Šta je novo?
Od:
Filteri

Muzeji grada Beograda

Sećam se one tetke Gorice Mojović koja je još pre 4 godine ushićeno pričala kako je postignut dogovor sa vojskom oko zgrade u Resavskoj 40b, da se rekonstruiše za potrebe Muzeja grada a grad zauzvrat da obnovi fasadu Starog generalštaba i ne znam šta još. I njene reči su bile da će 2009/2010 Muzej svečano otvoriti svoja vrata za posetioce.
Koliko mi je poznato, odande ni štamparija još nije iseljena.

Kada je Narodni muzej u pitanju, tu je stvar još jadnija jer su odobrena sredstva iz NIP-a a još se prepuavaju oko onog skladišta gde treba da se prenesu eksponati zbog rekonstrukcije. Mislim da su gori uslovi trenutno u muzeju nego u bilo kom skladištu a iskreno se čudim kako ga do sad nisu opljačkali kad jedva da ima i kamere a kamoli neki jači sistem zaštite.
 
Cekaj bre, recite mi da se oni sale ovo za muzej beograda? Kakva sada 2014. godina, kada su pre nekih 3,4 godine rekli da ce krajem 2007. ili 2008. da se otvori.

Svega mi, kada mi se zavrsi ispitni rok ima lepo da pregledam teme po forumu u potrazi za novinskim clancima i da vidim procenat ispunjenog od onoga sto je obecavano. Vec sad mi se javlja da ce biti rec o jednocifrenom procentu.
 
Šta se krije u depoima Muzeja grada Beograda
Zatvorena vrata istorije grada
Autor: Ana Bokonjić | 05.02.2009. - 08:35

Unikatni primerak statue rimskog cara Mokrina, čiji je lik poznat samo sa novčića, vinčanske skulpture stare više od sedam vekova i još oko 140.000 vrednih predmeta skriveni su već godinama u depoima Muzeja grada. U vrlo lošim uslovima čuva se i „Četverojevanđelje“, prva knjiga štampana u Beogradu, jedini novčić u zemlji star skoro pet vekova, kao i štafeta kojojm se nosila olimpijska baklja iz Atine, jedini primerak na svetu...

Iako je, pre više od dve godine, ova institucija dobila novu zgradu u Resavskoj ulici, o preseljenju još nema ni govora. U nevelikim prostorijama u Zmaj Jovinoj 1 i dalje su smešteni zajedno i kustosi i vredni predmeti.
- Kad bi se poštovala sva pravila, Muzej bi odmah morao da bude zatvoren, jer po zakonu eksponati ne smeju da se čuvaju u poslednjoj etaži ispod krova. Ali mi nemamo drugo rešenje - kaže direktor Muzeja Bojan Kovačević.

U prostoriji od dvadesetak kvadrata, na stolu improvizovanom od kutija, dočekali su nas skeleti iz II veka. Odmah do njih načičkane su “glave”, uglavnom rimskih, imperatora iz tog doba. A preko puta je sto, okružen kutijama i ormarićima, radno mesto kustosa za antiku.
- To su skeleti iz IV veka. Malo sam ih pripremila i nalepila kosti da bih počela da radim analize. Od brojnih kutija i sanduka u kojima čuvamo muzejske eksponate napravila sam improvizovani sto jer nema prostora – kaže Slavica Krunić, muzejski saradnik.

Ništa bolja nije situacija ni u Odeljenju za numizmatiku. I tu je, u samo 15 kvadrata, smeštena kolekcija starog i savremenog novca, oko 27.000 primeraka, i kustos za novac. Tu negde skriven je i prvi novčić nađen na teritoriji Srbije, jedini primerak u svetu.
- Ako predmeti koji su sada u jednom “stabilno lošem” stanju ne nađu adekvatan smeštaj uskoro, propašće i moraćemo ponovo da ih restauriramo i konzerviramo, a to onda postaje začarani krug – objašnjava Kovačević.

Uskladišteni ovde, neki od predmeta nisu nikad izlagani, a neki su imali sreće da budu viđeni na retkim izložbama koje se organizuju u područnim muzejima.
- Najstarija štampana knjiga u Beogradu, “Četverojevanđelje” iz 1552 godine nalazi se u našem depou. Poslednji put je izlagana 2000-te godine, a od tada stoji zaključana u ormanu– priča kustos Odseka za istoriju grada od 16 veka do 1918. godine, i dodaje da je njegov depo neosvojv bar tri dana, jer prislonjena na ormanu stoji puška, tzv. kukača iz XVII veka, a iza stola su sakrivena ogromna topolska đulad koja ga čuvaju od potencijalnih uzurpatora.
- Nemamo dovoljno velike ormane za ovakve eksponate, ali možda bi još mogli poslužiti u odbrambene svrhe - kaže on kroz smeh.

Sa malo manje nade i humora o problemima nedostatka prostora i uslova za rad govori Nada Seferović, šef odeljenja za istoriju umetnosti i kulture.
- Nemamo dovoljno osoblja. Nemamo ni stalne konzervatore. Predmeti nam propadaju. Bivšu kuhinju smo morali da izmestimo i napravimo depo, pa se sad u njoj „kriju“ predmeti od 1950. godine na ovamo. A velike predmete, dimenzija 2x2, pozajmili smo Univerzitetskoj biblioteci, jer je naš tavan prenizak za njih – kaže Nada.

Prema rečima direktora i muzejskog saradnika u odeljenju za primenjenu umetnost, Beograđanima je, iako retko izlagano, najveće interesovanje probudilo blago odeljenja za primenjenu umetnost.
- To je, ustvari onaj Beograd s kojim se naši sugrađani najviše identifikuju. Imamo izvaredno veliku kolekciju uglavnom umetničko - stilskog nameštaja koji je, najvećim delom na posudbi, jer nemamo gde da ga držimo. Veliki je i kabast. Primenjena umetnost je „snadbevena“ od igle do lokomotive. Nakit, odeća, predmeti koji su pripadali uglavnom vrlo uglednim i bogatim Beogradskim porodicama u vlasništvu su ovog muzeja –priča s ponosom Bojan Kovačević, direktor.

Medaljon koji je Katarina Konstantinović, unuka Jevrema Obrenovića, dobila od kneza Mihaila na poklon i koji ima znamenja vera, ljubavi nada, samo je jedna od „dika“ Muzeja. Minuciozno urađen u Beču, 1865. godine, to je najvredniji komad nakita koji ova ustanova poseduje.

Preseljenje ni na vidiku
Muzej će na novu zgradu čekati još dugo. Prema procenama Kovačevića najmanje tri godine.
- Nemamo gotovo nikakvu komunikaciju sa Skupštinom grada. Nikada nismo dobili odgovor na pitanje šta je sad sa tom zgradom. Ni projekat postojećeg stanja nam nikad niko nije dostavio što je potpuno besmisleno. Radnicima Muzeja čak nije bio odobren ni pristup zgradi, u kojoj se nalazi vojna štamparija koja još nije počela ni pripreme za iseljavanje – kaže direktor Bojan Kovačević.
Kliknite za proširenje...
извор Блиц
линк http://www.blic.rs/beograd.php?id=77563
 
Meni se plače od muke i besa dok čitam ovu vest!!! :bash: :bash: :bash: :bash: :bash:
 
Tuga... Grad je navodno poceo rekonstrukciju zgrade generalstaba u Kneza Milosa, sto je jedan od uslova koje Grad treba da ispuni u zamenu za zgradu u Resavskoj. Postavili su skele i sada tapkaju u mestu. Besan sam zbog ovog! :rant:
 
Кинотека би беше требала да буде завршена до јуна (сликано 10.03.2009)

2hyig07.jpg
 
Pank muzej u malom u sledećoj Noći muzeja
A. Kalaba - 16.03.2009. - 00:30

Nakon izuzetno posećenih izdanja „Ilegalnog pank bioskopa”, inicijativa za osnivanje Pank muzeja u Beogradu prelazi na sledeći nivo. To je promocija na dvodnevnoj konferenciji na temu „Pank + muzej = ?” u Domu omladine (5. i 6. april), gde će se utvrditi glavne postavke, a široj javnosti se predstaviti nastupom na Noći muzeja.

INTERAKCIJA - Konferencija „Pank + muzej = ?” počeće 5. aprila panel radionicom, na kojoj će se mladi umetnici baviti pitanjem „Pank muzeja kao javnog prostora” (početak u 17 sati), a na tribini „Pank muzej u Beogradu. Zašto?!” (20) eminentni govornici daće kulturološke okvire i ukazati na aktuelnost ovog projekta. Za drugi dan najavljena je projekcija filma „End of the Century - Story of Ramones” i razgovor na temu „Od Ramonsa do pank muzeja” (20), a događaj se završava velikom žurkom naslovljenom kao „No Future” u klubu Cvjećara (22). Ulaz na sve programe je besplatan.

Čitava akcija trebalo bi da bude osnova za realizaciju predloga o osnivanju beogradskog pank muzeja, kao interaktivnog centra koji bi sabrao iskustva generacija poklonika pank-rok kulture.

Osnovna koncepcija bi mogla da se poveže sa nedavno otvorenim muzejom „The British Music Experience” u Londonu, a po neobičnom pristupu u prikupljanju eksponata sa zagrebačkim Muzejom prekinutih veza. S tim što bi beogradski Pank muzej bio prvi te vrste u svetu. Sastojao bi se iz izložbene postavke koju bi kreirali nekadašnji i sadašnji pankeri, i klupskog dela u kome bi se održavale svirke, umetničke radionice i različiti drugi programi.
- Još tražimo prostor kakav smo zamislili - neku napuštenu zgradu ili fabriku koju bismo umetnički oplemenili. U međuvremenu, evidentiramo eksponate. To su slike, fanzini, ploče, modni detalji, ulaznice za koncerte... - objašnjava Dobrica Veselinović, koordinator projekta.

Sledeći stepenik ka Pank muzeju je Noć muzeja (16. maj) na kojoj će Inicijativa predstaviti „Pank muzej u malom”. Izložba će se sastojati od najzanimljivijih prikupljenih predmeta i ličnih priča donatora.

Naziv: Pank muzej ili muzej panka
„Ako uporedimo pojmove panka i muzeja, zaključujemo da su nespojivi. Ali to važi samo za kombinaciju koja bi glasila „muzej panka” i podrazumevala jednostavnu muzealizaciju, gde bi prioritet bio posedovanje i prezentacija odgovarujućih zbirki. Međutim, ako kažemo „pank muzej”, u pitanju je složenija sintagma, koja podrazumeva prožimanje ova dva pojma i kreativno prevazilaženje suprotnosti određenim sadržajima”, ističu inicijatori.

Svi su pozvani da učestvuju
Ukoliko želite da se uključite u neku od akcija Inicijative za osnivanje Pank muzeja, da priložite neki pank rekvizit ili da se prijavite za učešće u panel radionici, sve informacije dobićete preko mejl adrese: punkmuzej@gmail.com. Ovih dana biće pokrenut i sajt: www.punkmuzej.com na kome će se naći najave dešavanja, kao i elaborat Aleksandra Pejinovića o osnivanju Pank muzeja, koji je bio inicijalna kapisla za početak realizacije ovog projekta.
Kliknite za proširenje...
извор 24 сата
линк http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=47613
 
Ovo može i na crnu stranu medalje, sramota šta dopuštamo, čudi me samo kako uopšte nisu već pokradena sva važna umetnička dela pored uslova u kojima se nalaze:

Članovi Upravnog odbora Narodnog muzeja podneli ostavke
Autor: Tanjug | 16.03.2009. - 18:27
Članovi Upravnog odbora Narodnog muzeja podneli su ostavke i o tome danas obavestili Vladu Srbije, Ministarstvo kulture, Visoki odbor za rekonstrukciju Narodnog muzeja u Beogradu, kao i javnost.

"S obzirom da smo mi, kao članovi UO Narodnog muzeja, iscrpli sve mogućnosti da utičemo na Ministarstvo kulture da omogući rekonstrukciju Muzeja, ili barem čuvanje kulturnog blaga u prihvatljivim uslovima, prinuđeni smo da podnesemo neopozive ostavke", navodi se u saopštenju koje su potpisali: predsednica UO prof. dr Marica Šuput i članovi inž. arh. Dragomir Acović, muzejski savetnik Tatjana Bošnjak, prof. dr Aleksandar Palavestra i dr Mila Popović-Živančević.
"Ne želimo da budemo saučesnici u uništavanju Narodnog muzeja i najvećeg kulturnog blaga naše zemlje", ističu oni i optužuju Ministarstvo kulture da je "blokiralo put svojom neobjašnjivom opstrukcijom rekonstrukcije Muzeja".

Uz podsećanje da se zbog loših tehničkih uslova u Muzeju 2002. pristupilo planovima za rekonstrukciju, koju je u svim fazama podržavala Vlada, ali da je sredinom 2007. Ministarstvo kulture zaustavilo dogovorenu dinamiku radova, ukazuje se da se "zastoj pretvorio u potpunu paralizu sredinom 2008. od kada je članovima UO postalo nemoguće da uspostave bilo kakav dijalog sa Ministarstvom kulture".
"Na pisma UO, telefonske pozive, apele preko medija, čak i lična prijateljska posredovanja, zvaničnici Ministarstva uglavnom nisu odgovarali. Oni retki, iznuđeni odgovori čelnika Ministarstva sadržavali su spektar logički nekoherentnih stavova od 'prijateljskih saveta' da Muzej ne treba da svoje probleme iznosi u javnost, pa do paušalnih, neosnovanih, neargumentovanih, čak i arogantnih optužbi u javnim glasilima", dodaje se u saopštenju.
"Zbog ovako neozbiljnog i neprofesionalnog stava Ministarstva kulture i njegovih čelnika, Muzej se našao u bezizlaznoj situaciji. I to ne samo uprava Muzeja, zaposleni i UO, već, što je mnogo važnije, čitavo kulturno blago koje se čuva u Muzeju, svih onih 400.000 artefakata, od skulptura sa Lepenskog Vira do slika Gogena, Pikasa, Nedežde Petrović i drugih".

U saopštenju se podseća da je "to blago zapakovano za preseljenje i tako stoji u neuslovnoj zgradi već više od godinu dana što, sasvim izvesno, može izazvati njegovo oštećenje pa dovesti i do ozbiljnijih posledica".
"Šta god da je rešenje, za njega je neophodna dozvola Ministarstva kulture. A Ministarstvo ćuti, ne daje odgovore niti nudi bilo kakvo rešenje. Doduše nedavno je stigao jedan rečit, mada posredan odgovor Ministarstva kulture. Za rekonstrukciju Narodnog muzeja u narednoj godini odobreno je 6.513.316. dinara. Valja podsetiti da je s opstrukcijom rekonstrukcije Ministarstvo kulture započelo mnogo pre svetske ekonomske krize, koja je sada, očigledno, svima postala univerzalno opravdanje", zaklučuje se u saopštenju.
Kliknite za proširenje...
Izvor: Blic
Link: http://www.blic.rs/kultura.php?id=83833
 
Svaka im čast na ostavci i nije mi jasno kako je do sada nisu podneli.A sada treba to da uradi i ministar jel je ovo najveća sramota srbije u 21 veku !
 
ne znam da li su sve te ostavke koje su se desile u poslednje vreme zapravo posledica nečega što se godinama gomila u našoj kulturi ali da je moralo jednom da pukne - to svakako! Šta da rade tek oni mučenici u Prirodnjačkom ili u Muzeju grada kad ni za Narodni nemamo rešenje?
 
Stvarno tuga!!!
Mozda ne bi bilo lose da neke muzeje privatizuju. Karte ce im tada biti skuplje ali ce i sadrzaji biti zanimljivi siroj masi.
Doduse u slucaju Narodnog nisam siguran da bi to bilo dobro resenje.
 
zhaba":be697c9b je napisao(la):
Stvarno tuga!!!
Mozda ne bi bilo lose da neke muzeje privatizuju. Karte ce im tada biti skuplje ali ce i sadrzaji biti zanimljivi siroj masi.
Doduse u slucaju Narodnog nisam siguran da bi to bilo dobro resenje.
Kliknite za proširenje...
Kako je to uopšte moguće kad bi to trebalo da bude javno dobro? A i kako bi se utvrdila celokupna vrednost eksponata?
 
Slažem se! Postoje neke stvari koje ni pod tačku razno ne smeju da budu privatne, odnosno da se privatizuju.
 
^^^ Tako je, muzeji nikako. Privatne donacije da (Miskovic krilo, sto da ne), ali Delta Muzej Beograd? :( :( :notok:
 
Anyway, mislim da je sazrelo vreme da lepo Nebojsa Bradic potpise parcence papira naslovljeno sa "Ostavka ministra kulture".

Svejedo je da li su to nasledjeni problemi, ili je stvar pukla za njegovog mandata, kako bilo, on nije uspeo da se izbori sa svim tim i morao bi da podnese ostavku.

A, stanje u kulturi je ocajno. Necemo da sirimo temu, te se zadrzimo npr. na onome cemu je i posvecen ovaj deo diskusije - na muzejima.

Pre nekoliko godina ambiciozno je najavljivana rekonstrukcija xy muzeja, kao i izgradnja novih. Medjutim za sve vreme, samo se secam rekonstrukcije Pedagosog muzeja, i sada Muzeja savremene umetnosti i rekonstrukcije zgrade na Studenjaku za potrebe Muzeja jugoslovenske kinoteke.

Medjutim tuzno je da je na Narodnom muzeju godinu dana stajao pano sa modelom rekonstruisne zgrade i velikim natpisom "ovaj projekat se finansira sredstvima iz NIP-a" (koji se u Beogradu pokazao kao najlopovskiji projekat, ali o tome na drugoj temi).

Uz to, stvari oko preseljenja Muzeja grada Beograda nisu mrdnule sa mrtve tacke, izgradnja Muzeja nauke i tehnike nije ni na vidiku, izgradnja Gradske galerija je otkazana zahvaljujuci politickom mesetarenju, o izgradnji Muzeja sporta u beton hali vise niko ni ne govori...

To su, pritom, samo oni projekti koji se najavljuju godinama, a gde su svi ostali kojima pomoc drzave treba, a niko ih ne pominje.

E sad, prosirimo to na pozorista, privatizaciju Beograd filma i propadanje bioskopa i ostale kulturne institucije i dobijamo presek stanja u kulturi grada.

Ministre Bradicu, treba li vam olovka?
 
Ево и одговора из министарства од државног секретара Надице Момиров

- Narodni muzej zatvoren je od 2001. Od tada se desila samo jedna stvar, a to nije rekonstrukcija nego odliv para - 125 miliona dinara otišlo je u nepovrat. Sada je presečen odliv para, nije zaustavljena rekonstrukcija i ono što mene isto strašno pogađa, to je da su se opet i UO i stručnjaci i javnost zainteresovali kad je presečen odliv para. Od 2001. godine, rekonstrukcija nije započeta. Ona će biti započeta isključivo ukoliko se preseče odliv para. Zato što u budžetu Republike Srbije većodavno nema para za rekonstrukciju Narodnog muzeja koja košta dve i po milijarde dinara. A budžet Republike Srbije i nije jedini izvor za tu rekonstrukciju. Godinama su postojala interesovanja i iz dijaspore i iz mnogih drugih institucija da pomognu rekonstrukciju NM, što odgovorni u NM nisu uopšte hteli da prime kao informaciju. Oni su ih očekivali iz budžeta, od države. Znači da su se promene petog oktobra desile u smislu da hoćemo da se vratimo na vreme Tita. Mi svi hoćemo da se vratimo u komunizam u socijalizam, jednostavno, sto posto država, sto posto budžetske firme, svi ćemo da budemo na teretu države. Pa ne znam gde to može, u kojoj državi, koja je to utopija, daj da odemo da živimo tamo odmah. Ja sam živela u Skandinaviji koja ima najviši standard u svetu, pa ne može da se živi sto posto na teret države, nijedna ustanova, nijedna plata. Kod nas važi još uvek ono - kad dobijam platu. A, plata se ne dobija, plata se zarađuje, ona mora da se odradi da bi je dobili, jel’ tako?
Kliknite za proširenje...
Цео интервју из Данаса сам поставио на теми "Култура и уметност" http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?pid=43987#p43987
 
,,Godinama su postojala interesovanja i iz dijaspore i iz mnogih drugih institucija da pomognu rekonstrukciju NM, što odgovorni u NM nisu uopšte hteli da prime kao informaciju. Oni su ih očekivali iz budžeta, od države."

Ја не знам, какво мишљење госпођа има о нивоу интелигенције Срба...:D Ово би требало да се прогута?...да је новца било из иностранства, а радници у народном музеју нису хтели да се паре уложе у њихову ,,кућу"...Обично нико не жели да му неко за Џ поправи кућу...???:D...од 2001. не ради музеј...ужас!:notok:
 
kad vec pominjemo odgovornost, pogledajte samo kako e to sve rascepkano na hiljadu strana - ministarstvo kulture - koje ima generalnu nadleznost nad muzejima, ministarstvo nauke - cijem je resoru generalno konkretan muzej posvecen, ministarstvo za NIP - koje kao finansira ceo projekat, gradske vlasti - nadlezne za urbanisticke dozvole...

I to nije podela nadleznosti zbog "checks & balances", nego zbog muljanja, gde ustvari nikad niko nije nadlezan i svaljuje krivicu na ovog drugog.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh