Muzeji grada Beograda

[Влада]

Muzej savremene umetnosti biće otvoren u junu 2008.

RADOVI - Zgrada MSU na Ušću zatvorena je za posetioce 11. juna 2007. godine i čeka da bude obnovljena. Prema rečima direktorke muzeja Branislave Anđelković, u toku su sitni radovi, a krupni se očekuju od oktobra. Projekat je završen, a čekaju se sredstva za izvođačke radove.
- Završili smo jedan tender, sada smo spremni za drugi. Ako sve bude u redu, radovi bi trebalo da počnu u oktobru ili novembru. Muzej će biti otvoren u zavisnosti od dinamike radova, a ja se nadam u junu iduće godine - kaže za „24 sata" Branislava Anđelković.

Za rekonstrukciju MSU izdvojeno je 3,6 miliona evra iz NIP-a, ali muzej je dobio oko dva miliona jer su promenjene odredbe raspodele novca. Zoran Gajić iz Ministarstva zaduženog za sprovođenje NIP, kaže da to neće prolongirati početak radova u slučaju MSU.
- Oni novac ovog puta dobijaju preko Ministrstva kulture. Od toga kako će konkurisati, zavisiće da li će novac dobijati preko njih ili preko nas. U svakom slučaju para će biti za ovaj muzej - kaže Gajić.

izvor 24sata
link http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=12741

 

[Nenad]

Касни селидба Народног музеја

Почетак исељења вредних уметнина из здања на Тргу Републике у нови депо и Трезор Народне банке почеће за месец дана, што не значи да ће рокови обнове бити померени, уверавају у националном музеју

Још је неизвесно кад ће се и где преселити Народни музеј
(Фото Д. Јевремовић)

Рок за исељење уметничких слика непроцењиве вредности, бројних експоната и културно-историјских предмета из музејског здања на Тргу Републике померен је за крај септембра. Раније најаве надлежних да би транспорт вредних уметнина Народног музеја требало да почне крајем августа нису остварене. Разлози су бројни, а један од њих је што се у Трезор Народне банке Србије тренутно сели благо Музеја савремене уметности. Када селидба савремених уметнина буде завршена, приступиће се селидби блага Народног музеја.

– Јесмо мало померили датум исељења уметничких збирки из Народног музеја, али то не значи да ће бити кашњења када је реч о роковима обнове музејског здања. И даље смо уверени да ће свечаност поводом отварања врата обновљене зграде Народног музеја бити уприличена 2010. године, како је и планирано – уверава Татјана Цвјетићанин, директорка Народног музеја Србије.

Већина од око 400.000 експоната музеја распоређених у 22 збирке, који обухватају хиљаде година историје и културе цивилизације са ових простора, упакована је и спремна за исељење на сигурније место док буде трајала обнова зграде. Међутим, ниједан експонат, како истиче Александра Шојић, портпарол Народног музеја, још није изнет из здања. Експонати ће бити смештени у специјалном депоу који је саграђен за чување културних вредности.

– О томе где ће музејско благо бити смештено док радови буду трајали не можемо да причамо из безбедносних разлога. Највреднија дела ће, међутим, бити смештена у Трезору Народне банке – додала је Шојићева.

Премда је паковање збирки започето још пре неколико месеци, неки предмети ипак нису спремни за исељење.

– Уметничке слике, примера ради, не смеју да буду упаковане пре времена, већ непосредно пред селидбу. Ова дела су, међутим, ваљано припремљена за транспорт. Будући да за сада још не знамо датум исељења, не смемо да ризикујемо да упакујемо слике и оставимо их да тако стоје на високим температурама. С друге стране, предмети од метала или керамике могу да буду комплетно упаковани и припремљени, јер то не може никако да им штети – објашњава прва жена Народног музеја. Сваки предмет, односно кутија у којој се налази, има свој код и биће кодиран при изласку из музеја и приликом уласка у ново складиште. Овим послом учињен је и драгоцен и прецизан попис свих вредности које су годинама чуване у музеју. Иако је тренутно све у фази паковања, још је неизвесно у који ће се простор преселити запослени музејски радници.

Национални музеј, који сада има 10.300 квадратних метара корисног простора, требало би реконструкцијом да добије још 3.000 квадрата, при чему би изложбени простор био двоструко већи и износио би око 7.000 квадратних метара.
М. Бракочевић
[објављено: 06.09.2007.]

Izvor: Politika online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=40029

 

[Nenad]

Први музеј рударства

Рударске екипе досад оспособиле око 300 метара тунела на трећем нивоу авалског налазишта „Црвени брег”, а ових дана почињу радови на рашчишћавању рушевине у продужетку хоризонта

Некадашњи авалски рудник „Црвени брег”, чија су окна затворена још 1953. године, у току јесени постаће једна од градских туристичких атракција. Радови на оспособљавању некадашњег налазишта олова и цинка увелико трају, а неколико од укупно седам хоризоната, колико их има у руднику, тренутно се рашчишћава. Када посао буде завршен, подно Авале у насељу Рипањ биће отворен и први музеј рударства. Километарским ходницима биће организоване једноипочасовне пешачке туре под земљом, а у стару управну зграду рудника уселиће се музејски експонати. Рудник и објекти још се уређују, а отварање врата за туристе очекује се крајем јесени.

– До сада су екипе рудара оспособиле око 300 метара тунела на трећем нивоу. Ових дана почеће радови на рашчишћавању рушевине у продужетку поменутог хоризонта. Стручњаци ће на тај начин моћи да сазнају колико је тунелског пута, од укупно 1.300 метара, уистину проходно. Ових дана је, такође, дата понуда за чишћење улаза на нивоу који се налази на дубини око 40 метара. Овај део пута је сув и биће веома интересантан посетиоцима за обилазак – уверава Небојша Видановић, професор Рударско-геолошког факултета и управник старог рудника „Црвени брег”.

И надлежни из општине Вождовац преузели су одговорност за уређење инфраструктуре. У првој тури однето је неколико десетина камиона шута и осталог отпада. Према најавама Горана Лукачевића, председника општине, у току су радови на уклањању десет кубика земље са горњег окна. Засад је проходно 350 метара, а има потенцијала за 1.300 метара који би после раскопавања имали излаз на асфалт.
– У сарадњи са Дирекцијом за путеве планирано је и асфалтирање дела пута до доњег окна рудника у дужини 250 метара – најављује први човек Вождовца, додајући да је пут који води до горњег окна већ пресвучен асфалтом.

Осим организованих тура под земљом, посетиоце очекује и изложба експоната као сведочанстава о историји рударства. Када буде поправљен кров на старој управној згради, у њу ће бити усељен музеј рударства. Професор Видановић каже да ће ова кућа бити подељена на неколико целина.

– У спољашњем делу комплекса посетиоци ће моћи да виде локомотиве, вагонете, лопате и друге машине и алатке који су некада коришћени за транспорт драгоцене руде. У другом делу музеја биће смештена архива, старе књиге, карте, мапе и пројекти, док ће трећу целину чинити експонати попут рударских лампи, затим збирке чекића карактеристичних за ову делатност – открива професор.

Рудник подно Авале се састоји из седам нивоа од којих су четири поплављена. Унутар налазишта температура не прелази 15. подељак Целзијусове скале. Из „Цр­ве­ног бре­га” својевремено су ва­ђе­ни олово и цинк, а уз њих и сре­бро и зла­то. Ово је руд­ник та­ко­зва­ног жичаног ти­па јер су, об­ја­шња­вају познаваоци историје овог налазишта, ру­да­ри копа­ли ру­ду та­ко што су пра­ти­ли рудо­но­сну жицу и пра­вац ње­ног про­сти­ра­ња. У њему и даље постоје трагови рударења из римског доба. На унутрашњим зидовима формирају се пе­ћин­ски укра­си, тачније стогодишњи сталактити. Са дру­ге стране планине је за­тво­рен и руд­ник жи­ве „Шу­пља сте­на”. Авалски рудници датирају још из неолита и повезани су са винчанском цивилизацијом, а подаци говоре да су касније руду експлоатисали Белгијанци, Аустријанци и Енглези.
М. Бракочевић
[објављено: 10.09.2007.]

Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=40457

 

[Nenad]

Касни обнова музеја на Ушћу

Изменама у НИП-у, Музеју савремене уметности одобрено свега 120.000.000 динара за почетак уређења, уместо обећаних 3,5 милиона евра. – Уместо најављених осам месеци, радови ће трајати више година и почеће од крова и подрумских просторија

Преуређење Музеја савремене уметности кочи недостатак новца
(Фото Д. Јевремовић)


Зграда Музеја савремене уметности је требало још у току минулог лета да буде претворена у градилиште које би после унутрашњих радова на систему климатизације постало видљиво. То се, нажалост, није догодило. Пре почетка обнове стаклене фасаде за коју је потребно издвојити око милион евра требало је да почне замена свих инсталација у згради. Ни тај посао није остварен, иако је главни пројекат већ одавно урађен. Планови су одложени до даљег, а проблем је недостатак новца.

– Раније је било предвиђено да за почетак уређења ове куће уметности из Националног инвестиционог плана буде издвојено 3.500.000 евра. Иако смо на тај новац рачунали, план се у међувремену изјаловио. Уредбом о поступку по којем се бирају пројекти за НИП, а која је објављена у Службеном гласнику Републике Србије од 27. јула ове године, Музеју савремене уметности одобрена су средства од две стотине милиона динара. Када се од ове суме одузме последња исплата из већ склопљених уговора у претпрошлој години (израда главног пројекта, ауторски пројекат и техничка контрола), музеју остаје на располагању око 120 милиона динара (1.500.000 милиона евра) без пореза на додату вредност, што свакако није довољно новца – објашњава Снежана Марјановић, секретар Музеја савремене уметности.

По новој уредби у поступку по којем се бирају пројекти из НИП-а ова музејска кућа је у обавези да конкурише преко Министарства културе за нове пројекте у 2008. години.

– Интересантно је, међутим, то што морамо поново да конкуришемо за пројекте из ове године за које смо већ били пријављени. То значи да за тих 120 милиона динара који су нам одобрени, али којима још не располажемо, морамо поново да конкуришемо идуће године – додаје Марјановићева.

У Министарству културе, које је наручилац целог посла, нису упознати са проблемима који тиште запослене из ове музејске куће, понављајући да надлежне службе редовно воде бригу о свим институцијама културе у земљи.

Новцем намењеним за уређење заштићеног споменика културе требало би најпре да буде уређен кров који годинама прокишњава, као и подрумске просторије које су досад више пута биле поплављене. Иако првобитна идеја о комплетном преуређењу здања код Ушћа очито неће бити остварена како је раније планирано, у Управи наглашавају да ће обнова уместо годину трајати више година и да ће бити подељена на више фаза.

– Селидба уметничких збирки у Трезор Народне банке Србије приводи се крају. Понашамо се тако као да обнова тек треба да почне, тачније пратимо наш, а не програм државе. Иако смо планирали да изместимо дела на осам месеци до годину дана, тако ипак неће бити. Ток преуређења зграде зависи од финансија које буду стизале на адресу наше куће – истиче секретар МСУ.

У плану је и изградња новог музејског комплекса – анекса, у којем би била смештена стална поставка дела 21. века. То би био простор који би чинили изложбени простор, конзерваторске радионице, атељеи, сале за предавања и пројекције… У Управи Музеја, међутим, кажу да се не зна када ће ови планови бити реализовани, јер се тренутно решавају имовинско-правни односи, јер је реч о суседној парцели која се простире на 15.000 квадратних метара.

Да би ова зграда била потпуно обновљена, према грубим проценама, било би неопходно одвојити још отприлике 4.500.000 евра који би били уложени кроз неколико фаза. Требало би напоменути и то да у току преуређења куће савремене уметности програмска делатност музеја неће престати ни у једној фази радова.
М. Бракочевић
[објављено: 01.10.2007.]

Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=42660

 

[Влада]

Javno kupatilo na Dorćolu postaje kulturni centar

Autor: Tanjug | 14.02.2008 - 17:48

Javno kupatilo "Dunav" na Dorćolu biće preuređeno u kulturni centar prema pobedničkom idejnom konceptu udruženja građana "Belgrejdjard saund sistem", rečeno je danas na konferenciji za novinare.

"Budući kulturni centar biće mesto okupljanja mladih umetnika, galerijski prostor i mesto organizovanja različitih kulturnih programa", izjavila je Tanjugu predsednica Komisije Dragana Zeljković i dodala da će na ovaj način objekat sačuvati svoju prvobitnu funkciju, ali će biti oplemenjen i novim sadržajima.

Jedan od članova žirija, profesor Arhitektonskog fakulteta Branislav Mitrović rekao je da se u narednih šest meseci očekuje izrada idejnog rešenja arhitektonskog projekta u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Beograda.

On je dodao da će za prikupljanje potrebne dokumentacije biti potrebno godinu dana, nakon čega se očekuje početak radova.

"Namera projekta je da se objekat Javnog kupatila trajnije privede nameni i da se izabere koncept za korišćenje celog kompleksa, koji će se integrisati u postojeći izgled prostora bez većih arhitektonskih intervencija", rekao je on.

Na konkurs koji je pokrenuo gradski Sekretarijat za kulturu do 30. novembra 2007. godine je pristiglo 15 radova, od kojih su izabrana tri idejna rešenja.

Pored prvonagrađenog predloga "Belgrejđard saund sistem", drugo mesto osvojilo je idejno rešenje koje je ponudilo udruženje "Druga scena", a treće koncept pod nazivom "Centar za savremenu umetnost".

Deo kompleksa Javnog kupatila se od 2004. godine intenzivno koristi za umetničke projekte. Prvi put je promovisan u okviru 45. Oktobarskog salona, koji je te godine prerastao u međunarodnu manifestaciju vizuelnih umetnosti.

Javno kupatilo sagrađeno je 1901. godine i bilo je u funkciji do sredine treće decenije 20. veka.

Prostor ovog objekta se sastoji od kupatila sa kotlarnicom, dva amama, saunom sa prostorijom za tuširanje i masažu, kao i bazena, kancelarijom i podrumom.

Vlasnik kompleksa je Republika Srbija, a Grad Beograd je korisnik nepokretnosti kompleksa.

izvor Blic
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=30489

 

[Nenad]

Fino, samo da ispadne nesto od toga!

Nego, sta bi sa muzejom Tehnologije na Dorcolu? Trebalo je da dobije sredstva iz NIP-a i da krene da se radi, medjutim od tada se bas nista o tome nije culo.

 

[bigvlada]

I dalje spolja izgleda kao mašinska hala Černobila, nema se para, moraju da urede travnjak i osvetljenje oko crkve na vračaru :notok::bash:

 

[Влада]

На сајту НИП-а се може погледати за шта је све издвојен новац ове године http://www.nip.sr.gov.yu/nip/Reposi...oredu sredstava iz NIP-a po mestu za 2008.pdf
за Музеј науке и технике је издвојено 60.000.000 дин.

Што се тиче осталих објеката културе у БГ ситуација је следећа

- Народни музеј 121.000.000
- Народна библиотека 124.000.000
- Кинотека 90.000.000
- Доградња 5 ламелних депоа филмова у Филмском архиву Југословнеске кинотеке 10.000.000
- Музеј савремене уметности 65.000.000
- Историјски музеј Србије 60.000.000
- Архив Србије 10.000.000

 

[Влада]

Sve o sportu u Beton hali

Autor: Boris Vuković | 13.03.2008 - 10:06

Koštane klizaljke iz Neolita, sprinterice poznatih DIF- ovaca, kopačke prvog reprezentativca Jovana Ružića, prva fotografija fudbalske reprezentacije iz 1896. su samo neki od 70.000 eksponata koji će biti smešteni u novi Muzej sporta u Karađorđevoj ulici. U oko 1.000 kvadrata u Beton hali, muzej sportske zaostavštine biće otvoren do kraja Univerzijade 2009. tvrde nadležni.

U okviru Muzeja sporta planira se veliki kompleks koji će sadržati prostor za stalne postavke, biblioteku, prostor privremenih postavki, konferencijsku salu, kao i brojne radionice za edukaciju dece i olimpijske akademije.
- Iz budžeta je izdvojeno oko 2 miliona dinara za ovaj idejni projekat. Beograd je zaslužio jednu ovakvu instituciju, jer se može pohvaliti slavnom sportskom istorijom - objašnjava Goran Kreclović, gradski sekretar za sport i omladinu.

Eksponati su godinu dana bili u ruiniranom prostoru, koji je zadesila poplava, pa su pretrpeli neka oštećenja. Brojni plakati, slike i fotografije su uništeni tom prilikom. „Beton hala“ iako raspolaže sa 1.000 kvadrata, neće moći da potkrepi sve potrebe za Muzej, pa će neke kancelarije ostati na Fakultetu za fizičko vaspitanje.
- „Beton hala“ će biti potpuno preuredjena za potrebe Muzeja, za šta će biti potrebno narednih šest meseci rada. Stalne postavke će se menjati na svake dve godine. Potrudićemo se, takodje, da svakom slavnom sportisti „dodelimo“ zaslužen prostor u izložbi. - priča istoričar umetnosti Marija Stojić, koja je angažovana na ovom projektu.

Sportski eksponati se poslednji put pakuju za „mobilnu“ izložbu, nakon koje će se trajno preseliti u „Beton halu“. Izložba će se održati u 18. marta u Pragu, povodom 150 godina telesnog vežbanja i sporta i 125 godina sokolstva u Srbiji.
- Nije slučajno što se ova izložba održava u Pragu, jer su Česi donosioci fizičkog vaspitanja u Srbiju. To što se održava u Tiršovom domu takođe nije slučajnost, jer je Miroslav Tirš osnivač sokolskog pokreta. Prethodno su izložbe slične sadržine prikazane u Skupštini Beograda, Novom Sadu i Kosovskoj Mitrovici - objašnjava Marija Stojić.

Jedan od vrednijih eksponata je je ulje na platnu Stevana Todorovića. Ova slika je specifična po tome što je tada izložena u prvom srpskom društvu za gimnastiku i borenje, čime je autor napravio spoj umetnosti i sporta.

Svi papiri i dozvole za novu lokaciju Muzeja sporta su obezbeđeni, renoviranje će početi veoma brzo, pa će Beograd do Univerzijade 2009. moći da se pohvali još jednom velelepnom institucijom.

Teniseri donirali muzej
Muzej sporta je osnovan 1947. godine i prošle godine je proslavio 60 godina. Tada je od proslavljenih sportista dobio legate, potpisane majice Novaka Đokovića i Nenada Zimonjića sa Dejvis kupa , haljinicu Jelene Janković u kojoj je igrala protiv Venus Vilijams.

извор Блиц
линк http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=33877

 

[Nenad]

Depo pojeo celu deceniju

D. MATOVIĆ, 25.03.2008 18:25:15

Rekonstrukcija muzeja će potrajati
REKONSTRUKCIJA Narodnog muzeja u Beogradu, koja se finansira sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana, počeće u maju ove godine. Prema procenama stručnjaka, pod sadašnjim uslovima ograničenog finansiranja, zdanje na Trgu Republike biće otvoreno za publiku tek za deset godina - 2018. To znači da će nacionalno blago, ako se ne pronađe neko rešenje, biti daleko od očiju javnosti bezmalo dve decenije!
U tekstu objavljenom u prethodnom broju "Novosti", piše da je u Kancelariji za NIP jasno rečeno da se iz budžeta neće finansirati rentiranje spornog depoa (koji je deo stručne javnosti ocenio kao neadekvatan za skladištenje nacionalnog blaga) u vlasništvu firme "Kunsttrans". To se u dokumentima koje su "Novosti" dobile na uvid jasno i vidi. Gde će nacionalno blago biti čuvano, ne zna se. Nezvanično saznajemo da će se u sredu na sastanaku u Ministarstvu kulture raspravljati o svim pitanjima u vezi sa rekonstrukcijom muzeja.Inače, Narodni muzej je od NIP-a za rekonstrukciju tražio 643.692.000 dinara. Međutim, dobili su tek šestinu tražene sume - prvobitno im je dat 121 milion, a nedavno je njihov ovogodišnji budžet smanjen na 105 miliona dinara.
U izveštaju o sprovođenju projekta rekonstrukcije Muzeja, koji su "Novosti", takođe, dobile na uvid, precizno je određeno za šta će biti trošen novac iz NIP-a. Odobren je novac za grube građevinske radove, radove na fasadi (restauratorski i keramičarski, oblaganje fasade...), kao i za popravku vodovoda i kanalizacije. Pre početka svih radova planirano je preseljenje zbirki i zaposlenih. Po našim saznanjima, još se ne zna gde će zaposleni biti smešteni. Takođe, sve zbirke moraće da se osiguraju pre iznošenja iz zgrade.
Inače, Narodni muzej je prošle godine potrošio samo polovinu odobrenog novca iz NIP. Odobreno je 186, a potrošeno samo 94 miliona dinara. Muzej je, između ostalog, dobio novac za rekonstrukciju Galerije fresaka, administratora projekta, materijal za pakovanje, izradu glavnog projekta... Ni protekle godine iz NIP-a nije dat ni dinar "Kunsttransu"!
Rekonstrukcija Narodnog muzeja je veliki i ozbiljan posao, od nacionalnog značaja. Potrebni su ozbiljan plan i strategija kako da dela koja se u Muzeju čuvaju budu na sigurnom i dostupna javnosti, ukoliko rekonstrukcija bude trajala deset godina .

STANJE LOŠE
U SASTAVU Narodnog muzeja su i Galerija fresaka, Muzej Vuka i Dositeja, Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića, Muzej Lepenski vir u Donjem Milanovcu, Arheološki muzej Đerdapa u Kladovu. Poslednjih godina gotovo da ništa nije urađeno da se ovi spomenici kulture, koji se nalaze u dosta lošem stanju, obnove, iako je bilo nekoliko zainteresovanih investitora, poput opština na kojima se oni nalaze.

Izvor: Novosti
Link: http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=12&status=jedna&vest=118501&datum=2008-03-26

 

[Nenad]

Muzej istorije Jugoslavije jedna od najposećenijih turističkih destinacija u Beogradu
Strani turisti zainteresovani za lik Tita kao velikana 20. veka

Najveća gužva svakog 25. maja: Muzej istorije Jugoslavije

Muzej istorije Jugoslavije na Dedinju, koji predstavlja memorijalni kompleks Josipa Broza Tita, od 1980. godine do danas posetilo oko 18 miliona posetilaca, dok je broj poseta tokom 2007. godine iznosio 138 hiljada. Najveći broj poseta u ovom muzeju ostvaruje se za dane vikenda, kao i za godišnjice Titove smrti i rođenja, odnosno 4. i 25. maja. Ove godine na dan Titove smrti muzej je posetilo dve hiljade i stotinu ljudi.
- U sastavu Muzeja istorije Jugoslavije nalaze se Muzej 25. maj, Kuća cveća u kojoj se nalazi grob Josipa Broza i Stari muzej. Celokupni fond muzeja razvrstan je u 20 zbirki koje čine uglavnom pokloni koje predsednik Tito dobijao. U fondu istorijskog sadržaja nalaze se zbirke oružja, vojne opreme, lični predmeti, odlikovanja uglavnom iz perioda Drugog svetskog rata. Takođe, nalaze se i raritetna i unikatna dela štampanog materijala, kao i eksponati koji čine deo umetničkog sadržaja, objasnila je za Danas Svetlana Ognjanović iz Muzeja istorije Jugoslavije.
U središnjem delu Kuće cveća nalazi se grob Josipa Broza, gde je sahranjen 8. maja 1980. godine. Isto tako, u ovom objektu nalazi se i mali radni kabinet, kao i odabrana zbirka štafeta raznih oblika koje su uručivane Titu svake godine 25. maja na Dan mladosti. Inače, ukupan broj štafeta iznosi više od 20 hiljada, a izložene su sve savezne i deo lokalnih štafeta. U zgradi Muzeja 25. maj izložena su i dva automobila iz Titovog voznog parka, dok se u parku u okviru memorijalnog kompleksa nalaze skulpture, dela naših poznatih umetnika.
U trećem delu ovog kompleksa, u Starom muzeju nalazi se zbirka darova koje je nekadašnji predsednik Jugoslavije dobijao od naroda, ali i od predstavnika drugih zemalja. Etnografsku zbirku u ovom delu čine stolnjaci, ćilimi, peškiri sa izvezenim porukama predsedniku, kao i muzički instrumenti i narodne nošnje svih jugoslovenskih republika i pokrajina. Isto tako, izložena je i zbirka oružja među kojima su sablje, pištolji, uniforme, štitovi, zatim lukovi, strele i koplja kao pokloni iz zemlje i sveta.
- Najstariji eksponat predstavlja kratki mač Tanto iz 14. veka, kakav su koristili samuraji. Među ostalim poklonima nalaze se i sedla za kamile iz Tunisa, Alžira i Maroka, sedlo za konja iz Meksika, a i raznovrsni pribori za pušenje, ukrasni predmeti i nakit - navodi Vesna Mikelić, kustos ovog dela muzeja. Ona je, kao posebno interesantne, izdvojila pozorišne lutke iz Indonezije i Indije, vence dobrodošlice iz Indije i odeću bolivijskog vrača sa jezera Titikaka.
- Najveći broj poseta muzeju zabeležen je u periodu nakon Titove smrti, pa sve do devedesetih godina od kada je ovaj broj bio skoro minimalan. Međutim, od 2000. godine posećenost počinje da raste, tako da je od tada broj poseta skoro duplo veći svake godine u odnosu na prethodnu, rekla je Svetlana Ognjanović u razgovoru za Danas. Ona je dodala da u muzej dolaze posetioci svih uzrasta, a u poslednje vreme sve je veći broj mladih koji se interesuju za lik i delo Josipa Broza.
Prema njenim rečima, u posete muzeju dolazi veliki broj stranih turista koji dođe u Beograd, ali i turisti iz bivših jugoslovenskih republika, kao i ljudi iz Srbije. Stranci dolaze u obilazak ovog memorijalnog kompleksa doživljavajući Tita, kako kaže Ognjanovć, kao jednog od velikana 20. veka čemu posebno doprinosi činjenica da je u Drugom svetskog ratu bio na strani zemalja pobednica. Ove podatke potvrđuje i desetak mladih turista iz Hrvatske, Slovenije i Beograda koje smo zatekli u poseti ovom muzeju. Iako nisu bili ni rođeni za vreme Tita, oni su kao razlog dolaska naveli da su došli radi boljeg upoznavanja ovog dela istorije.
- Tito je bio kultna ličnost i predstavlja bitan deo naše istorije, i zbog toga smo i došle ovde po prvi put. Najzanimljivija nam je zbirka štafeta koja se ovde nalazi, kao i Titova odela, kazale su četiri studentkinje srbistike iz Zagreba koje su trenutno na ekskurziji u Beogradu.
Međutim, strani turisti se, kako je rekla Ognjanović, veoma često žale kako ovaj muzej nije adekvatno obeležen na turističkim kartama, kao i da ne postoje putokazi u gradu. Naime, ovaj muzej obeležen pod svojim nazivom ne ukazuje strancima da se zapravo radi o memorijalnom kompleksu Josipa Broza Tita. B. Cvejić

Istorijat
Kuća cveća izgrađena je 1974-1975. godine u stilu staklenika sa salonima i predstavljala je objekat za odmor i rad Josipa Broza Tita, dok je Muzej 25. maj sagrađen šezdesetih godina prošlog veka. Nakon Titove smrti 1980. godine ovi objekti otvaraju se za javnost kao memorijalni kompleks. Do 1996. godine u okviru kompleksa nalazili su se i Lovačka kuća, Bilijarnica, Spomen zbirka i Muzej 4. juli. Međutim, te godine je uredbom Savezne vlade ukinut Memorijalni centar Josip Broz Tito i osnovan Muzej istorije Jugoslavije u čiji sastav su ušli fondovi pomenutog centra i Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije.

Izvor: Danas
Link: danas.co.yu

Rusi zaradjuju, kroz turizam, velike pare na svojoj komunistickoj proslosti: barovi, restorani u sovjetskom stilu, muzeji, itd...
Kod nas je sve to i dalje kao neki taboo, umesto da reklamiramo te muzeje i komplekse jer je to upravo ono cega se ljudi secaju iz nase istorije.
Velika greska u koracima...

 

[shmeksi]

Ova situacija sa narodnim muzejom stvarno pocinje da mi smeta. Zar je moguce da se nikako ne mogu naci sredstva za totalnu rekonstrukciju. Neka se organizuju neke dobrotvorne vecere za prikupljanje priloga, onda neka 100 najvecih firmi donira odredjenu sumu novca, itd. neka akcija se mora pokrenuti, jer je ovo stvarno ogromna bruka za grad i drzavu.

 

[Milance]

Иницијатива за обнову и ревитализацију музејског комплекса „25. мај”

У општини Савски венац данас је одржана трибина посвећена ревитализацији и обнови музејског комплекса „25. мај”. Трибину је отворио Томислав Ђорђевић, председник општине Савски венац, а скупу су присуствовали представници Субнора, града, Архитектонског факултета и Музеја историје Југославије.

Томислав Ђорђевић је нагласио да је обнова овог музејског комплекса од изузетног значаја за општину, град и републику.

– Желимо да вратимо стари сјај овом музеју и читавом комплексу, који за све нас има историјски, културни, али и економски значај. Ви само треба да нас подржите и својим идејама и сугестијама помогнете да се овај простор ревитализује и реконструише – истакао је Томислав Ђорђевић.

Учесницима трибине је приказано идејно решење будућег изгледа овог простора, које су урадили најталентованији студенти Архитектонског факултета. О овом „иницијалном” пројекту говорио је проф. др Зоран Ђукановић, док је о самом музеју говорила Љиљана Цетинић, из Музеја историје Југославије.

Izvor: Grad Beograd
Link: www.beograd.co.yu

 

[bigvlada]

Predsednik opštine Savski venac najavio rušenje „beogradskog zida”
Pohod na „zabranjeni grad“
Autor: Manuela Graf | 17.07.2008 - 10:39

Prošlo je više od jedne decenije od kako je nekom čudnom odlukom tadašnje Vlade deo kompleksa Memorijalnog centra „Josip Broz Tito“ na Dedinju pretvoren u rezidencijalne prostorije. Ovalna kuća, Lovačka kuća, Bilijarnica i Rezidencija najpre su odvojene žičanom ogradom, a zatim i trajno zaklonjene visokim zidom. Smenjivale su se od tada Vlade, ali je iz misterioznih razloga ovaj, u narodu popularno nazvan „beogradski zid“, do dan danas opstao.

I dok su se nadležni iz bivših nam republičkih vasti ponašali kao da su na nekadašnji Memorijalni kompleks potpuno zaboravili, kolale su Beogradom mnoge priče. Nagađalo se da li ispod Okrugle vile, tj. Vile mira postoje tajni Titovi tuneli, koje je kasnije i Milošević dograđivao u vreme bombardovanja spremajući se za beg, stvarani su razni scenariji o krađi nekih od neprocenjivo vrednih predmeta koje su Titu poklanjali strani državnici (o nestanku Staljinove sablje, recimo, Ivan Ivanji je nedavno napisao i čitav kriminalistički roman), a neki su verovali i da su se u tajnim hodnicima krili ili se kriju čuveni „haški begunci“. Glasine je najviše potpirivala činjenica da niko zaista ne zna ko je pravi korisnik „zabranjenog grada“.
Pristup je na jedvite jade dozvoljen pre par meseci samo kustosima Muzeja istorije Jugoslavije kako bi iz podruma Ovalne kuće, nekadašnje Spomen zbirke, izvukli srebrne predmete poklanjane Titu i pripremili veliku izložbu „Svet srebra“, koja se još može videti u Muzeju „25. maj“. Tomislav Đorđević, predsednik Opštine Savski venac, na čijoj teritoriji se i nalazi ovaj kompleks, priznaje da je uspeo samo da priviri popevši se na krov Muzeja „25. maj“.
- Želimo da kompleks „Josip Broz Tito“ postane kultno mesto u Beogradu. Osim istorijske vrednosti, on ima izuzetan značaj za naš glavni grad i celu Srbiju zbog velikog privrednog i ekonomskog potencijala - rekao je Đorđević na jučerašnjoj tribini u Opštini Savski venac, najavljujući pokretanje akcije za rušenje bespravno podignutog zida i ponovno objedinjavanje celog Memorijalnog kompleksa. Rešenje o rušenju dostaviće najpre republičkom inspektoru, kaže Đorđević, a zatim će pozvati sve Beograđane da se priduže u obaranju „beogradskog zida“.
- I kao pri rušenju berlinskog zida, svako će moći da dobije komadić kao uspomenu, a delovi će se i prodavati – najavljuje on.
Akciju su jednoglasno podržali i pridružili joj se članovi SUBNOR-a, a skupu je prisustvovala i Radmila Hrustanović, koja je rekla da je i u interesu Grada da se ovom muzeju svetskog značaja vrati nekadašnji sjaj.
Sa 70.000 poseta godišnje Kuća cveća je najposećeniji muzej na teritoriji Srbije, a samo u toku prošle godine kroz ceo Muzej istorije Jugoslavije prošlo je preko 150.000 ljudi. Iznenađujuće je da su najveće interesovanje za Tita pokazali Amerikanci.

- Zadivljeni su onim što vide, ali su razočarani kad saznaju da toaleti ne rade, da nemaju gde da sednu i popiju kafu, kupe suvenir, da laterne nad Titovom grobnicom prokišnjavaju i da blago koje ovaj Muzej čuva, oko 200.000 predmeta razvrstanih u 20 zbirki, nije izloženo. Zbog oduzimanja muzejskih objekata nedostaje oko 2.000 kvadrata prostora kako bi mogli predmeti koji se nalaze u depoima da budu izloženi i prikazani javnosti. Treba naći rešenje da se ovaj prostor vrati u kulturni život Beograda - dodaje Đorđević.
- Ova inicijativa treba i da spreči da sadašnji kompleks Muzeja istorije Jugoslavije bude rasformiran, pošto nije retka pojava da se pojedine zbirke daju drugim muzejima na korišćenje, a Muzej je nedavno ostao i bez galerije na Trgu Nikole Pašića, napominje Ljiljana Cetinić, nekadašnja direktorka ovog Muzeja.
Ona je i podsetila kako je deo kompleksa okrnjen i bespovratno uništen kad je jedan od naših biznismena pre nekoliko godina na neobjašnjiv način izdejstvovao kupovinu dela Memorijalnog kompleksa, dobio papire za rušenje nekadašnjeg objekta namenjenog predahu turista i sagradio na tom prostoru tri vile.
- Prioritet je očuvanje zbirki koje su sada smeštene u potpuno neadekvatne prostore ne tri lokacije u gradu, a to povlači za sobom i neophodnost pokretanja razgovora sa Ministarstvom kulture I Vladom o povratku oduzetih zgrada – kaže za “Blic” Katarina Živanović, v.d. direktor Muzeja istorije Jugoslavije.

Umetnička dela sklonjena sa zidova
Muzej istorije Jugoslavije je nastao spajanjem bivšeg Memorijalnog centra „Josip Broz Tito“ i Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije. Danas se sastoji iz svega tri objekta: Kuća cveća, Stari muzej i Muzej “25. maj”. Odlukom Vlade 1997. godine dve muzejska zdanja, Ovalna kuća i Rezidencija u Ustaničkoj 11, su renovirana i pripremljenja za Zorana Lilića, ali se on nikada nije uselio u njih. Prvi stanar muzejskog zdanja postao je Slobodan Milošević zbog čega su zgrade pretrpele ponovno preuređenje. Zaposleni u Muzeju tvrde da je porodica Milošević deo muzejskih predmeta koristila kao pokućstvo. Kolekciju vrednih slika naših najpoznatijih slikara u rezidenciji Mire Marković zamenile su po zidovima pokačene uramljene stranice kalendara.

„Suveniri“ na trotoaru
Kako Muzej istorije Jugoslavije kao savezna, a zatim i republička ustanova nije imao mogućnost da zarađuje prodajom suvenira, taj unosni biznis su razvili pojedinci koji na kutijama ispred muzeja prodaju predmete sa likom Tita.
- Tek krajem prošle godine smo izdejstvovali da Muzej istorije Jugoslavije bude proglašen za javnu ustanovu u oblasti kulture i kao takav sada može da zarađuje. Kontaktirali smo mnoge umetnike koji već osmišljavaju adekvatna rešenja za buduće suvenire – kaže Ljiljana Cetinić.

Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=49615

 

[bigvlada]

Vila „Mir“ mora biti vraćena građanima
Muzej u „zabranjenom gradu“
Autor: Manuela Graf | Foto: D.Grubin | 19.07.2008 - 06:00


Već godinama u nazad nagađa se o tome da će najpopularnije zdanje nekadašnjeg Memorijalnog kompleksa „Josip Broz Tito“ - Ovalna kuća ili vila „Mir“ („Maršalova intimna rezidencija“) - jednoga dana biti vraćena Muzeju istorije Jugoslavije ili će kompleks zauvek ostati rezidencijalni prostor zatvorenog tipa, što on zvanično danas i jeste.

Priču o pravoj i najboljoj nameni ovog nekada ultra modernog zdanja pokrenula je iznova ovih dana akcija Opštine Savski venac za ulazak u “zabranjeni grad”. Podignuta krajem 70-tih kao rezidencija za Josipa Broza, na lokaciji koju je on sam izabrao i prema projekatu zagrebačkog arhitekte Mirka Kipčića, vila ima pet nivoa, blizu 3.800 kvadrata. Tito se u nju nikada nije uselio. Po njegovoj smrti postala je “Spomen-zbirka”, sastavni deo Memorijalnog centra. U njoj su bili izloženi Titovi lični predmeti i odlikovanja, a njen podrum i dan danas krije pravo blago - oko 4.500 poklona neprocenjve vrednosti koje je Tito dobijao od stranih državnika. Mnoge od njih javnost nije decenijama ugledala. - Prema međunarodnim muzeološkim standardima ova zgrada ne odgovara muzejskom prostoru. Ona je jako lepo građena, dozvoljava kružno kretanje i ima savršen trezor u podumu, što ide u prilog muzejskoj postavci, ali je ipak stambeni objekat i sobe su male. Sa malom adaptacijom, međutim, bila bi idealna i daj bože da neko razmišlja u tom smeru da zgradu vrati Muzeju istorije Jugoslavije, koji i onako nema dovoljno izložbenog prostora - kaže u razgovoru za „Blic“ Neda Jevremović, savetnik u Narodnom muzeju.
Prvi sprat Ovalne zgrade je prvobitno bio zamišljen kao Titov radni prostor, ali je kasnije pretvoren u izložbeni. Drug sprat sa otvorenom velikom terasom bio je namenjen spavaćim sobama. Da li je i koliko unutrašnjost izmenjena posle dve adaptacije obavljene 1997. godine, kad je Vlada Ovalnu kuću proglasila prebivalištem predsednika tadašnje SRJ, za sada nije poznato. Teško je govoriti ovako napamet o mogućoj nameni čuvene zgrade koju je retko ko imao priliku da vidi, ograničavali su se naši sagovornici. Među njima je i Spasoje Paja Grdinić, nekadašnji sekretar Saveznog odbora Dana mladosti i glavni reditelj istoimene svečane priredbe.
- Voleo bih da grad dobije novu galeriju ili muzej, koncertnu dvoranu, muzički centar ili umetnički centar uopšte, ali je teško pričati o tome šta bi od toga bilo najprikladnije ovako izdaleka. Jer ne sećam se da je nekada u Ovalnu kuću neko ušao - sleže ramenima Grdinić.
Najvažnije da se u javnosti konačno povede debata o tome šta će biti sa vilom „Mir“, smatra Katarina Živanović, v.d. direktor Muzeja istorije Jugoslavije. Ni ona još uvek nije kročila u „zabranjeni grad“, ali se nada da će je uskoro, kad Muzej ispoštuje beskrajno dugu proceduru u MUP-u oko odobrenja ulaska.
Ovalna kuća je bila opremljena nameštajem istorijske vrednosti, na zidovima su bila platna poznatih naših i stranih slikara, tu se nalazila i kolekcija predmeta od slonovače, vredan srebrni escajg, kristalne čaše, kao i oko sto pedeset primeraka savremenog i starog oružja.
- Ovalna kuća bi sa takvim kapacitetom mogla da bude muzej koji bi povremeno ugostio inostrane državnike, ali i strance koji žele da izdvoje veću količinu novca kako bi osetili duh Titovog vremena, spavali u krevetu pravljenom za Tita ili jeli iz njegovog escajga - kaže Tomislav Đorđević, predsednik Opštine Savski venac. Podsećajuči na to da savremeni muzej mora da ima interektivni odnos sa posetiocima, Đorđević kao idealan primer navodi slovenačko srednjovekovno zdanje na Krki, u kome se pored muzejskog i rezidencijalnog prostora nalazi i restoran čije je osoblje obučeno u srenjovekovne odore.
- U našem slučaju to bi značilo da se vratimo u 50-te ili 60-te godine i da uz muzejsku postavku u Ovalnoj kući neko može da odsedne, u restoranu popije kafu, ali i prisustvuje raznim manifestacijama. Takvi “atlantik klubovi” poznati su u svetu kao mesta koja vam nude povratak kroz vreme - dodaje Đorđević.

Intrigantni muzej komunizma
Ovalna kuća treba da ponovo bude zaštićeni muzej sa eksponatima koji na autentičan način ‘’čuvaju vreme komunizma’’ jer to je nezaobilazni deo naše tradicije i kulture, a i najviše interesuje turiste. Kolekcija koju poseduje Muzej istorije Jugoslavije pruža priliku da se napravi mnoštvo izuzetno zanimljivih izložbi sa tematskim akcentom tom intrigantnom periodu - mišljenje je Darijana Mihajlovića, gradskog sekretara za kulturu.

Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=49873

Nisam znao da ovakva zgrada uopšte postoji.
MIR - Maršalova Intimna Rezidencija :lol:

 

[Ambassador]

Nisam znao da ovakva zgrada uopšte postoji.

Pa, da, ona je najbliža muzeju i Kući cveća, nalazi se odmah iza onog zida kod Kuće cveća. Inače, valjda Tito nikad nije živeo u njoj, a tu se i nalazi ulrta fancy bazen koji je bio predviđen za njegov odmor i oporavak, jer je već bio bolestan. Tu je posle u svojo patologiji uživao i proživljavao Milošević, a tu su ga hapsili i poslali u Ševeningen. Inače, ono što je fun, gomila oniih protestanata tada (matorih baba i deda koje je poslužilo leop vreme) su svi bili u Užičkoj, ako se dobro sećam, a ova vila ima mnogo bliži ulaz ka Hajd parku, i tuda su ga tuda i sproveli..

 

[Влада]

Pronađena neregistrovana Lubardina dela

21. Jul 2008 | 18: 23
Izvor : Studio B

Stručna komisija grada posle 34 godine ušla u atelje Petra Lubarde. Pronadjena do sada neregistrovana dela.

Iako je u posedu grada Beograda jos od 1974. god., legat Petra Lubarde na Topčiderskom brdu dugi niz godina propadao je u nemaru i zapustenosti, nedostupan publici i strucnjacima, jer se bez odobrenja slikareve udovice u njega nije moglo uci.

Pored stalnih pokusaja Sekretarijata za kulturu da sacuva dela jednog od najveceih srpskih slikara 20.veka , konacno je strucna Komisija za popis predmeta-sadržaja ATELJEA PETRA LUBARDE pristupila ovom objektu i izvrsila prvi uvidjaj.

извор Студио Б
линк http://www.studio-b.co.yu/info/vest.php?id=26757

Понедељак, 21. јул 2008.
У Кући легата Петра Лубарде почео попис уметничких дела

Комисија Секретаријата за културу данас је у Кући легата Петра Лубарде на Дедињу почела попис уметничких дела. Законски услови за улазак у овај објекат стекли су се у петак, а осмочлана комисија данас је први пут отворила врата куће најзначајнијег српског сликара 20. века.

– Задатак комисије је да утврди у каквом је стању сам објекат и да сачини попис уметничких дела над којима је град Београд стекао право коришћења и располагања на основу Уговора о поклону и оснивању „Атељеа Петра Лубарде”, закљученог између супруге покојног сликара Верe и Града Београда још 1974. године. Први утисак је да је кућа у веома лошем стању, па је грађевинска инспекција већ забранила кретање неким њеним деловима. Ангажовали смо „Зеленило – Београд” и „Градску чистоћу” како би нам помогли у рашчишћавању – рекао је Дарјан Михајловић, градски секретар за културу.

Мила Поповић-Живанчевић, конзерватор Народног музеја, рекла је да је комисија у кући већ идентификовала 23 слике Петра Лубарде, а да је пронађено још 14 слика, које ће накнадно бити проучене.

– Ситуација је боља него што смо очекивали. Један мањи део слика је озбиљно оштећен и неће моћи да се обнови, док је већина уметничких дела у знатно бољем стању. Морамо брзо да радимо и већ данас и сутра слике сместимо у карантин, где ће бити извршене почетне рестаураторске интервенције. Када специјализоване екипе буду завршиле свој део посла, прегледаћемо и просторије где нам сада није дозвољен улаз – рекла је Мила Поповић-Живанчевић.

Према каталогу из 1974. године, Петар Лубарда располагао је са 57 слика и око 130 цртежа. Цртежи још нису пронађени, али се чланови комисије надају да ће им то поћи за руком у наредним данима. Истраживање тече споро јер се у кући налазе велике количине смећа, које такође треба пажљиво претражити. Поред слика, утврђено је да се у објекту налазе ретке књиге, антикварни намештај и предмети италијанске и француске мајолике из 18. и 19. века.

Александар Јовановић из градског правобранилаштва рекао је да је град одлучан да уђе у траг свим несталим сликама и цртежима Петра Лубарде и истакао да са Другим општинским тужилаштвом већ постоје контакти на ту тему. Јовановић је позвао све колекционаре који неовлашћено поседују неко од тражених Лубардиних дела да их врате.

извор Беоинфо
линк http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1321773

 

[Влада]

No future - beogradski pank muzej
Ponedeljak, 4. avgust 2008.

Muzički internet magazin www.ispred-dragstora.com ili tačnije "Serbian punk-oi-ska internet portal and radio show", objavio je studentski elaborat u kome se predlaže osnivanje pank muzeja pod nazivom " No Future" u Beogradu.

Magazin je pozvao da im se jave svi zainteresovani za projekat Aleksandra Pejinovića, koju je ovu ideju izneo kao student u elaboratu upućenom odseku za Etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu 2004. godine.

Prema Pejinovićevoj ideji muzej, nazvan "No future" po refrenu čuvenih rodonačelnika panka Sex Pistols, bio bi kreativna ustanova, koja bi kombinovala muzejsku postavku sa klubskim puštanjem muzike i održavanjem koncerata.

U elaboratu se predlaže da muzej uz stalnu postavku pank predmeta kao što su stare ploče, jakne, čizme, majice ili plakate, sadrži i "Male pank biografije" u kojima bi bivši i sadašnji pankeri opisivali svoj život i iskustva u okviru ove potkulture.

"Što se tiče lokacije, predlažem što stariju zgradu, možda čak namenjenu rušenju. Zgrada bi bila samo konzervirana i konsolidovana, sa enterijerom i eksterijerom uređenim u skladu sa pank orijentacijom.

Bili bi pozvani svi zainteresovani da crtežima i grafitima ukrase prostor", predlaže Pejinović.
Ovaj internet portal nedavno je proslavio treći rođendan, ali ne ispred dragstora, već u jednom beogradskom klubu. Tradicionalno održavaju se i različiti rođendanski turniri ispred dragstora- u basketu, šahu, boćanju...

Ispred dragstora okupljeno je 89 bendova sličnog opredeljenja na jednom virtuelnom mestu, dajući tako presek scene, koja osim u internim krugovima, kao da ne postoji. Možda bi osnivanje ovakvog muzeja, na neki način alternativnog kulturnog centra, približio rad ovih zaljubljenika u tvrd zvuk i anarhičan pristup stvarima (budućnosti i onako nema), opštem kulturnom miljeu.

Možda.

(Beta/MONDO)

izvor Mondo
link http://www.mtsmondo.com/entertainment/music/text.php?vest=105333

 

[Homer Jay]

^^^
to lutko!!!

dole na Dorcolu negde

 

[Влада]

Beskućnici na temeljima muzeja revolucije
Nikad sagrađeni muzej u Novom Beogradu godinama je krov nad glavom za ljude sa ulice. – Da li će biti novi galerijski prostor još je neizvesno

Započeto zdanje svi su zaboravili (Foto B.Pedović) Sudbina nikad sagrađenog muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, čiji su temelji na potesu između Palate Srbija i zgrade „Ušće” u Novom Beogradu ni posle tridesetgodina još se ni ne nazire. Napušteno gradilište pretvoreno je u šumu, a u tunelima pet metara pod zemljom utočište su pronašli ljudi sa ulice.

Ulaz u svojevrsne katakombe skrivaju dva stabla oraha, a „stepenice” čine isprepletene žile ovog drveta. Osim gomile smeća, koja je pre nekoliko dana izgorela, u velikim prostorijamapulsira život. U nekada zamišljenimradionicama, laboratorijama i depoimadanas se nalaze prostirke za spavanje, posuđe, stolice, stolovi na kojima se puši tek skuvana kafa, posuđe za spremanje hrane, pribor za ličnu higijenu. U uglu se odnekud našla i metla, a u ovim podrumima čija je površina oko 5.000 kvadratnih metara još stoje velike količine peska i šljunka, ostaci građevinskog materijala.

Doduše bilo je različitih predloga uređenja prostora na kome danas beskućnici kuvaju kafu, ali nijedno nije zaživelo.

Učesnici poslednjeg konkursa za uređenje 140 hektara na potesu od Brankovog mosta do hotela „Jugoslavija” dotakli su i ovo napušteno gradilište.

Žiri na čelu sa Đorđem Bobićem, gradskim arhitektom, sačinjen od predstavnika kulture iz različitih oblasti razmatrali su mogućnost da Opera bude podignuta na njegovim temeljima, ali kako kaže Antonije Antić, direktor Urbanističkog zavoda Beograda, takva ideja nije izazvala oduševljenje kod članova žirija.

– Mislim da Opera nije najbolje rešenje na tom prostoru jer je zdanje visoko i glomazno. U blizini je Palata Srbija i to ne bi bila dobra kompozicija. Arhitekte su pre dali glas za galerijski prostor zbog ogromnih podzemnih depoa kojih inače nema dovoljno u gradu. Jedna od ideja sa konkursa bila je da to bude aneks Muzeja savremene umetnosti i da se poveže stazom – objasnio je Antić i dodao da su to samo predlozi i da će se njegova kuća zalagati da taj prostor bude namenjen građanima.

Plan detaljne regulacije za Gradski park trebalo bi da uradi Urbanistički zavod Beograda i tada bi konačno mogla da se odredi namena ovog objekta. U najboljim okolnostima, to se neće dogoditi pre leta sledeće godine.

Dok su eminentne beogradske arhitekte i predstavnici vlasti vodili žučne rasprave oko lokacija za reprezentativne objekte, ovo započeto zdanje zaboravili su i sugrađani koji žive u njegovoj blizini.

– Koliko se sećam, bilo je predviđeno da se ispod temelja izgrade garaže za zaposlene u SIV-u, a šta je trebalo da bude iznad nisam siguran. U ovim hodnicima godinama žive ljudi. Ovde spavaju, kuvaju jer imaju šporet. Ovde se i peru. Vodu donose iz dvorišta srušene Meteorološke stanice. Jedna starija sugrađanka dugo je živela u tunelu, ali je prešla u „vikend” kuću sagrađenu od šper-ploče u blizini ulaza. Nažalost, čuo sam da je ta kućica izgorela – rekao je PapavijaHodimitrakopulus, Grk, koji već 50 godina živi u Novom Beogradu.

Jedan sugrađanin na pitanje da li se seća da je muzej revolucije trebalo da nikne na ovoj lokaciji odmahnuo je rukom i kroz zube procedio: „Ma kakav muzej, kakva revolucija”.

B. V. – D. M.
[objavljeno: 11/08/2008]

izvor Politika
link http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Beskucnici-na-temeljima-muzeja-revolucije.lt.html

 

[vucko]

Prelepa slika.Valjda ce da srede to cudo...

 

[Влада]

Predloženo otvaranje pank muzeja u Beogradu
Istorija bunta na jednom mestu

...
Iako poznati stručnjaci smatraju da bi otvaranje „No fjučr“ muzeja (engleski: No future - Nema budućnosti) prema refrenu rodonačelnika panka „Seks Pistolsa“) predstavljalo još jedan vid unapređivanja kulturne povezanosti sa Evropom i svetom, u gradskim institucijama nisu ni čuli da predlog postoji.

U elaboratu upućenom 2004. godine Odseku za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Pejinović je predložio da bi se u muzeju edukovali mladi i podržavale nove, pozitivne kulturološke i muzičke pojave. Pored stalne izložbe eksponata pank kulture (stare ploče, crteži, fanzini, jakne, čizme, majice) nalazile bi se i „Male pank biografije“ u kojima bi pankeri opisivali svoje živote u okviru ovog pokreta. Takođe bi se puštala muzika, održavali seminari, koncerti i mini modne revije. Ni druge potkulture i muzički pravci ne bi bili zapostavljeni. Pejinović je kao lokaciju predložio što stariju zgradu, čak i neku namenjenu rušenju.

Od ideje da se pank muzej otvori u Beogradu prošlo je četiri godine a nije ništa urađeno na njenoj realizacji. Pejinović kaže da je jedini pomak objavljivanje elaborata na sajtu www.ispred-dragstora.com. U Sekretarijatu za kulturu nisu ni čuli za ovaj predlog.
...

извор Блиц
цео текст http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=52905

 

[Влада]

Izložba povodom 130 godina srpsko-turskog rata
Jubilej Vojnog muzeja

Autor: Manuela Graf | 21.08.2008. - 10:27

U znak sećanja na 22. avgust 1878. godine kad je Srbija stekla nezavisnost, a knez Milan Obrenović osnovao Vojni muzej, tadašnji „ponos Beograda“, ova institucija će sutra obeležiti 130-godišnjicu postojanja. Povodom značajanog jubileja u 13 časova biće otvorena gala izložba nazvana „130 godina srpsko–turskog rata“.

- Događaji u srpsko-turskim ratovima bili su presudni za osnivanje Vojnog muzeja, pa se zbog toga i izložba fokusira na 130 godina od njihovog okončanja. Srpska pobeda nakon dvogodišnjih borbi krunisana je na Berlinskom kongresu, gde je doneta i proklamacija o nezavisnosti Srbije. U cilju očuvanja simbola srpske vojske i ratnih trofeja, Muzej je osnovan neposredno nakon toga na predlog ministra vojnog pukovnika Save Grujića - kaže u razgovoru za „Blic“ pukovnik Miroslav Knežević, načelnik Vojnog muzeja.

U burnim ratnim vremenima koja su usledila zgrada Vojnog muzeja je porušena, a tek oformljene zbirke stradale ili zaplenjene. Tako kralj Aleksandar I Karađordević 1934. izdaje novu Uredbu o osnivanju Vojnog muzeja Kraljevine Jugoslavije. Imena darodavaca, učesnika ratova i njihovih potomaka, zahvaljujući kojima je Muzej ponovo sakupio neprocenjivo blago upisana su u „Zlatnu knjigu“ koju je po kraljevom nalogu za spomen i istoriju izradio ruski umetnik Vsevolod Guljević. Nova postavka je otvorena 1937. godine u današnjem Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada, a Vojnom muzeju je 1956. godine trajno ustupljeno zdanje podignuto 1924. na platou Gornjeg grada Beogradske tvrđave za potrebe Vojnogeografskog instituta. Muzej sada ima preko 30.000 predmeta, a raspolaže i specijalnom bibliotekom sa fondom od 15.000 naslova iz oblasti istorije, istorije umetnosti, arheologije, muzeologije.

Obeležavanje jubileja Vojni muzej će nastaviti i tokom septembra, kad će u biti otvorene izložbe povodom sto godina automobilizma u vojsci Srbije i devet decenija od pobede u Prvom svetskom ratu.

Retki topovi iz 17. i 19. veka
Izložba „130 godina srpsko–turskog rata“ prikazaće 170 eksponata. Među eksponatima posebno se izdvaja mundir kneza Milana Obrenovića i medalja za hrabrost koju je dobio te 1878. godine, a biće premijerno izložena i dva vredna i retka primerka topova iz 17. i 19. veka, koji su kao eksponati od izuzetnog značaja upravo dospeli u Muzej. Izložbu će upotpuniti dokumenta Arhiva Srbije i eksponati Narodnog muzeja.

извор Блиц
линк http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=53832

 

[Влада]

Kinoteka savršenog zvuka

Prvom probom novog tonskog sistema Jugoslovenska kinoteka juče je najavila otvaranje nove sezone, čija bi kruna, prema očekivanjima direktora Radoslava Zelenovića, trebalo da bude preseljenje u adaptirane prostorije novog Muzeja kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici do juna 2009. godine. Zahvaljujući digitalnom procesoru tona, koji je donirala Evropska agencija za rekonstrukciju, sala Kinoteke će, prema oceni Zelenovića, biti jedna od retkih „dolbi“ dvorana u regionu.
- Nova tehnika će svoje vrhunske domete najbolje pokazati u arhivskom bioskopu kakav je Kinoteka, bez obzira na to da li su zapisi iz epohe zvučnog filma ili su najnovije produkcije - objasnio je Zelenović.

izvor Kurir
link http://www.kurir-info.rs/clanak/beograd/kurir-03-09-2008/kinoteka-savrsenog-zvuka

 

[Goldstein]

Da li neko zna sta se desava sa zgradom Muzeja grada u Resavskoj, nigde nema ni reci o rekonstrukciji, sredjivanju a tako je pompezno najavljeno pre 2 godine. Gorica Mojovic rece da sve treba da bude gotovo i muzej useljen do 2010.