Muzeji grada Beograda

[Drakche]

Nisam bas u toku ove diskusije, pa ne znam da li je u ovom kontekstu ranije bila spominjana ... ali,
sta je sa zgradom "Vojske Srbije" na trgu?

Tamo se vec organizuju razne izlozbe (kao i povremene proslave mature i sl.), cini mi se da ima kapaciteta i da je vec prilicno "sigurna" , tako da je za eventualnu adaptaciju mozda potrebno manje sredstava nego za bilo koju drugu ovde navedenu zgradu kao potencijalni muzej (grada ili narodni).

Evo par fotografija sa neta:

 

[Homer Jay]

Da vidimo šta Grad Beograd planira sa muzejima (i srodnim ustanovama) u narodnom periodu. Evo šta piše u Nacrtu budžeta za 2013. godinu:

10.33.
Реконструкција, санација и адаптација
објекта Легат Петра Лубарде

2013. - 16,327,600

10.35.
Реконструкција, санација и адаптација
објекта Историјског архива града Београда

2013. - 4,693,280
2014. - 100,869,760
2015 - 72,300,000

10.36.
Реконструкција објекта Музеја града
Београда у Ресавској улици

2013. - 66,950,000
2014. - 41,000,000

10.41.
Санација музеја Јована Цвијића

2013. - 6,100,000
2014. - 7,560,000

10.43.
Музеј града у Змај Јовиној

2013. - 1,450,000
2014. - 51,950,000
2015. - 152,000,000

+iznosi su u dinarima

Izvor: Grad Beograd

Sredstva za Muzej grada u Resavskoj su verovatno samo hitna sanacija krova i fasade, kako se zgrada ne bi obrušila prolaznicima na glavu. Čekaćemo još dugo na stalnu postavku.

 

[nikola011]

Колубарска битка у 3Д техници

Покренута иницијатива да се до краја 2014. године у Лазаревцу подигне панорамски музеј, по узору на „Бородинску панораму” у Русији, посвећен окршају српске и аустроугарске војске

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ci.sr.html

 

[beli grad]

Ako se izmesti Narodni muzej, cemu ce sluziti ta lepa zgrada ?

 

[nikola011]

Muzej grada će zaštititi i obeležiti rimski sarkofag u Zemunu
M.V.J. | 18. 01. 2013. - 18:15h | Foto: N.Marković BLIC

Propadanje rimskog sarkofaga u Zemunskom parku će biti sprečeno nakon pisanja "Blica". Iz Muzeja grada Beograda najavljeno je da će ovo kulturno dobro biti obeleženo i zaštićeno.

U saopštenju Muzeja grada Beograda se, između ostalog, navodi da je sarkofag pronađen 1959. godine tokom radova na uglu Sinđelićeve i Njegoševe ulice, i da je njegov, kao i sadržaj još dve grobnice otkrivene na ovoj lokaciji, inventarisan u Narodnom muzeju Zemuna.

S obzirom na to da je Narodni muzej Zemuna još 1968. godine ušao u sastav Muzeja grada, sav njegov sadržaj je reinventarisan.

Kako je saopšteno iz Muzeja, zbog nedostatka izložbenog prostora sarkofag će ostati u Zemunskom parku, gde će biti obeležen i zaštićen.

- Muzej grada Beograda, odnosno kustos-stručni saradnik za pokretna kulturna dobra, u saradnji sa kustosom antičke zbirke će obaviti neophodne poslove zaštite, a zatim u saradnji sa JKP "Zelenilo Beograd", kulturno dobro zaštiti i obeležiti - navodi se u saopštenju Muzeja.

Iz Muzej grada pozvali su opštinu Zemun i grad Beograd da pomognu "da ovo kulturno dobro bude na dostojanstven način obeleženo i predstavljeno javnosti".

 

[Homer Jay]

U februaru otvaranje dva muzeja
IZVOR: TANJUG
Dva muzeja trebalo bi da otvore svoja vrata u februaru, očekuje nas velika izložba povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata, a na Bijenalu u Veneciji predstavićemo se u okviru teme „Enciklopedijska palata“.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Foto: Tanjug

Ministar kulture Bratislav Petković organizovao je 22. januara radni doručak sa urednicima kulturnih redakcija beogradskih medija na kome ih je upoznao sa planovima ministarstva za naredni period i najavio da će uskoro biti poznato kako će se Srbija predstaviti na 55. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji.

U neformalnom razgovoru sa novinarima, on je kazao da se u februaru očekuje otvaranje dva muzeja - Muzeja SPC i Muzeja Jugoslovenske kinoteke u zgradi u Uzun Mirkovoj. Kada je reč o Narodnom muzeju, ministar je rekao da para nema za sprovođenje projekata prethodnika i da će se raditi na sanaciji muzeja, dok bi do jeseni prva etaža Muzeja savremene umetnosti trebalo da bude završena.

Petković je dodao da je formirana komisija nastupa Srbije na bijenalu u Veneciji koju predvodi istoričarka umetnosti Maja Ćirić, dok su članovi Stručnog saveta istoričari umetnosti dr Dejan Sretenović, Darko Radosavljević, mr Milica Pekić, teoretičar umetnosti mr Stevan Vuković i Nikola Šindik, multimedijalni umetnik.

Očekuje se da će komisija 28. januara početi odabir predloga idejnog rešenja za nastup Republike Srbije na Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, koje će biti održano od 1. juna do 23. novembra 2013.

Kako je saopšteno iz ministarstva, projekat koji treba dostaviti do 28. januara, treba da sadrži predlog idejnog rešenja, finansijskih projekcija i predlog koncepta postavke, u skladu sa postavljenom temom Bijenala, uzimajući u obzir izvodljivost projekta.

Foto: Tanjug

Prioritet će imati radovi recentne produkcije (u smislu da su producirani u poslednje dve godine) ali i predlozi novih produkcija, osim ako koncept ne osvetljava na specifičan način radove koji su ranije realizovani.

Ovogodišnja tema je „Enciklopedijska palata“ i upućen je poziv za 20 umetnika i kustosa da dostave predlog idejnog rešenja za nastup Srbije na Bijenalu u Veneciji.

Institucija zadužena za realizaciju izabranog rešenja je Muzej savremene umetnosti u Beogradu.

Takođe, rekao je Petković, u podnožju zgrade u kojoj se nalazi Ministarstvo kulture sređuje se 4.000 kvadratnih metara galerijskog prostora koji pripadaju Muzeju istorije Srbije i gde će uskoro biti izložena stalna postavka.

U planu je dogodine i izložba povodom 100 godina od početka Prvog svetskog rata, a Petković je rekao da su ministarstvo i Muzej istorije Srbije u kontaktu sa Muzejom Prvog svetskog rata u francuskom gradu Mou, koji je raspoložen da 2014. dođe sa svojom izložbom.

Plan Ministarstva kulture je da krajem svakog meseca organizuje konferenciju za novinare na kojoj će biti predstavljeno šta je tog meseca urađeno ili započeto.

Izvor: B92

 

[Homer Jay]

Uskoro otvaranje Istorijskog muzeja
IZVOR: TANJUG
Otvaranje izložbe u obnovljenom Istorijskom muzeju Srbije 12. aprila označiće kraj prve faze rekonstrukcije u zdanju na Trgu Nikole Pašića, podignutom 1936. godine.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Muzej će otvoriti predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je ovoj ustanovi dodelio Sretenjski orden trećeg stepena za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti kulturnih delatnosti, a povodom 50 godina postojanja i uspešnog rada.

Nova postavka naslovljena je "Karađorđevići i Obrenovići u zbirkama Istorijskog muzeja Srbije".

Zgradu u kojoj je sada Muzej projektovala su braća Krstić, a u njoj je najpre bila Agrarna banka. Za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu tu je bio Gestapo, posle rata - Centralni komitet, zatim deo Muzeja istorije Jugoslavije, ali i prostorije Ministarstva kulture, razni instituti.

Taj prostor je 2005. dodeljen Istorijskom muzeju Srbije. Mada su u galeriji u prizemlju održavane mnoge izložbe, veliki deo prostora bio je zapušten, pa je doneta odluka o rekonstrukciji, a radovi su počeli u novembru 2012. godine.

Reč je o prostoru od 1.200 kvadratnih metara. Uz građevinske radove, sređeni su rasveta i signalizacija, termo-tehničke i električne instalacije, montirana je savremena oprema, postavljen parket, reparirani mermerni zidovi...

Paralelno sa prvom fazom, počeli su radovi na drugoj fazi rekonstrukcije prostora Muzeja (još oko 2.500 kvadrata), koji će biti privedeni kraju sledeće godine, najavilo je u svojim planovima Ministarstvo kulture. U planu je i da tu bude organizovano obeležavanje 100. godišnjice Prvog svetskog rata.

Direktor te ustanove Miroslav Živković najavio je u ranijem intervjuu Tanjugu da su za kraj ove godine u planu još dve međunarodne izložbe.

Istoričar i savetnik u Istorijskom muzeju Srbije Nebojša Damnjanović podsetio je u izjavi Tanjugu da je to dugo vremena bio ''beskućni muzej'', smešten na sedmom spratu zgrade Vlade. On je objasnio da je jubilej zapravo 50 godina od obnavljanja ideje Istorijskog muzeja Srbije.

''Naš muzej koreni iz starog Narodnog muzeja 19. veka, koji je bio zamišljen kao muzej srpske zemlje i kao istorijski muzej kada se shvatilo da je za identitet naroda bitno da se sakupljaju i čuvaju njegove starine'', ispričao je on.

Uredbu o osnivanju Istorijskog muzeja Srbije donelo je Izvršno veće Narodne skupštine Srbije 1963. godine. Mada bez svog prostora, Muzej "nije spavao", istakao je Damnjanović.

"Osim Konaka kneza Miloša, iznajmljivali smo mnoge prostore - od Beogradskog sajma, Paviljona 'Cvijeta Zuzorić' do Galerije SANU. Prva velika postavka bila je u Topoli, posvećena Prvom srpskom ustanku krajem 1960-tih'', podsetio je on.

Ovaj Muzej je sedamdesetih bio autor stalne postavke u muzeju u Leskovcu, priređivao je izložbe ''Dva veka Vuka - 200 godina od rođenja Vuka Karadžića'', ''Šest vekova kosovskog boja'' u Galeriji SANU i druge.

Početak novog veka obeležila je velika izložba ''Službeno odelo u Srbiji u 19. i 20. veku'', koja je imala više od 100.000 posetilaca.

Istorijski muzej Srbije čuva nekoliko desetina hiljada vrednih predmeta - zastave, pečate, oružje, tehničku zbirku, karte, predmete koji su pripadali istaknutim ličnostima, predmete iz oblasti arheologije, likovne i primenjene umetnosti, objave i proglase, privredno-tehničke materijale, fotografije, razglednice i drugu arhivsku građu.

U depoima se nalazi i pečat prsten kneza Strojimira iz 9. veka kada je osnivana srpska država. Tu su srpske insignije koje su deo Zbirke realija, kruna kralja Petra Prvog Karađorđevića izrađena od bronzanog Karađorđevog topa, čuvaju se i odeće kneza Mihajla, pištolj iz kog je pogođen, zastave koje su žene vezle oslobodilačkoj srpskoj vojsci, povelja ruskog cara Petra Prvog manastiru Rakovici...

Izvor: B92

 

[Homer Jay]

NAUKA | SUBOTA 5.10.2013
Nova postavka Muzeja nauke i tehnike
| B. N.
Od početka oktobra za sve ljubitelje nauke vrata otvara nova stalna interaktivna postavka Muzeja nauke i tehnike, sa ciljem približavanja nauke najmlađima.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Cilj novog konceptа je dа prikаže nаuku kаo celovit sistem znаnjа nezаvistаn od formаlne podele nа nаučne discipline i školske predmete. Koncept polаzi od posetiocа kаo centrаlnog eksponаtа i govori o nаuci kroz objekte iz njegovog svаkodnevnog okruženjа.

Na ovaj način se promoviše učenje kroz otkrivаnje, učestvovаnje, eksperimentisаnje i neposredаn kontаkt sа nаučnim izаzovimа.

U okviru ove postаvke prikаzаno je 20 eksponаtа. Eksponаti su kreirаni dа približe pojаve i fenomene iz аstronomije, mаtemаtike, fizike, biologije, psihologije i logike, dа nа zаbаvаn nаčin i kroz igru podstiču nа rаzmišljаnje i rаzvijаju mаštu.

Eksponаti se obrаćаju rаzličitim čulimа i sposobnostimа, neki su već nа prvi pogled prepoznаtljivi, dok drugi zаhtevаju rаzumevаnje.

Postavka promoviše učenje i sаznаnje nа neformаlаn nаčin uz otkrivаnje, eksperiment i igru, u sledećim oblastima: аstronomijа, mаtemаtikа, fizikа, logikа, psihologijа, biologijа.

U Muzeju nauke i tehnike sada se mogu videti modeli plаnetа Sunčevog sistemа u tаčnoj rаzmeri. Vаge koje otkrivаju rаzliku između mаse i težine i koliko težinа može dа vаrirа u zаvisnosti od grаvitаcije, bilijаrski sto i grаvitаcioni bunаr objаšnjаvаju bliže teoriju o mаsi i grаvitаciji, а vаzdušni top iz kog se gаđаju zаstаvice pokаzuje kаko se vаzduh prostite u prostoru.

„Pitаgorinu teoremu objаšnjаvаju postаvljeni bаzeni, decа imаju priliku dа grаde Sаmoodrživi most preko kogа se sigurno prelаzi, аli bez vezivnih elementа, Eho tubа se prostire nа oko 30 metаrа i ide kroz čitаv prostor, može se ući i u Kаleidioskop “ – dodaje Nemanja Đorđević, koordinаtor zа nаučne sаdržаje Festivаlа nаuke.

U centrаlnom prostoru se nalazi model DNK visok šest metаrа, specijаlni Bicikl koji prаvi struju, а gotovo nа svаkom korаku mogu se očekivаti rаzne iluzije i zаgonetke. Kаo i ostаtаk Muzejа nаuke i tehnike i Nаučni centаr biće otvoren zа orgаnizovаne posete i proslаve dečjih rođendаnа.

Reаlizаcijа ovog projekta omogućenа je uz finаnsijsku podršku Ministаrstvа kulture i informisаnjа i Telekoma Srbija.

Svi ljubitelji nauke su dobrodošli u Dobračinu ulicu 51, u Beogradu.

Nаučni centаr Muzeja je smešten u prizemlju zgrаde nа 520 m2 . Koncept je nаstаo u sаrаdnji sа Festivаlom nаuke. Autor konceptа je Nemаnjа Đorđević, koordinаtor zа nаučne sаdržаje Festivаlа nаuke, аutor nаučnog pаrkа nа Adi, dugogodišnji rukovodilаc progrаmа u ISP. Dizаjn postаvke je urаdio Mаrko Jovаnović, dizаjner više muzejskih izložbi i stаlne postаvke Muzejа nаuke i tehnike.

Izvor: B92

 

[relja]

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=787730

Društvo | utorak 10.12.2013 | 23:19
"Nemačkoj bombi mesto u muzeju"
Izvor: B92, Večernje novosti

Beograd -- Pokrenuta inicijativa da se sačuva avio-projektil iz Drugog svetskog rata pronađen u centru Beograda. Iz mase od tone potrebno izvaditi oko 600kg TNT eksploziva

Avionska bomba iz Drugog svetskog rata, iskopana u Budimskoj ulici u Beogradu, jedna je od svega četiri tog tipa sačuvane u svetu. Nemačka avijacija "Luftvafe“ koristila je tokom rata samo jedan veći projektil.

Njena masa od oko jedne tone, ubojno punjenje od 600 kilograma eksploziva i razorna moć koja je u prah i pepeo pretvarala čitave kvartove naselja, najbolje pokazuje tadašnju nemačku rešenost da u Beogradu ne ostane kamen na kamenu, pišu Novosti.

Zbog svega ovoga pokrenuta je inicijativa da se projektil, koji je sedam decenija "ćutao“ u beogradskoj zemlji ne uništi, već demontira, isprazni i smesti u muzej. Iza ove ideje stoji Muzej vazduhoplovstva - Beograd iz Surčina i savetnik za kulturu prvog potpredsednika Vlade i bivši ministar Bratislav Petković. On je obavestio Ministarstvo odbrane o istorijskom i kulturnom značaju iskopanog projektila.

"Ovako razoran projektil pao je na stambeni deo grada što najbolje govori o surovosti nacističkog bombardovanja", kaže Petković. "Njegovo mesto zato je u muzeju, odmah do zapaljive bombe kakva je u prah pretvorila i Narodnu biblioteku na Kosančićevom vencu".

Generacije žitelja Budimske ulice gotovo bukvalno živele su na buretu baruta zakopanog na dubini od šest metara. Teško je i zamisliti šta bi se dogodilo da je projektil aktiviran. Pažnja radnika i mirne ruke pirotehničara, srećom, učinile su da zasvagda bude otklonjen rizik od uništenja čitavog kvarta Beograda.

Muzejsku budućnost avio-bombe podržava i Aleksandar Kolo iz Muzeja vazduhoplovstva. On kaže da je ovaj projktil kuriozitet u svetskim razmerama i da bi njegovim aktiviranjem bila napravljena velika šteta.

"Iskopana avio-bomba svedok je stradanja Beograda u 20. veku i trebalo bi je sačuvati ", objašnjava Kolo. "Ona čini našu istoriju i pripada kulturnoj baštini. Trebalo bi da projktil bude demontiran i oslobođen eksploziva i upaljača. To može da se uradi bušenjem jednog od tanjih zidova bombe".

Kolo objašnjava da je ova bomba ispisivala istoriju Drugog svetskog rata. Njenim korišćenjem fašistička Nemačka ostavljala je potpis smrti i razaranja širom Evrope. Korišćena je za razaranja velikih površina, što je garantovalo punjenje od čak 600 kilograma TNT granulastog eksploziva. O njenoj težini i snazi najbolje svedoči činjenica da je bombarder "henkel 111“ mogao da poleti sa samo jednom bombom u tovaru.

Vazduhoplovni publicist Predrag Miladinović, stručnjak za detalje bombardovanja Beograda, potvrđuje da su nemački bombarderi 6. aprila jugoslovensku prestonicu zasuli i bombama težine od jedne tone.

"Reč je o izuzetno razornom vazduhoplovnom naoružanju od koga su stradale čitave ulice ", objašnjava Miladinović. "Ove vrste bombi padale su na Beograd u tri talasa - 6, 11. i 12. aprila. Sastavni deo svake od njih bio je kočeći padobran koji se otvarao na određenoj visini. Zanimljivo je da je fašistička Nemačka u svom naoružanju imala samo jednu veću avio-bombu od ove. Njena težina je bila čak 2,5 tona".

Odluka na pirotehničarima

Bomba iz Budimske ulice trenutno se nalazi na vojnom poligonu u Nikincima, a njeno uništavanje prvobitno je bilo zakazano za sredu. U Ministarstvu odbrane kažu da nemaju ništa protiv muzejske budućnosti nemačkog projektila:

"Konačnu procenu da li je to moguće ili ne daće pritehničari koji su angažovani na ispitivanju projektila", rečeno je Novostima u Ministarstvu odbrane.

Inače, u ponedeljak je osvanula još jedna zanimljiva inicijativa, koja je potekla od lidera Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme.

Tako je glavni odbor JS podržao je u ponedeljak inicijativu lidera da se fotografija bombe iz Drugog svetskog rata, nađene u Beogradu, pošalje nemačkoj kancelarki Angeli Merkel.

"Predlažem da pošaljemo pismo gospođi Merkel sa slikom bombe da vidi kako izgleda ova bomba koja ima 620 kilograma eksploziva, a da sa druge strane kažemo - ako su vaši preci bacali bombe na Jugoslaviju, ubjali srpski narod, da vi njihovi potomci imate drugačije mišljenje i nećete kočiti Srbiju da uđe u Evropsku uniju", rekao je Marković

 

[MilisaV]

odlična ideja.

 

[Гага]

Свиђа ми се идеја да ова бомба буде у музеју. Вероватно је и то један од разлога што ова бомба није данас уништена !

 

[relja]

Nije?

Drago mi je da će bar da pokušaju da je delaborišu, ali samo ako pirotehničari imaju krajnju reč, da nije pod pritiskom.

 

[direktor]

Ma valda ce samo ljusturu da izloze

 

[relja]

Delaboracija je upravo to: rastavljanje municije i odstranjivanje ekspozivnog odnosno barutnog pujenja.
Naravno, u muzejima se izlaže samo delaborisana municija.
Ovde bi cilj bio sačuvati košuljicu bombe kako bi posetioci muzeja imali predstavu o veličinu bombi korišćenih protiv Beograda ... pa još puta "utošak" tj broj bačenih bombi :notok:

 

[direktor]

Vec je jedna krmaca izlozena ,Ma da moze i ovu da izloze nadam se da ce ovi iz muzeja uspjeti u tome

 

[milos.tro]

Vojska seli štampariju iz Resavske - Prostorije za Muzej grada Beograda
Sreda, 15. 01. 2014. Izvor: Beta

Ministarstvo odbrane Srbije je spremno da oslobodi prostorije u Vojnoj štampariji, za potrebe Muzeja Beograda, saopšteno je nakon jučerašnjeg susreta predstavnika ministarstva i gradske uprave.

Državni sekretar Ministarstva odbrane, Zoran Đorđević, razgovarao je juče s delegacijom koju je predvodio predsednik Privremenog organa Beograda Siniša Mali, o iseljavanju Vojne štamparije iz objekta na uglu Nemanjine i Resavske ulice, za potrebe gradskog muzeja.

Ministarstvo odbrane je saopštilo da je spremno da isprazni taj objekat koji je tik uz jednu od zgrada tog ministarstva u Nemanjinoj ulici, bombardovanih 1999. godine.

 

[milos.tro]

Izložba "Srbije kroz osam vekova" u Muzeju istorije Jugoslavije od 12. februara
Ponedeljak, 10. 02. 2014.|19:14 | Izvor: Mondo
http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... 2-februara

Na izložbi kustosa Veselinke Kastratović Ristić, Moma Cvijovića i Ane Panić, koja će biti otvorena u sredu, 12. februara, biće predstavljeni eksponati koji obuhvataju osam vekova srpske istorije, najavljeno je iz Muzeja istorije Jugoslavije (MIJ).

Kroz ovu postavku zainteresovani će moći da se upoznaju sa pričama iz istorije kroz izložene eksponate. Tako će zaineresovani "čuti" priču o brodu kojim je poslednji turski komandant otišao iz Srbije, o srpskim zlatnicima, o sablji Sinan paše, o borbi za priznavanje narodnog jezika, o vojnim strategijama srpskih vojvoda, o dvorskoj jahti dinastije Karađorđevića, o posthumnim markama kralja Aleksandra "sa greškom" i drugo.

Ova izložba ima za cilj da podseti građane na činjenice iz istorije Srbije, da im omogući da saznaju interesantne podatke iz prošlosti, da pronađu istorijske teme u različitim oblastima i podseća da se informacije o istoriji mogu naći na neočekivanim mestima i u neočekivanim predmetima.

Na primer zlatni i srebrni novac svedoči o usponu srpske države u različitim periodima, sablje pričaju o borbama za oslobođenje od dve velike imperije - turske i austrougarske, makete brodova o tehničkom, a knjige i rečnici o kulturnom uzdizanju. Svi zajedno oni su nosioci istorijskog sećanja jednog malog naroda i njegove neprekidne borbe za očuvanje nacionalnog ponosa. Razlozi za njihovo izlaganje ne kriju se samo u pomenutim vrednostima.

Sledeći ih pojedinačno, kroz istoriju, možemo se setiti i nesrećne sudbine velikog srpskog pesnika Vladislava Petkovića Disa, koji je život izgubio na brodu kojim se vraćao iz Francuske a koji su potopile nemačke podmornice u blizini Krfa, 1917. godine. Možda na istom onom brodu sa kojim je potopljen i najveći deo tiraža srpskog zlatnog i srebrnog novca koji je kovan u Francuskoj i čiji je redak primerak će biti prikazan na izložbi.

Ovom prilikom biće izložena i maketa dvorske jahte dinastije Karađorđevića, koja je posle Drugog svetskog rata pretvorena u isto tako velelepan rečni brod Krajina, koji je koristio Josip Broz Tito, i koji danas propada nasukan ispod mosta Gazela. Neki će, u maketi prvog srpskog parobroda Deligrad, na njegoovj palubi, ugledati poslednjeg turskog komandanta, Ali-Riza pašu kako 1867. godine odlazi iz Beograda, nedugo posle čega Srbija i formalno postaje nezavisna nakon Berlinskog kongresa.

Izložba je premijerno prikazana 2012. godine u Narodnom muzeju u Kragujevcu, a beogradska publika će moći da je pogleda do 12. marta.

 

[Urke]

Hangari iz Kumbora u muzeju vazduhoplovstva

Vekovni hangari pored kristalne pečurke
Zoran Nikolić | 12. februar 2014. 09:00 |

Zašto nam zavide mnogobrojni muzeji vazduhoplovstva širom sveta. Izložbeni prostor pored beogradskog aerodroma obuhvata eksponate koji nas čine prestižnim u svetu

VEĆ pomalo otrcana floskula kako su „Srbi nebeski narod“ ipak ima jedno utemeljenje u istorijskoj nauci. Naime, od kada su poletela braća Rajt, na ovom podneblju su večito postojali ljudi koji su uz ogromnu hrabrost i viteško umeće umeli da se vinu ka nebu.



Zato u Beogradu postoji Muzej vazduhoplovstva koji traje punih 57 godina, sa zbirkom koja je nastajala baš kao i naša istorija: kroz ratove, prevrate, revolucije i druge svetske turbulencije...

Nesvakidašnju postavku, koju sa ponosom ubrajamo među najbolje u svetu, predstavio nam je direktor muzeja Zoran Radojević, podsećajući na profesora Čedomira Janića, koji je celu ideju osmislio i postavio uz današnji aerodrom „Nikola Tesla“.

Zamrznut u vremenu

- Muzej predstavlja aeromiting letelica zamrznut u vremenu - slikovito počinje priču za „Beogradske priče“ Radojević. - Kao u nekom karuselu, posmatrač se kreće kroz vreme i događaje. Pred njim se u slojevima odmotava tehnološka i duhovna evolucija jednog svetskog pokreta, od pionirskih pokušaja do proteklih godina, kada je vazduhoplovstvo doživelo svoj vrhunac. Ovde možete da sagledate razvoj avijacije celog sveta.

Manir svakog stručnjaka koji radi u ovom muzeju jeste da podseća kako „sa očuvanjem sećanja i razumevanjem prošlosti jedino možemo dobro da razumemo sadašnjost“.

- Kroz muzej godišnje prođe oko 40.000 posetilaca, i, po običaju, strani gosti ostaju bez daha. Tokom prethodnih godina delegacije iz inostranstva su sve češće i brojnije. Dragocen jubilej obeležili smo pre dve godine kada smo ugostili milionitog posetioca.

Kao što raste interesovanje i broj gostiju, tako i raskošna muzejska ponuda i broj eksponata narastaju gotovo svakodnevno. Iako su vremena ekonomski teška, ova institucija drži korak sa „rivalima“ iz inostranstva. Oni, možda imaju više novca, ali nemaju istoriju avijacije poput naše, niti raritetne letelice koje su naši stručnjaci decenijama prikupljali.

- Zbirke su postepeno narastale, i prelivaju se izvan postavke i muzejskih depoa - dodaje Radojević. - Sa postojećih 6.000 kvadrata, izložbeni kapacitet je oko 45 letelica, a ukupna zbirka svih vrsta vazduhoplova premašila je 200 primeraka! Kada tome dodamo još toliko avio-motora i različite opreme, jasno je da su nam preko potrebni izložbeni kapaciteti pod čije svodove bi pre svih morali da sklonimo najugroženije zbirke i najvrednije unikate po kojima smo stekli svetsku slavu!

Srećom, za taj problem postoji rešenje, ili makar njegove naznake...

Kumborski hangari

U godini kada ceo svet obeležava početak Prvog svetskog rata, stručnjaci Muzeja vazduhoplovstva uspeli su da na veličanstven način osvetle ovaj jubilej. Krajem prošle godine, sa azerbejdžanskom kompanijom „Azmont“ u Crnoj Gori su sklopili ugovor o poklonu dva velika hangara sa prostora bivše baze Pomorskog vazduhoplovstva u Kumboru. Ovi hangari su kolosalan istorijski eksponat, koji bi mogao da doprinese procvatu Muzeja i dodatnom okupljanju svetskih turista, koji su već zatečeni vazduhoplovnim blagom koje je deponovano na obodu srpske prestonice.

- Hangari su stari gotovo jedan vek - govori stručnjak ovog muzeja Aleksandar Kolo. - Podigla ih je 1916. godine austrougarska ratna mornarica, a između dva rata koristilo je Ratno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije. Posle Drugog svetskog rata korišćeni su u sklopu kasarne u Kumboru.


Neobičnom igrom slučaja hangari su dočekali današnje vreme kao najstariji objekti ove namene na Balkanu, a verovatno i u Evropi. Uz saglasnost crnogorske vlade i Ministarstva odbrane i kulture, hangari su ustupljeni kao kulturna baština i Muzej ih je demontirao i preneo u Beograd.

Čelična konstrukcija oba hangara sada se nalazi iza zgrade Muzeja vazduhoplovstva i čeka novčana sredstva za novo podizanje.

- Hangari su impresivni - dodaje Kolo. - Široki su 41 metar, dugački 36, a na najvišem delu dosežu visinu od 15 metara. Površina samo jednog hangara pod pokrivenom konstrukcijom iznosi oko 1.400 kvadratnih metara. Sa ponovnim podizanjem hangara dobili bismo eksponate nemerljive muzejske vrednosti, a istovremeno bismo unapredili čuvanje i izlaganje basnoslovno vrednih eksponata.

Muzej vazduhoplovstva je, očigledno, samo jedna od institucija koja svojom vrednošću odavno može da blista tokom 21. veka. Možda je najzad došlo vreme da shvatimo kakvo blago su nam preci ostavili u nasleđe?


KUMBOR, 1925!

Na fotografiji koju su „Beogradske priče“ dobile ekskluzivno za ovu priliku iz Muzeja vazduhoplovstva, vide se prvi jugoslovenski hidroavioni ispred pomenutih hangara, postavljeni u vazduhoplovnoj bazi u Kumboru 1925. godine.


- To su bili avioni napravljeni u domaćoj fabrici „Ikarbus“ - podseća Kolo. - Nosili su ime „Š.M.“, što je značilo „Školski Mornarički“.

U Kumboru se nalazila prva velika hidrobaza ondašnje kraljevine, pa je tako i kralj Aleksandar dolazio u posebnu posetu ovoj jedinici.

- Iste godine, prilikom posete Crnoj Gori i Boki, kralj je obišao i Kumbor. Tada je leteo na jednom od ovih aviona - podseća Kolo. - Kralju Aleksandru letenje nije bilo strano. On je bio prvi Srbin koji je još 1910. godine leteo u Parizu. Inače, spadao je u retke glave „plave“ krvi, koje su letele za vreme Prvog svetskog rata.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... ne-pecurke

 

[relja]

Zinuo sam kad sam ovo pročitao!

Ovo je odlična vest, samo da se još nađe i sponzor za ponovno montiranje hangara...

 

[Urke]

Ma kad su našli pare za transport, priča se da je bio skuplji nego da su nov hangar kupili, naći će se pare i za montažu!
Hvala Bogu da se nešto u tom muzeju pokreće i da će napokon dobiti dodatni prostor za izlaganje eksponata!

 

[direktor]

Pa mogla bi kontrola letenja da se otvori za pare ,odlicna vijest ,jos kad bi podmornicu dotjerali iz Tivta koja je vec donirana

 

[relja]

Ma kad su našli pare za transport, priča se da je bio skuplji nego da su nov hangar kupili, naći će se pare i za montažu!
Hvala Bogu da se nešto u tom muzeju pokreće i da će napokon dobiti dodatni prostor za izlaganje eksponata!

Ma, nije samo izlaganje, ima tamo ispred par komada koje pod hitno treba skloniti sa kiše i snega:

F-86 E Sabre (nikada mi neće biti jasno zašto on nije restauriran i izložen, nego "D" verzija)
Sovjetski Pe-2 (stoji uza zid, rasklopljen)
Makar jedan G-4 da može da mu se priđe
dh Baver i Short sealand, takođe ispod nadstrešnice...

I sve ono što je u depou (Fiat, FokeWulf, S-49A, delovi Lajtninga i Mustanga) bi moglo da se izloži tamo, da makar ljudi plaćaju da ih vide... U Smitsonijanu su, pametno, otvorili čak i depo i radionicu za posete...

 

[relja]

Evo galerije fotografija, od hangara pre rastavljanja u Kumboru do istovara u Sučinu.
https://sr-rs.facebook.com/pages/Muzej- ... 6378071797
(malo niže)
Valjda se nisu džabe trudili da prevezu staro gvožđe...
Interesantno, na jednoj fotografiji se vidi i poslednja preživela maketa - mamac M-18, tj. Mig-29, iz 1999...

 

[direktor]

Ja se nadam da ce to moci smontirati nakraju postoji i animacija kako treba to sve da izgleda

 

[relja]

Nedavno sam "otkrio" portal GeoSrbija i on-line katastar.

Prema renderu, zamišljeno je da se hangari podignu na na parcelama 3685/1 (vlasnik-država, korsinik-JAT), 3682/2 (takođe), a za samu parcelu na kojoj se nalazi zgrada Muzeja (3684/2) se dobijaju neki pomalo čudni podaci (mora da je neka greška).

Elem, za podizanje handgara je potrebna betonska ploča, struja, voda, priljučak na kanalizaciju... i naravno sve dozvole i papiri. Nadam se da su svesni toga.