Šta je novo?
Od:
Filteri

Muzeji grada Beograda

Pa prikljucke ima sadasnji zgrada muzeja ovo mu dodje kao aneks , projekat rekonstrukcije ,a samo da nadju pare
 
Ne znam koja je fora sa katastrom, ali ne verujem da servis kao što GeoSrbija ima netačno preklapanje slojeva (katasarske parcele i objekti), nema šanse...

Sad sam ponovo gledao, postoji livada između zgrade Muzeja i NISovog skladišta goriva. Uz ivicu livade, izvojeno od ostale tehnike povučene i parkirane ispred Muzeja posle Dejtona, se nalazi nešto što liči na delove raketne baterije PVO (dve rakete, vozila, kontejneri). Možda planiraju da na toj livadi postave hangare? Na Geo Srbiji se kao korisnik parcele navodi - upravo Muzej.

U svakom slučaju, trebaće tu puno dozvola i saglasnosti...
I da, da li je pametno postavljati eskponate pored skladišta goriva?
 
Relja mozes li staviti sliku sa fejsa animaciju buduceg izgleda i isjecak sa binga jedno ispod drugog da uporedimo i taj katastar print skirni ili kako vec
 
Evo ga render sa FB

1609579_10151889478545382_168126651_n.jpg
 
A ovo je šira situacija

jf1m.jpg


Ovu veliku praznu livadu između zgrade Muzeja i rezervoara sa gorivom, po katastru, koristi Muzej.

Ova izdvojena gomila "nečega", desni gornji ugao livade, je ta PVO baterija (ili šta već)
 
Stvarno bi mogli odmaknuti hangare od rezervoara u drugi cosak
 
Mapa sa GeoSrbije, brojevi su brojevi katarstarskih parcela

eou8.jpg
 
Beograd će dobiti svoj muzej, projekat finansira grad »
10. Mart. 2014 | (13:53 -> 13:54), Izvor : Studio B, Komentari: 0 komentari
http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=99239

Goran Vesić, sekretar, i Andreja Mladenović, član Privremenog organ grada Beograda, posetili su danas zgradu Vojne akademije povodom najave rekonstrukcije i adaptacije ove zgrade u Muzej grada Beograda.

- Drago mi je što smo danas obišli ovu zgradu koja je stara 115 godina, a izgrađena kao Vojna akademija još 1899. godine. Posle ovih nekoliko meseci pokušali smo u svim oblastima da označimo neke strateške kapitalne projekte koje bismo kao grad mogli da uradimo. Pokazalo se u saradnji sa Gradskim sekretarijatom za kulturu da je ovo možda najvažniji projekat koji u kulturi Beograda treba da uradimo. Naša ideja je, a mi smo o tome već doneli odluku i želimo da vas obavestimo da će grad Beograd, odnosno Agencija za investicije i stanovanje do kraja godie uraditi projekat rekonstrukcije ovog muzeja. Ovaj prostor ima 3.600 kvadrata, veći je od Narodnog muzeja i to treba da bude mesto na kome će biti istorija našeg grada. Kada se završi projekat, a verovatno i ranije, mi ćemo znati koliko je novca potrebno za rekonstrukciju ovog prostora, a procena je oko 10 miliona evra - rekao je Goran Vesić.

On je najavio da će grad pokrenuti veliku donatorsku akciju prikupljanja sredstava za rekonstrukciju ovog muzeja.

- Znači, ovaj prostor za budući muzej neće biti rekonstruisan iz gradskog budžeta, već ćemo pokrenuti akciju sa prijateljskim gradovima Evrope, prijateljskim vladama iz celog sveta, a pozvaćemo i Beograđane koji žive u svetu a imaju svoje kompanije, kao i one koji žive u Beogradu, da daju donacije i da zajedno uradimo muzej u koji treba da stane cela istorija grada. Mislimo da to može da bude lep primer kako zajedničkim sredstvima možemo da rekonstruišemo prostor i otvorimo muzej koji treba da postane jedna od najznačajnijih institucija u ovom gradu - naglasio je Vesić i dodao da će na ulasku u muzej biti postavljena jedna velika ploča na kojoj će biti ispisana imena najvećih donatora, tako da oni ljudi koji budu želeli da deo svojih sredstava doniraju za muzej ostanu trajno zapamćeni dok god ovaj muzej bude postojao, „a on će biti tu mnogo duže nego što ćemo mi ovde postojati".

Goran Vesić je istakao da grad Beograd sa ponosom prilazi ovoj akciji i veruje da će uspeti, a prvi i najvažniji korak jeste da se uradi projekat.

- Njega će finansirati grad Beograd do kraja godine, a dalje je sve u našim i rukama Beograđana, da nađemo sredstva da se projekat i završi. Ovo će biti mesto na kome će građani Beograda moći da se upoznaju sa istorijom svog grada. Drago mi je što smo svi zajedno imali priliku da vidimo kako prostor budućeg muzeja sada izgleda, a kada za nekoliko godina prostor bude potpuno obnovljen, pokazaćemo svima kako može da izgleda muzej koji će biti među najlepšima na Balkanu - rekao je Goran Vesić.

Andreja Mladenović, član Privremenog organa grada Beograda, rekao je da je grad Beograd predugo čekao na ovu zgradu i da ne sme više da čeka.

-U tom kontekstu gradski sekretar za kulturu i predsednik Privremenog organa imali su sastanak sa predstavnicima Vojske. Grad Beograd trenutno nema ovakav prostor i to je za sve nas velika sramota. Ovo je lepo zdanje koje je potrebno preurediti u izvanredan muzejski prostor i koji će po svemu ličiti na svetske muzeje. Beograd to zaslužuje i mislim da smo trenutno jedan od retkih gradova na Balkanu, a i šire, koji nema svoj muzejski prostor. Ono što sada imamo nalazi se na više manjih mesta i nije pristupačno Beograđanima. Ovom prilikom apelujemo na sve one koji žele da se uključe u ovu akciju. Podsetiću da je zadužbinarstvo jedna od velikih ideja koja je Beogradu donela izuzetno lepe i značajne zgrade, a to je nešto što je zaboravljeno, i što možemo da povratimo - kazao je Mladenović.

Gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević je podsetio da je izdvajanjem sredstava Beograd započeo proces rekonstrukcije prostora u kome treba da se nalazi budući muzej grada.

- To znači da ćemo do kraja godine završiti projekat i da će Beograd konačno za par godina dobiti muzej kakvim može da se ponosi. Bogata zbirka artefakata koji pripadaju Beogradu biće konačno ponovo prikazana u punom sjaju. Muzej raspolaže tragovima istorije ovog grada koji su stari 8.000 godina i to će biti dragulj u kulturnoj i turističkoj ponudi Beograda - rekao je Vukosavljević i najavio da će grad pozvati sve Beograđane koji žive u dijaspori i sve stanovnike Beograda da pomognu, a arhitekte će postaviti poloču na kojoj će njihovo donatorstvo biti trajno zabeleženo i koje je omogućilo da biseri kulture ugledaju svetlost dana.

Događaju su prisustvovali direktor Agencije za investicije i stanovanje Luka Petrović, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Nela Mićović i direktorka Muzeja grada Beograda Tatjana Korićanac.
 
Skriveno blago Beograda: Čuda prirode koja ne možete da vidite
Z. Lazarević | 13. 03. 2014. - 10:43h izmena vesti 12:44h | Foto: D. Milenković | Komentara: 2
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/449354 ... -da-vidite

Zub mamuta, kandža dinosaurusa, meteoriti, skelet delfina... sve ovo i još dva miliona eksponata mogli biste da vidite u Beogradu, ali ne možete jer Prirodnjački muzeja već 120 godina nema adekvatan prostor za izlaganje. Zato su reporteri “24 sata” zavirili u ovaj magični svet.

445190preparirani-foto-d.jpg

Mesto u muzeju našao je i beli tigar

Zgrada muzeja u Njegoševoj ulici služi kao depo za milione eksponata od kojih su najmanji mikroskopski fosili, a najveći - skelet mamuta.

- Mi smo muzej sa najmanjim izložbenim prostorom, koji se nalazi na Malom Kalemegdanu, a u privremenom smeštaju smo od 1935. godine. Eksponate čuvamo u depoima, po svim pravilima, ali je sve to opet neuslovno. Jedina smo metropola u Evropi u kojoj Prirodnjački muzej nema stalnu postavku, a jedna smo od najstarijih nacionalnih institucija ovog tipa - priča direktor Slavko Spasić, napominjući da je velika tuga, što je ovo blago mahom nedostupno građanima.

445187preparirani-foto-d.jpg

Ovde uvek ima šta da se sklapa

Muzej čuva 120 zbirki, a do pojedinih eksponata u depoima teško je i prići. Tako skelet mamuta pronađenog u Srbiji stoji “rasklopljen” u rafovima.
 
Zaista je velika šteta što Prirodnjački muzej nema svoju zgradu, a još veća što to niko od nadležnih nikada ne pominje. Imao sam prilike da posetim Prirodnjački muzej u Beču i uz malo mašte i kreativnosti mislim da bismo mogli čak i da napravimo interesantniju postavku (nažalost, ne i bogatiju, ali možda interaktivniju, savremeniju i edukativniju).

Deluje mi da bi jedna takvo mesto bilo veoma privlačno klincima i da bi tu imali štošta da nauče :)
 
Otvorena vrata Narodnog muzeja u Beogradu 30. marta
Sreda, 26. 03. 2014.|16:08 | Izvor: Beta
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... u-30-marta

Narodni muzej u Beogradu organizuje u nedelju 30. marta od 10 do 14 sati obilazak zdanja na Trgu Republike, a posetiocima će biti predstavljene sale, kancelarije muzejske uprave i prostori koji inače nisu dostupni publici.

Kako je najavila ta ustanova, kustosi muzeja predstaviće posetiocima detalje o izboru dela koja ulaze u sastav muzejskih zbirki, njihovom čuvanju i pripremi za izlaganje.
 
Мислим да је жалосније што нам Народни музеј нема прикладну зграду, или барем зграду која се не распада. Тај музеј је од далеко веће важности од Природњачког, или било ког другог.
 
Goran Vesić o Muzeju grada Beograda:

Говорећи о будућем Музеју града Београда, Весић је рекао да, када се буде уредила зграда у Ресавској улици, то ће бити један од најлепших градских музеја у Европи. Град је обезбедиo новац за израду пројекта, који треба да буде завршен до краја године, а средства за уређење тог музеја прикупљаће се путем донаторске акције.
Kliknite za proširenje...

Izvor: Grad Beograd
 
Etnografski muzej: Raskošni krov slovenske kuće
Savo Popović | 05. april 2014. 20:52 | Komentara: 0

Izložba "Češko-srpske veze u arhitekturi 1863-1941" otvorena u Beogradu. Iza čeških graditelja u Beogradu ostali Kapetan Mišino zdanje, Opservatorija na Zvezdari...Najsnažniji trag od praških đaka ostavio Nikola Dobrović
kul-misino-zdanje.jpg

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71. ... enske-kuce (ceo tekst)
 
Naslov je pogrešan - na jesen će biti gotov projekat, a muzej ko zna kada :?

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=kFBgtrC8YhQ[/youtube]
 
Zgrada je totalno ogoljena iz unutra. Od svecane sale ostali samo stubovi.
 
Moze ovdje posto ovo njima treba da pripadne ,nemogu da vjerujem da nemogu da nadju jedan gradski stan za covijeka

VELIKAN ZABORAVLJEN I U RUINAMA
Propada legat Veljka Petrovića
Dragana MATOVIĆ | 24. avgust 2014. 15:14 | Komentara: 1
Godinama prepušten zubu vremena, propada legat u Drajzerovoj ulici, na beogradskom Senjaku. Sve je rastureno i polomljeno. Zidovi natopljeni garežom. Strah da se kuća ne zapali

legat2_620x0.jpg


OD prvih dana naše zajednice Veljko je meni prepustio veliku radost oko prikupljanja i nameštanja našeg doma. Večita mi je bila želja da sve u njemu što lepše uskladim i da stvorim topao ambijent za Veljkovo maštanje i stvaranje. Sada je tu taj naš dom gotov i mogu ga ostaviti njegovom toliko voljenom narodu. Zato sam rešila sa velikim zadovoljstvom da ga poklonim Muzeju grada Beograda, koji ga može štititi i koristiti po svom nahođenju. Stvari nisu jedina i glavna vrednost, već ambijent gde je on ostao duhom sa svima nama. Želim samo da u kući raspored bude trajno onakav kakav smo, za sobom, ostavili - ne menjajući ničemu mesto, jer je svaki predmet ovako namešten poprimio našu fizionomiju.


Testamentarna želja Mare Petrović, supruge književnika Veljka Petrovića, nije ostvarena. Prizor koji zatičemo dok ulazimo u dvorište nekada prelepe vile u Drajzerovoj ulici na Senjaku ovo pokazuje. Polomljene drvene roletne lelujaju. Staklo na ulaznim vratima zalepljeno - novinom. U potpunoj zapuštenosti ovog legata, na svetiljci na samom ulazu svila je gnezdo lastavica.

- Propadaju carstva, fabrike koje su hranile hiljade ljudi... Zašto ne bi propao Legat Veljka Petrovića - dočekuje nas čuvar.

Ulazimo u kuću. Avgust je. Napolju prži vrelina. Unutra - smrad se lepi za nozdrve. Kao da je neko baš tog trenutka zapalio točkove, gume ili ko zna šta drugo. Tera nas da pobegnemo glavom bez obzira. Zidovi, kroz koje prolazi odžak, možda su pre četrdeset godina bili beli. Više nisu. Pocrneli su od dugogodišnjeg natapanja garežom. Iz njih izbija težak i neprijatan miris. Kao da ostaje na koži.

Legat.jpg


Imamo problema sa bespravno useljenim stanarom u prizemlju - kaže Ksenija Samardžija, kustos Kuće legata, institucije pod čijim je okriljem od pre šest godina i Legat Veljka Petrovića. - Policija mu je zabranila da se greje na ugalj. On i dalje loži. Zbog toga smo angažovali čuvara. Da se kuća ne bi zapalila. Trudimo se da održavamo legat najbolje što možemo. Redovno ga čistimo, ali za ozbiljnu popravku novca nemamo.

Nedaće doma prvog posleratnog direktora Narodnog muzeja i nepoštovanje volje darodavca počeli su još pre četiri decenije. Ideja Muzeja grada Beograda, kao i drugih sličnih institucija, bila je da u legate usele svoje zaposlene kako bi ih čuvali i održavali. Stanari vile Veljka Petrovića, smenile su se ovde četiri porodice, toliko su je sačuvali da se sve što dotaknemo bukvalno raspada. Naravno, ako nije ranije polomljeno. Marina želja da sve bude na svom mestu, kako su oni ostavili, u sadašnjim uslovima deluje tragikomično. Manja bi šteta bila da u kuću niko nije ušao od njihove smrti. Zub vremena je slabiji od furije koja je u protekle četiri decenije protutnjala kroz kuću u Drajzerovoj.

- Veljko i Mara su kuću opremali kao mali muzej, koji nikad nije zaživeo - uzdiše Samardžija. - Politikom useljavanja kustosa autentičnost tog ambijenta više ne postoji. Na osnovu fotografija pokušavamo da ga rekonstruišemo. Teško da ćemo u tome uspeti. Mnogo toga je zauvek izgubljeno.

Petrovići su ostavili bogatu biblioteku od nekoliko hiljada knjiga.

- Nedavno smo odneli 500 knjiga u Narodnu biblioteku Srbije na sterilizaciju. Knjige su bile na otvorenim policama, pa su ih dim i prašina veoma oštetili. Zbog bezbednosti zaposlenih i samih predmeta taj postupak je morao da se sprovede. Porodica Petrović je ostavila i vrednu zbirku umetničkih dela. Sve slike i crteži su konzervirani i restaurirani i sada su u našem depou. Među njima su dela Marka Čelebonovića, Petra Dobrovića, Save Šumanovića, Riste Stijovića, Zore Petrović...


Legat0.jpg


Propadaju slike, nameštaj... a vlaga i memla uništavaju prostorije

Istorija jednog vremena sačuvana je u ovom legatu. Ne postoji osoba iz sveta umetnosti i kulture sa kojom Petrović nije bio u kontaktu. Svojevremeno raskošan dom sa razvijenim društvenim životom, i dalje je prepun predmeta koje su Petrovićima poklanjali prijatelji. O njima se brižljivo starala Mara, ali nje više nema... Kao što nema ni divnih abažura na mnogim lampama, koje su poznati umetnici, poput Ljubice Cuce Sokić, svojom rukom oslikali za Veljka.

A on je, govore ljudi koji su ga poznavali, bio pravi gospodin. Visok, dostojanstven, plemenitih crta lica. Postoji priča da se na plaži nije skidao da ne bi narušio gospodstveno držanje. U kući je goste primao u svečanoj kućnoj haljini sa maramom. Kuća legata čuva zapis da kada je prvi put čamcem doplovio u Beograd, carinik nije verovao da je Srbin. Iznenadio ga je njegov gospodstven izgled i nije mu poverovao sve dok mu Veljko nije otkrio koja je njegova krsna slava.

Petrović je, pre svega, bio znameniti pesnik i pripovedač, esejist, znalac likovnih umetnosti. Dece nije imao, a njegova čeda bila su njegova književna dela. Ljudi koji su se družili sa Petrovićima kažu da su oni godinama maštali o tome da njihova kuća postane svojevrstan dom za pisce koji dolaze u Beograd. Poslednjih godina bilo je pokušaja da se makar ta ideja ostvari, ali sve je stalo zbog svima poznatog - nemanja novca...

Legat88.jpg


PACOV U JAKŠIĆEVIM SLIKAMA
VELjKO Petrović je bio prvi posleratni direktor Narodnog muzeja. Došao je na mesto Milana Kašanina. Malo je poznato da je on najzaslužniji što se Muzej danas nalazi na Trgu Republike. Pre toga je bio u zgradi u kojoj je danas Etnografski muzej.

Inicijalna kapisla koja je podstakla Petrovića da se lavovski izbori za novi prostor bio je incident koji se dogodio sa delima Đure Jakšića. Petrović je krenuo da pregleda kutiju sa slikama i iz nje je iskočio ogroman pacov. Istog trena Petrović se razleteo i u svom naumu uspeo. Za Muzej su ponuđene dve zgrade. Na Trgu republike, gde se Muzej danas nalazi, i zgrada Narodne banke Srbije u Kralja Petra.

BESPRAVNO USELjEN STANAR

KUĆA u Drajzerovoj ulici navodno ne može da se rekonstruiše sve dok je u njoj bespravno useljeni stanar. Od Muzeja grada Beograda dobio je tu da živi samo godinu dana. Sa porodicom, suprugom, sinom, sada i snajom i unučićima, ostao je mnogo duže, sada ima stanarsko pravo.

Gospodina sa sedom bradom sreli smo u dvorištu. Na naše pitanje šta namerava dalje, kratko je odgovorio da bi se rado iselio, ali ne može sa prodocom da izađe na ulicu.

- U Muzeju sam proveo ceo radni vek i valjda sam zaslužio da imam kakav-takav krov nad glavom. Supruga mi je teško bolesna i ne znam šta ću ako me izbace - kaže.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/re ... -Petrovica
 
Država u ulozi mecene posle 13 godina
| IZVOR: M. DIMITRIJEVIĆ – G. OTAŠEVIĆ / POLITIKA
Marina Abramović, sa blizu deset miliona dinara i Mrđan Bajić, sa ukupno 7.273.834 za nekoliko dela, neka završena, a neka u produkciji, dve su najskuplje akvizicije otkupa umetničkih dela.
Krajem avgusta okončani konkurs za finansiranje umetničkih dela iz oblasti vizuelne umetnosti nastalih u proteklih pet godina – poznatiji kao otkup – prvi je koji je Ministarstvo kulture organizovalo nakon 13 godina. Poslednji put država je bila u ulozi mecene 2001. godine, dok je grad bio ažurniji, pa se tim poslom poslednji put bavio pre četiri godine, piše Politika.

Jasno je da je ovakav vid podrške umetnosti, umetnicima i institucijama značajan i da je dočekan sa zadovoljstvom. Kako su istakli u ministarstvu potez koji su napravili ima nekoliko ciljeva – podršku produkciji savremenih umetnika i kulturi kao zamajcu za razvoj društva, širenje vizuelne kulture, ali i doprinos razvoju tržišta dela savremene umetnosti i formiranju politike njihovih cena. Osim galerijama i muzejima novac je dodeljen i klinikama, fakultetima, školama i udruženjima zarad dela koja će se nalaziti u njihovim prostorijama.

Ni izdvojena suma nije zanemarljiva, posebno u okolnostima finansijske krize. Ukupan iznos raspoloživih sredstava bio je 98.000.000 dinara. Komisija u sastavu: dr Jerko Denegri, dr Jasmina Čubrilo, Ljiljana Tadić, Maida Gruden i Anica Tucakov, svojom odlukom rasporedila je sredstva u iznosu od 71.801.480,91 dinara. Kako su objasnili, pored novih akvizicija dela za kolekcije ustanova, koje su za time vapile godinama, konkurs podržava i nastajanje novih umetničkih dela u javnom prostoru.

Apsolutni rekorder po novcu koji je izdvojen jeste Muzej savremene umetnosti Vojvodine – ukupno 18.501.649 dinara, od čega je 9.996.000 opredeljeno za jedan rad – šezdesetominutni, crno-beli video „Ispovest” Marine Abramović. Među autorima čiji su radovi odabrani za ovu instituciju nalaze se Milica Tomić, Mrđan Bajić, Uroš Đurić, Vahida Ramujkić, Dragoljub Raša Todosijević, Milica Milićević i Milan Bosnić, Miloš Tomić (skorašnji predstavnik Srbije na Bijenalu u Veneciji).

Na drugom mestu je Umetnička galerija „Nadežda Petrović” iz Čačka sa 7.568.080 dinara, od čega je samo za produkciju skulpture „Zvezde i anđeli” Mrđana Bajića i umetničku naknadu traženo 1.742.000 dinara. U izboru su se našla i dela Miška Pavlovića, Anice Vučetić, Zdravka Joksimovića, Žolta Kovača, Marije Dragojlović, grupe „Škart”, Vladimira Perića Talenta (takođe skorašnji predstavnik Srbije u Veneciji).

– Mi smo želeli da popunimo zbirke radovima umetnika koji su sa svojim delima učestvovali na Memorijalu „Nadežde Petrović” ili samostalno izlagali u Čačku, a čije radove do sada nismo posedovali. Istini za volju, i nas je, pozitivno iznenadila visina odobrenih sredstava. Negde smo dobili manje novca nego što su slikari tražili, u dva slučaja čak i nešto više, a sad predstoji posao oko sprovođenja otkupa. Moguće je, ali ne znam da li i očekivano, da neki slikari ne prihvate ponude, nezadovoljni visinom iznosa – kaže Mirjana Racković, kustos ove galerije.

Za dela koja je predložio Kulturni centar Beograda dato je 4.871.160 dinara, a reč je o kolekciji „Oktobarski salon” koju će, između ostalog, činiti radovi Dušice Dražić, Ane Adamović, Aleksandra Jestrovića, Dejana Kaluđerovića, grupa „Kiosk” i „Škart”, Nataše Kokić, Milete Prodanovića, Raše Todosijevića.

Galerija savremene likovne umetnosti u Nišu 4.361.566 dinara utrošiće za kupovinu dela Dušana Otaševića, Milete Prodanovića, Marije Dragojlović, Perice Donkova, Žolta Kovača, Katarine Đorđević...

Muzej grada Beograda 3.444.297,73 dinara daće za instalacije, slike, skulpture, između ostalih Mrđana Bajića, Milice Tomić, Nikole Žigona, Milutina Dragojlovića, Koste Bunuševca.

Centar za kulturu Svilajnac odabrao je rad Vlaste Mikića „Sateni”, Šabačka biblioteka, između ostalih, delo „Gradsko ogledalo” Branislava Nikolića (donirao je svojevremeno rad za jednu od nagrada koje dodeljuje list „Politika”), a Muzej Majdanpek „Sofru” Selmana Trtovca. Kulturni centar Požega odlučio se i za sliku „Strast po Andreju” Ljiljane Šunjevarić Arbajter.

Marina Abramović i Mrđan Bajić ujedno su i dve najskuplje akvizicije ovog otkupa. Abramovićeva sa, već pomenutih, blizu deset miliona dinara za jedan rad i Bajić sa ukupno 7.273.834 dinara za nekoliko dela (neka završena, a neka u produkciji).

Komisija koja je odlučivala o dodeli sredstava bila je iznenađena činjenicom da se Narodni muzej iz Kragujevca nije uopšte javio na konkurs. Politika je pokušavala da stupi u kontakt sa Aleksandrom Stamenkovićem, direktorom, ili nekim iz muzeja, ali se na nekoliko brojeva telefona danima niko nije javljao.

Kako im je rečeno u većini institucija, oni ne kriju zadovoljstvo, ali imaju i dozu bojazni – važno je da se ono što je na papiru napisano uskoro u realnosti obistini i da ministarstvo uplati opredeljeni novac.

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?na ... _id=897635
 
У оквиру „Дана европске баштине” у четвртак бесплатна посета музејима

Бесплатна посета свим музејима у саставу Музеја града Београда организована је у четвртак, 25. септембра, за све заинтересоване посетиоце, а поводом манифестације „Дани европске баштине”.

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1624928
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh