Golden Gate se boji kontinualno, i to se u njegovom održavanju smatra za osnovno obavezno održavanje. Dakle ne svake godine, već kad se završi jedan sloj, u tom momentu se kreće ponovo od početka (čišćenje i bojenje). Tako da nema pauze. Postoji ceo tim zaposlenih koji radi kako na zameni dotrajalih metalnih delova (npr. originalni čelični zakivci kada dotraju se sada menjaju posebnim galvanizovanim šrafovima za visoka naprezanja), tako i na samom farbanju.
Ali da, tamo se sredina može smatrati mnogo agresivnijom - česte magle sa posolicom.
Doduše, ovo naše - rekonstruišeš i obojiš i onda zaboraviš dok rđa ne izbije posvuda nije normalno.
Nekeko računam da bi jednom u 10-15 godina sigurno morali krenuti u čišćenje i bojenje - pa to je najjeftinije ofržavanje koje garantuje dugotrajnost.
A ne da se zapusti pa mora skupa rekonstrukcija.
Most slobode u Novom Sadu je obojen u belo, a mestimično je dobrano narandžast od rđe.
Doduše, Golden Gate je Golden Gate, on ima i ključni saobraćajni i simbolički značaj, pa se održava. Gomila drugih čeličnih mostova po SAD prosto nije adekvatno održavana, do te mere da su neki i padali od dotrajalosti poslednjih godina.