nbumbic":2smf5jww je napisao(la):
Evo dosta vas na forumu kaže da imamo novca, objasnite kako a ne sam da budu autoritativne izjave tipa IMA PARA, kao da je to aksiom i ne mora da se objasni, pa onda se raspravljamo kakve bi garniture kupili.
Ajmo redom.
- Beograd trenutno godišnje vraća oko 25 miliona evra.
- Najviši budžet je bio pre par godina kad je bio valjda nešto malo preko 800 miliona evra (ovo ne garantujem kao tačno, ali me mozak tako nešto pali).
- Na godišnjem nivou to mu dođe oko 3.5% budžeta, odnosno 4.5% prihoda budžeta.
- Zakonski limit o zaduženosti Grada je ako me sećanje dobro služi 15%.
- GDP PPP per capita, Sofije i Beograda je vrlo blizak i Sofija nam možda beži za nekih 7%-10%, a kada mi budemo dobili metro GDP PPP će biti sigurno viši od trenutnog GDP PPP Bugara tako da pitanje isplativosti metro sistema nije baš tako crno kao što ga drugi predstavljaju.
E sada za naredne stvari možete da mi verujete ili ne morate, ali neke od studija u koje sam imao uvid, a vezano za racionalizaciju gradske/opštinske administracije kao i zaposlenih u JKP govore da se tu samo na reorganizaciji struktura može ostvariti godišnja ušteda između 20 - 30 miliona evra. Negde se spominju čak i uštede od 50 miliona, ali moje je mišljenje da bi sa tolikim uštedama kvalitet već počeo da trpi.
Cena kvadrata građevinskog zemljišta će sigurno nakon prolaska krize opet početi da raste i mogu da potpišem da će biti oboren rekord koji drži blok 58, a to je 130.000 evra. Postoji još brdo lokacija koje će grad kad tad ponuditi tržištu, ali ajde recimo da kažemo da su dunavski amfiteatar i savski amfiteatar najveći zalog (doduše, savski amfiteatar uzeti sa rezervom jer niko ne želi da kaže ko je korisnik tog zemljišta, grad ili republika, dok je situacija sa dunavskim već donekle lakša jer se spore samo grad i delta i to samo za jedan deo te oblasti.
Zatim imamo deo o finansiranju uređenja građevinskog zemljišta gde bi se u okviru naknade za uređenje mogao uvesti deo izdvajanja za metro koji možda ne bi bio nešto specijalno veliki, ali opet svaka para dobro dođe, a sistem se može dodatno razraditi. Onda u odnosu na lokaciju nekog zemljišta prilikom prodaje/davanja u zakup zemljišta izmislit neki gradski porez od lupam 2%-5% koji bi investitor morao da doda na ukupnu sumu koju je izdvojio za kupovinu/uzimanje u zakup te lokacije.
Nakon reformisanja poreskog sistema i integrisanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta u porez na imovinu moguće je smisliti određenu formulu koja bi taj porez povećala neznatno (lupam, jedan do dva procenta, stvarno ne znam koji je red veličina) što možda pojedinačno ne deluje kao veliko, ali kada se sve sabere pristojne bi se pare tako skupile na godišnjem nivou.
Sve ove stvari i predloge bi trebalo dobro iskomunicirati sa zainteresovanim stranam i objasniti im da iako možda deluje kao namet to je ipak investiranje i u njihovo bolje poslovanje.
Da li treba govoriti o predpristupnim fondovima EU za koje bi Beograd kao regija mogao da aplicira u sledećoj turi razvoja tih fondova pošto su nam sada tamo dostupna ipak ograničena sredstva u odnosu na ono što bi nas čekalo da smo dobili status kandidata (ali verovatno bi neke pare mogle već sada da se povuku iz postojećih, ono makar za konačnu izradu celog projekta i tehničke dokumentacije).
Svakako da grad ne može samo da povlači sredstva za metro i da postoje i drugi razvnojni projekti koji su gradu neophodni, ali dobar deo tih projekata koje je nbumbic naveo može se rešiti private-public partnershipom i tako smanjiti gradsku potrošnju. Nažalost o PPP mi još uvek ništa ne doživesmo u gradu Beogradu, ali i ta prilika za uštedu postoji.
Da ne zaboravim, ne gajim iluzije prema učešću Republike i mislim da je ona lista prioriteta nacionalnog saveta za infrastrukturu postala smešna kada Mrka svaki drugi dan najavljuje neke nove puteve i autoputeve i svi su oni kao prioritet. No i bez obzira na to, samo se vodim tim njihovim zaključkom da će Republika pomoći. Iskreno, ne vidim kako bi to doprinelo ostatku Srbije, ali isto tako ne treba zaboraviti da u ovom gradu cirkuliše jedna četvrtina zemlje (kakva god Srbija bila, centralizovana ili decentralizovana, ta brojka od 1.5-2 miliona građana se neće menjati). Molim vas da ne uvlačim temu regionalizacije u celu priču jer samo razvodnajvamo raspravu.
Mislim da su gore pomenute brojke i ideje više nego lep pokazatelj da uz određene logične i racionalne poteze bi moglo da se nađe para za taj posao, koji svakako jeste skup, ali ipak ostvariv.