Šta je novo?

Metro

spatiotecte":2r6qq1hb je napisao(la):
Djilas je znao od pocetka da ce metro da ide ispod bulevara samo sto je cutao do sada i cekao da francuzi to izjave.

Da li mislite da je on toliko naivan da kompromituje rekonstrukciju bulevara koju je on pokrenuo tako sto bi raskopali ponovo ulicu posle par godina da bi izgradili metro? Pucao bi sebi u nogu uoci izbora!

Dao je on direktive Egis-u, da metro mora podzemno da ide celom duzinom i to ce biti buseno krticom.
Slazem se sa svime osim zadnje recenice.Vuk ce ici cut and cover jej je jeftiniji od krtice,a sigurno nece busiti krticom zbog izbora.Glavna stvar je da ne ide povrsinom trasa kuda je rekonstruisan Bulevar.A od cvetka do ustanicke ce sigurno ici nadzemno,i to se nadam na vijaduktu.

@Vranac u pravu si,posto je trg republike,sigurno je i Brankov most sa starom pricom u opticaju.Jos kada bi izbacili onu stanicu Akademija,eh...
 
Ako je ovo tačno što priča Đilas, onda možemo da se nadamo nečemu. Videćemo još kakva će biti vozila, koji kapacitet i ostalo. Ranije sam rekao da je najbolje da stanu kod Vuka, pa da kasnije produzavaju, naravno podzemno. Ima još dosta nedoumica- kakvo rešenje spremaju za NBG, kako metro prelazi reku, koji broj stanica će biti i sl. Jedno pitanje u vezi ove predviđene linije 2, Mirijevo-Pevac. Đilas reče da je negde polovina linije nadzemno. Na kom to delu je moguće nadzemno?
 
Pa od Trga do Akademije ima 300m :) sigurno da nece biti stanice. Akademija je takodje i potpuno van ose koja povezuje, Trg i Brankov most.
 
vucko":37rdd49a je napisao(la):
spatiotecte":37rdd49a je napisao(la):
Djilas je znao od pocetka da ce metro da ide ispod bulevara samo sto je cutao do sada i cekao da francuzi to izjave.

Da li mislite da je on toliko naivan da kompromituje rekonstrukciju bulevara koju je on pokrenuo tako sto bi raskopali ponovo ulicu posle par godina da bi izgradili metro? Pucao bi sebi u nogu uoci izbora!

Dao je on direktive Egis-u, da metro mora podzemno da ide celom duzinom i to ce biti buseno krticom.
Slazem se sa svime osim zadnje recenice.Vuk ce ici cut and cover jej je jeftiniji od krtice,a sigurno nece busiti krticom zbog izbora.Glavna stvar je da ne ide povrsinom trasa kuda je rekonstruisan Bulevar.A od cvetka do ustanicke ce sigurno ici nadzemno,i to se nadam na vijaduktu.

@Vranac u pravu si,posto je trg republike,sigurno je i Brankov most sa starom pricom u opticaju.Jos kada bi izbacili onu stanicu Akademija,eh...

Ja bi pre rekao da ce se busiti krticom jer ako bude bilo cut and cover, opet moraju da raskopavaju ulicu i da skidaju sine, a to nikako ne ide u prilogu Djilasu. Ja mislim da su oni vec sve to resili i da iznajmljivanje te krtice ide u paketu sa francuskom ponudom, uostalom cena od milijardu evra je sasvim solidna i krtica moze da udje u tu racunicu bez problema. Nije krtica 200 posto skuplja od cut and covera.
 
djordje*******g":1imcl71d je napisao(la):
Pa od Trga do Akademije ima 300m :) sigurno da nece biti stanice. Akademija je takodje i potpuno van ose koja povezuje, Trg i Brankov most.

Pogledaj sliku nabudzenog Belama i da podsetim da je direkcija za gradjevinsko zemljiste pre mesec dana raspisala tender za Geolosku studiju Metroa po verziji Akdemija.
Drago mi je da se slazes da stanica Akademija ne sluzi svrsi i samo usporava metro.

http://img429.imageshack.us/img429/8868/belam9zg.jpg

@spacio Videcemo zavisno od toga koliko kosta.Pomenuse milijardu Eura ali drzava nam uzima 500 od Francuza a grad moze jos 350 miliona da se zaduzi.Ali Djilas danas pominje neke autobuse iz kredita pa je mosta ceo projekat 700 miliona ukupno?

To je rebus jer je lovimo u mraku bez objavljene studije.To je inace dokument kao ona studija prethodne opravdanosti u tekstualnom formatu sa Trasom i racunicama koja je radjena recimo za BELAM.
 
Meni deluje da je Belam sahranjen. :kk:
Na osnovu ovoga danas verujem da cemo se uskoro uveriti da nam se sprema nesto sasvim drugacije... :gobb:
 
vranac":2l5a8ghl je napisao(la):
Hej do juce niko nije ocekivao da ce trasa ici bulevarom pod zemljom i sada odjednom ne valja. Moralo je i na nbg pod zemljom, stanice od 150 metara, samo krtice a ne plitki tuneli...

Sa ovakvim ekonomskim stanjem ovako nesto sto je najavljeno je definitivno maksimum. Preko toga je sigurno nemoguce. Jedino treba utvrditi prave trase nekoliko linija za sledecih 30 godina, jer je posle tesko krpiti rupe.

pa ako cemo realno, mi nemamo pare ni za ovo. Stavimo, za momenat, na stranu gradjevinsko-urbanisticki aspekt ove priche oko metroa, ali iritira me sto nije rekao kako on misli da mi finansiramo ovaj projekat (krediti nisu odgovor,nego kako cemo da vratimo te kredite posle), sa sumornim ekonomskim prognozama, sa zaduzenjem od 45% BDP...Mislim da i on to zna, i da ove price oko raspisivanja tendera tek sledece godine je samo davanje prostora da se od cele priche odustane, na neko vreme barem, kada prodju izbori i kada josh loshija ekonomska situacija da pogodno opravdanje.

Ali ajde i da sve bude dobro, i da nekako nadjemo pare za te kredite, metro ne chini metroom samo podzemna trasa od vuka pa dalje bulevarom. O kakvim se ljudima radi, najverovatnije ce izabrati jeftino i brzo izgradljivo reshenje ( da se kaze da se radi na izborima 2016te), koje ce svojom trasom, na povrshini devastirati NBG, pogotovo Bul. Mihajla Pupina a kapacitetom zadovoljiti ovaj grad na maks 20 godina. I to kazem sigurnije, jer ako ekonomski bude loshije stanje, nastavice se slivanje Srbije u Beograd...a ako bude bolje ekonomski, imacemo veci natalitet. Da ne govorimo dalje koliko je smeshno, ne definitivno ali verovatno, rollercoaster reshenje u bulevaru AVNOJ-a.
 
Express":2qkb3nn4 je napisao(la):
@Vranac

Da li bi ti želeo da presedaš 4 puta za jednu trasu?

Dva i cetiri puta nije isto. A ja sam rekao da se preseda dok se ne zavrsi podzemno ta trasa.

vucko":2qkb3nn4 je napisao(la):
Jos kada bi izbacili onu stanicu Akademija,eh...
To bi bilo pametno. Stvarno ne kapiram stanicu na 2 min hoda.

mibelic":2qkb3nn4 je napisao(la):
Ima još dosta nedoumica- kakvo rešenje spremaju za NBG
Pre neki dan su na StudijuB pricali o izdignutim stanicama na NBG. Znaci vijadukti i baste. Ne mora to uopste da bude rolerkoster, ako bi se zemljiste na bastama podiglo koji metar.

mibelic":2qkb3nn4 je napisao(la):
Jedno pitanje u vezi ove predviđene linije 2, Mirijevo-Pevac. Đilas reče da je negde polovina linije nadzemno. Na kom to delu je moguće nadzemno?

Ibarska ima izmedju traka slican prostor kao NBG. A prema mirijevu, moze kada prodje centar da ide uz Dunav, danasnjim sinama, pa da produzi pored Visnjickog puta sve nadzemno i nezavisno. Ali ta linija mozda nece biti u celini nezavisna.
 
Zaboravio sam da kazem, da mi je suludo da, kao poreski obveznik ove zemlje, ucestvujem u placanju skoro milijardu evra (kazu 800 miliona, ali znamo kako smo prosli za most, pogotovo sa kreditom za ubrzavanje radova) za projekat "metroa" koji ukljuchuje nadzemne deonice, samo par dana nakon sto je bio obustavljen rad tramvaja jer gradske komunalne sluzbe nisu bile u stanju da se izbore sa "iznenadnim sneznim padavinama tokom januara i februara". Ne daju mi se tolike pare za metro koji ce da funkcionishe na relaciji Djurdjevdan-Mitrovdan.
 
Neki ljudi se ponasaju kao razmazena deca kada pocnu da se deru roditeljima da im kupe igracku po svaku cenu iako nemaju pare za to.

Sad ili cemo da imamo metro sa tolikim i tolikim vozovima koji ce i na NBG da idu podzemno ili cemo da blokiramo grad.

Ako smo nesposobni da odrzavamo nadzemne sinske deonice, jos manje cemo biti da odrzavamo podzemne.

Sto se tice paralize nakon najgore zime u poslednjih 20 i nesto godina, setite se samo sta je bilo u Engleskoj pre par godina kada je napadao ne bas tako veliki sneg. Cela drzava je bila blokirana. Klima prethodne 2 nedelje definitivno nije nesto uobicajeno za ove prostore....
 
Realno, koje to probleme ima podzemna deonica osim zastite od podzemne vode i ventilacije koji se mogu spreciti 99% profesionalnim projektovanjem i izvodjenjem, koje ce najverovatnije takvo i biti jer ce stranci biti iza projektovanja i izvodjenja?

ok, zaboravio sam protivpozarnu zastitu, ali opet je isto resenje, koje smo i sami uspeli da izvedemo u podzemnoj stanici kod Vuka, a i kod Karadjordjevog Parka
 
По мени, следеће је спорно:

-1- Јавност увида и недостатак дискусије на нивоу генералног пројекта. Нису укључене све заинтересоване стране, локално грађанство, групе грађана итд.
-2- Позиција депо-а у срцу Новог Београда. Депо треба да се налази што даље на периферији.
-3- Поставка циља да буде бржи и поузданији од површинског јавног превоза, и по некад од аутомобила. Потребно је да метро највећи део дана буде бржи од аутомобила. За то нам је потребно 40км/с и станице сваких просечно километар. Ако би још више проредили станице, тражња би опала. Треба гледати у будућност, и баратати са тим да људе почињеш да истерујеш из аутомобила тек када си бржи од истих.
-4- Процена како ће се метро одразити на инвестиционе и кредитне могућности, за све остале велике пројекте.

Страх за капацитет није оправдан. Тренутно на најоптерећенијим коридорима имамо око 10.000 путника на сат у једном смеру у сатима вршног оптерећења. Макар био најбољи, метро неће привући више од 75% путника на том делу коридора. Временом број корисника може расти, али постепено. Да би на некој линији имали преко 30.000 путника на сат у једном смеру буквално треба имати неки Менхетнолики део града. Ако нем се то деси, промашили смо нешто дебело у развоју града, јер метро управо треба да отвори нове удаљене развојне зоне. Тих 30.000 путника можемо превести са возовима дужине 80 метара, и интервалом 90 секунди, а да притом линију можемо преоптеретити до 40.000 путника на сат у оптерећенијем смеру. Већ су у свету примењене неке технологије са интервалом мањим од минут. Са краћим објектима станица, смањују се и трошкови изградње станица.

Ја лично више волим железничке вијадукте, због лепшег осећаја вожње, а и самог панорамског погледа на објекат и систем. :) Већина доносиоца одлука правда избор вијадукта као јефтиније решење за изградњу, а један део доносиоца одлука правда хидрогеолошким разлозима. Градња је бржа и мање ризична од тунела (пре свега ризик од прекорачења трошкова).
 
Karlo del Ponte":10527p7j je napisao(la):
-3- Поставка циља да буде бржи и поузданији од површинског јавног превоза, и по некад од аутомобила. Потребно је да метро највећи део дана буде бржи од аутомобила. За то нам је потребно 40км/с и станице сваких просечно километар. Ако би још више проредили станице, тражња би опала. Треба гледати у будућност, и баратати са тим да људе почињеш да истерујеш из аутомобила тек када си бржи од истих.

Зато треба у старту избацити станицу Академија, и оставити трамвај у булевару за кратке релације, док би метро имао проређене станице.
 
vranac":4hvh631x je napisao(la):
Sto se tice paralize nakon najgore zime u poslednjih 20 i nesto godina, setite se samo sta je bilo u Engleskoj pre par godina kada je napadao ne bas tako veliki sneg. Cela drzava je bila blokirana. Klima prethodne 2 nedelje definitivno nije nesto uobicajeno za ove prostore....

http://www.bbc.co.uk/news/uk-england-london-16979665

Slazem se da i na zapadu snezne oluje (mada se ne slazem da je ovo vreme bilo najgore u poslednjih 20 godina i svakako se ne slazem da je trebalo ikoga da iznenadi - ipak se ne radi o snegu u Aprilu ili Maju) imaju efekta na funkcionisanje metroa, ali kao sto mozesh da vidish i tada se radi, prvenstveno ako ne i iskljuchivo, o nadzemnim deonicama.

Takodje, svako poredjenje nas i Zapada, moze biti samo na nashu stetu i depresivnog efekta, jer mi kao grad ili drzava nemamo ni 50% efektivnosti, kapaciteta pa i profesionalnosti javnih komunalnih preduzeca.
 
vranac":15uraqpt je napisao(la):
Dva i cetiri puta nije isto. A ja sam rekao da se preseda dok se ne zavrsi podzemno ta trasa.

Izgleda me nisi razumeo.

Dajem primer.

Imamo vrlo ograničen budžet. Ako se nekako izdejstvuje da ta "kičma" bude metro a ne LŠS onda će ta trasa prvobitno biti svakako kraća. Na primer Vukov Spomenik-Stari Merkator. Da li će biti moguće da se sa 2 presedanja preko metroa stigne iz Malog Mokrog Luga ukoliko 308 i dalje ide za Šumice? Sumnjam da bi šta direktno do Vuka uveli zbog nedovoljno iskorišćenih Tramvaja.

Zato kažem da će biti potrebno bus+tram+metro+bus a ako ideš u Zemun onda verovatno još jedno presedanje na autobus ukoliko se ne uvede direktna linija baš za lokaciju gde si se ti zaputio. Na primer onaj deo gde ide 45. Dakle za taj potez će ti biti potrebno 3 ili 4 presedanja, nikako jedno ili dva koja ti spominješ. Onda će im biti lakše da presedaju dva puta i to 308 -> 17 -> 45, dakle sve sa autobusima bez metroa i tramvaja. A to nikako ne bi bilo dobro.

E sad, ukoliko si ti mislio na celu trasu onda ok samo ne znam sa kojim parama ako ne bi bio LRT?

Zato sam skeptičan i po pitanju kratke trase. Za mnoge ljude bi bilo naporno da presedaju veliki broj puta, posebno leti ili zimi. To bi stvarno predstavljalo problem.

Ako se linija nekom srećom provuče do Ustaničke kao metro a ne LŠS onda broj presedanja ne bi bio problem.
 
mradulovic":2p78yt9g je napisao(la):
Takodje, svako poredjenje nas i Zapada, moze biti samo na nashu stetu i depresivnog efekta, jer mi kao grad ili drzava nemamo ni 50% efektivnosti, kapaciteta pa i profesionalnosti javnih komunalnih preduzeca.

Takodje njihovih 10% budzeta i to kada se meri po glavi stanovnika.
 
@Express
Niceg nema preko noci. Linija ce biti pustena od Tvornicke do Vuka, a posle ce se u etapama siriti stanicu po stanicu.
 
pa ne vidim da nas taj budzet, odnosno nedostatak istog, ne sprecava da papreno platimo (u poredjenju sa, opet tim istim budzetom) jedno reshenje za koje postoje velike mogucnosti da bude kontraverznog kapaciteta (posebno dugorochno), kontraverzne pouzdanosti (sta cemo da radimo kada, nek nam je bog u pomoci, opet padne sneg tokom zime, iznenadno za nekoga izgleda), kontraverzne estetike (ok, ovo je josh najmanji problem) i - NAJVECI PROBLEM - nepostojanja sistema koji bi omogucio transparentan finansijski projekat. Sa ljudima koji su na celu grada ili drzave, zaduzivanja u ovom nivou mogu da nas kostaju Opere, mosta kod vinche, prosirivanja aerodroma Nikola Tesla, itd, itd, itd...da govorimo samo o gradjevinskim projektima i ne ukljuchimo i rekonstrukcije
 
vranac":1oj0x5lm je napisao(la):
Ibarska ima izmedju traka slican prostor kao NBG. A prema mirijevu, moze kada prodje centar da ide uz Dunav, danasnjim sinama, pa da produzi pored Visnjickog puta sve nadzemno i nezavisno. Ali ta linija mozda nece biti u celini nezavisna.
Hmm, živeo sam u Žarkovu jedno vreme i to razdelno ostrvo u Trgovačkoj ul. je daleko uže od onog u Bulevaru Z. Đinđića. Mislim da bi bilo jako loše rešenje da tim delom ide nadzemno. E sad, na Paliluli duž Dunava ima mesta za površinske deonice, postoji pruga do Pančevca mislim, a između Višnjičke i Dunava ima mesta koliko hoćeš. Ali najveća koncentracija stanovništva i u tom delu je potez Bulevar Despota Stefana, M. Gregoran i dalje ka Mirijevu, a tu metro nema gde da ide po površini. Ako planiraju na stubovima od B. Brda pa dalje duž Ibarske, to bi moglo. Mada, 24km je puno za odjednom, biće tu gradnja u više etapa. Za početak je dovoljno da ta linija 2 poveže B. Brdo, Senjak, deo pored sajma, deo oko Savske i K. Miloša, Centar i dalje ka Karaburmi. A kasnije produžavati do Pevca, Mirijeva itd.
 
Ma tu nema price, kad se francuzi umesaju u posao sa metro-om, mora dobro da ispadne. ;)
 
mibelic":2rscqklf je napisao(la):
Hmm, živeo sam u Žarkovu jedno vreme i to razdelno ostrvo u Trgovačkoj ul. je daleko uže od onog u Bulevaru Z. Đinđića. Mislim da bi bilo jako loše rešenje da tim delom ide nadzemno.

Da se ja pitam ja bih tuda LRT progurao :)
http://binged.it/xh7OQq

A deo prema BB bi mogla osim puta da se zauzme deo jedne trake , tj da se ona pomeri na stranu postojecih parkinga.
 
Karlo, od mene + kao vrata.

Odlično zapažanje.

-Ne samo što depo za metro treba izmestiti na periferiju već i postojeći tramvajski izmestiti sa gradnjom novih tramvajskih "feeder" trasa. Treba izgraditi novi tramvajski depo negde na perifernim delovima tih novih trasa (Karaburma?). Mislim da će budućoj tramvajskoj mreži biti potrebno više od jednog depoa. Takođe je potrebno premestiti i autobuski depo sa one vredne Novobeogradske lokacije. Umesto ova dva depoa nama treba razvojna zona do koje bi u budućnosti mogla da se produži neka trasa metroa.

-Većim razmakom između metro stanica se postiže potreba za šinskim feeder sistemom na istoj trasi, dakle tramvajem. Naša sreća je što ga već imamo na većini mogućih metro trasa. U tom slučaju je moguće opširno reorganizovati mrežu tramvajskog podsistema tako da duž trase metroa prolaze 2 ili 3 tramvajske feeder linije koje vode od novoizgrađenih krakova. Ovo će malo biti problematično u starom delu grada ali u Novom Beogradu ne bi trebalo da predstavlja problem. Novi Beograd ima optimalne uslove za lake šinske sisteme (od kojih je naravno osnovni ulični tramvaj) zbog širokih razdelnih ostrva i malog broja raskrsnica. U kombinaciji sa sistemom davanja prednosti tramvajima na raskrsnicama (senzori) ovakav bi šinski feeder sistem bio vrlo pouzdan.

-Kraća metro vozila (manji broj vagona) iziskuju kraće stanice što naravno rezultira manjim troškovima izgradnje stanica, koje inače predstavljaju najskuplji deo projekta gradnje metro trase. Stoga je moguće povećati kapacitet vozila izmenom rasporeda sedenja, te upotrebom sedišta na rasklapanje. Ove izmene rezultiraju povećanju procenta stajanja, a smanjenju procenta sedenja.

-Potrebno je uraditi studiju opravdanosti metroa i uporediti je sa studijama opravdanosti lakog šinskog sistema. Na osnovu novih podataka može se podvući paralela o društveno-ekonomskim karakteristikama oba sistema.

-Što je interval manji to je mogući kapacitet veći, međutim potrebno je izvršiti optimizaciju sistema sadašnjim i predviđenim budućim potrebama za razvoj grada. Metro sistem ostavlja znatno veći slobodni kapacitet koji je kritičan kao rezerva za buduće potrebe na određenim trasama. Laki šinski sistem svakako može da zadovolji ostale pomoćne trase bez bojazni za preopterećenjem u bliskoj budućnosti - što i jeste njegova zamisao.

-Prilikom razmatranja deonica na stubovima treba obratiti posebnu pažnju na njihov uticaj na okolinu. Ukoliko studija dokaže da je ovakav način gradnje prihvatljiv u svakom pogledu za posmatranu trasu grad bi dobio i panoramske deonice što bi rezultiralo boljem imidžu sistema, samo i samo ukoliko se arhitektonski deo posla odradi korektno.

Sve u svemu Karlo svaka čast! Malo sam preformulisao i nešto dodao. Ovo bi sigurno trebalo da zna mnogo više naših Sugrađana.
 
Nema brige.Ta druga linija nece sigurno narednih 10 godina biti zapoceta,otprilike to je kao da sada diskutujemo o delu UMP-a na Zvezdari kod Pancevackog mosta.

Ali valja videti kuda ce poterati metro,druga linija da li ce biti preko slavije ili Kneza Milosa i jel ce metro za Mirijevo preko Mirijevskog Bulevara ili.Hm...Zapravo ni nemaju drugu opciju,samo sto nasi genijalci nisu ostavili ni razdelno ostrvo tokom izgradnje istog.
 
Samo je jedan član zapazio najbitniji momenat iz ovog intervjua: metroa preko Mosta na Adi neće biti! Verovatno nije planiran ni preko Prokopa!

To je rezultat nerealnih ambicija ovog društva i to je onaj 9/10 precenjenih railway "transportation forecasting-a", gde se bacaju pare na nešto što nikada neće imati dovoljno korisnika. Imamo najveći i najlepši most, zamalo da dobijemo najveću i najlepšu železničku stanicu a zbog čega? Da bi nam danas profesionalci/stručnjaci (pretpostavljam) nakon ozbiljnih istraživanja i analiza rekli da objekti takvih dimenzija i kapaciteta, na tim mestima zapravo uopšte nisu potrebni.

Isti ti profesionalci nisu mogli da biraju ni tehnologiju gradnje Mosta na Adi (na ovom forumu rekoše - 20% u ceni) a kamoli njegov tip i kapacitet. Zato što su bili uslovljeni (edit: marketinškim promocijama političara odnosno) izgledom te građevine a ne stvarnim potrebama. Sudeći prema najavama gradonačelnika, plašim se da će istu sudbinu zadesiti i beogradski metro. Struka neće birati kako će se raditi nego ima da bude onako kako je političarima marketinški isplativije.

U najboljem slučaju će to biti sudbina Mosta na Adi - izgrađen, lep na oko ali glede kapaciteta praktično nepotreban duuuugo vremena. U najgorem ga čeka sudbina Prokopa. Izgrađen na pola, donekle upotrebljiv ali opet krajnje nepotreban. Naravno, u oba slučaja precenjen naspram kretanja i potreba potencijalnih korisnika.

Da, i dalje spinujete priču o broju korisnika tog metroa... svi će kao odjednom nagrnuti na njega... a stvarnost je dakako drugačija. Najnovija zanimljivost tiče se Budimpeštanskog BKV-a (srpski: GSP-a). Hajde da zanemarimo činjenicu da njihov metro dnevno preveze 1.27 miliona putnika a da usluge gradskog prevoza u BG-u dnevno koristi 1.5 miliona putnika. Normalno kad Budimpešta ima više stanovnika, ali je opet indikativno kada govorimo o kapacitetu "klasičnog metroa" kakav nam ovde kao treba. Ima jedna mnogo bitnija stvar: u socijalističkoj eri je odnos javni vs. privatni transport u Budimpešti bio 80% : 20% u korist "mass transit-a". Danas je taj broj opao pa se npr. 2009. godine 54% Budimpeštanskog "passenger traffic-a" opredelilo za usluge BKV-a (metro, HÉV, tramvaj, autobus, trolejbus). Dakle, sa rastom stanovništva i porastom standarda, učešće javnog prevoza u saobraćaju Budimpešte opada. Pa kako to kad imaju fenomenalan metro i to nezavisan da nezavisniji ne može više biti? - građanima raste standard i građani kupuju automobile, žele u njima da se voze, fenomenalni javni prevoz ih ne interesuje.​
 
Francuzi su dostavili preliminarne trase, koje su naši tražili da se koriguju u nekim delovima linije 2. Pošto postoji odluka skupštine grada o nezavisnosti trase, Nbgd za sada ide na stubovima. Uvek postoji mogućnost da se odluka promeni, ako se odluka skupštine promeni. To se može uraditi ako ova varijanta ispadne preskupa po nečijim kriterijuma. Takođe, linija dva ide kroz postojeći tunel kod Prokopa. Depo je postojeći na Nbgd.
 
Vrh