Iz prve ruke, juče sam se našao u tok krkljancu kod Arene, i dao svoj skromni doprinos.
Zeza me termostat pa sam porao da stanem, na sreću u dodatnoj traci kod autobuskih stanica.
Kolone su počinjale skoro kod Omladinskih brigada, i kretale se brzinoom vetra od 2 metra u minutu. Saobraćajna policija uglavnom se bave šetkanjem oko kolega vozača sa istim problemom kao moj. Dvojicu sam pitao da li postoji isključenje na autobuskoj stanici kod Sava Centra. Jedan je odgovorio sa "DA-NE" , drugi nije imao pojma. Jedan je pokušao da bude duhovit - "pa kako to nov auto pa stane" ali u tom trenutku je naišao minibus pun pijanih navijača Partizana - raspevanih u "žandarskom repertoaru"
Naš narod je ili veoma duhovit, ili veoma solidaran. nema trećeg. Bar 30 toro me je pitalo da li mi treba pomoć, jedan mi je ponudio i da me šlepuje. Za čudo, nema nervoznih i nadrkanih.
Štrašno je kada u celom tom raspadu naiđu kola Hitne pomoći. Naravno, svi se odmah sklanjaju da im naprave mesta, ali ne može da ti ne zastane knedla u grlu kad ih vidiš da idu mic po mic a nekome živote može da visi o koncu.
Organizacije nema, tj organizovano je po sistemu "narod će se već snaći".
Moj utisak je da je dovoljno da na svim uključenjima i suženjima stoji po jedan saobraćajac koji će regulisati redosled prolazaka i sve bi išlo mnogo brže. Naravno, može ,ali u nekoj drugoj državi.
Na kraju sam dolio vodu, uključio grejanje i krenuo da se isključim kod Sava Centra.
E, pa, muški polni organ - kod Sava Centra ne može da se isključi, postavljene su barijere, preko kojih bih i mogao da pređem, da se baš neko tada nije "ubacivao" jer je on pametniji od svih nas,
Na kraju sam morao da pređem Gazelu i stigao tamo kuda sam i pošao.
Kada sam se vraćao, sat i po vremena kasnije, ista slika.