorišćavanja postojećih kapaciteta muzejskih ustanova, najavilo je Ministarstvo kulture.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=74908
 
Vrh