Moravski koridor E-761 (Pojate - Preljina)
- Začetnik teme Arnorian
- Datum pokretanja
Iskreno ne razumem šta si proračunao jer mešaš prihode javnog preduzeća sa državnim budžetom. Takođe prihodi i zarada nisu ista stvar pa te očigledno i to zbunilo, ali nema veze. Nijednom političaru ne odgovara da ostvari deficit tako da ni Vučić ne mora da smišlja priče o tome jer mu to ruši rejting kod glasača.
Po treći put te pitam da mi odgovoriš koji su izvori finansija od koje država pravi i održava puteve na kojima ne plaćamo putarinu? Ako znaš i ako hoćeš odgovori mi, ako ne, nema smisla da zatrpavamo forum našom besmislenom raspravkom.
Earthmoving
Expert
Xexe, malo teže da ja ne razlikujem prihode, zaradu, ili i prilive kad sam na Ekonomskom završio smer Finansije, bankarstvo, osiguranje, i posle posdiplomske sa 10,0. Problem je što ti veruješ Vučiću da on ima neke deficite pa ti je logično da on mora poskupeti namete ili zadužiti se kod MMFa. Ako je 1km autoputa ovde preplaćen i umesto 5mil evra košta recimo 7mil, i ako vlast izvuče preko izvođača/podizvođača višak od 2mil evra u svoje duplo knjigovodstvo, i kaže ti: ljudi, imamo deficit, ti ćeš nama ovde dokazivati kako deficit stvarno postoji, te zato se mora poskupeti gorivo ili zadužiti. Ali ovde skoro svi znaju da se na gradnji puteva krade, pa je smešno ubeđivati nas u lopovovo kukanje da je u deficitu.
Što se tiče tvog pitanja meni odakle država finansira puteve za koje se ne plaća putarina: radne akcije, iz štampanja novca, iz poreza, iz akciza za gorivo, iz zaduženja, iz carine na uvoz vozila, iz procenta od cene guma i ostalih vozila (tako je npr Amerika u početku mislila da finansira gradnju svog Interstate sistema puteva), od tajkuna kao što je Tadić onomad predlagao, od velikih vezira ko onomad na Drini Ćuprija, od gastarbajtera ko onomad Pavlovića čuprija, od stranih grantova ko što vole u BH... dodaj ako sam neku mogućnost izostavio.
Što se tiče tvog pitanja meni odakle država finansira puteve za koje se ne plaća putarina: radne akcije, iz štampanja novca, iz poreza, iz akciza za gorivo, iz zaduženja, iz carine na uvoz vozila, iz procenta od cene guma i ostalih vozila (tako je npr Amerika u početku mislila da finansira gradnju svog Interstate sistema puteva), od tajkuna kao što je Tadić onomad predlagao, od velikih vezira ko onomad na Drini Ćuprija, od gastarbajtera ko onomad Pavlovića čuprija, od stranih grantova ko što vole u BH... dodaj ako sam neku mogućnost izostavio.
Poslednja izmena:
Алтаир
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 04.04.2021.
- Poruke
- 1.991
- Pohvaljen
- 4.865
За три дана не могу отворити ни ово до Макрешана. Тако да ће и тај рок бити пробијен! Не разумем ни зашто даје неке рокове кад не умеју ни да прецене обим посла и могућности извођача. Желим да верујем да могу отворити ову поддеоницу до краја месеца! Значиће свима у транзиту.
disastermaster
Beginner
- Učlanjen(a)
- 13.09.2019.
- Poruke
- 35
- Pohvaljen
- 101
Visa cena goriva ne utice direktno u velikoj meri (bar ne koliko se misli) na prihode budzeta. Visa cena se preliva na prihode preko PDV koji zavisi od cene po jedinic robe, a u totalu i od prodate kolicine. Kao i kod svake robe postoji elasticitet traznje, pa veca cena utice na kolicinski nizu potrosnju. Koliko je potrosnja goriva elasticna na cenu je pitanje, ali kao sto znamo i dalje ima dosta ljudi koji sipaju za fiksni iznos novca kad dodju na pumpu (1000, 2000, 3000 din), i samim tim sipaju manju kolicinu izrazenu u litrama. Na taj nacin veca cena nema ili ima manji efekat na PDV nego sto je neko prosto linearno povecanje. Sa druge strane akcize su iskazane po litri goriva u fiksnom iznosu, pa veca cena zapravo preko manjih (ili u ektremnom slucaju istih) kolicina ne dovodi do povecanja prihoda budzeta. Vise cene svakako povecavaju prihod proizvodjaca, uvoznika, pumpadzija ali njihov profit zavisi i od marze i ostalih troskova koje imaju.
Dakle postoji teoretski u svakom trenutku postoji neka cena (ili opseg) koji maksimizira prihode drzave od poreza (kao i prihod kompanija), sve iznad ili ispod toga smanjuje prihod usled promena u kolicinama koje se trose.
Dakle postoji teoretski u svakom trenutku postoji neka cena (ili opseg) koji maksimizira prihode drzave od poreza (kao i prihod kompanija), sve iznad ili ispod toga smanjuje prihod usled promena u kolicinama koje se trose.
Hvala na odgovoru. Mislim da smo se složili da putevi na kojima se ne naplaćuje putarina nisu besplatni već da se grade iz sredstava (dažbina) koje obezbeđuje građanstvo i privreda. Od svega što si nabrojao jedino štampanje novca nije vrsta dažbine direktno već pretežno zavisi od količine deviznih rezervi, a koje opet zavise od budžeta. Radne akcije ne bih uzeo u obzir jer se one ne organizuju bar poslednjih 40 godina.
Inače, to isto kaže i zakon o putevima Član 19
Finansiranje izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite javnog puta obezbeđuje se iz:
1) naknada za upotrebu javnog puta;
2) budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;
3) finansijskih kredita;
4) ulaganja domaćih i stranih lica;
5) drugih izvora u skladu sa zakonom.
Preporučio bih ti da pročitaš i ovaj članak, jeste da je malo stariji ali to ne menja suštinu mog pisanja.
www.rts.rs
Ne moraš da se trudiš da mi objašnavaš kako se muva i krade u državi, mislim da to svi znamo. Vučića boli briga da bi zaduženje ili lopovluk pravdao deficitom u budžetu, on je populista koji sve radi na osnovu istraživanja javnog mnjenja. Ako proceni da će više političkih poena dobiti odlukom da se više na plaćaju putarine na autoputevima, on će te putarine ukinuti ako mu ikidanje istih ne dovede do drugih problema koje će pogoditi njegove glasače. Ako pratiš njegova izlaganja videćeš da nikada nije rekao da je uzeo neki kredit zbog deficita u budžetu već uvek nađe mnoge druge adekvatnije izraze i razloge. Npr. zbog stabilnosti ekonomije, zbog odbrane deviznog kursa, zbog investicija, zbog otplate prethodnih kredita...
Isto tako je procenio da će besplatnom putarinom zamazati oči narodu. Umesto da prihvati krivicu na sebe i da sankcioniše odgovorne zbog kašnjenja sa izgradnjom Moravskog koridora, a samim tim i direktnim smanjenjenjem prihoda za državu. Tako da je tim populističim potezom, em zamaskirao svoj neuspeh, em je pritom i narod zadovoljan jer je dobio nešto besplatno.
Inače, to isto kaže i zakon o putevima Član 19
Finansiranje izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite javnog puta obezbeđuje se iz:
1) naknada za upotrebu javnog puta;
2) budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;
3) finansijskih kredita;
4) ulaganja domaćih i stranih lica;
5) drugih izvora u skladu sa zakonom.
Preporučio bih ti da pročitaš i ovaj članak, jeste da je malo stariji ali to ne menja suštinu mog pisanja.
Kako putarine pune državni budžet
Četiri miliona vozača više prošlo je auto-putem kroz Srbiju prošle godine u odnosu na 2017. Državni budžet time se uvećao za gotovo tri milijarde dinara. U 'Putevima Srbije' očekuju da se taj trend nastavi, naročito kada se uzmu u obzir nove deonice auto-puta, ali i najavljeno povećanje putarina.
www.rts.rs
Ne moraš da se trudiš da mi objašnavaš kako se muva i krade u državi, mislim da to svi znamo. Vučića boli briga da bi zaduženje ili lopovluk pravdao deficitom u budžetu, on je populista koji sve radi na osnovu istraživanja javnog mnjenja. Ako proceni da će više političkih poena dobiti odlukom da se više na plaćaju putarine na autoputevima, on će te putarine ukinuti ako mu ikidanje istih ne dovede do drugih problema koje će pogoditi njegove glasače. Ako pratiš njegova izlaganja videćeš da nikada nije rekao da je uzeo neki kredit zbog deficita u budžetu već uvek nađe mnoge druge adekvatnije izraze i razloge. Npr. zbog stabilnosti ekonomije, zbog odbrane deviznog kursa, zbog investicija, zbog otplate prethodnih kredita...
Isto tako je procenio da će besplatnom putarinom zamazati oči narodu. Umesto da prihvati krivicu na sebe i da sankcioniše odgovorne zbog kašnjenja sa izgradnjom Moravskog koridora, a samim tim i direktnim smanjenjenjem prihoda za državu. Tako da je tim populističim potezom, em zamaskirao svoj neuspeh, em je pritom i narod zadovoljan jer je dobio nešto besplatno.
Slažem se, samo ne treba zaboraviti da se i iznos akciza često menja. A to poskupljuje cenu goriva a da se pritom ne povećava prihod proizvođača, uvoznika i pumpadžija.
Evo npr. prikaz akciza za bezolovni benzin na osnovu zakona o akcizama.
Od 1. jula do 31. jula 2022. godine
46,27 din./lit
Od 1. avgusta do 11. avgusta 2022. godine
49,16 din./lit.
Od 12. avgusta do 28. februara 2023. godine
52,06 din./lit.
Od 1. marta do 30. aprila 2023. godine
54,95 din./lit.
StaraMo
Advanced
Na Pojatama baš lepa gužva,kao uostalom i u zoni Ćuprije.
Put do Kopaonika ili Vrnjačke banje ovim pravcem izbegavati.
Put do Kopaonika ili Vrnjačke banje ovim pravcem izbegavati.
Da, ja sam prolazio tuda oko 14:30 i bilo je gužve od Pojata pa do Kruševca, a i u samom Kruševcu je bila gužva, mada, bilo je 15:00 časova kada se ljudi vraćaju sa posla. Nažalost, nisam prošao severnom obilaznicom, pa ne znam da li je bilo gužve, a od Kruševca i Trstenika nije bilo gužve uopšte.
StaraMo
Advanced
Evo i pola osam uveče ista situacija.Definitivno je ovakva rampa sa prolazom manje sada usko grlo.
Na osnovu ovog video snimka i izjave glavnog gradskog arhitekte, Kruševac će biti spojen na petlju Kruševac istok tek za godinu i po dana.
Pitam se, i nadam se da grešim, da li će to biti i rok za završetak deonice Makrešane - Koševi na osnovu onoga što sam već pisao o značaju petlje Kruševac istok? Takođe mi nekako nema smisla betonirati prolaz na naplatnoj stanici Pojate ako se planira njeno ukidanje za nekoliko meseci. Za tih nekoliko meseci bi i asfalt izdržao bez problema, a ovako će taj beton verovatno da uklone i ponovo da asfaltiraju taj deo jer mi nema logike da se beton ostavi nasred autoputa nakon uklanjanja naplatne rampe. Tako da mi to betoniranje ukazuje da je u planu da se naplatna rampa Pojate koristi malo duži vremenski period nego što je najavljeno ili neće uvoditi putarinu i na ostalim deonicama koje puste u rad.
Verovatno sam ja sabrao babe i žabe, tj. petlju Kruševac istok sa izgradnjom obilaznice i uklanjanjem naplatne stanice Pojate, ali nekako mi se sve to ne slaže sa nekim mojim razmišljanjem.
Pitam se, i nadam se da grešim, da li će to biti i rok za završetak deonice Makrešane - Koševi na osnovu onoga što sam već pisao o značaju petlje Kruševac istok? Takođe mi nekako nema smisla betonirati prolaz na naplatnoj stanici Pojate ako se planira njeno ukidanje za nekoliko meseci. Za tih nekoliko meseci bi i asfalt izdržao bez problema, a ovako će taj beton verovatno da uklone i ponovo da asfaltiraju taj deo jer mi nema logike da se beton ostavi nasred autoputa nakon uklanjanja naplatne rampe. Tako da mi to betoniranje ukazuje da je u planu da se naplatna rampa Pojate koristi malo duži vremenski period nego što je najavljeno ili neće uvoditi putarinu i na ostalim deonicama koje puste u rad.
Verovatno sam ja sabrao babe i žabe, tj. petlju Kruševac istok sa izgradnjom obilaznice i uklanjanjem naplatne stanice Pojate, ali nekako mi se sve to ne slaže sa nekim mojim razmišljanjem.
W
WLABmz
Guest
Веза од петље Крушевац исток до Бивоља тeк за годину и по дана значи да ће годину и по дана транзит за Брус, Блаце, Копаоник, Куршумлију, Косово и Метохију ићи кроз центар Крушевца, јер ће наравно свима бити брже да иду аутопутем до петље Крушевац запад или до искључења код Јасике (зависи кад заврше аутопут до Кошева), па онда кроз центар Крушевца, него да се искључују код Ћићевца, па кроз центар Ћићевца магистралом кроз сва села. Пакао!
Earthmoving
Expert
Pa i meni njihov i svačiji tranzit ide maltene kroz centar Beograda 50 godina svako jutro začepljenje autoputa/bulevara kroz grad 5km od Laste, i sve zabole q za to pa sam recipročno i ja potresen što će njima biti godinu i po dana tuđeg tranzita, strašne stvari
W
WLABmz
Guest
Као прво, није 50 година. Као друго, ради се о слеђењу ствари. Замисли да као резултат радова који треба да унапреде нешто транзит који пролази аутопутем кроз Београд буде пребачен на годину и по дана кроз Булевар, Теразијски тунел, Бранков мост и Земун. Дакле, потпуно одсуство планског размишљања током градње.
