Šta je novo?

Metro

@Užice
Kapacitet, deklarisani naravno, jedne Katice ti je 200 putnika, što ti prostom matematičkom računicom daje celih 400 kod multipliciranih. Jel ti se dva ne baš tako mala tramvaja, pa još upareni, ne čine malo prevelikim za 200 do 250 ljudi, a zglobni autobus predviđen za 160 putnika? I dalje sam pri stavu da ćeš sve umanjivati preko mere, ne bi li metro vinuo u nebesa po svim mogućim karakteristikama.
Jedna Tatra KT4 ima kapacitet 130 putnika, podatak je sa Vikipedije. Zglobni busevi imaju isto toliko, možda nešto manji. Alstom C830 ili neka druga relativno kratka kompozicija koja bi trebala biti u BG može primiti preko 900 putnika, a ićiće na svakih par minuta nesputana od semafora, raskrsnica, automobilskih čepova, uzurpiranih žutih traka, parkiranja na tramvajskoj baštici i sličnih sr***a sa kojima se redovno suočavaju svi ovi postojeći i zavisni vidovi prevoza u BG.

Nije meni cilj da išta dižem u nebesa, pogotovo bilo šta što dolazi od ovog ološ režima. I najgori metro će više pomoći gradu nego i najbolji autobus, trolejbus i tramvaj, a ne najgori podsistemi tog tipa kakve ih Beograd danas ima.
 
Ima i u Kini gradova veličine BG sa metroom koliko hoćeš, Ćingdao, Nančang, Čangša, Urumči, i da ne nabrajam, lako je dostupno na Vikipediji.
Али овде има стварно толико драгоцених постова! Овај рецимо треба урамити.

Ћингдао: 10.071.722 становника
Нанчанг: 6,255,007
Чангша: 10.420.600
Урумћи: 4,054,000

Извор... Википедија :)

"Градови величине Београда", јбт. Прилагођавање стварности. Омиљени спорт андерграунд-фанатика (метро-муџахединаца).
 
@Užice
Joj više ti sa tom Vikipedijom. Pa čitaj je bar lepo. KT4 YUB sedeća mesta od 26 do 38, za putnike koji stoje od 105 do 168. Kakvih crnih 130 putnika. Pa solo busevi kod nas su ti registrovani za 100 do 110 putnika, a zglob sigurno za 160. Upotrebi malo i logiku. Nemoj sve samo skupljati suvoparno sa neta. Na kraju krajeva, autobusi, tramvaji i ostala boranija, registruju se i zasebno prema tržištu. Mislim na broj putnika. Čak je i pisalo u vreme one proklete korone, na samim vozilima. Za KT4 kapacitet 200 putnika, preporuka 100, a za Solaris 160, preporuka 80. Jedan tramvaj veličine našeg KT4 da vozi samo 130 putnika🙄 Upotrebiti malo logiku, ništa više.
 
Da, kad su ljudi unutra stišnjeni kao sardine. Kao i u svakom drugom vozilu javnog prevoza u zadnje dve godine.

Ali siguran sam da će biti bolje kada svi budu počeli da plaćaju kartu. Svi znamo da se crne rupe najbolje rešavaju upravo ubacivanjem još više materije (odnosno novca) u njih.


Inače, ja da sam neko moodo u Gradu i da godinama imam situaciju da kontrolori i Belemudi ne mogu da naplate karte u prevozu jer u njega uopšte ne mogu ni da uđu... zapitao bih se malo da li je zaista jedini problem prevoza u mom gradu to što previše ljudi ne plaća, ili je problem ipak malo širi i kompleksniji od toga... Jer vozila koja 60% dana voze pod opterećenjem od 100%, a nekada čak i preko toga (preko nominalnog kapaciteta)... to baš i nije normalno.
 
Poslednja izmena:
Ne mora uopšte @Bender Rodriguez biti da baš prepuna Katica vozi "samo" 200 putnika. Često je tu verovatno i više od tog broja. Kad se predviđa broj putnika u vozilu, obično je to brojka preko koje može još. Naravno da to nije dobro ni za koga, ni za vozilo, ni za putnike. No, broj putnika se računa prema osovinskom opterećenju, ti ukupnoj dozvoljenoj masi, bar koliko ja znam, a svakako da se kalkuliše koliko zaista može da stane. Prosečna težina po čoveku, na primer, neka je 75kg, pa to puta 160 za zglob, a imajući u vidu da je opterećenje po osovini oko 9t, dođe se na ukupnu masu između 26 i 28 tona. Primer za bus naravno. Tramvaj je neka druga priča. Postolja imaju generalno znatno veću nosivost, plus i same karakteristike šinskog vozila. Katica prazna teži oko 20 tona, osetno više od zglobnog autobusa, najčešće između 16 i 17 tona, iako je sa svojih 18,1 metar duga koliko i Solaris, neki centimetar tu i tamo, al je i nešto uža. Realno, u zglobni autobus stane i više od 160 ljudi, pa ne treba da čudi što jedan tramvaj može da nosi 200 putnika bez problema. Iako 2.2 široka, činjenica je da Katica ima baš dosta prostora u enterijeru. Od konfiguracije istog i zavisi na koliki će se kapacitet registrovati. Otud varijacije brojki i na Vikipediji.
 
Ne znam, ja ne mogu da zamislim kako u Katicu staje 200 ljudi. Velika je ona, ali ne toliko velika.

Sve u svemu, moja poenta je bila da 200 ljudi u Katici ne treba da bude norma, iako zadnjih godina živimo tako da to nažalost jeste postalo uobičajeno stanje, jer su sva vozila javnog prevoza puna do vrha od ujutru do predveče. Do te mere da čak ni kontrolori ne mogu da uđu.
 
Stvarno, otkud podatak o 200 putnika za Katicu...?
I to približan. Najtačniji podatak stoji ugraviran na ploči zašrafljenoj na pregradi upravljačnice okrenutoj ka putničkom salonu mislim sa leve strane sa natpisom "ČKD blabla 218" (naravno ne 200). Dakle sinhron ima deklarisan kapacitet od čak 436 putnika što je daleko više od 213 za CAF čije je nominalno opterećenje dobijeno množenjem korisne površine poda za stajanje sa ciljanom gustinom stajanja od 6p/m2.

Dodao bih na sve što je Kesha pomenuo presudnu ulogu ima ciljana brzina razmene putnika, odnosno ograničenje po ulazištu budući da je pomenuta cifra dobijena računanjem tzv. crush loada koji pri gustini stajanja od 8p/m2 reflektuje nosivost a ne realni kapacitet (mi smo fizički krupniji i teži od drugih naroda). Performanse ulazišta utiču na to da li će se red vožnje prilagođavati tom ili manjem, optimalnom kapacitetu za prilike na terenu. Tatra ima četvora širokih vrata koja ne samo što se najčešće ne otvaraju u potpunosti već su velikog poprečnog preseka i pored šipke koja vidno zadire u prolaz (nije pljosnata na malom rastojanju od stakla kao kod autobusa). Stepenište koje usporava pristup i da ne pominjem. CAF pravi haos kod Beteksa i doma zdravlja u Požeškoj a Katica u sinhronu pogotovo, pa je tu i kapacitet autobusa prenategnut. Naravno to je za putnike odlična vest uzevši u obzir da je taj model tramvaja prostran i za tramvaj kamoli za autobus. Drugim rečima Tatra se dijametralno razlikuje od preopterećenog Higera na 53.

Na 7 duže zadržavanje ne predstavlja problem za okolni saobraćaj već budući da obara srednju brzinu i komfor a podiže potreban broj vozila ograničen kapacitetom elektromreže (praktično "skida" vozila sa slabijih linija) negativno utiče na eksploataciju.
 
Али овде има стварно толико драгоцених постова! Овај рецимо треба урамити.

Ћингдао: 10.071.722 становника
Нанчанг: 6,255,007
Чангша: 10.420.600
Урумћи: 4,054,000

Извор... Википедија :)

"Градови величине Београда", јбт. Прилагођавање стварности. Омиљени спорт андерграунд-фанатика (метро-муџахединаца).
Ne znam da li čitamo istu Vikipediju, ali ovde stoji da Ćingdao ima 1.700.000 stanovnika, Nančang 2.000.000, Čangša 2.200.000, a Urumći 1.600.000. Podaci su na osnovu procene iz 2009. godine.
Da ste bili juče u katici koja je u popodnevnom vršnom času kupila putnike na stanici Vukov spomenik ka Ustaničkoj videli bi da je realna cifra putnika katice 200.
Možda KT4 može primiti 200 putnika pucajući po šavovima kao u BG, ali to je i dalje 4-5 puta manji kapacitet od bilo koje metro kompozicije. Evo kapaciteta Katice i Alstoma gledajući iz perspektive putnika, ne čini mi se da je uporedivo:
236_KT4_160517_1643.jpg
3-alstom-metropolis-1.jpg
 
Ne znam da li čitamo istu Vikipediju, ali ovde stoji da Ćingdao ima 1.700.000 stanovnika, Nančang 2.000.000, Čangša 2.200.000, a Urumći 1.600.000. Podaci su na osnovu procene iz 2009. godine.
Имаш овде свежије податке:
人口(2022)
尺寸
面积
• 陸地11,293 平方公里(4,360 平方英里)
• 水域12,240 平方公里(4,730 平方英里)
• 市區5,226 平方公里(2,018 平方英里)
建成区(2020)758.2 平方公里(292.7 平方英里)
• 长度171 千米(106 英里)
• 宽度134 千米(83 英里)
最高海拔1,132.7 公尺(3,716.2 英尺)
最低海拔0 公尺(0 英尺)
地级市1,034.21萬人
市区(2020[參⁠ 3]601萬人

https://zh.wikipedia.org/wiki/青岛市
 
^^^Domaći gumenjak. Evo sad će predsednik sa alstomovim znakom u ruci, samo što nije. 🥹
 
Ako bude doslo uskoro do promene vlasti, kako lokalne, tako i drzavne, obustaviti projekat izgradnje preskupog metroa pri ovolikoj zaduzenosti i preorjentisati se na jacanje i prosirivanje BG-voza. Metro ce em biti krvavo skup, em ce se graditi celu vecnost. Niskopodni BG-voz sa kratkim intervalima polazaka i prosirenim trasama, bi za mnogo krace vreme i manje novca, doneo rezutat.
 
Skroz razumna ideja, samo što ni BG voz sistem i infrastruktura nisu bez svojih mana. Jer čak i kad bismo imali neograničeno para, opet ćemo imati problem sa nepristupačnošću stanice Karađorđev park (stajališta, kako god ko voli...), niski peroni ispod Vuka, odložena reparacija eskalatora i ostale nagomilane gluposti.

Ali da, slažem se sa suštinom - Beograd najverovatnije metro nikada neće dobiti, a dobar površinski prevoz + dalji razvoj BG voza i vraćanje na geografsku pokrivenost nekadašnjeg BEO voza, bi mogli da ublaže i reše taj problem.

Beovoz_Linija.png
 
Skroz razumna ideja, samo što ni BG voz sistem i infrastruktura nisu bez svojih mana. Jer čak i kad bismo imali neograničeno para, opet ćemo imati problem sa nepristupačnošću stanice Karađorđev park (stajališta, kako god ko voli...), niski peroni ispod Vuka, odložena reparacija eskalatora i ostale nagomilane gluposti.
To što će ti problemi ostati, ne znači da ih ni ovi novi neće rešavati. Neke stvari će morati da se nužno rešavaju, ne mislim pritom samo na BG: voz, jer su nas sa dosta stvari ukanalili ovi aktuelni Od svega nepotrebnog odustati, popraviti šta se može popraviti i krenuti polako na vraćanje u neku normalu, koliko je to moguće. I samo bez onoga da ti novi nisu normalni, kako nemaju predstavu koliko bi to nešto što hoće da rade koštalo i sl. , jer tako nećemo ništa postići, barem ne konstruktivno.​
 
Ako bude doslo uskoro do promene vlasti, kako lokalne, tako i drzavne, obustaviti projekat izgradnje preskupog metroa pri ovolikoj zaduzenosti i preorjentisati se na jacanje i prosirivanje BG-voza. Metro ce em biti krvavo skup, em ce se graditi celu vecnost. Niskopodni BG-voz sa kratkim intervalima polazaka i prosirenim trasama, bi za mnogo krace vreme i manje novca, doneo rezutat.
Ako naše saobraćajne probleme mogu rešiti poboljšani tramvaj i BG Voz, onda mi ni sada nikakvih problema uopšte nemamo.

Danas sam od Bogoslovije do Sajma 12-com putovao 50 minuta, od čega je skoro pola sata prošlo u kilavljenju zakrčenom Resavskom od Tašmajdana do Manježa. Prvo su neka kola hitne pomoći blokirala tramvajske šine ispred nas desetak minuta, a onda smo još 15-20 minuta stajali i mileli u koloni sve do Nemanjine. Mislim da je tramvaj sveukupno tokom cele te vožnje više stajao van stajališta nego što se kretao. Ponosan sam što nisam platio to iživljavanje od "usluge gradskog prevoza", niti ću ga plaćati ubuduće dok ne dobijem uslugu dostojnu milionskog grada u 21. veku. Oni meni trebaju platiti što su mi potrošili 50 minuta života i ko zna koliko živaca, umalo nisam zakasnio na posao koji mi počinje u 14 časova, a u tramvaj sam ušao u 12:55. Nije bio ni špic.

Pola foruma govori "metro ne treba Beogradu", "bolje poboljšati BG Voz nego graditi metro", "može i tramvaj umesto metroa", evo kako može. Da su naprdni oberlažovi ispunili svoje predizborno obećanje da ćemo se već 2021. voziti prvom fazom M1, ja bih danas od Pančevačkog Mosta do Sajma stigao za manje od 10 minuta, bez sardinizacije i gubljenja živaca, a uredno bih platio i kartu, tada bih znao šta uopšte plaćam. Što se tiče drugih kreativnih rešenja poput BG Voza, da, mogao sam da okušam sreću i sa njim, batajnička linija vozi na sat vremena u polovini slučajeva kad je ne otkažu zbog tehničkih smetnji, šanse su mi 50-50, mogao sam njime od Pančevca do Prokopa, i onda presedanje na 36-cu do Galerije, ona toliko ide često da busevi sustižu jedan drugog.

BG Voz može biti zamena za metro jedino ako je njime moguće pokriti Trg Republike, Karaburmu, Mirijevo, Banjicu, istočni Beograd, Čukaricu, Bežaniju, stari deo Zemuna, i ako može ići bez kašnjenja na svakih 5-10 minuta. Mislim da je čak i izgradnja metroa od strane naprdnjačkog kartela manje neverovatna od takvog naučnofantastičnog unapređenja i proširenja BG Voza.
 
Poslednja izmena:
@Užice, neoboriva je činjenica da je u gradu koji ima više od milion stanovnika potreban metro.

BGvoz je odličan, širom sveta oproban sistem i treba ga poboljšati novim garniturama, jačim taktom, boljom vidljivošću i intermodalnošću ali on nikada neće moći da pokrije neke delove grada i za njih je potreban metro.

Gledao sam danas video This tiny French city has better metro than yours a posle sam i sam malo istražio. Govori se o metrou u francuskom gradu Renu i vidim da ima jako puno sličnosti sa onim koji se planira kod nas - prosto je to ista škola projektovanja. Kratke automatske kompozicije / visok takt / tipske stanice / potpuno pod zemljom i za koji kažu da je bio low cost (100 mil €/km!) a prevozi ogroman broj ljudi.

Ako se izgradi taj metro, nema sumnje da će biti savremen i odličan sistem svetskog nivoa ali kao i njegov stariji brat BGvoz s osrednje kvalitetnim trasama.
 
Од издајничког уништавања беовоза од стране дс-а до данас слушам како је његова полуреинкарнација Бг:Воз спас за град. Но, у међувремену издајничко укидање старог чвора од стране снс-а нам је запечатило судбину јер сада је цио систем у најкритичнијем делу прокоп-батајница у овом облику и капацитету недовољан за развој градске железнице паралелно са регионалним и међуградским саобраћајем.

И тако, да бисмо се макар вратили у 98-у сада нам треба пар милијарди евра.
 
Pravno pitanje: Pošto je metro proglašen projektom od nacionalnog značaja: Ukoliko u decembru bude promenjena gradska vlast (a bože zdravlja, postoje dobre šanse), kolika je mogućnost da nova garnitura stopira metro?
 
Pravno pitanje: Pošto je metro proglašen projektom od nacionalnog značaja: Ukoliko u decembru bude promenjena gradska vlast (a bože zdravlja, postoje dobre šanse), kolika je mogućnost da nova garnitura stopira metro?
Obećanje opozicije je da neće graditi metro po ovom planu već EGIS-ovom planu iz 2012 godine. Prva linija Zemun-Ustanička sa ukrštanjem 1 i 2 linije na trgu Republike. Metro pored Brankovog mosta kako bi povezao Hajat i Varoš Kapiju (Brankovu). Trasa duž Bulevara.

Druga linija sa Petlovog brda do Sajma pa do Prokopa-Klinički centar- Slavija-London-Trg Republike i posle duž bulevara Despota Stefana dalje. Takođe krak druge linije od opštine NBG preko ŽS NBG do Jurija Gagarina i bloka 45.

Jedina mana ovog plana je što metroom nije pokriven jugoistočni deo Beograda za koji mora da se predvidi linija 3 ili recimo krak linije 1 ili 2 koji bi recimo od Vuka ili Slavije pokrivao taj deo grada.

Nebo i zemlja u pogledu trase u odnosu na trenutni plan.


metromapabb.gif
 
Poslednja izmena:
Vrh