Šta je novo?

Most Gazela i Mostarska petlja

Par-nepar je glupost. Treba policija da radi svoj posao (da kažnjava ljude koji staju sa sva četiri duže od dozvoljena 3 minuta), i da očiste žute trake. Treba osposobiti BeoVoz, i raditi na metrou. (Sve, osim zadnjeg, se radi - koliko efikasno, to je već druga priča)....do tada je svaka naša diskusija čista malakia što bi rekli braća Grci.
 
jovanovm":21asc66e je napisao(la):
Par-nepar je glupost. Treba policija da radi svoj posao (da kažnjava ljude koji staju sa sva četiri duže od dozvoljena 3 minuta), i da očiste žute trake. Treba osposobiti BeoVoz, i raditi na metrou. (Sve, osim zadnjeg, se radi - koliko efikasno, to je već druga priča)....do tada je svaka naša diskusija čista malakia što bi rekli braća Grci.
То стајање са сва 4 је злоупотреба, па нека је и на 2 секунде и у нормалним земљама се кажњава.
Знак
B39_parkiranje.jpg

значи забрањено ЗАУСТАВЉАЊЕ и паркирање, и постављен је на свим улицама са већим саобраћајем. А с обзиром да је "заустављање возила сваки прекид кретања возила на путу у трајању до три минута, при чему возач не напушта возило, осим прекида ради поступања по знаку или правилу којим се регулише саобраћај," значи да свако стајање па макар и да неко изађе из аута представља прекршај. Сва четири мигавца служе да упозоре остале учеснике у саобраћају на неку непредвиђену околност, а не да је неко скокнуо до трафике. Уз то "Возач не сме да заустави, односно паркира возило на месту на коме би оно угрожавало безбедност других учесника у саобраћају или представљало сметњу за нормално одвијање саобраћаја или кретање пешака."
Оправдања за заустављање у прометним улицама нема, осим ако је возило у квару, ал то је већ друга прича.
 
Trebalo bi samo izuzeti autobuske stanice bar od primene tog pravila, kako bi se omogućio carpooling.

Zamalo platih jednom 15000 dinara jer sam hteo da pustim koleginicu da izađe iz auta, doduše na semaforu na kom je meni bilo crveno...
 
Ja nikad u svetu nisam video kaznu za zaustavljanje od minut (da istovari putnika, utovari kolica, namesti pojas koji je neudoban, priključi handsfri, itd itd), a vozim u insotranstvu već deset godina (Amerika i Evropa).

Problem su ljudi koji to zloupotrebljavaju pa stanu sa sva 4 i trknu u trafiku. Naravno, uvek ako stanete duže od dva minuta, tu je pandur da pita da li je sve u redu (u prevodu, ako jeste, mrdni auto seljačino)...
 
Kad Nemci rekonstruišu most



Panorama Bona sa pogledom na Rajnu
Most Gazela trebalo bi uskoro da uđe u drugu, najtežu fazu renoviranja. Stanovnici Beograda uveliko strahuju od novih saobraćajnih gužvi. Sa istim problemom suočili su se i stanovnici Bona 2007.

Kenedijev most u centru Bona izgrađen je pre 60 godina, i od tada nije obnavljan. Jedina promena koju je taj most pretrpeo do 2007. godine, bila je promena imena, čime je grad Bon odao počast ubijenom američkom predsedniku Džonu Kenediju.

Pločicu sa nazivom mosta odavno je progutala rđa. Korozija nije zaobišla ni ostatak mosta. Uvek je opasno kada se most predugo ne održava, jer zbog toga nastaju štete koje vode u sanaciju velikih razmera, kaže rukovodilac radova Verner Bergman. Godine 2003. odnosno 2005, stručnjaci su sukcesivno pojačavali upozorenja da su ispod mosta pukotine sve ozbiljnije. I već tada, građevinski, ali i saobraćajni inženjeri, počeli su da razmatraju pitanje regulisanja saobraćaja za vreme radova, napominje Bergman.

„Remont smo organizovali uz pomoć mnogih stručnjaka, a sve je pravovremeno isplanirano. Sa građevinskom firmom, koju smo angažovali, takođe smo dosta dobro izašli na kraj, pre svega zato što smo stalno insistirali na radu tačno prema našim planovima.“

Međutim, obnova za koju je izdvojeno 40 miliona evra nije baš tekla po planu, budući da je, najpre februar, a potom april 2010. bio planirani rok za završetak radova. Naš sagovornik ističe da uvek dođe do neke nepredviđene situacije. Sa tim jednostavno mora da se računa.

Most u funkciji i tokom radova

Propusna moć mosta Kenedi iznosi 25.000 vozila dnevno. Poređenja radi, Gazela je bila predviđena za nešto višu sumu – 38.000 vozila. Most u centru Bona dugačak je oko 400 metara, a za vreme radova, saobraćaj je usmeravan kako bi prolaz za pešake i bicikliste uvek bio na suprotnoj strani mosta u odnosu na radove.

„Organizacija je bila zahtevna: preko mosta vode po dve saobraćajne trake u oba pravca, a postoji i jedno bočno uključenje. Pre početka radova smo morali da postavimo veći broj tabli sa obaveštenjima za vozače, a tokom samih radova smo više puta menjali tok saobraćaja na mostu.“

Bergman dodaje da je za vreme sanacije, ojačavanja i širenja puta, saobraćaj tekao preko mosta. Motorna vozila su usmeravana preko tramvajskih šina na sredini puta. Ipak, Bergman ističe da alternativi pravci, ali i prevozna sredstva tokom radova generalno posmatrano nisu mogući.

„To je moguće samo za pojedinačna vozila, ali preko ovog mosta prelaze dve tramvajske i dve autobuske linije gradskog saobraćaja, pa na taj način svakog dana preko mosta prelazi i po 50.000 ljudi. Tako nešto ne bi moglo da se postigne čamcima i skelama.“

Iako radovi i dalje traju, građani već mogu da vide da je most proširen za deset metara, čime će protok vozila biti znatno uvećan i brži. Inače, poređenja radi, Bon u kome živi oko 320.000 stanovnika ima čak tri mosta preko Rajne od kojih su dva otprilike veličine Gazele, a treći, Kenedijev, veličine Brankovog mosta u Beogradu.

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5657932,00.html?maca=ser-Blic Online-2569-xml-mrss
 
NOVA IDEJA ZA SMANJENJE GUŽVI U CENTRU GRADA
Gradska putarina za vreme radova na Gazeli

GORAN SVILAR | 08. 06. 2010. - 00:02h | Foto: N. Marković | Komentara: 30
Kroz Beograd dnevno prođe 700.000 vozila, a zbog velikih gužvi Beograđani u automobilu dnevno provedu barem sat vremena. Opcije za smanjenje gužvi su naplata ulaska u centar grada za vreme rekonstrukcije Gazele ali i jeftinije parkiranje za vozače koji koriste automobile na ekološka goriva.


Kroz Beograd dnevno prođe 700.000 vozila
Uvođenje takozvane gradske putarine za sada je samo ideja, a o sprovođenju odluke razmišljaće se u narednom periodu. Stručnjaci se slažu da naplaćivanje ulaska u centar grada može da funkcioniše samo ako građani kao alternativu imaju najkvalitetni vid gradskog prevoza, metro sistem. Da li zbog straha od saobraćajnog kolapsa za vreme rekonstrukcije Gazele ili nečeg drugog, u Sekretarijatu za saobraćaj se razmatra uvođenje gradske putarine za vreme radova na najprometnijem gradskom mostu koji bi, prema poslednjim informacijama, trebalo da počnu 1. jula.

- Beograd bi mogao da za vreme rekonstrukcije mosta uvede bar privremeno gradsku putarinu i tako se priključi gradovima poput Londona ili Stokholma. Postojeća saobraćajna mreža ne može da primi ni automobile onih koji stanuju u centru a kamoli vozila koja dolaze sa strane - kažu u Sekretarijatu za saobraćaj.
Plan je da od plaćanja ulaska u "krug dvojke" budu izuzeti motociklisti i biciklisti, a ovu dažbinu ne bi plaćali ni vozači koji imaju automobile na gas, električnu energiju i hibridna vozila. Privilegiju da ne plaćaju ulaz u centar imali bi i svi oni koji u svojim automobilima prevoze tri ili četiri putnika.

- Ovom merom bi dobili da veći broj vozila koji kruži najzagađenijim delom grada koristi ekološki prihvatljiva goriva, odnosno manje zagađuje okolinu, a umesto dosadašnjih 1,5 putnika po automobilu taj broj bi se povećao a samim tim bi se smanjio i broj automobila - objašnjavaju u Sekretarijatu.

Ovaj predlog ima podršku dela struke. Zagovornik restriktivnih mera za ulazak automobilom u centar grada je Milan Vujanić, profesor sa Saobraćajnog fakulteta. Prema njegovim rečima, sve mere koje za cilj imaju smanjenje broja vozila u centru grada mogu samo da donesu boljitak.

- Jeste pitanje da li se građani sa tim slažu ali lično mi nije jasno šta će toliko vozila u centru grada preko dana. Čemu služi gradski prevoz, ako ljudi idu na posao automobilom. Što se mene tiče, ujutro od 7 do 9 i od 13 do 17 sati uveo bih drastično veće cene parkiranja. U Londonu, ako uđeš u centar grada u vremenu od 10 do 14, samo ulazak plaćaš pet funti - kaže Vujanić.

Probno uvođenje gradske putarine u Stokholmu, u januaru 2006. godine, smanjilo je broj automobila u centru grada za oko 25 odsto, a zagađenje ugljen-monoksidom za 14 odsto. Građani Stokholma o ovome su se izjasnili na referendumu. Ovakva praksa već četiri godine postoji u Londonu. Statistike pokazuju da svakog dana parking mesto u "krugu dvojke" traži oko 20.000 automobila, a broj postojećih parking mesta je oko 12.000. U planu je i da vozači koji voze automobile na ekološki prihvatljiva goriva (gas, biodizel i slično) imaju privilegiju jeftinijeg plaćanja parkinga u svim parking zonama.

Za manje automobila
- restrikcija pristupa centru grada za vozila sa motorima koji ne ispunjavaju ekološke standarde (minimum EURO 4 motori)
ljeftinije parkiranje za vozila koja koriste ekološka goriva
- subvencionisani krediti od strane grada za ugradnju uređaja koji koriste ekološka goriva
- prelazak na ekološka goriva svih službenih vozila grada i gradskih javnih preduzeća
- obaveza ugradnje uređaja sa ekološkim gorivima za najmanje jedno vozilo, firmama koje traže rezervaciju parking mesta ili dobijanje letnje bašte
- strožija kontrola na ulaznim pravcima ka centru stanja izduvnog sistema na vozilima
NAPOMENA: Ovo su predlozi Sekretarijata za saobraćaj

Negativne reakcije
Na internet sajtovima koji su se bavili ovom temom komentari su različiti. Neki smatraju da bi pre ove mere Beograd trebalo da ima bar 10 linija metroa, adekvatan autobuski i tramvajski saobraćaj, vozni red koji treba poštovati, razvijenu mrežu javnih parkinga u gradu i oko njega, kao i da je ovakva ideja „harač“ i da će Beograđani „ uskoro plaćati i vazduh koji dišu“. Pojedini ipak podržavaju ideju, ali tek kada bude u potpunosti završena obilaznica oko grada.


http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/192914/Gradska-putarina-za-vreme-radova-na-Gazeli
 
Smešno je porediti nas i London. Pa mi ćemo uskoro slaviti 20god. od početka radova na obilaznici a koliko vidim smeši nam se proslava i 30 godina radova. Valjda će je naši unuci završiti.
 
Класика, прогласише аутомобил за носиоца саобраћаја, а сад хоће да ограниче кретање... :rolleyes: Ово је још један у низу доказа колико је дебилан концепт саобраћаја у Београду.
 
jedno glupo pitanje - kad više kreće ta obnova gazele :D
 
1 jula ako im je za verovati,ako je tako onda tad i krece iseljavanje roma pristupne saobracajnice na nbg za most na adi i.t.d.

Bice ovo vruce leto
 
+1
Nego kako mi Wileta da vratimo u gradsku upravu :)
 
Nek se kandiduje za gradonacelinka,a ostalo je na nama glasacima,ne moz' da omane ;)
 
AI: Prinudno raseljenje Roma
10. jun 2010. | 13:15 | Izvor: B92
Beograd -- Amnesti internešnal ocenjuje da je preseljenje Roma koji su živeli u naselju ispod mosta Gazela bilo prinudno a da raseljenima nije obezbeđen adekvatan smeštaj.
...
“Institucije to mogu da urade tešnjim povezivanjem prava koje Romi imaju u Srbiji sa procesom pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Mi ćemo krajem sledeće nedelje lobirati u Evropskoj komisiji, kada budemo išli da razgovaramo o napretku koji je Srbija napravila u procesu prilbližavanja Uniji. Želimo i da se Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka obavežu da neće uplaćivati dogovorena sredstva dok uslovi za smeštaj Roma ne budu zadovoljavajući”, kaže Šon Džons -Amnesti internešnal.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=06&dd=10&nav_category=12&nav_id=437828

Šta reći nego :bash: :bash: :bash: i :(...

Inače, Romi koji su se doselili u napušteno gradilište na Konjarniku jako često prevrću kontejnere izbacujući sadržaj na ulicu kako bi im bilo lakše "sakupljanje sekundarnih sirovina" :bash:
 
Све је овим речено. Треба се окренути неком ко ће без уцењивања дати кредит, па ако буде и нешто неповољнији, на крају ће изаћи повољнији јер неће бити додатних трошкова.
 
Treba razlikovati Amnesty Intl, od EBRD-a i EIB-a, jer je Amnestiju praktično posao da pravi ovakve izveštaje, ali naravno ako kreditori usvoje ova razmišljanja, onda ih treba odbiti (mada je Drobnjak već potpisao šta je potpisao). :bash:
 
Не заборави да је било свакавих уцењивања од стране банака у том смислу.
 
Ovo nije normalno!
Svi su ludi,ko da smo beskicmenjaci pa nas svi maltretiraju od nasih politicara do stranih kreditora :rant:
 
Pustite AI, sto rece GOJE u njihovom opisu posla je da na ovakav nacin vrse nuzdu (da se tako izrazim).

Cuj, prinudno raseljeni. Ma nemoj? Kako inace raseliti nekoga ko se naselio tamo gde nije smeo, a nece da ode sam? Da nije mozda od njih trebalo otkupljivati parcele koje nisu njihove? Pitam se kada bi mi se neko uselio u dvoriste, a ja ga izbacio, da li bi AI napisao izvestaj o tome...
 
Budale,jasno je o cemu se radilo,grad nije nista uradio nelegalno cak su i dobro postupili,a AI pise o ovome dok njihovi ortaci iz izraela drze pola miliona ljudi u Gazi kao zatvorenike na svojoj zemlji a o tome nista ne govore naravno...

Nadam se da nas nece zezati investitori,jer ako budu ko sto wile kaze bolje je uzeti druge kredite makar bili nepovoljniji ali bez zackoljica(recimo od kineza)
 
Postavlja se pitanje da li uopšte možemo da izađemo iz tog kredita sad.

Strašno se bojim scenarija u kojem mi otplaćujemo kamatu za novac koji ne može da počne da se koristi, a druga strana nije spremna za sporazumni raskid ugovora... pretpostavljam da ovako nešto ipak nije moguće i da je u drugim situacijama gde se to dešava (Batajnica-Dobanovci) novac ustvari odobren, samo nije (sa naše strane) iskorišćen.
 
Vrh