Šta je novo?

Muzeji grada Beograda

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:360075-Spas-za-Muzej-vazduhoplovstva

Spas za Muzej vazduhoplovstva
T. SPALEVIĆ - R. DRAGOVIĆ | 30. decembar 2011. 20:58 | Komentara: 6

Tri javna preduzeća ponudila rešenje za spas Muzeja vazduhoplovstva i njegovih eksponata. Posle pisanja „Novosti“ pomoć Direktorata, Aerodroma i Agencije za kontrolu letenja

Srodne vesti

Muzej vazduhoplovstva: Unikati trunu u vlazi depoa
Muzej vazduhoplovstva na rubu opstanka
Muzej vazduhoplovstva: “Lokid“ bez pasoša
Prodajom američkog lovca spasavaju eksponate
Muzej vazduhoplovstva prodaje „lokid P-38“

BRIGU o Muzeju vazduhoplovstva koji je na rubu propasti, mogli bi uskoro da preuzmu Direktorat civilnog vazduhoplovstva, Aerodrom „Nikola Tesla“ i Agencija za kontrolu letenja. Ova preduzeća finansirala bi sve troškove rada ove kuće i zaštitu vrednih eksponata koje Muzej čuva.

Ovo je suština predloga Direktorata civilnog vazduhoplovstva koji je upućen Ministarstvu za infrastrukturu. Ova preduzeća, kako saznaju „Novosti“, izdvojila bi ukupno 20 miliona dinara za rad Muzeja. Prema predlogu, Muzej bi najviše pomogla Agencija za kontrolu letenja, koja bi godišnje izdvajala deset miliona. Direktorat i Aerodrom plaćali bi po polovinu tog iznosa.

- Ova sredstva dovoljna su za najnužnije popravke i normalan rad Muzeja - kažu u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva. - To podrazumeva plate zaposlenih i troškove održavanja. Ne smemo da dozvolimo da propadne ustanova koja je jedna od simbola domaćeg vazduhoplovstva. To bi bila sramota.

NEREŠENA SVOJINA UPRAVA Muzeja vazduhoplovstva smatra da je jedini izlaz iz krize u koju ova ustanova tone godinama u prelasku na državni budžet. Problem, međutim, čini njegova podeljenost na vojni i civilni deo, ali i nerešeni imovinskopravni odnosi. Nedavno „skeniranje“ svojine pokazalo je da bi najveći udeo vlasništva u Muzeju trebalo da ima Ministarstvo odbrane. Među osnivačima su i javna preduzeća i fabrike namenske industrije.

Ideja o zajedničkom finansiranju Muzeja sredstvima tri velika javna preduzeća prvi je konkretan predlog za rešenje katastrofalnog stanja u kome se nalazi jedina srpska ustanova koja brine o vazduhoplovnom nasleđu. Direktorat, Aerodrom i Agencija za kontrolu letenja su među desetak ministarstava i preduzeća koja su i osnovala Muzej.

Na probleme u ovoj kući pažnju je skrenuo pokušaj direktora Predraga Grandića da proda vredne delove američkog lovca „lokid“ P38 iz Drugog svetskog rata jednom privatnom Muzeju iz Kalifornije, kako bi obezbedio sredstva za hitne radove u muzeju. Iako su delovi ovog aviona još 2009. proglašeni kulturnim dobrom Zavod za zaštitu spomenika kulture najpre je izdao, pa povukao izvoznu dozvolu. Našem muzeju, po ovoj transakciji, trebalo je da pripadne replika aviona „blerio“ i oko 230 hiljada dolara u kešu.

Ova afera, prekinuta zahvaljujući pisanju „Novosti“, otvorila je pitanje sudbine eksponata koji se čuvaju u surčinskom muzeju, kojim caruje javašluk i siromaštvo. U posebno teškom stanju su predmeti koji se čuvaju u muzejskom depou, kome je neophodna sanacija. Eksponati, kojima je inače potrebna restauracija,izloženi su vlazi, koroziji ...

„Lokidu“, čija je prodaja sprečena, u pećinskim uslovima društvo prave i izuzetno vredni delovi „štuke“, „foke vulfa“ i jedini primerak na svetu letelice „fijat G-50“.


Inače, podigla se velika prašina posle odluke upravnika da se delovi tog Lokid P-38 Lajtninga iz drugog svetskog rata prodaju.
Nekome je ta prodaja zasmetala i po medijima su objavljivane vesti sa puno materijalnih grešaka i proizvoljnosti.
I same Novosti su objavile da se "prodaje redak i vredan avion" a u stvari se radi o nekoliko preostalin sekcija (čak su i one nekompletne) aviona koji se kod nas nikada ije koristio. Jednostavno, američki pilot se na kraju rata prinudno spustio, a mi smo krili avion od njih. Pošro nije bilo moguće održavati tako složenu mašinu, vrlo brzo je raskodovan, kasnije su neki delovi otišli na Mašinac gde su korišćeni kao učilo. Preostali "komadi" su predati Muzeju.
I za Muzej i za Srbiju ti preostali delovi imaju jedino materijalnu vrednost (nije nikakva "baština" u pitanju).
Sam muzej je od 90-tih do dolaska sadašnjeg upravnika bio zapušten i bez stalnih finansijskih prihoda i sa nerešenim statusom.
Prodajom je trebao da se obezbede uslovi za adekvatno čuvanje letelica iz depoa i onih vrednijih koje su parkirane ispred zgrade, kao i nabavka leteće replike jednog od naših prvih aviona iz Balkanskih i I svetskog rata.

Sada je sve pod znakom pitanja i treba ispratiti ovo obećanje javnjih preduzeća.
Šteta, jer ovo je ipak naš najposećeniji muzej.
 
Nadam se da ce se lepo zavrsiti.Ali slazem se da je u uzasnom stanju muzej.Mozda je ovo i bila kombinacija direktora muzeja da se i ukaaze na ovaj ozbiljan problem.
 
Ma kad je kriza prodaaaj , nije mu baba u amanet ostavila
zato što je teško i ima ozbiljnih problema :rolleyes:

Mogu i drugi muzeji da slede taj primer . . . . našlo bi se tu svašta po malo
Milan Konjović, Marko Čelebonović, Petar Lubarda, Vladimir Veličković , Mića Popović .. . . . .
. :bash: :notok: :bash:
 
boca-ica":1aef7f9z je napisao(la):
Ma kad je kriza prodaaaj , nije mu baba u amanet ostavila
zato što je teško i ima ozbiljnih problema :rolleyes:

@boca-ica
Nemoj da grešiš dušu. Niti je u pitanju eksponat, niti je u pitanju "amanet", već krš koji je muzej dobio od fakulteta, i to verovatno po nekoj inerciji. Čovek pokušava da organizuje Muzej da konačno počne da funcioniše, a ne da ga drpa kako ko stigne. Prve promene su se već videle na NG kupu pre par nedelja.
Mogu sutra da postavim nešto malo više.


SNG svima na forumu, lepo se provedite večeras!
:vops:
 
Gde sam stao? :D

Muzej nema prihode, osim ulaznica (smešna cifra), reklama (reklamno platno na fasadi - bašono što je arhitekta želeo) i prodaja onoga što je za prodaju, a samo de oide muzeju (mislim na "galebove", "kraguje" i sl parkirane ispred).

Rashodi su ogromni, počev od komunalija. Za osnovnu delatnost ne ostaje ništa. Tek u poslednje vreme dolazi do nekih pomaka, pre svega zahvaljujući čoveku kojeg su mediji u startu popljuvali. Problema je mnogo - nerešen status, vlasništvo, upravljanje, finansiranje.
Što se tiče "amaneta" - pa sve što je izloženo je restaurirano u vreme SFRJ - kod JAT-a i u vojnim zavodima i radionicama. Radilo se veoma ozbiljno i organizovano (koliko je zaista naplaćeno radnih sati i marerijala, zaista ne znam). Znam samo da je i tada, i pored svih resursa tadašnje države i tada sve zavisilo od entuzijazma i upornosti osnivača Muzeja.
Elem, taj sistem koji je podržavao rad Muzeja više ne postoji, sve je otišlo u 3 lepe.
Restauracije kakve su rađene u vreme SFRJ su sada misaona imenica. I potrebe društva su se promenile - po meni, akcija "Bitka za bebe" najbolje opisuje stanje u zemlji.

Elem, sam P-38. Ne radi se o nekom avionu koji stoji u kutijama i čeka restauraciju, već o delovima pojedinih sekcija aviona, i to ne kompletnim. Ponavljam - ne radi se ni o kakvom eksponatu.

ljubažnošću AirSube sa MK foruma, evo crteža na kojem su crvenom bojom obeleženi delovi koje muzej poseduje i koje je hteo da proda

P-38_rasklop.jpg


Znači, ne radi se o "avionu" već o ostacima.
Taj P-38 se kod nas prinudno spustio 45, taj avion nikada nije korišćen kod nas. Nama ne znači ništa, osim što njegovi ostaci imaju vrednost za trampu (a ugovorena trampa je sasvim OK)

A šta je sve kompletno i čeka restauraciju u depou:
domaći S-49C
Petljakov Pe-2
F-86E
Fiat G-50, jedini u svetu
FokeVulf FW190
Jak-9
itd
pa onda DC-3 (nemamo ni jedan potpuno restauriran)
Štuku, koju je Grandić na kraju i zaveo u registar (a neki drugi ljudi sprečili prodaju) namerno ne spominjem, pošto je i od nje ostalo manje od 60%. Isto važi i za Mustanga.
Arhiva muzeja je priča za sebe....

Šta će sada biti sa replikom Blerioa, koja je u izgradnji, nik one zna tačno da kaže.
 
Relja,

Bravo za izuzetnu upucenost u ovaj problem, kao i za nastojanje da se ne reaguje na prvu loptu. Meni tvoje informacije deluju apsolutno verodostojno i zaista mislim da bi trebalo citav problem posmatrati i iz ugla direktora Grandica koji je ocigledno zeleo da, makar na odredjeno vreme, obezbedi funkcionisanje muzeja (uz to i kompletno restauirirani Blerio), tako sto ce Amerima prodati ono sto im treba, a sto je nama od daleko manje vaznosti.

U svakom slucaju, pronalazak modusa za optimalno funkcionisanje ove predivne ustanove je urgentan zadatak za Srbiju. Mislim da bi jedan od nacina da se poboljsa poseta muzeju bilo njegovo stavljanje na spisak nezaobilaznih beogradskih destinacija u sve vodice glavnog grada, kao i u marsrutu otvorenih turistickih autobusa. Kada bi se tu nasla i Botanicka basta, vikend turistima bismo zaista uz Kalemegdan, Skadarliju, Gardos, Titov grob, Hram Sv. Save i Avalu mogli da ponudimo jos dve prvorazredne destinacije.
 
Hvala Sizife.
Upućen sam, koliko je moguće, iz "druge ruke", i trudim se da ne prenosim peviše subjektivno.

Ovo je izgleda prelomni trenutak kada se odlučuje da li će Muzej vazduhoplovstva doživeti sudbinu drugih muzeja, ili će nešto početi da se rešava pre nego što postane kasno. Ne može sve da zavisi samo od entuzijazma.

Moram da se ispravim, S-49C je restauriran i izložen, a u depou se nalazi S-49A. Razlika nije samo u slovima "A" i "C" :D

Što se tiče "Blerioa", inetersantno je da je jedan prežio I svetski rat, zajedno sa još nekoliko drugih aviona bio izdvojen za Vojni muzej, čak i bio izložen na onoj Međunarodnoj vazduhoplovnoj izložbi na Sajmištu 1938. Sve je to nestalo u Aprilskom ratu.
Oko izrade replike je malo čudna priča, jer ispada se trenutno prave DVA aviona Blerio sa srpskim oznakama :D i da je došlo do "sukoba interesa".

Samo da na kraju ne ostanemo i bez replike i bez Muzeja....
 
A relja jeli istina da postoje dva muzeja u istoj zgradi muzej vazduhoplovstva i muzejej jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva .I jos jedno pitanje imaju li cistacicu mogli bi da obrisu prasinu sa eksponata ili da se dobrovoljci organizuju, mogli bi kolektivno da posjetimo muzej i da ponesemo i koju kantu farbe da se ofarbaju eksponati koji su napolju. Nadam se da ce Grandic uspjeti u da povrati sjaj muzeju
 
To je dobro pitanje.
Upravo sam konsultovao članak o istoriji Muzeja iz časopisa LET (izdanje Muzeja), ali mi i dalje nije 100% jasno :)
Ako sam dobro shvatio, Muzej je jedan, ali u svom sastavu ima i Vojno odeljenje, koje se, opet formacijski nalazi u sastavu V i PVO (nekada JRV i PVO) kao Muzej jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva
http://vs.rs/index.php?content=6bda1762-f736-102b-bdc2-a0672172d7df
sasvim dovoljno elemenata da nema efikasnog upravljanja i donošenja odluka, a bogami ni finansiranja.

Znam da je, kada je nedavno rađen popis vojne imovine, traženo da se ustanovi šta zapravo iz muzeja pripada Vojsci.

Ko ne zna, Grandić je bivši vojni pilot
12th April 1992
Federal Republic of Yugoslavia
MiG-21R
serial 261111
shoot down in Herzegovina
Captain Predrag Grandic ejected, captured and heavily tortured, suffered many injuries, exchanged together with Goran Pantic

Eksponati se čiste, ne znam koliko redovno. Kada sam bio na NG kupu pre par nedelja, nisam primetio da su nešto posebno prljavi...
 
To se trazi hvala jer ja sam imao neke informacije da je muzej taj vojni ogranak ondasnjioj drzavi koristio za izvoz avio naoruzanja prebace avion u muzej rastave i onda prodaju kao eksponart zato postoji ta tjesna povezanost. :kafa:
 
Direktore, mislim da se veoma blizu istini.
 
Dežimo ministra za reč :)

Ministarstvo: Otvaraju se 3 muzeja
IZVOR: TANJUG
Muzej jugoslovenske kinoteke, Muzej Srpske pravoslavne crkve i Muzej Vuka i Dositeja samo su neke od institucija koje bi trebalo da otvore svoja vrata za posetioce do kraja godine, izjavio je ministar kulture Srbije Bratislav Petković.

24873687450506717cd0f7696199083_orig.jpg


Petković je u intervjuu agenciji Tanjug ocenio da je kultura u Srbiji danas "prilično u zapećku interesa dnevnih potreba građana i politike" i dodao da je neophodna zajednička akcija svih poslenika kulture da se kulturna scena Srbije obnovi i obogati.

Kultura kod malih naroda mora da ima pažnju države, a jedna od najbolnijih tačaka u Srbiji, kada je reč o kulturi, su muzeji, rekao je on.

"Imamo u planu da u ovih sto dana otvorimo tri značajna muzeja - Muzej jugoslovenske kinoteke krajem oktobra, Muzej SPC do kraja godine i uskoro i Muzej Vuka i Dositeja", rekao je Petković.

Prema njegovim rečima, Muzej jugoslovenske kinoteke, jedan je, po fondovima, od tri najznačajnija svetska muzeja, može da se pohvali najsavremenijim depoima za nitratne filmove i time da smo jedini pored francuske Kinoteke koji imamo opremu i mogućnosti da puštamo nitratne filmove čiju bogatu kolekciju posedujemo.

"Muzej SPC je fantastičan. Ima eksponate nulte kategorije - plašt kneza Lazara, kivot Stefana Dečanskog, kapu Jelene Kantakuzin koja kao da je juče iz radnje izašla", rekao je Petković.

On je dodao da će uskoro biti otvoren i Muzej Vuka i Dositeja, a da se na proleće može očekivati i otvaranje Muzeja savremene umetnosti koji je već godinama u rekonstrukciji ali koja se sada privodi kraju.

79642405050681830e47787262728_orig.jpg


"Sredstava nema mnogo, ali ćemo pokušati da sa time čime raspolažemo ispunimo i naše planove i prethodne planove i konkurse", rekao je Petković, koji je vlasnik Muzeja automobila i teatra Moderna garaža.

Ministar je ukazao i da će njegovo ministarstvo učestvovati u proslavi 17 vekova hrišćanstva iduće godine u Nišu.

"Vreme nije na našoj strani, jer se ranije o tome nije preterano razmišljalo, ali formirali smo odbor na čijem je čelu predsednik Tomislav Nikolić i krećemo sa radom", rekao je Petković i dodao da je u planu da se na centralnoj proslavi pusti i 20-minutni film o proslavi 16 vekova hrišćanstva što je obeleženo 1913. godine u Srbiji koja je tada izašla iz Balkanskog rata i epidemije tifusa.

"Ta proslava je bila organizovana u izuzetno teškom vremenu pa nemamo razloga sada da se žalimo nego moramo da radimo", rekao je Petković.

Kada je reč o Narodnom muzeju koji već godinama ne radi, Petković je rekao da će pokušati "makar parcijalno" da otvore muzej i objasnio da je njegova ideja preseljenja Narodnog muzeja u zgradu Pošte bila upravo to - samo ideja.

Narodni muzej nema dovoljno prostora i svim projektima njegove rekonstrukcije predlaže se povećanje prostora. Na ideju o preseljenju sam došao u privatnim razgovorima kada je predloženo da se Muzej Nikole Tesle prebaci u zgradu Narodnog muzeja, kazao je ministar.

"Na kraju krajeva, zgrada u kojoj je danas Narodni muzej bila je uprava fondova, banka, a ne muzej. Mislim da se o tom rešenju može razgovarati jer bi izgradnja novog muzeja, na Novom Beogradu, na primer značila ulaganje ogromnih sredstava koja nemamo", rekao je Petković.


351346513505068194b3d0114689377_orig.jpg


On je ukazao i da Beogradu nedostaju zgrada opere, filharmonije...

"Postoji ideja da se zgrada filharmonije izgradi pored SIV-a na Novom Beogradu. Temelji već postoje, a zgrada bi bila rađena po ugledu na izraelsku filharmoniju, što ne bi bio veliki trošak", rekao je ministar i naglasio da je za sada reč samo o planovima i da je on otvoren za sve dobronamerne ideje.

Petković je ocenio i da je arheografska građa Narodne biblioteke Srbije neadekvatno uskladištena i zaštićena te da je potrebno što hitnije rešiti taj problem.

On je rekao da će možda pomoć stići iz inostranstva, iz Kongresne biblioteke u Vašingtonu, a da je i odlazeća ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik takođe zainteresovana da pomogne.

Osvrnuvši se na situaciju u kulturi, ministar Petković je ukazao da institucije kulture dele sudbinu društva kada je novac u pitanju.

"Neophodno je okrenuti se racionalnijem radu, definisanju prioriteta. U tome će našu pomoć, podršku i saradnju imati sve institucije bez obzira da li su gradske ili republičke. Sredstva koja imamo nisu ni velika, ni odgovarajuća, ali boljom i racionalnijom preraspodelom možemo da dođemo do rezultata", zaključio je Petković.

Izvor: B92

Imajući u vidu dosadašnje iskustvo, ovo uopšte nisu neambiciozni planovi. Naročito bi me obradovalo konačno otvaranje Muzeja savremene umetnosti. Nadam se, takođe, da će uskoro biti definisani naredni koraci kada je reč o Narodnom muzeju kako bi se stvari nekako pokrenule sa mrtve tačke.

Interesantan je i ovaj deo o Filharmoniji. Jedini temelji blizu SIV-a za koje znam su temelji Muzeja revolucije. Sećate se, međutim, kada je Santiago Kalatrava bio u Beogradu da je rečeno da bi on projektovao novu zgradu Filharmonije koja bi se nalazila u blizini hotela Jugoslavija. Doduše, on se baš ne uklapa u ovu priču o malim troškovima izgradnje. Znam da je Boža Đelić gurao taj projekat da se finansira kroz Dunavsku strategiju EU, ali zaista nemam pojma kolike su stvarno šanse da se to i dogodi.
 
Što se tiče filharmonije, po meni bi bilje bilo to napraviti preko puta, u blizini MSU. Što bi sa muzejem i nekom budućom operom činilo fantastičan umetnički kvart.
 
Muzeji prikazuju proslost, ali stvaraju sadasnjost i buducnost.

Ali na zalost, kod nas se ljudi suvise bave prosloscu na los nacin, da bi imali vremena i mogli da to shvate !
 
Homer Jay":xufzj8xv je napisao(la):
Imajući u vidu dosadašnje iskustvo, ovo uopšte nisu neambiciozni planovi. Naročito bi me obradovalo konačno otvaranje Muzeja savremene umetnosti.

ред је и да се та институција среди, а не да чучи онако руинирана

Homer Jay":xufzj8xv je napisao(la):
Interesantan je i ovaj deo o Filharmoniji. Jedini temelji blizu SIV-a za koje znam su temelji Muzeja revolucije. Sećate se, međutim, kada je Santiago Kalatrava bio u Beogradu da je rečeno da bi on projektovao novu zgradu Filharmonije koja bi se nalazila u blizini hotela Jugoslavija. Doduše, on se baš ne uklapa u ovu priču o malim troškovima izgradnje. Znam da je Boža Đelić gurao taj projekat da se finansira kroz Dunavsku strategiju EU, ali zaista nemam pojma kolike su stvarno šanse da se to i dogodi.

вероватно хоће да искористи те темеље, зато је и споменуо да трошкови не би били велики
 
Kako izgleda u izraelu posto pominje njihovu zgradu filharmonije mogao bi neko od tajkuna da se opere od tog nadimka i postane zaduzbinar
 
Verovatno je mislio na ovu zgradu - "Smolartz Auditorium", dom Izraelskog filharmonijskog orkestra u Tel Avivu:

gallery2_center.jpg


Smoll(1).jpg


Inače, muzički direktor Izraelske filharmonije je Zubin Mehta, veliki prijatelj Beogradske filharmonije i inicijator dolaska Santjaga Kalatrave u naš grad :)
 
Zasto bi morali da gradimo novu zgradu kad imamo toliko lepih i zanimljivih starih gradjevina u koje bi mogla da se smesti Filharmonija, samo da izaberemo najpogodniju !
 
Nekad je skuplje srediti staru zgradu nego izgraditi potpuno novu.

Ja sam vise za novu,nekako mi ide uz filharmoniju moderan objekat. Kalatrave bi mogao odlican projekat da uradi,ali njegovi objekti su preskupi. Sta vise njemu je i cilj da bude mnogo novca ulozeno i da se ne stedi. Jednom je na pitanje investitora za projekat stanice u Belgiji ,,hoce li biti skup projekat'' odgovorio ,,naravno da hoce'', u smislu ja sam ja i necu da radim ako nemam veliki budzet.
Tasovac je najavio donatorske veceri (u NY i po svetu) pomocu kojih ce skupljati novac za novu zgradu filharmonije.
Stvarno ne znam koliko kostaju filharmonije po svetu i regionu,ali sigurno nece biti malo,posebno ako bude radio Santjago Kalarave.
 
I stara i nova zgrada mogu da budu pod istim krovom u hibridnom izdanju.

Kalatrava jeste izuzetan , pre svega izuzetno mastovit graditelj, sto mu je velika prednost u odnosu na ove nase, ali ipak zasto i mi ne bismo mogli da mastamo o nasim vidjenjima palate filharmonije, koja je takodje muzej, muzej muzike .
 
Beograd ce biti bogatiji za jos jedan muzej :lol:

Kako je saopštio DOB, kolekcija Ruške Mrvić biće predstavljena na izložbi 15. septembra od 19 sati u holu velike sale.

Posetioci su pozvani da donesu u DOB umetničke radove, igračke, odeću, i sve druge predmete inspirisane mačkama i da ih poklone budućem Muzeju mačaka.
Izvor http://www.kurir-info.rs/mrnjau-vikend- ... nak-411030
:mrgreen:
Da li ovo znaći da svi mi mozemo da dodjemo do nekog đabalesku gradskog prostora, pod izgovorom muzeja te
započenemo vrlo unosan biznis ,,galeriste,, , kafedjije, prodaca suvernira . . .
i još uživamo uz razne subvencije i donacije sl. automobili, kamioni i avioni. . . :idea:

koga je više briga što pravi muzeji su vec dugooo zatvoreni
a i zaposleni u njima nehaju previše ,jer uredno primaju platu kao da rade ,
sta je sledece - muzej kučića, miševa. . . :lol: :lol: :lol:
 
Evo jos malo slika unutrasnjosti muzeja grada
dsc08233.jpg

dsc08232.jpg

dsc08234.jpg

dsc08235.jpg

dsc08237.jpg
 
Vrh