Muzeji grada Beograda
- Začetnik teme CrazySerb
- Datum pokretanja
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.353
- Pohvaljen
- 47.036
Vrachar i hoce to je dozvoljeno po novom zakonu o kulturi koji na srecu jos nije usvojen.Tako ako hocete mozemo da se udruzimo pa da kupimo par muzeja.A rekonstruise se mnogo muzeja istovremeno sto je veoma lose. Mislim to je sigurno u necijem interesu ali jos nevidim u tacno cijem.U mom i vecine nas nije.Imao sam dva gosta iz engleske i bio sam na muci gdje da ih odvedem.Jedan neradi ,u drugom otisli ranije da prave rucak pak treci se rekonstruise itd.Bilo me sramota.Po mojoj evidenciji 7 muzeja se vodi kao da se rekonstruisu sa cuvenom tablom NIP[najveca istorijska prevara ako niste znali sta znaci skracenica] Predlagao sam svasta i nista bez ikakvog pozitivnog efekta.Imao sam priliku cak da porazgovaram sa ministrom nekulture,samo klima glavom i odgovara sasvim deseto.:bash:
zhaba
Higher intermediate
Ne bih da zvucim kao pomenuta biser gospodjica (gospodja) ali zar stvarno mislite da ijedna drzava daje pare za toliko muzeja? Zasto ste tako apriori protiv privatizacije??? Zasto to mora biti lose. Dajte primer gde je to u stvarnosti ispalo lose. Za to vreme ja cu vam navesti nekoliko pozitivnih primera iz Barselone.
U Barseloni su svi muzeju od prvog do poslednjeg privatni ukljucujuci i Nacionalni muzej Katalonije!!! Ne kazem da je to uvek dobro resenje, ali daleko od toga da su njihovom privatizacijom unistene slike, kipovi i ostale umetnicke gluposti kako kaze Vrachar. Naprotiv. I muzeji mogu doneti zaradu!
E sad svi bi mi da zivimo u romanticnim vremenima gde para ima za sve pa tako i za muzeje gde se oni fenomenalno odrzavaju, imaju konstantno nove dodatne ponude itd... Ali tih vremena nema!!! I nece ih biti.
Jedan za moj ukus sjajan primer privatnog muzeja je muzej nauke- Cosmo Caixa. Dakle La Caixa je najveca stedionica u Evropi sa sedistem u Barseloni. Za neupucene svrha stedionice je osim sto funkcionise kao i svaka druga banka, ta da sav profit daje u socijalne programe: pomoc starijima, ljudima sa posebnim potrebama, pravljenju programa za decu, kulturnim manifestacijama itd..
Otkad je Caixa kupila muzej i preuredila ga on je apsolutno dobio na zanimljivosti. Pritom je ulaznica celih 3 (2) evra a svake 1. nedelje u mesecu je gratis. Znaci pristupacan je.
http://obrasocial.lacaixa.es/centros/cosmocaixabcn_es.html
Ista ta La Caixa pre par godina kupuje staru fabriku pilica u blizini Plaça Espanya i od nje pravi kulturni centar Caixa Forum. To je jedno da najzanimljivijih kulturnih okupljalista grada gde se svako malo dovode nove izlozbe, odrzavaju koncerti, predstave, mjuzikli itd.. I sve izlozbe kao i mnogi drugi programi su besplatni. Nedavno je na primer otvorena sjajna retrospektiva projekata Richarda Rogersa sa sve besplatnim vodjenjem izlozbe dva puta nedeljno u 19h.
http://obrasocial.lacaixa.es/centros/caixaforumbcn_es.html
Sa druge strane La Caixa Catalunya u svom vlasnistvu ima gaudijevu Casa Milá gde takodje priredjuje povremene izlozbe, koncerte itd..
Uostalom i Pikasoov, Miroov i svi ostali muzeji su takodje privatni.
Zbunjen sam pomalo vasom reakcijom na moj predlog, mislim da nikada apriori ne trebamo biti protiv necega novog.
Znamo svi, naravno, da kod nas mnoge privatizacije zavrsavaju vrlo neuspesno, ali problem je u tome kako izvesti privatizaciju na kvalitetan nacin, a ne kako je izbeci po svaku cenu. Ukoliko neko ima predlog kako sacuvati te silne muzeje nasim parama, ja cu ga prvi podrzati. Razumeo bih da drzava pokaze interesovanje za Narodni, muzej Revolucije i sve ostale nacionalne i istorijske muzeje. Ali muzej nauke, savremeni, primenjene itd.. zaista ne vidim zasto bi morali biti u drzavnom vlasnistvu.
Da cujem kontrapaljbu!!!???
U Barseloni su svi muzeju od prvog do poslednjeg privatni ukljucujuci i Nacionalni muzej Katalonije!!! Ne kazem da je to uvek dobro resenje, ali daleko od toga da su njihovom privatizacijom unistene slike, kipovi i ostale umetnicke gluposti kako kaze Vrachar. Naprotiv. I muzeji mogu doneti zaradu!
E sad svi bi mi da zivimo u romanticnim vremenima gde para ima za sve pa tako i za muzeje gde se oni fenomenalno odrzavaju, imaju konstantno nove dodatne ponude itd... Ali tih vremena nema!!! I nece ih biti.
Jedan za moj ukus sjajan primer privatnog muzeja je muzej nauke- Cosmo Caixa. Dakle La Caixa je najveca stedionica u Evropi sa sedistem u Barseloni. Za neupucene svrha stedionice je osim sto funkcionise kao i svaka druga banka, ta da sav profit daje u socijalne programe: pomoc starijima, ljudima sa posebnim potrebama, pravljenju programa za decu, kulturnim manifestacijama itd..
Otkad je Caixa kupila muzej i preuredila ga on je apsolutno dobio na zanimljivosti. Pritom je ulaznica celih 3 (2) evra a svake 1. nedelje u mesecu je gratis. Znaci pristupacan je.
http://obrasocial.lacaixa.es/centros/cosmocaixabcn_es.html
Ista ta La Caixa pre par godina kupuje staru fabriku pilica u blizini Plaça Espanya i od nje pravi kulturni centar Caixa Forum. To je jedno da najzanimljivijih kulturnih okupljalista grada gde se svako malo dovode nove izlozbe, odrzavaju koncerti, predstave, mjuzikli itd.. I sve izlozbe kao i mnogi drugi programi su besplatni. Nedavno je na primer otvorena sjajna retrospektiva projekata Richarda Rogersa sa sve besplatnim vodjenjem izlozbe dva puta nedeljno u 19h.
http://obrasocial.lacaixa.es/centros/caixaforumbcn_es.html
Sa druge strane La Caixa Catalunya u svom vlasnistvu ima gaudijevu Casa Milá gde takodje priredjuje povremene izlozbe, koncerte itd..
Uostalom i Pikasoov, Miroov i svi ostali muzeji su takodje privatni.
Zbunjen sam pomalo vasom reakcijom na moj predlog, mislim da nikada apriori ne trebamo biti protiv necega novog.
Znamo svi, naravno, da kod nas mnoge privatizacije zavrsavaju vrlo neuspesno, ali problem je u tome kako izvesti privatizaciju na kvalitetan nacin, a ne kako je izbeci po svaku cenu. Ukoliko neko ima predlog kako sacuvati te silne muzeje nasim parama, ja cu ga prvi podrzati. Razumeo bih da drzava pokaze interesovanje za Narodni, muzej Revolucije i sve ostale nacionalne i istorijske muzeje. Ali muzej nauke, savremeni, primenjene itd.. zaista ne vidim zasto bi morali biti u drzavnom vlasnistvu.
Da cujem kontrapaljbu!!!???
zhaba
Higher intermediate
...
Živo me interesuje kako bi se procenila vrednost npr. Narodnog muzeja i ko bi imao novca da ga kupi? U redu je da neko osnuje muzej i u to ime kupuje ili prilaže umetnine ali da se muzej proda...zhaba":1md138x4 je napisao(la):
Kada je rekonstrukcija, konkretno Narodnog muzeja u pitanju, da li bi bilo pametno žrtvovati (prodati) jednog Pikasa ili Renoara ili možda neko manje vredno delo u cilju kompletnog sređivanja i unapređivanja uslova rada i čuvanja eksponata. Od tih para bi se moglo mnogo toga učiniti. Moglo bi se srediti nekoliko muzeja koji rade u očajnim uslovima. Meni je to palo na pamet ali ne znam koliko je mudro.
bigvlada
Advanced
Britanski muzej sigurno neće prodati Tutankamona ako nema para. Da li je neko od vas možda video publikacije koje izdaje dotični muzej? Što se tiče suvenira, imaju bukvalno sve što može da vam padne na pamet, počevši od kopija glinenih tablica, upaljača u obliku glilenih tablica, sveski, olovaka, majica, puzzle, stolnjaka, servisa za kafu, slikovnica, itd...... Oni to imaju za bukvalno svaki eksponat.
Domaći muzeji imaju identičan problem kao i domaći sportski klubovi. (Da li da pominjem da jedna Barselona i Real imaju jako sličan metod finansiranja? Nisu privatizovani, i dalje funkcionišu kao udruženja građana). Jednostavno, i kod jednih i kod drugih treba streljati sve koji imaju bilo kakve veze sa odeljenjem koje se zove marketing.
Napolju postoje sertifikati iz oblasti marketinga, koji se stiču po proceduri sličnoj onoj koju Microsoft ima za programere i sistemske inženjere. Takve sertifikate izdaje CIM (Chartered Institute of Marketing). Koliko ljudi koji ovde zloupotrebljavaju to zanimanje ima pojma šta da radi? Najlakše ćete ih prepoznati po jednoj odluci. Ako predloži da se u vremenu krize skreše budžet za marketing, znate da je id***. 95% ljudi koji se u Srbiji bave marketingom su ili amateri, ili diletanti ili id***.
Naravno da ne treba prodavati bilo koji eksponat, jer oni čine jedan od brendova muzeja, kao što su to pojedini sportisti u klubovima. Šta mislite, da li je Real više zaradio od igara Dejvida Bekama ili od prodaje dresova sa njegovim imenom?
Domaći muzeji imaju identičan problem kao i domaći sportski klubovi. (Da li da pominjem da jedna Barselona i Real imaju jako sličan metod finansiranja? Nisu privatizovani, i dalje funkcionišu kao udruženja građana). Jednostavno, i kod jednih i kod drugih treba streljati sve koji imaju bilo kakve veze sa odeljenjem koje se zove marketing.
Napolju postoje sertifikati iz oblasti marketinga, koji se stiču po proceduri sličnoj onoj koju Microsoft ima za programere i sistemske inženjere. Takve sertifikate izdaje CIM (Chartered Institute of Marketing). Koliko ljudi koji ovde zloupotrebljavaju to zanimanje ima pojma šta da radi? Najlakše ćete ih prepoznati po jednoj odluci. Ako predloži da se u vremenu krize skreše budžet za marketing, znate da je id***. 95% ljudi koji se u Srbiji bave marketingom su ili amateri, ili diletanti ili id***.
Naravno da ne treba prodavati bilo koji eksponat, jer oni čine jedan od brendova muzeja, kao što su to pojedini sportisti u klubovima. Šta mislite, da li je Real više zaradio od igara Dejvida Bekama ili od prodaje dresova sa njegovim imenom?
Dvor za srpsko blago
Link: http://www.novosti.rs/code/navigate... blago&kword_add=narodni muzej, marko popovic
Izvor: Novosti
Link: http://www.novosti.rs/code/navigate... blago&kword_add=narodni muzej, marko popovic
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.846
- Pohvaljen
- 19.023
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=08&dd=29&nav_category=12&nav_id=378679
B92 Info Vesti Društvo
Otvoren Muzej nauke i tehnike
29. avgust 2009. | 01:17 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Ministar kulture Nebojša Bradić sinoć svečano otvorio novu zgradu Muzeja nauke i tehnike, koji se nakon 20 godina postojanja konačno uselio u svoje prostorije.
"Jedna od važnih funkcija ovog Muzeja je da spoji naizgled nespojivo. Eksponati spajaju dva različita duhovno intelektualna univerzuma: nauku i kulturu", kazao je on.
Bradić je rekao da se tu "stapaju egzaktnost i razbarušenost inovacije i kreacije", da je taj prostor istovremeno mesto pokretanja i opstajanja racionalnog i imaginativnog, koji "pokazuje kako se međusobno nadograđuju i proizilaze jedno iz drugog".
On je rekao da je 2009. godina evropska godina kreativnosti, a govoreći o njoj u fokusu je umetnost.
"Kada govorimo o inovacijama, fokus je uglavnom na tehnologiji i ekonomiji i prava je inovacija da spajamo kreativnost i inovativnost, tehnologiju i ekonomiju", kazao je Bradić.
On je rekao da upravo Muzej nauke i tehnologije služi sadašnjosti, ali postoji i da bi pomogao oživljavanju vrednosti minulih epoha.
"Istina je da je sve što je čovek ikada mislio i radio neraskidivo utkano u sve ono što mi danas mislimo i radimo", rekao je on.
Postavka, u delimično rekonstruisanoj zgradi nekadašnje termocentrale na Dorćolu, sačinjena je iz tri celine.
Prvu čine predmeti iz fondova 17 muzeja u Srbiji, koji su od 1991. godine okupljeni u Zajednicu naučno-tehničkih muzeja Srbije. Tu su, između ostalog, izloženi filmski projektor iz 1920. godine i kamera iz 1926, hronoskop s početka 20. veka, Edisonov fonograf, Teslina pumpa iz 1910, "Eriksonov" telefonsdki aparat iz 1900...
Drugu i treću celinu čine predmeti iz depoa Muzeja, u kome se nalazi oko 5.000 predmeta klasifikovanih u muzejske zbirke. Ona koju čine mašine velikih gabarita smeštena je u dvorištu Muzeja: vatrogasno vozilo iz 1938. godine, parna lokomotiva iz 1914. godine i drugo.
Posebnu celinu u unutrašnjosti zgrade čine najrazličitiji predmeti, od onih koji su bili u upotrebi u domaćinstvu još s početaka 20. veka, do industrijskih mašina iz tog perioda, kakva je retrokamera, ili štamparska rotacija iz 1915. godine.
Posebno su interesantni, kao deo ambijentalne celine, primerci tehničkih sprava kojima je bilo opremljeno domaćinstvo u Srbiji pre elektrifikacije.
Tako su "opremljeni" radna soba, kuhinja i kupatilo, u kome je, na primer, uz kadu, "išao" stojeći bojler na loženje iz 1910. godine, visok gotovo do tavanice. Tu je i presa za ceđenje i ravnanje veša s kraja 19. veka, za koju bi se moglo reći da je preteča današnjih mašina za peglanje.
U okviru te celine je oko 50 fotoaparata, koji "pokrivaju" razdoblje celog 20. veka, a mali su deo kolekcije od oko 1.000 fotoaparata, koje je muzeju poklonio Vladimir Aradski.
Projekat je realizovan uz pomoć Ministarstva kulture, Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, Direkcije za puteve, Uprave za energetiku i JP Elektroprivrede Srbija.
B92 Info Vesti Društvo
Otvoren Muzej nauke i tehnike
29. avgust 2009. | 01:17 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Ministar kulture Nebojša Bradić sinoć svečano otvorio novu zgradu Muzeja nauke i tehnike, koji se nakon 20 godina postojanja konačno uselio u svoje prostorije.
"Jedna od važnih funkcija ovog Muzeja je da spoji naizgled nespojivo. Eksponati spajaju dva različita duhovno intelektualna univerzuma: nauku i kulturu", kazao je on.
Bradić je rekao da se tu "stapaju egzaktnost i razbarušenost inovacije i kreacije", da je taj prostor istovremeno mesto pokretanja i opstajanja racionalnog i imaginativnog, koji "pokazuje kako se međusobno nadograđuju i proizilaze jedno iz drugog".
On je rekao da je 2009. godina evropska godina kreativnosti, a govoreći o njoj u fokusu je umetnost.
"Kada govorimo o inovacijama, fokus je uglavnom na tehnologiji i ekonomiji i prava je inovacija da spajamo kreativnost i inovativnost, tehnologiju i ekonomiju", kazao je Bradić.
On je rekao da upravo Muzej nauke i tehnologije služi sadašnjosti, ali postoji i da bi pomogao oživljavanju vrednosti minulih epoha.
"Istina je da je sve što je čovek ikada mislio i radio neraskidivo utkano u sve ono što mi danas mislimo i radimo", rekao je on.
Postavka, u delimično rekonstruisanoj zgradi nekadašnje termocentrale na Dorćolu, sačinjena je iz tri celine.
Prvu čine predmeti iz fondova 17 muzeja u Srbiji, koji su od 1991. godine okupljeni u Zajednicu naučno-tehničkih muzeja Srbije. Tu su, između ostalog, izloženi filmski projektor iz 1920. godine i kamera iz 1926, hronoskop s početka 20. veka, Edisonov fonograf, Teslina pumpa iz 1910, "Eriksonov" telefonsdki aparat iz 1900...
Drugu i treću celinu čine predmeti iz depoa Muzeja, u kome se nalazi oko 5.000 predmeta klasifikovanih u muzejske zbirke. Ona koju čine mašine velikih gabarita smeštena je u dvorištu Muzeja: vatrogasno vozilo iz 1938. godine, parna lokomotiva iz 1914. godine i drugo.
Posebnu celinu u unutrašnjosti zgrade čine najrazličitiji predmeti, od onih koji su bili u upotrebi u domaćinstvu još s početaka 20. veka, do industrijskih mašina iz tog perioda, kakva je retrokamera, ili štamparska rotacija iz 1915. godine.
Posebno su interesantni, kao deo ambijentalne celine, primerci tehničkih sprava kojima je bilo opremljeno domaćinstvo u Srbiji pre elektrifikacije.
Tako su "opremljeni" radna soba, kuhinja i kupatilo, u kome je, na primer, uz kadu, "išao" stojeći bojler na loženje iz 1910. godine, visok gotovo do tavanice. Tu je i presa za ceđenje i ravnanje veša s kraja 19. veka, za koju bi se moglo reći da je preteča današnjih mašina za peglanje.
U okviru te celine je oko 50 fotoaparata, koji "pokrivaju" razdoblje celog 20. veka, a mali su deo kolekcije od oko 1.000 fotoaparata, koje je muzeju poklonio Vladimir Aradski.
Projekat je realizovan uz pomoć Ministarstva kulture, Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, Direkcije za puteve, Uprave za energetiku i JP Elektroprivrede Srbija.
ta "delimično rekonstruisana zgrada nekadašnje termocentrale na Dorćolu" je pretpostavljam zgrada na desnoj strani na http://www.muzejnt.rs/images/rekonstrukcija_mnt/projekat_perspektive/0612_ext_cam01_velika.jpg
a šta bi sa ovim drugim objektom? hoće i on da se radi?
a šta bi sa ovim drugim objektom? hoće i on da se radi?
Čini mi se da sam negde pročitao da je obnova prvobitno bila finansirana iz NIP-a ali se zbog rebalansa državnog budžeta sada rekonstrukcija finansira sredstvima Ministarstva kulture.
Inače "obnovljena zgrada" je što se eksterijera tiče ista kao i pre 5 godina, poprilično zapuštena i nesređena.
Inače "obnovljena zgrada" je što se eksterijera tiče ista kao i pre 5 godina, poprilično zapuštena i nesređena.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.353
- Pohvaljen
- 47.036
Bio sam na otvaranju muzej je super .Knacno je otvoren stvarno ima sta da se vidi .Uskoro bi trebalo da im stigne podmornica iz CG i vjerovatno ce preuzeti stare tramvaje iz gsp-a .Uskoro cu postaviri islike ali ako vam nije tesko prosetajte imaju veoma zanimljivih stvari i primaju donacije predmeta ukoliko imte nesto interesantno iz proslog ili pretproslog vijeka . :kafa:
DoktorUbipacijentic
Beginner
- Učlanjen(a)
- 20.08.2009.
- Poruke
- 50
- Pohvaljen
- 1
Треба им предложити да поред трамваја узму и 1 аутобус ГСП-а (онај Икарус прединфлацијски зелени, са 4-крилним вратима), 1 смећарски камион из Градске чистоће (жути ФАП) и једну цистерну-њушкаша за прање улица. Ипак је то све део Београда. Тако је сачуван и аутобус "Лејланд", који је некад возио у ГСБ.
jao da li se vi sećate tih zelenih autobusa, kad sam bio mali (u to neko predinflacijsko vreme) su mi totalno fascinantni bili, ne znam ni sam zašto, al nešto je bilo u toj tako zelenoj boji interesantno... mada možda jer su se razlikovali od crvenih 
.. jel ima neko neku sliku tih zelenih???
.. jel ima neko neku sliku tih zelenih???Ja se veoma dobro sećam Lejlanda, vozio sam se u njima. Sećam se mesta za konduktera na zadnjoj plaformi, pa čak i karata koje su se prodavale/kupovale, odmah po ulasku u vozilo. Voleo bih da tu muzejsku kolekciju dopunim kolicima za raznošenje mleka, šestougaone sive i crne plastične gajbice za jogurt i mleko, kao i staklenim bocama za mleko, sa širokim otvotom i čepom od aluminijuma. Mogu čak da kažem da su ta kolica u jednom momentu bila zaštitni znak Beograda. Nisam siguran da li su i stari zelejni trolejbusi buli marke Lejland, ali se dobro sećam da su stari zeleni trolejbusi išli sa okretnice na Zelenom vencu do Zemuna (možda baš broj 15).
DoktorUbipacijentic
Beginner
- Učlanjen(a)
- 20.08.2009.
- Poruke
- 50
- Pohvaljen
- 1
Ево пар слика тог модела који се фарбао у зелено (ИК-105, ИК-110, ИК-111, ИК-180 итд, нека ме исправе бољи познаваоци ако грешим) - преузето са www.autobusi.net/forum:
Тешко је наћи слике зелених аутобуса, ево нађох само ову (старији модел од ових на сликама):
Овај је још старији:
Тешко је наћи слике зелених аутобуса, ево нађох само ову (старији модел од ових на сликама):
Овај је још старији:
DoktorUbipacijentic
Beginner
- Učlanjen(a)
- 20.08.2009.
- Poruke
- 50
- Pohvaljen
- 1
A па ево и Лејланда, њега нисам качио јер је један комад већ рестауриран као музејски експонат.:kk:
Некад:
И сад:
И да не заборавимо МАН - легендарни аутобуси (средином деведесетих су скоро сви аутобуси на линији 65 били МАН):
Преузето са www.autobusi.net/forum
Некад:
И сад:
И да не заборавимо МАН - легендарни аутобуси (средином деведесетих су скоро сви аутобуси на линији 65 били МАН):
Преузето са www.autobusi.net/forum
Evo slika Zelenog venca, mislim da je Lejland iza trole.
http://s781.photobucket.com/albums/yy92/rogerbgd/?action=view¤t=1972.jpg
http://s781.photobucket.com/albums/yy92/rogerbgd/?action=view¤t=1972.jpg
A s obzirom na to da se za obnovu Narodnog muzeja isto ceka ohoho...sto bi apsolutno trebalo da bude kulturni prioritet grada (pa i drzave), tavorenje sa Muzejom grada Beograda ni ne cudi...
Cisto sam pitao da li je iko ista cuo u skorije vreme...posto ja nisam nista da li se odustalo ili nije, i tako te stvari.
Cisto sam pitao da li je iko ista cuo u skorije vreme...posto ja nisam nista
da li se odustalo ili nije, i tako te stvari.
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.353
- Pohvaljen
- 47.036
Pa muzeju grada Beograda je obecana ta zgrada koliko sam suo sredjuje se neka papirologija. Zatim slijedi iseljenje vojne stamparije u zgradu u balkanskoj 53 vjerovatno . Zatim slijedi totalna rekonstrukcija a vojska je za uzvrat dobila rekonstrukciju fasade starog generalstaba koj se jos uvijek radi i ne nazire se kraj.