Moravski koridor E-761 (Pojate - Preljina)
- Začetnik teme Arnorian
- Datum pokretanja
Planiraju do 30. jula
Danas reče Vesić do kraja oktobra, ali biće super i ako bude do kraja godine
Uz zavrsetak novog kruznog toka bice smanjene trenutne guzve, a prebacivanjem se dobija na bezbednosti, jer na staroj obilaznici je put suzen, a ogranicenje brzine se ne postuje.
Sto se tice roka, to je besmisleno pricati, jer radovi na nadvoznjaku nisu ni poceli. Podvoznjak u Citkuku su npr radili nekoliko meseci, sto je mnogo manje posla.
Sto se tice roka, to je besmisleno pricati, jer radovi na nadvoznjaku nisu ni poceli. Podvoznjak u Citkuku su npr radili nekoliko meseci, sto je mnogo manje posla.
dane bezanija
Higher intermediate
Крушевац (Јасика) - Кошеви, радови
Detalji:Извршено је постављање привремене саобраћајне сигнализације која ће бити важећа до 01.11.2023. године, на делу државног пута И Б реда број 23, деоница Крушевац (Јасика) - Кошеви (км 24+418), на делу државног пута ИИ А реда број 190, деоница Варварин (Ћићевац) - Ћићевац (км 22+650) и на делу државног пута ИИ А реда број 183, деоница Јасика – Крушевац (Јасика) (км 68+437), за потребе обезбеђивања улаза и излаза са градилишта током извођења припремних радова у склопу ауто-пута Е-761, Појате-Крушевац.
Извор: ЈП Путеви Србије
Po ovome znaci da zavrsetak deonice Makresane-Kosevi do oktobra pada u vodu...ili gresim
Uglavnom rešenja o izmeni saobraćaja idu na period 1.11. / 1.4 zbog zimskog održavanja. U ovom slučaju 01.11. ne prejudicira rok završetka nego početak zimskog održavanja.
Realno besmisleno je da se sve od Vrčina do Stare Pazove ne naplaćuje. Onda isti princip treba uvesti od Kovilja do Vrbasa (obuhvatio bi taman ulaze/izlaze koji gravitiraju Novom Sadu). ili je trebalo ostaviti čeone naplate kod Niša, pa da i NIšlije autoput mogu koristiti kao alternativu lokalnim putevima. Ali znamo da su uklonjene da bi se smanjile gužve, ali ista logika nije bila i oko Beograda - da se velike čeone naplate postave samo na glavnim isključenjima za Beograd, a da ostali tranzitni saobraćaj kroz njih ne prolazi.
U Italiji - obilaznice su sastavni deo auto puta i pod naplatom su, samo ako se isključujete prema nekom većem gradu proći ćete kroz čeonu naplatu. Tako se tranzitni putnici ne guraju u redove na naplatnim rampama gradova koji ih ne interesuju da u njih ulaze.U Austriji i auto put/ obilaznica u zoni Beča je pod kontrolom vinjeta. Zašto su BG i ZG odlučili da nihove obilaznice budu tretirane kao alternativa lokalnim saobraćajnicama i time lokalni saobraćaj bespotrebno opterećuje obilaznicu, a još i deluje kao povlašteni položaj za stanovnike tih gradova (jer u ostalim gradovima nema šanse da odete do tri susedna mesta na trasi autoputa bez da uđete pod naplatu) - verovatno su jedina dva odgvora - loše stanje lokalne infrastrukture i izborni populizam.
U Italiji - obilaznice su sastavni deo auto puta i pod naplatom su, samo ako se isključujete prema nekom većem gradu proći ćete kroz čeonu naplatu. Tako se tranzitni putnici ne guraju u redove na naplatnim rampama gradova koji ih ne interesuju da u njih ulaze.U Austriji i auto put/ obilaznica u zoni Beča je pod kontrolom vinjeta. Zašto su BG i ZG odlučili da nihove obilaznice budu tretirane kao alternativa lokalnim saobraćajnicama i time lokalni saobraćaj bespotrebno opterećuje obilaznicu, a još i deluje kao povlašteni položaj za stanovnike tih gradova (jer u ostalim gradovima nema šanse da odete do tri susedna mesta na trasi autoputa bez da uđete pod naplatu) - verovatno su jedina dva odgvora - loše stanje lokalne infrastrukture i izborni populizam.
Poslednja izmena:
Evo i Antić na svom profilu ponavlja da se do Koševa pušta 1. Oktobra.
I još jedan zanimljiv video Trsteničana
I još jedan zanimljiv video Trsteničana
Pa nije rekao 1. oktobra, već napisao do kraja oktobra.
A na tvu je rekao do kraja oktobra.
Pendolino
Advanced
- Učlanjen(a)
- 15.11.2012.
- Poruke
- 3.300
- Pohvaljen
- 5.883
U pravu si, BG obilaznica i jeste projektovana kao zatvoren sistem, ali su je iz političkih razloga otvorili.
Kao što znaš, u EU se ide ka tome da naplata bude po pređenoj kilometrži, ali bez rami. Kad to dođe i kod nas, postojaće mnogo lakša mogućnost davanja popusta lokalnom stanovništvu.
Šta mislite, jel moguće da ovakvo nešto funkcionište kod Pojata? Pričam o nadomest "štete" koja je počinjena sa činjenicom da Pojate nema više petlja. Da se iskoristi lokalna već postoječa putna mreža i napraviti neka forma na kružni tok izmenom saobračajnog režima.
tkd. Velika šteta šta nema još jedna petlja kod Stalaća. Autoput je tako bliže, a Stalać i Stalać Grad nisu tako naivna naseljena mesta, več ozbiljna naselja.
tkd. Velika šteta šta nema još jedna petlja kod Stalaća. Autoput je tako bliže, a Stalać i Stalać Grad nisu tako naivna naseljena mesta, več ozbiljna naselja.
Sve se može kada se hoće
Po mojoj logici, naplatna rampa Pojate je bila jedna od naplatnih rampi na koridoru X i kao takva je trebalo da ostane iz više razloga. Mnogi zastupaju i guraju priču kako ne treba graditi naplatnu rampu za jedno tako malo mesto i što donekle tačno, ali pritom zanemaruju i obrću činjenicu da meštani tog kraja ne traže da im se napravi rampa, već da im se postojeća ne ukine, kao što se nije ukinula nijedna na dosadašnjem izgrađenim autoputevima u Srbiji. Pošto je Moravski koridor iskoristio petlju Pojate i ukinuo tu naplatnu rampu radi spoja sa koridorom X, onda tu naplatnu rampu treba da izmeste na drugu lokaciju u neposrednoj blizini bez ikakvih restrikcija za stanovništvo i privredu Pojata.Da, Stalać je i veliki regionalni robno/putnički železnički čvor koji je nekada u zlatno doba železnice bio jedna od najznačajnijih železničkih stanica na prugama Beograd - Niš i Stalać - Kraljevo. Sam izgled i veličina stanice ukazuje na to. Razvojem i što većem značaju železnice u Evropi, a i u Srbiji, ponovo bi trebao da vrati stari sjaj.
Nekako sam stekao utisak da se projektovanjem autoputa na deonici Pojate - Kruševac, druge deonice nisam pratio, nije razmišljalo o lokalnim potrebama stanovništa i industrije, faktičkom stanju na terenu i sl.
Ako se već sjeverna obilaznica nije iskoristila kao jedna traka autoputa, već se rušila i obe trake autoputa nanovo pravile, onda je rezon bio da se taj potpuno novi autoput provuče sa južne strane Kruševca, a da sjeverna obilaznica ostane takva kakva jeste. Tako bi se dobila i kraća veza Kruševca sa Nišem i čitavim jugom, moglo je da se napravi adekvatno ukrštanje dva autoputa, petlja u Pojatama bi ostala... Nešto ovako:
Slično je napravljeno u Čačku, autoput provučen sa sjeverne strane, a gradska obilaznica ostala sa južne.
Ubija nas ova naknadna pamet
Slično je napravljeno u Čačku, autoput provučen sa sjeverne strane, a gradska obilaznica ostala sa južne.
Ubija nas ova naknadna pamet
Kruševac Istok je najrealnija petlja, jer je najbrža veza obe industrijske zone sa AP kada se izgradi kompletna infrastruktura. Kruševac zapad je mogao da se izbegne ili da se pomeri zapadnije na mesto gde im je sada asfaltna baza. Odatle da se poveže sa Župskim putem npr. I onda se stvara bolja organizacija saobraćaja za grad. Makrešane će nekada u budužnosti novom obilaznicom biti povezano sa Kruševac-Istokom.
Užice
Advanced
- Učlanjen(a)
- 14.01.2021.
- Poruke
- 3.370
- Pohvaljen
- 5.486
Nije normalno koliko pompezno u svojim medijima najavljuju otvaranje deonice Makrešane-Koševi kao da je u pitanju stotinak kilometara trase, a u stvarnosti je to parčence puta od zapadnog do istočnog predgrađa Kruševca, isto kao i delić K11 Preljina-Pakovraće oko Čačka. Moravski Koridor se gradi već skoro 3 godine.
Infrastrukturni projekti se sporije realizuju u Srbiji 21. veka nego što su u Srbiji 19. veka. Za vreme koliko je ovima trebalo da sagrade i puste patrljak od 20 kilometara autoputa Pojate-Makrešane, Kraljevina Srbija je sagradila 250 kilometara pruge Beograd-Niš, i to bez bilo kakve građevinske mehanizacije koja nije ni postojala početkom 1880-tih.
Infrastrukturni projekti se sporije realizuju u Srbiji 21. veka nego što su u Srbiji 19. veka. Za vreme koliko je ovima trebalo da sagrade i puste patrljak od 20 kilometara autoputa Pojate-Makrešane, Kraljevina Srbija je sagradila 250 kilometara pruge Beograd-Niš, i to bez bilo kakve građevinske mehanizacije koja nije ni postojala početkom 1880-tih.
Kada kažem da se mnogo faktora nije uključilo prilikom projektovanja Moravskog koridora, jedan od tih je i odabir lokacije gde bi se Moravski spajao sa koridorom X. Mada, po nekom mom proračunu i logici to spajanje bi trebalo da bude nešto ispred Aleksinačih rudnika.
Zašto mislim da bi to rešenje autoputa sa uključenjem južnije na koridor X bilo bolje od uključenja u Pojatu:
1. Većina putnika iz pravca Kraljeva, Čačka, BiH koristiće Moravski koridor samo kada idu u pravcu Niša. Ako idu u pravcu Beograda neće ići Moravskim koridorom već će koristiti autoput Miloš Veliki ili buduću brzu saobraćajnicu preko Kragujevca. Tako da bi uključenje Moravskog koridora što južnije skratilo put većini vozača za nešto manje od 30km.
2. Većina vozača iz Rasinskog okruga za Niš ne ide preko Pojata već preko Đunisa, upravo i najviše iz razloga što je taj put prilično kraći. Ovu prečicu koriste i vozači iz mnogih drugih gradova (Kraljeva, Trstenika, Aleksinca, Niša...). Taj procenat se neće u mnogome promeniti kada se izgradi Moravski koridor.
3. Moravski koridor bi u nastavku, tj. id Aleksinačkih rudnika moga da nastavi u pravcu Rumunije i da poveže Soko Banju, Boljevac, Zaječar i Negotin.
4. Brže i sigurnije povezivanje Kruševca sa Pojatem je moglo biti ostvareno izgradnjom i nastavkom severne obilaznice. Od kružnog toka u Makrešanu i dalje ka Pojatu. Jedna takva široka magistrala bi bila sasvim dovoljna sa saobraćaj na toj deonici.