Šta je novo?

Moravski koridor E-761 (Pojate - Preljina)

Kada kažem da se mnogo faktora nije uključilo prilikom projektovanja Moravskog koridora, jedan od tih je i odabir lokacije gde bi se Moravski spajao sa koridorom X. Mada, po nekom mom proračunu i logici to spajanje bi trebalo da bude nešto ispred Aleksinačih rudnika.
Zašto mislim da bi to rešenje autoputa sa uključenjem južnije na koridor X bilo bolje od uključenja u Pojatu:
1. Većina putnika iz pravca Kraljeva, Čačka, BiH koristiće Moravski koridor samo kada idu u pravcu Niša. Ako idu u pravcu Beograda neće ići Moravskim koridorom već će koristiti autoput Miloš Veliki ili buduću brzu saobraćajnicu preko Kragujevca. Tako da bi uključenje Moravskog koridora što južnije skratilo put većini vozača za nešto manje od 30km.

2. Većina vozača iz Rasinskog okruga za Niš ne ide preko Pojata već preko Đunisa, upravo i najviše iz razloga što je taj put prilično kraći. Ovu prečicu koriste i vozači iz mnogih drugih gradova (Kraljeva, Trstenika, Aleksinca, Niša...). Taj procenat se neće u mnogome promeniti kada se izgradi Moravski koridor.

3. Moravski koridor bi u nastavku, tj. id Aleksinačkih rudnika moga da nastavi u pravcu Rumunije i da poveže Soko Banju, Boljevac, Zaječar i Negotin.

4. Brže i sigurnije povezivanje Kruševca sa Pojatem je moglo biti ostvareno izgradnjom i nastavkom severne obilaznice. Od kružnog toka u Makrešanu i dalje ka Pojatu. Jedna takva široka magistrala bi bila sasvim dovoljna sa saobraćaj na toj deonici.
Izvolte reshenje za problem broj 1. https://forum.beobuild.rs/threads/dijagram-mreže-autoputeva-u-srbiji.4393/post-1078164

QYxkBdS


 
Kada kažem da se mnogo faktora nije uključilo prilikom projektovanja Moravskog koridora, jedan od tih je i odabir lokacije gde bi se Moravski spajao sa koridorom X. Mada, po nekom mom proračunu i logici to spajanje bi trebalo da bude nešto ispred Aleksinačih rudnika.
Zašto mislim da bi to rešenje autoputa sa uključenjem južnije na koridor X bilo bolje od uključenja u Pojatu:
1. Većina putnika iz pravca Kraljeva, Čačka, BiH koristiće Moravski koridor samo kada idu u pravcu Niša. Ako idu u pravcu Beograda neće ići Moravskim koridorom već će koristiti autoput Miloš Veliki ili buduću brzu saobraćajnicu preko Kragujevca. Tako da bi uključenje Moravskog koridora što južnije skratilo put većini vozača za nešto manje od 30km.

2. Većina vozača iz Rasinskog okruga za Niš ne ide preko Pojata već preko Đunisa, upravo i najviše iz razloga što je taj put prilično kraći. Ovu prečicu koriste i vozači iz mnogih drugih gradova (Kraljeva, Trstenika, Aleksinca, Niša...). Taj procenat se neće u mnogome promeniti kada se izgradi Moravski koridor.

3. Moravski koridor bi u nastavku, tj. id Aleksinačkih rudnika moga da nastavi u pravcu Rumunije i da poveže Soko Banju, Boljevac, Zaječar i Negotin.

4. Brže i sigurnije povezivanje Kruševca sa Pojatem je moglo biti ostvareno izgradnjom i nastavkom severne obilaznice. Od kružnog toka u Makrešanu i dalje ka Pojatu. Jedna takva široka magistrala bi bila sasvim dovoljna sa saobraćaj na toj deonici.
1. Krak Moravskog od KŠ do X je veza tog grada ka severu. Da li je bila neophodna - jeste bez razgovora. To zna svako ko je vozio starom magistralom kroz Ćićevac i sela. Da li je morao da bude baš autoput ili je mogao i moto kao za Kg, o tome možemo da pričamo, ali je sada gotovo.
Inače, ni sada niko iz Kraljeva ne ide za Beograd preko Kruševaca, a kamoli Čačak ili tek Bosna.
Deo sabraćaja od Krševca koji će uskoro ići na Kraljevo i Miloša su ovi sa Kopaonika.
2. Suviše težak teren za autoput, koji eto vrlo lako zaobiđen. Mislim da će i ti koji su išli na Đunis lagano preći na AP.
3. Od toga nema ništa. Tu nema apsolutni nikakvog potencijala. Ka Istočnoj Srbiji postoji veza Pojate-X-Paraćin-Zaječar. To je odličan put. Eventualno da poprave stari put od Paraćina do Izvora kako bi sklonili traktore sa magistrale u tom delu gde su gužve
4. Ne bi bila dovoljna, jer najveći deo saobraćaja tu ide ka severu a ne ka jugu.
To nije nikakva prečica, em je brcki put sa krivinama i selima. Pre bi vozio od KŠ skroz do Niša preko Đunisa, pa starim putem nego tu.
 
1. Krak Moravskog od KŠ do X je veza tog grada ka severu. Da li je bila neophodna - jeste bez razgovora. To zna svako ko je vozio starom magistralom kroz Ćićevac i sela. Da li je morao da bude baš autoput ili je mogao i moto kao za Kg, o tome možemo da pričamo, ali je sada gotovo.
Slažem se sa tobom.

Inače, ni sada niko iz Kraljeva ne ide za Beograd preko Kruševaca, a kamoli Čačak ili tek Bosna.
Deo sabraćaja od Krševca koji će uskoro ići na Kraljevo i Miloša su ovi sa Kopaonika.

To sam i napisao, a što znači da će većina saobraćaja iz pravca Kraljeva ići ka Nišu, a ne ka Beogradu. Po toj logici, krak od KŠ ka koridoru X je trebalo da ide južnije, a ne severnije.

2. Suviše težak teren za autoput, koji eto vrlo lako zaobiđen. Mislim da će i ti koji su išli na Đunis lagano preći na AP.

Teži je teren, ali mnogo manje komplikovaniji nego mnoge deonice koje se projektuju i koje se grade u Srbiji.
A što se tiče mišljenja da će vozači koji su išli preko Đunisa preći na autoput, tu mislim da grešiš. Ja često zbog posla idem iz KŠ za Niš, dvoje dece mi studiraju u Nišu i znam mnoge koji takođe često idu za Niš poslovno ili zbog studiranja i u razgovoru sa njima niko ne namerava da koristi novi autoput.

3. Od toga nema ništa. Tu nema apsolutni nikakvog potencijala. Ka Istočnoj Srbiji postoji veza Pojate-X-Paraćin-Zaječar. To je odličan put. Eventualno da poprave stari put od Paraćina do Izvora kako bi sklonili traktore sa magistrale u tom delu gde su gužve

U planu je izgradnja nove brze saobraćajnice Paraćin-Zaječar, zbog toga sam i napisao de je bolje da se saobraćajnica poveže direktno sa Moravskim koridorom.

4. Ne bi bila dovoljna, jer najveći deo saobraćaja tu ide ka severu a ne ka jugu.
Inače, ni sada niko iz Kraljeva ne ide za Beograd preko Kruševaca, a kamoli Čačak ili tek Bosna.

Ako sam te lepo razumeo mislim da se ova dva ne slažu. Jedini saobraćj koji ide ka severu je saobraćaj iz Kruševca ka BG-u i eventualno tranzitni iz pravca Merdara. Ali i taj sa Merdara se polako prebacuje preko Prokuplja i Niša, a završetkom autoputa Niš - Merdare verovatno će se i totalno prebaciti na isti.

Inače, večina tih povezivanja i mreža autoputeva u Evropi se projektuje u odnosu na neke više prioritete i planove. Npr. na osnovu strategije NATO pakta zbog bržeg kopnenog prebacivanja opreme i ljudstva, pa se tako vrši povezivanje npr. Crnog i Jadranskog mora, Crnog i Jonskog mora i sl. Primera radi to je jedan od razloga zašto je napravljen autoput preko Prokletija, autoput Solun - Igumenica, a koji su čak i u letnjim sezonama poluprazni i ekonomski totalno neisplativi,. Ili zašto se mostovi na severnoj obilaznici oko Kruševca, a koji će postati mostovi na Moravskom koridoru, testiraju da izdrže težinu od 70 tona, a što je težina zapadnih tenkova sa vučnim vozom. Srbija se pokazala kao nepouzdan NATO partner pa se zbog toga gradi krak koridora IV paralelno i u blizini koridora X, a koji je duži i mnogo komplikovanija za izgradnju na putu Evropa-Azija
Pre 15-tak godina sam čitao NATO strategiju izgradnje autoputeva na Balkanu, gde se nije uzimalo u obzir na isplativost i civilni značaj za povezivanje gradova. Ti projekti se polako realizuju.
 
Ok, sad smo se razumeli, mada ja i dalje mislim da je ovo bilo najbolje rešenje u datim okolnostima.
I da, na putu Paraćin - Zaječar ima dosta KŠ tablica. Taj put je zaista odličan i kao što sam napisao. Odličan i širok kolovoz, 3 trake na svim nagibima, osvetljeni tuneli...
Ima mesta za unapređenje, npr umesto raskrsnica da urade petlje kod Popovca, Boljevca i na skretanju za Bor.
Još kad bi sklonili traktore sa magistrale od PN do Izvora (popravkom starog puta koji je delom uništen u poplavi 2014. a delom nije ni bio povezan).
Tu stvarno ne treba ni motoput, mada ima sve više saobraćaja. Ranije je posle Izvora bilo malo vozila.
 
Slažem se sa tobom.



To sam i napisao, a što znači da će većina saobraćaja iz pravca Kraljeva ići ka Nišu, a ne ka Beogradu. Po toj logici, krak od KŠ ka koridoru X je trebalo da ide južnije, a ne severnije.



Teži je teren, ali mnogo manje komplikovaniji nego mnoge deonice koje se projektuju i koje se grade u Srbiji.
A što se tiče mišljenja da će vozači koji su išli preko Đunisa preći na autoput, tu mislim da grešiš. Ja često zbog posla idem iz KŠ za Niš, dvoje dece mi studiraju u Nišu i znam mnoge koji takođe često idu za Niš poslovno ili zbog studiranja i u razgovoru sa njima niko ne namerava da koristi novi autoput.



U planu je izgradnja nove brze saobraćajnice Paraćin-Zaječar, zbog toga sam i napisao de je bolje da se saobraćajnica poveže direktno sa Moravskim koridorom.




Ako sam te lepo razumeo mislim da se ova dva ne slažu. Jedini saobraćj koji ide ka severu je saobraćaj iz Kruševca ka BG-u i eventualno tranzitni iz pravca Merdara. Ali i taj sa Merdara se polako prebacuje preko Prokuplja i Niša, a završetkom autoputa Niš - Merdare verovatno će se i totalno prebaciti na isti.

Inače, večina tih povezivanja i mreža autoputeva u Evropi se projektuje u odnosu na neke više prioritete i planove. Npr. na osnovu strategije NATO pakta zbog bržeg kopnenog prebacivanja opreme i ljudstva, pa se tako vrši povezivanje npr. Crnog i Jadranskog mora, Crnog i Jonskog mora i sl. Primera radi to je jedan od razloga zašto je napravljen autoput preko Prokletija, autoput Solun - Igumenica, a koji su čak i u letnjim sezonama poluprazni i ekonomski totalno neisplativi,. Ili zašto se mostovi na severnoj obilaznici oko Kruševca, a koji će postati mostovi na Moravskom koridoru, testiraju da izdrže težinu od 70 tona, a što je težina zapadnih tenkova sa vučnim vozom. Srbija se pokazala kao nepouzdan NATO partner pa se zbog toga gradi krak koridora IV paralelno i u blizini koridora X, a koji je duži i mnogo komplikovanija za izgradnju na putu Evropa-Azija
Pre 15-tak godina sam čitao NATO strategiju izgradnje autoputeva na Balkanu, gde se nije uzimalo u obzir na isplativost i civilni značaj za povezivanje gradova. Ti projekti se polako realizuju.
Od kad je otvoren ovaj autoput, kada putujem u pravcu Niša ili iz Niša, ja više ne idem preko Đunisa. Nema više svrhe guliti po onim krivinama, zarad neke male uštede u kilometraži, jer vremenski je sada brže autoputem iako je duži put nego preko Đunisa. Biće i brže kada se završi kompletan deo do Kruševac - zapada i istočna obilaznica. Vožnja je bezbednija i komfornija, a to bi svima trebalo da je prvi prioritet.
Ono što bi u budućnosti moglo da zadrži donekle vozače na putu preko Đunisa je najavljena izgradnja petlje "Sokobanja" kod Rutevca i rešavanje podvožnjaka u Đunisu izgradnjom nadvožnjaka preko nove pruge za velike brzine.
 
Slažem se sa planikom. I pre izgradnje A5 sam izbegavao da idem iz Kruševca za Niš preko Đunisa. Non stop se prolazi kroz naseljena mesta, krivine preko Čokotinog brda, ona lakat krivina kada se prolazi ispod pruge u Đunisu, pa i most preko Južne Morave. Sada po mom mišljenju apsolutno nema smisla ići tim putem uzeći u obzir da se brže stiže autoputem.
 
Od kad je otvoren ovaj autoput, kada putujem u pravcu Niša ili iz Niša, ja više ne idem preko Đunisa. Nema više svrhe guliti po onim krivinama, zarad neke male uštede u kilometraži, jer vremenski je sada brže autoputem iako je duži put nego preko Đunisa...

Ja sam podelio informacije koje imam od ljudi koje poznajem, jer kao što sam naveo često poslovno idem za Niš, pošto imam dva studenta u Nišu, često se kao roditelji organizujemo pa jednom jedan prevozi studente, a drugi put drugi... Svi ti roditeljelji, tj. vozači idu preko Đunisa. Takođe, nisam bio lenj pa sam proverio i na blablacar.rs vožnje za sutrašni dan. Od osam objavljenih vožni Kš-Ni samo jedna nije preko Đunisa.
Možda će navike vozača da se izmene kada se autoput završi u potpunosti, ali ja sam ubeđen da neće ništa drastično.

Ovo su informacije sa Google mape za dve deonice Kš-Ni, početna tačka Kruševac, Vidovdanska ulica (Eko pumpa):
1. Deonica preko Đunisa: daljina 63,1 km, vreme putovanja: 53 minuta, putarina: 140 dinara.
2. Deonica autoputem preko petlje Kruševac zapad: daljina 87,6 km, vreme putovanja: 1 sat, putarina oko 420 dinara.
Razlika u odlasku i povratku 49km, 20 minuta i 560 dinara u korist rute preko Đunisa.

Ono što bi u budućnosti moglo da zadrži donekle vozače na putu preko Đunisa je najavljena izgradnja petlje "Sokobanja" kod Rutevca i rešavanje podvožnjaka u Đunisu izgradnjom nadvožnjaka preko nove pruge za velike brzine.

Nisam znao da je najavljena izgradnja te petlje, za nadvožnjak znam jer su već krenuli sa eksproprijacijom zemljišta. Da, u pravu si tom izgradnjom će zadržati neke vozače na toj rutu, ali i prebaciće neke sa rute preko Pojata.
 
Pogledajte prilog 168023

Sa gužvom zbog radova na Jasičkom putu opet brže

Naravno, ti si u Lazarici, a ja sam u Vidovdanskoj kao što sam i napisao u prethodom postu. Sa tvoje lokacije ćeš brže vremenski stići autputem, biće ti za nekoliko kilometara bliže nego što je meni kada bih išao autoputem, a putarina će biti ista. Otprilike u oba pravca, tj. da odeš i da se vratiš preko Pojata, biće ti duže za nešto više od 40km i koštaće te putarina oko 560 dinara više. To gde će neko i kojim putem da prođe zavisi od same odluke i navike vozača. Ja npr. kada idem za Kragujevac idem autoputem, a ne preko Jasike, dok mnogi izbegavaju autoput i idu upravo putem preko Jasike koji je pun krivina.

Evo, pored statistike sa blablacar.rs dodao bih još nekoliko činjenica. Npr. većina taksista voze preko Đunisa jer je cena prilično niža zbog kilometraže i putarine. Takođe, cena kombi i kamionskog prevoza robe je isto tako niža kada se ide preko Đunisa jer i ona zavisi od kilometraže i cene putarina.
 
Još je rano govoriti o nekim rokovima. Ali evo da rezimiramo. Ostalo je još nekih 7-8km da se trasira kod V. Banje. Jučerašnji Sentinel.

Takođe kod Kraljeva nekih 5km. Ali tu je već situacija malo komplikovanija jer se mora izmeštati i korito Morave. Koliko izmeštanje sporo ide vidi se kod Mrzenice. Svi mostovi preko Z. Morave su započeti. Od većih objekata ostaje most preko Ibra i još jedan most preko Z. Morave koji će biti lokalnog karaktera kod petlje Zaklopača, koja nije ni započeta. Takođe ništa se nije započelo ni kod petlje V. Drenova, V. Banja i Kraljevo.
 
Realan rok je kraj 2025 ako nastave ovom dinamikom i ako ne bude vecih imovinskih zavrzlama. Zaboravljate da kada zavrse deonicu do Koseva sva mehanizacija i ljudstvo prelazi na ostala dva sektora. Pritom nema prezahtevnih objekata, a mostovske konstrukcije im idu solidno.
 
Dok pričate o gradnji, moram preneti iskustvo sa organizacijom saobraćaja na delu gde se vozi jednom trakom.
Preksinoć sam, nešto iza ponoći, prošao ka Pojatama.
Nissm verovao da onih reflektujućih tabli ima onoliko u Srbiji. I u toj šumi, pogled se u jednom trenutku sludi, posebno kad neki od kamiona sa gradilišta, ne skrati svetla (za pohvalu je što se i noću radi) i onda se odjednom pojavi devijacija i naglo skretanje. Moglo je to malo i da se nekim znakom najavi ili bar postavi neki treptač. Dva puta me je poprilično iznenadilo pa se završavalo oštrim kočenjem.
 
Vrh