Jel on to na 3:15 reče da "već uveliko imamo radove na pripremi lokacija gde će biti ulazna okna za stanice" ???! Dal je to neka naprdna stelt tehnologija , pošto te "radove" niko živ ne vidi ? Što se tiče ovih bušilica, najobičnija sondaža terena koju u nedogled razvlače i kilave već skoro 2 godine, i nije to ništa novo: ima na forumu crno-belih slika sa kraja sedamdesetih kada su obavljali ista ovakva merenja za metro, i ne uradiše ništa zato što je na vlast zaseo konzilijum ludaka koji su hteli tramvaj umesto metroa za 2 miliona ljudi. Danas uživamo u rezultatima njihove pameti, i vozimo se u gorim uslovima nego Indijci pre pola veka, pre nego što su masovno počeli da grade metro sisteme širom potkontinenta.
Nadam se da razumete da se oni uopšte ne obraćaju beogradskoj (užoj i široj) publici, koja svojim očima može da se uveri u “uspehe” i ”napredak” izgradnje metroa, već ljudima po unutrašnjosti koji retko ili nikad dolaze u Beograd i za koje je Beograd neki mitski Diznilend u kome samo što maglev ne ide ispod zemlje i koji veruju u Pink relanost (jedino me kopka kako im nikad ne padne na pamet “kako to da se nikad nama ne zalomi ta zlatna realnost”). Oni će im doneti prednost na budućim izborima, a ne ljudi između Save, Dunava i obilaznice.
Najveća greška tog konzilijuma sa kraja 70-ih što su tramvaje i metro gledali kao zamenu jedno za drugo, umesto kao nadopunu. Tramvaji ortogonalno na liniju metroa dovoze ljude koji dalje nastavljaju metroom ili iz metroa prelaze na tramvaj da pređu “last mile”. Viđao sam i linije tramvaja koje na nekim mestima idu paralelno sa S-Bahnom po Berlinu ili direktno iznad linije metroa u Roterdamu i jos ponegde. U toj postavci metro može da ima stanicu tek na svakih 4-5 stanica tramvaja tako da je drastično brži, pa se opet po izlasku iz metroa uzme tramvaj za prevaljivanje poslednjeg dela puta ili se prosto prošeta.
Ono što kod nas nikako neće valjati je to što su zbog razvaljenog sistema prevoza - ljudi prosto postali netolerantni i ne žele da presedaju, jer je to skopčano sa nepredvidivo dugim čekanjima.
Ne postoji grad na svetu čiji bi prevoz mogao da zadovolji takav zahtev - da se maltene od svugde do svugde stigne direktnom linijom. To može da pokuša da se reši samo suludim brojem autobusnih linija, ali to na kraju može samo ugušiti sav saobraćaj. Dok ljudi presedanje percipiraju kao nešto neprihvatljivo (a prosto naučeni su iskustvom), nikakva, pa ni najbolje planirana metro linija im neće biti po volji I počeće brzo da gunđaju da je linija promašaj jer eto ne staje kod njihovog posla, stana i omiljene bakalnice.
Kakav god skarabudž od metroa rade (mada srećom ni ne rade) opet se radi ista greška - pričamo da radimo metro i kao počinjemo to da gradimo - nema više potrebe za ulaganjem u tramvaje (i ostale oblike prevoza). Dok ga izgrade, pa još ako ga izgrade nakaradnog sve drugo će potpuno propasti i opet prevoz neće funkcionisati.
Normalno rešenje bi bilo da se konsenzusom pozicije i opozicije na predlog saobraćajnih stručnjaka usvoji strateški dokument razvoja prevoza sa težištem na svim šinskim sistemima, i da se tačno odrede prioriteti za svaki sektor (metro, tramvaje, gradsku železnicu), pa i trolejbuse i autobuse, kako bi se tokom pet godina videli prvi rezultati.
Ali takav konsenzus je na ovom pubertetskom stadijumu razvoja političkog sistema skoro nemoguća misija.
A bilo bi lepo da recimo postoji klauzula koja kaže da ti strateški planovi razvoja moraju da se usvoje za kritične sektore i da moraju biti iznova usvojeni svakih 5 godina. Da moraju biti usvojeni sa, recimo, 80% glasova u skupštini grada, i da neusvajanje tih planova u zadatom roku automatski znači raspuštanje skupštine, kao što i neusvajanje budžeta znači pad vlade. Jer valjda je upravo uloga gradske skupštine da strateški usmerava razvoj grada,
Ovo sada (i već dugo) ne liči ni na šta, priča se malo o metro linijama ovakvim i onakvim, LRT, gradskoj železnici, pa železnici do aerodroma i nepostojećg stadiona, povratku tramvaja u centar,, a svako ko dođe zavrti rulet iznova.
Pa recimo neki plan bi bio krenuti od bolnih tačaka - na primer od ispravljačkih stanica kako bi sadašnji sistem mogao prihvatiti dovoljan broj vozila, pa sa nabavkom tramvaja (definisati godišnji tempo pristizanja, a ne da svi stignu manje više u par meseci i onda svi “istrčavaju” kilometre i idu na servis skoro odjednom). A uporedo raditi metro liniju najvećom brzinom koja je finansijski moguća (kreditii, budžet, obveznice…). Koliko novaca se ulaže u kojekakve budalaštine i površno “šminkanje” sigurno bi se dala napraviti finansijska konstrukcija koja polako vodi ka nekom uređenijem sistemu. Paralelno s tim uložiti ogromne napore da se napravi realan vozni red koji može i da se održava kako bi se ljudima omogućilo (a i da se nauče) da presedanjem mogu i brže da stignu od A do B. I naravno naći način (novi mladi zaposleni uz pristojne plate) da zaposleni na održavanju ta vozila osećaju kao nešto što je njihova odgovornost, i ogledalo njihovog rada i uspeha, a ne kao da krpaju kontejnere .