Srpsko blago u zbegovima
Dragana Matović, 21. jul 2007
KONVOJ od 122 kamiona prebaciće 400.000 eksponata iz Narodnog muzeja u Beogradu polovinom narednog meseca na tajnu lokaciju u okolini Beograda. Najvredniji eksponati, nulte kategorije srećom biće smešteni na najbezbednije mesto, u trezor Narodne banke Srbije na Slaviji, dok će ostali završiti u fabričkom kompleksu.
Kompletno umetničko blago srpskog naroda tako će završiti na nekoliko godina u magacinski prostor daleko od policijske i vatrogasne stanice, pored fabrike betona, iza benzinske pumpe i pored preduzeća koje se bavi proizvodnjom boja i lakova (lako zapaljivog materijala), kako piše u projektu koje su dobile "Novosti" - "Analiza bezbednosne ugroženosti lica, objekata i materijalnih dobara".
U ovom dokumentu, između ostalog, piše da je "prilaz objektu moguć preko neuređenog makadamskog puta u dužini od oko 150 metara. Postojeći objekat je vlasništvo firme "Kunsttrans" iz Beča, a nalazi se pod zajedničkim krovom sa preduzećem koje se bavi proizvodnjom boja i lakova. Lokacija je u jednom delu ograđena betonskim stubovima i redovima bodljikave žice, čije stanje nije moguće da se utvrdi, jer je u najvećoj meri prekrivena gustim rastinjem.
Južna strana objekta, navodi se u ovoj analizi, protekle godine nije bila izgrađena i prema uvidu sa terena, raspoloživih geodetskih i drugih karata predstavlja "zabaren prostor podložan plavljenju u vreme velikih vodostaja Dunava". Kompletna parcela nije imala bezbednosno značajnu ogradu, a na susednoj parceli stalno je prisutan veći broj građevinskih teških mašina (bagera) ili veći broj vozila. A, "konstrukcija bezbednosne ograde mora da odgovara odgovarajućim pretnjama susednih objekata", jer, na primer, postoji "mogućnost eksplozije rezervoara sa gorivom".
Najbliže stanice policije i vatrogasne ekipe su na dvadesetak minuta, ali i to bitno zavisi "od doba dana i dana u nedelji"! Kada se sve ovo sagleda, nameće se pitanje, ko je doneo odluku da se najveći deo našeg nacionalnog blaga smesti baš na ovom mestu? I zašto je sve ovo zavedeno kao strogo poverljiva službena tajna?
Vlasnik ovog prostora je srpsko predstavništvo austrijske firme "Kunsttrans", specijalizovane za transport umetničkih dela, koja najviše posluje u zemljama istočne Evrope, a sa Narodnim muzejem ima ekskluzivan ugovor o transportu i privremenom izvozu izložbi po svetu. Srpsko predstavništvo ima i dodatnu registraciju za čuvanje i zaštitu kulturnih dobara, ali kako saznajemo, nema nijednog stručnjaka iz tih oblasti. Zašto je neko doneo odluku da država ovoj firmi plaća mesečnu rentu (bez PDV) od 37.000 evra mesečno u narednih pet godina, koliko će, prema nekim procenama, trajati rekonstrukcija Muzeja?
- Ugovor o privremenom zakupu sklopljen je bez tendera po ceni većoj od uobičajene - navodi se u pismu (ime autora poznato redakciji) koje je upućeno ministru kulture Vojislavu Brajoviću.
Uz ugovor je, kaže autor pisma i jedan od članova Kluba prijatelja Narodnog muzeja (u kome je više od sto naših istaknutih javnih radnika) priložen i dokument u kome piše da je dobijena saglasnost Instituta za bezbednost, iako je to u suprotnosti sa izveštajem stručnjaka iz ove institucije.
Zvanično objašnjenje za ovaj postupak u Narodnom muzeju, glasi da je primenjen član 23. Zakona o javnim nabavkama, koji podrazumeva dodelu posla mimo tendera, ukoliko postoji samo jedan ponuđač.
S obzirom na to da je bivši ministar kulture Dragan Kojadinović otputovao u Kanadu, a prigovara mu se da je on "nametnuo" sklapanje ugovora, pozvali smo Miladina Lukića, pomoćnika ministra za baštinu u njegovom mandatu, koji je za "Novosti" rekao:
- Nije tačno da je "Kunsttrans" dobio posao bez tendera. U Ministarstvu kulture postoji dokumentacija o tome, a pošto je jedan od uslova koje je Muzej propisao bio i da u obzir dolazi samo specijalizovana firma, "Kunsttrans" je, kao jedino registrovano domaće preduzeće za transport umetničkih dobara, skladištenje i usluge, dobilo taj posao. Narodni muzej, kao centralna ustanova, propisuje uslove čuvanja za sve muzeje, pa su, po tom pravilu, u ovoj ustanovi propisani i svi uslovi koje mora da zadovoljava depo u kome će se skladištiti umetnička dobra tokom rekonstrukcije. Magacin je posebno projektovan i zadovoljava sve uslove za držanje eksponata.
Lukić još objašnjava da "Kunsttrans", kao firma koja se bavi skladištenjem umetničkih dobara, ne mora da ima nijednog zaposlenog kustosa, jer će o kulturnom blagu koje će biti skladišteno u njihovim magacinima brinuti kustosi Narodnog muzeja. On je rekao da o mestu gde je smešten magacin ne treba, zbog zaštite, puno govoriti, a da to što se u blizini nalaze fabrike cementa i hemikalija, benzinska pumpa, bara neće štetiti eksponatima, jer je objekat građen na poseban način. A i centar grada je, kaže, pun prašine, pa to nikome ne smeta.
Ponuda "Kunsttransa" ipak nije bila jedina, kaže naš sagovornik iz Kluba prijatelja Muzeja. On je zapanjen da nije prihvaćen predlog tadašnjeg ministra vojske da se eksponati deponuju u neku od vojnih zgrada. Tvrdi da je Ministarstvo vojske prihvatilo ministrov predlog, a kompletna dokumentacija o tome i dalje je u ovoj ustanovi.
Čak je ponuđen i konkretan prostor od 3.000 metara kvadratnih sa kompletnom infrastrukturom, koji bi omogućio normalan proces rada Narodnog muzeja dok traje rekonstrukcija zgrade na Trgu Republike. Pri tom, vojska bi svoj objekat ustupila za mali novac, da se plaćaju režijski troškovi, a deo novca, koji bi država izdvojila usmerili bi za rekonstrukciju i održavanje Vojnog muzeja. Tako bi se iz jedog budžeta, obnovile dve institucije od javnog značaja.
- Vojska nikada nije ponudila nijedan svoj objekat - tvrdi Miladin Lukić. - Pouzdano znam da je Tatjana Cvjetićanin nedavno išla kod ministra Vojislava Brajovića da ga zamoli da pomogne da dobiju kasarnu u Žarkovu, u kojoj su bili smešteni gardisti, ali ništa nije urađeno.
Direktorka Muzeja dr Tatjana Cvjetićanin, nije bila raspoložena za razgovor, pa nam je preko svog pi-ara poručila da u tajnom magacinu neće biti smeštena najvrednija dela iz Muzeja. Ona će biti prebačena na sigurno mesto, kazala je, u depoe Narodne banke Srbije. To je sve što smo uspeli da saznamo od nje.
- Početkom godine obratili su nam se iz Narodnog muzeja sa molbom da im obezbedimo prostor za čuvanje najznačajnijih eksponata - kaže za "Novosti" Nevenka Savović, savetnik u odeljenju za informisanje u Narodnoj banci Srbije. - Posle toga održali smo više sastanaka sa njima, u nekoliko navrata posetili smo Narodni muzej da vidimo kako se tamo čuvaju eksponati. Na osnovu tih nalaza odredili smo prostor u našim depoima na Slaviji. Nema bezbednijeg mesta u državi od naših trezora.Prostor u NBS ustupićemo im besplatno, jer je to jedan od vidova saradnje državnih institucija.
Mnogi zaposleni u Muzeju zabrinuti su za eksponate iz srpske kulture koji neće završiti u Narodnoj banci, jer nije urađena sistematična priprema materijala pre pakovanja. Ako u narednih pet godina ne budu mogli da priđu eksponatima pretpostavljaju da bi moglo da se dogodi da u pojedinim kutijama pronađu samo prah. Strahuju da i njima, zbog slučajne nepažnje, može da se dogodi ono što je bilo u jednom beogradskom muzeju. Tada je greškom konzervatora uništeno sedamdeset odsto njegovih zbirki. Taj slučaj je zataškan, pa pretpostavljaju da bi se i njima dogodilo nešto slično.
Kustosi koji su zaduženi za pojedine zbirke, uglavnom sami ili sa jednim pomoćnikom pakuju od 5.000 do 8.000 eksponata. Svaki eksponat dobija svoj bar-kod i gotovo je nemoguće da se neki od njih "zagubi". Svaki predmet je od 1860. godine do danas nekoliko puta provučen kroz inventar. Do sada je upakovano oko sedamdeset odsto materijala i ako sve bude teklo po planu selidba bi trebalo da se organizuje polovinom avgusta. Zaposlene najviše brine kako će izneti krupne eksponate, jer neki od njih ne mogu da prođu kroz vrata!
- Francuzi imaju ministarstvo za Luvr, a o nama niko ne brine - kaže jedan od zaposlenih u Muzeju. - Pitam se kako bi Francuzi reagovali kada bi znali da će neka dela njihovih značajnih umetnika bez kojih oni ne bi mogli da zamisle svoju istoriju umetnosti, u narednih nekoliko godina biti čuvana u kutijama u neuslovnom magacinu?
NEMA TAJNE
DIREKTOR beogradskog predstavništva "Kunsttransa" Đorđe Branković, kada je saznao da je naš fotoreporter slikao magacin, pozvao nas je da nas upozori da je to državna tajna. Međutim, kada smo pokušali da razgovaramo sa njim, saznali smo da je u Italiji, pa zbog rominga ne može da se javi na telefon.
SATELITSKI SNIMAK
KOMPLETNA dokumentacija o svemu što se događa u vezi sa selidbom muzejskih eksponata deponovana je u jednoj poznatoj beogradskoj advokatskoj kancelariji.
Tamo je deponovano i pismeno mišljenje eksperta iz Instituta za bezbednost, koji je dao krajnje negativanu ocenu o bezbednosti kulturnog blaga koje treba da bude izmešteno u Krnjaču. U svom nalazu on piše da su uslovi loši, zbog podzemnih voda i vlage, a to je baza za pojavljivanje gljivica koje napadaju sve eksponate. Do zgrade uskladištenja nema asfalta, a iza je močvara i šiblje zbog koga se ne može videti da li postoji zaštitna ograda. Čak postoji i satelitski snimak na kome se vidi da uz ovaj depo stoje četiri kontejnera za benzin.
PREPISKA
U PISMU koje je dobila naša redakcija, a upućeno je ministru kulture, argumentovano je izražena briga vezana za predstojeću rekonstrukciju Narodnog muzeja i smeštaja kulturnih dobara. Uz svoje pismo, Brajović je priložio i odgovor Tatjane Cvjetićanin, u kome, između ostalog, piše:
"Bezbednosnu procenu pre početka projektovanja izveo je isti konsultant koji je radio i procenu zgrade Narodnog muzeja, da bi što manje osoba bilo upoznato sa sigurnosnim i bezbednosnim elementima. Na osnovu ove procene investitor je uradio projektni zadatak. Bezbednosne procene, kao i primedbe konsultanata su službena tajna. Od prvog dana priprema za rekonstrukciju Narodni muzej se sa apsolutnom pažnjom odnosi prema svim segmentima vezanim za bezbednost i očuvanje kulturnih dobara. To je naš osnovni zadatak i uveravamo vas da ćemo do okončanja svih poslovanja vezanih za rekonstrukciju prevashodno imati u vidu ovaj momenat bezbednost i očuvanje kulturnih dobara."
ZADATAK MUZEJA
ZAPOSLENI u Narodnom muzeju izražavaju svoju zabrinutost tajno. Ali, oni stariji, koji su ceo radni vek proveli u ovoj ustanovi ne boje se da izraze svoje mišljenje. Istoričarka umetnosti mr Katarina Pavlović, koja je 35 godina bila kustos u Muzeju, rekla nam je da pretpostavlja da nešto nije u redu, ali da nije sigurna, pa ne može to kategorički da potvrdi:
- Ja sam "stara garda" muzealaca. Nas su učili da je zadatak muzeja da čuva, prikuplja i procenjuje predmete materijalne kulture. Izlaganje je, otprilike, šlag na torti. Mi, koji radimo u muzeju, taj materijal nismo stvorili, već smo ga nasledili da ga sačuvamo za buduće generacije. A on je naš, koliko i vaš.
REKONSTRUKCIJA
U REKONSTRUKCIJU Narodnog muzeja biće uloženo 25 miliona evra, a novac će, većim delom biti obezbeđen iz Nacionalnog investicionog plana. Do kraja ovog meseca kada se usvoji NIP za 2007. Muzej bi trebalo da dobije prvih 550 miliona dinara.
SELIDBA
MADA su nam pre tri dana u Narodnom muzeju rekli da ova ustanova zbog visoke temperature u petak neće raditi, te večeri stigao je kamion "Kunsttransa" sa eksponatima koji su neposredno pre bombardovanja izmešteni iz ove ustanove. (To je zabeležio naš fotoreporter svojim objektivom.)
