Odlomak iz "Dnevnik jednog direktora", pisao inženjer građevinarstva Tihoslav Tošić Tića, tadasnji direktor GOŠE
Jovanka Broz: Ima li neki podupirač na sredini Gazele?
Petak, 17. novembar 1967.
Kada je drug Tito sa suprugom Jovankom posetio gradilište mosta Gazela u Beogradu (16. 11. 1967) bio sam prisutan kao predstavnik jednog od izvođača izrade čelične konstrukcije mosta (pored MIN-a) i montaže (pored Mostogradnje).
Posle izlaganja glavnog projektanta mosta prof. dr Miše Đurića o karakteristikama objekta i značaju mosta za rešavanje problema saobraćaja u Beogradu, drugarica Jovanka je, gledajući most, kako elegantno, bez oslonca u reci, preskače Savu, upitala prof. Đurića:
"Da li ste predvideli neki ‘podupirač’ u sredini raspona mosta? Za svaki slučaj!"
Profesor Đurić je strpljivo i detaljno objasnio da to nije potrebno i da je most siguran i bez "podupirača"!
Pošto je, očigledno, imala drugačije mišljenje, drugarica Jovanka je dodala: "Proverite vi to, meni bi sa podupiračem to bilo sigurnije!"
Posle tri godine, pred samo puštanje mosta u saobraćaj, u vreme ojačavanja i sanacije (izbočenih limova) nisam mogao da se ne setim ovog razgovora...
Četvrtak, 1. oktobar 1970.
Prešao sam na rad u "Direkciju za projektovanje i izgradnju mostova" u Beogradu, na radno mesto "višeg samostalnog projektanta". U toku prvog radnog dana, obavio sam obilazak mosta Gazela (sa inž. Borom Todorovićem – Direkcija za mostove).
Petak, 2. oktobar 1970.
Obilazak ostalih objekata na autoputu – sa inž. Jeličićem: Tošin bunar – Transverzale l, II i III, prilazi Gazeli sa leve obale (Novi Beograd), Mostarska petlja, Autokomanda, Ustanička ulica i dr.
Utorak, 10. novembar 1970.
Počeo tehnički prijem objekata na Autoputu i mosta Gazela.
Subota, 28. novembar 1970.
Telefonski poziv iz Direkcije za izgradnju mostova. Direktor, inž. Božidar Kalajdžić, tražio je da hitno dođem u Direkciju i rekao mi da je već poslao kola za prevoz.
Bilo je to uoči praznika, Dana Republike, te nisam očekivao nikakav poziv... Pogotovo što je već bila skoro ponoć!? Na liniji je bio tadašnji direktor Direkcije za mostove, inž. Božidar Kalajdžić. Tražio je da "hitno dođem u Direkciju" i da je "već poslao kola" po mene...
Pošto sam obično na posao išao gradskim prevozom (trolejbusom) ili pešice (relacija Slavija – Sremska 6, blizu palate "Albanija"), znao sam da se nešto ozbiljno dogodilo.
U Direkciju su već bili stigli projektanti mosta Gazela, na čelu sa profesorom dr Mišom Đurićem – glavnim projektantom. Takođe, stigli su i profesor dr Nikola Hajdin i inženjer Ljuba Jevtović – koji su pozvani, kao poznati projektanti čeličnih mostova, radi konsultacija! Znači, sve sami eksperti za čelične mostove...
Posle kraćih razgovora i analiza – sve je bilo jasno! Razlog za "izbočavanje" limova glavnih nosača je bio u tome, što nije uzeta u obzir tzv. transverzalna sila, čije je dejstvo dovelo do izbočavanja! Kad je to utvrđeno – brzo je postignut dogovor o načinu sanacije čelične konstrukcije mosta.
A sve je počelo ovako: neposredno pred završetak montaže mosta i puštanja mosta u saobraćaj, poslovođa Mostogradnje je prilikom redovnog obilaska radova uočio da su se vertikalni limovi glavnih nosača, u okolini gde se kosa podupirala sa glavnim nosačem mosta – izbočili! I to na sva četiri mesta – istovetno! Očigledno da je delovala neka sila (naprezanje), koja statičkim proračunom nije uzeta u obzir. Naravno, nastala je prava uzbuna.
Pošto je puštanje mosta u saobraćaj planirano za prve dane decembra, znači kroz nekoliko dana, to je bilo neophodno da se ova deformacija hitno sanira! Iako je Mostogradnja, koja je obavila montažu čelične konstrukcije mosta, imala u Batajnici sasvim solidnu radionicu za izradu čeličnih konstrukcija (uglavnom rezervoara i lakih konstrukcija), ocenjeno je da će to najbrže uraditi fabrika u Palanci! I zato sam, kao doskorašnji direktor te fabrike, koja je izradila polovinu čelične konstrukcije mosta – bio i pozvan! Trebalo je sve dodatne elemente za sanaciju mosta napraviti u toku noći i sutradan montirati (!?) kako bi se na vreme obavilo probno opterećenje mosta, zakazano za 2. decembar, i puštanje mosta u saobraćaj, kako je planirano (4. 12. 1970).
Naravno, odmah sam krenuo kolima za Palanku. Pre polaska sam javio telefonom mom ranijem poslovnom sekretaru, Radetu Radosavljeviću, nekadašnjem šefu ađustaže, koji je odlično poznavao tu vrstu posla, da odmah odabere i pozove u fabriku sve radnike koji će biti potrebni da se ovi, dodatni elementi, izrade u toku noći! Celu noć niko nije spavao, a ja sam zajedno sa kolegom Momirom Pavlićevićem, koji je već bio u fabrici i po uputstvu prof. dr M. Đurića, crtao detalje limova za ojačanje i montažne veze, organizovao kompletnu proizvodnju u trećoj smeni u "Goši".
U toku noći, oko 400 radnika – koliko je "podignuto na noge" –izradilo je potrebnu dodatnu konstrukciju za ojačanje mosta i naravno, sutradan (do 11h), sve je bilo isporučeno na gradilište! Radnici "Goše" i MIN-a, svako na svojoj strani mosta, uz pomoć radnika Mostogradnje, koji su pomagali u dopremi materijala na lice mesta, to su odmah montirali i time ojačali most, da bi za par dana, tačnije 4. 12. 1970, most i bio pušten u saobraćaj!
U prisustvu predsednika SFRJ, Josipa Broza Tita, mnogobrojnih zvanica, projektanata i izvođača radova, most je pustio u saobraćaj Branko Pešić, gradonačelnik Beograda.
Naravno, to je bio događaj od velikog značaja za Beograd, kao glavni grad Federacije.
Međutim, i pored svečanog trenutka, nisam mogao, a da se ne setim pitanja koje je drugarica Jovanka postavila prilikom posete gradilištu mosta tri godine ranije (16. 11. 1967), kad je predložila da se "ugradi podupirač"...
Nedelja, 29. novembar 1970.
Praznik Dan Republike. Rad u fabrici "Goša" na izradi delova za ojačanje čelične konstrukcije glavnih nosača mosta Gazela...
Ponedeljak, 30. novembar 1970.
Završetak izrade delova u "Goši" i isporuka na gradilište u Beograd.
Sreda, 2. decembar 1970.
Probno ispitivanje mosta Gazela.
Petak 4. decembar 1970.
Puštanje mosta Gazela u saobraćaj – 11h.
какви тендери!
