Šta je novo?

Metro

Јеше и Срби имали исти план у исто време. Јеше направиле, Срби кукали на Беобилду да оће трећу шину уместо пантографа :LOL:

"...Србин победиииоооо"
 
Da li će se šinski sistem napajati preko pantografa ili treće šine je potpuno nebitno. Jedino što je bitno je da se nigde ne ukršta sa ostatkom saobraćaja(pa ni na raskrsnicama), da ne nervira putnike time što se zaustavlja svakih 20 sekundi pred semaforima i okružen morem automobila, da vozi bez kašnjenja u taktu od <10 minuta i da ima dovoljan kapacitet da se ljudi u njemu ne osećaju kao sardine. To sa tramvajem/LRT-om naprosto nije fizički izvodljivo, dakle teški metro ostaje jedino rešenje.
 
Da li će se šinski sistem napajati preko pantografa ili treće šine je potpuno nebitno. Jedino što je bitno je da se nigde ne ukršta sa ostatkom saobraćaja(pa ni na raskrsnicama), da ne nervira putnike time što se zaustavlja svakih 20 sekundi pred semaforima i okružen morem automobila, da vozi bez kašnjenja u taktu od <10 minuta i da ima dovoljan kapacitet da se ljudi u njemu ne osećaju kao sardine. To sa tramvajem/LRT-om naprosto nije fizički izvodljivo, dakle teški metro ostaje jedino rešenje.
Sa LRTom je ovo sve apsolutno izvodljivo. Ne širi dezinformacije.

Edit: Beč U6.
 
Битно је због димензија цеви и типа возила. Денивелисања су изводива са трамвајем и ЛРТ и могу добро да функционишу.
Koliki je procenat denivelacije danas aktivne beogradske tramvajske mreže? Ima li celih 40% ? A ni ta denivelacija nije naročito efikasna, jer i na NBG tramvaje koče semafori na svakoj raskrsnici. Potpuno denivelisani tramvaj ili LRT može postojati samo u gradovima koji takve sisteme grade od nule. Kako ćeš danas denivelisati tramvaj u Ruzveltovoj, Džordža Vašingtona, Cara Dušana, Beogradskoj, na pruzi koja je nasleđena iz 19. i prvih godina 20. veka kada osim zaprežnih kola i fijakera ništa drugo ulicama i nije saobraćalo? Da ne govorimo o tramvaju između Autokomande i Karađorđevog Parka koji bukvalno seče na pola Bulevar Oslobođenja.

Čak i kada je sistem 100% denivelisan, LRT kompozicije obično imaju kapacitet ekvivalentan 2x CAF Urbos, nekih 300 putnika maksimalno, a teški metro može ići i do 1000 putnika. A ubrzanje je poprilično veće, jer tramvajske kompozicije LRT imaju slabije motore. Razlika u klasi između teškog metroa i LRT-a je otprilike ista kao između trenutno najmodernije linije SV Beograd Centar-Novi Sad i uskotračnih železnica kakve su u bivšoj državi vozile do pre pola veka, počevši od brzine putovanja, pa do učestalosti, kapaciteta i sveukupne pouzdanosti usluge.
 
Све се то да решити. Није неопходно денивелисати цео систем да би био ефикаснији. На НБГ треба денивелисати пар битнијих раскрсница, Омладинских бригада, Гандијеву и на обе раскрснице са Антифашистичке борбе, на неким местима пребацити оба колосека на исту страну, у Милентија Поповића нпр. и додати трамбај у Николе Тесле са десне стране до парка, да буде експрес до Земуна.
Рузвелтова је споредан правац, а Цара Душана-Џорџа Вашингтона-27. марта је од локалног значаја, није императив на брзини. Ту у старом делу треба укопати чворишта која праве застоје, Немањину од Савског трга преко Славије скроз до Ветеринарског факултета у плитки ископ на једну страну, Београдску па до Таша и Вука на другу страну, а Ресавску укинути. Продужити пругу од Ташмајдана до Теразија и Трга републике са денивелисањем раскрснице код скупштине, и од Славије да иде прво плитко укопано до Кнеза Милоша трамвај, да изађе на површину код старог двора и ка Теразијама до Трга републике.
Тако се добијају брзе директне везе Вождовца и Бањице са центром, као и Звездаре.
И још пар интервенција које би ја додао, прво да са новог старог трамвајског моста травај на естакади преко саобраћајница и парка продужи право горе до Теразијске терасе и Теразија, и да од Трга републике иде пруга дуж целог булевара Деспота Стефана скроз до Вишњице.
На све то додати и нови мост преко Дунава у продужетку Тадеуша Кошћушка па право за Котеж и Борчу по ободу тих насеља.

То би све било јефтиније и корисније од метроа какав је планиран.
 
Sve ovo bi bilo solidno rešenje za gradove veličine Novog Sada, ali ja se i dalje pitam zašto nijedna evropska prestonica koja je po veličini uporediva sa Beogradom nije izabrala unapređeni tramvaj/LRT umesto metroa?

Ajde da pretpostavimo da naprdnjaci imaju namere da posle ovog sporazuma potpišu i izgradnju prve faze M1, krtica se sastavi i tamo negde 2025. konačno počne sa bušenjem od Makiša do Karaburme; iskopavanje stanica metroa i podzemni rad krtice neće dodatno ometati postojeće vidove saobraćaja na površini. To će sve ionako raditi Kinezi. A možeš li zamisliti u kakav pakao bi se gradske ulice pretvorile ako bi naprdnjaci prihvatili tvoju ideju i krenuli sa radovima na denivelaciji postojećih tramvajskih linija? Oni su nesposobni da za 5 i po godina završe najobičniju rekonstrukciju 2 kilometra bulevara, a ne daj bože da se njihovim firmama povere radovi na modernizaciji većeg dela tramvajske pruge. Koliko bi se tek to odužilo, i na šta bi grad ličio za vreme trajanja radova? Sva današnja zagušenja, pa na kub. Koliko im je godina trebalo da denivelišu tramvaj u Karađorđevoj i Vojvode Stepe? Koliko već godina mrcvare tu nesrećnu trojku? Nekad se u životu mora izabrati i manje zlo.
 
Poslednja izmena:
Унапређени трамвај је бољи избор за град попут Београда пошто Београд има нехомогену густину насељености. Новом Саду треба стандардни трамвај, мало бољи од оног што има Београд (мање скретања са главних праваца кретања). Са унапређеним трамвајем имамо могућност флекисбилнојег гранања мреже и бржег пуштања у рад. Унапређени трамвај би могао да дође и до Борче и до Калуђерице, док метро какав год никада неће прећи Дунав и даље од Устаничке.
 
Берлину ништа не фали, може вала и Београду да буде мера.
Немам ништа против класичног метроа, али да су линије крштене и да заиста скраћује време потовања и да брате буде скројено према нама, да може да се одржава у животу и да буде мање више само одржив а не да мора да се сипа у њега као у ждрело змаја који све прогорева. Или да карта кошта 1500 динара вожња.
 
Унапређени трамвај је бољи избор за град попут Београда пошто Београд има нехомогену густину насељености.
Gustina naseljenosti Beograda prema zadnjem popisu iznosi 3327,5 stanovnika/km2. Uporedimo to sa nekim prestonicama koje metro imaju odavno.

Sofija 2601,7 st./km2
Rim 2105,53 st./km2
Budimpešta 3241,48 st./km2
Prag 2581,67 st./km2
Helsinki 3323,69 st./km2
Varšava 3316,68 st./km2
Oslo 1333 st./km2

Svi ove metropole su po kilometru kvadratnom ređe naseljene od BG. Naravno, nominalna gustina naseljenosti ne znači ništa ako je koncentrisana na jako maloj površini. Ali većina ovih gradova je relativno kompaktna, nemaju preterano raširena predgrađa, niti po svojim rubovima imaju ogromna naselja kojima je neophodan što brži i kapacitetniji prevoz do centra. Banovo Brdo, Žarkovo, Karaburma, Mirijevo su sve naselja od skoro 100.000 stanovnika koja osim raspalih buseva i tramvaja(samo Banovo Brdo) nemaju vezu sa centrom grada. Da ne pričamo o Zemunu koji je bivši zasebni grad srastao sa Beogradom kao Jokohama sa Tokijom. I da unapređeni tramvaj može biti efikasan koliko i metro, kako takvim sistemom povezati jedno Mirijevo koje je toliko brdovito da panoramski pomalo liči na Novu Varoš? Ili Žarkovo i južnija čukarička naselja gde je sav potencijalno pogodan prostor za tramvaj već zauzela Ibarska Magistrala?
Унапређени трамвај би могао да дође и до Борче и до Калуђерице, док метро какав год никада неће прећи Дунав и даље од Устаничке.
Tramvaj može i sada da se proširi do Borče, ali je za to potrebno izgraditi novi most na Dunavu i usput porušiti pola objekata duž Zrenjaninskog Puta da bi tramvajska linija imala "f" od funkcionalnosti sa izdvojenom bašticom. Ako bi se šine postavile na kolovoz kao u 27. Marta, to bi samo dolilo ulje na vatru kada su u pitanju već nesnosne gužve na tom pravcu.
Interesantno je da nijedan plan za metro u zadnjih 70 godina nije planirao da taj sistem poveže Kotež i Borču. Jovinova studija iz 1976. je predviđala samo liniju RM preko Krnjače, Ovče i Pančeva do Zrenjanina,a Janjićeva studija iz 1968. nije ni predviđala bilo kakav prelazak Dunava.
 
Poslednja izmena:
Gustina naseljenosti Beograda prema zadnjem popisu iznosi 3327,5 stanovnika/km2. Uporedimo to sa nekim prestonicama koje metro imaju odavno.

Sofija 2601,7 st./km2
Rim 2105,53 st./km2
Budimpešta 3241,48 st./km2
Prag 2581,67 st./km2
Helsinki 3323,69 st./km2
Varšava 3316,68 st./km2
Oslo 1333 st./km2

Svi ove metropole su po kilometru kvadratnom ređe naseljene od BG. Naravno, nominalna gustina naseljenosti ne znači ništa ako je koncentrisana na jako maloj površini. Ali većina ovih gradova je relativno kompaktna, nemaju ogromna predgrađa, niti po svojim rubovima imaju ogromna naselja kojima je neophodan što brži i kapacitetniji prevoz do centra. Banovo Brdo, Žarkovo, Karaburma, Mirijevo su sve naselja od skoro 100.000 stanovnika koja osim raspalih buseva i tramvaja(samo Banovo Brdo) nemaju vezu sa centrom grada. Da ne pričamo o Zemunu koji je velegrad srastao sa Beogradom kao Jokohama sa Tokijom. I da unapređeni tramvaj može biti efikasan koliko i metro, kako takvim sistemom povezati jedno Mirijevo koje je toliko brdovito da panoramski pomalo liči na Novu Varoš? Ili Žarkovo i južnija čukarička naselja gde je sav potencijalno pogodan prostor za tramvaj već zauzela Ibarska Magistrala?

Tramvaj može i sada da se proširi do Borče, ali je za to potrebno izgraditi novi most na Dunavu i usput porušiti pola objekata duž Zrenjaninskog Puta da bi tramvajska linija imala "f" od funkcionalnosti sa izdvojenom bašticom. Ako bi se šine postavile na kolovoz kao u 27. Marta, to bi samo dolilo ulje na vatru kada su u pitanju već nesnosne gužve na tom pravcu.
Interesantno je da nijedan plan za metro u zadnjih 70 godina nije planirao da taj sistem poveže Kotež i Borču. Jovinova studija iz 1976. je predviđala samo liniju RM preko Krnjače, Ovče i Pančeva do Zrenjanina,a Janjićeva studija iz 1968. nije ni predviđala bilo kakav prelazak Dunava.
Београд има некомпактно урбано ткиво проткано са доста широких зелених појаса и са доста зракастим гранањем.
Ево нпр. да ли је на НБГ битније покрити централни део ка Земуну, део ка блоковима и нову БАС, или ићи право на Бежанијску косу?
Да ли је на Звездари прече покрити булевар, Димитрија Туцовића или Учитељско насеље?
На Вождовцу да ли треба да иде ка Бањици или ка Јерковићу?

Жарково, Карабурма и Миријево треба да добију трамваје. За то су били остављени коридори. Али Гангула мрзи зелене појасе.
Миријево има широки булевар, треба само провући прво трамвај кроз Деспота Стефана и Вишњичком до Роспи ћуприје па онда узбрдо булеваром до Миријевског венца и ту окретницу након раскрснице са Витезова Карађорђеве звезде.

До Борче трамвај треба да иде новим булеваром, ободом насеља до окретница па ту да направи круг кроз насеље, а не Зрењанинским путем пошто је он попут магистрале. И тај трамвај би водио људе из Борче и Котежа право у центар, на крај Кнез Михаилове, без кружења кроз Деспота Стефана.
Планери тад као и сад гледају преко Дунава, као и иза Устаничке и Трошарине као на некакву дивљину, сеоска насеља. А инвеститори само трпају зграде.
 
Београд има некомпактно урбано ткиво проткано са доста широких зелених појаса и са доста зракастим гранањем.
Slične zelene pojaseve imaju i Sofija i Rim, pa se nisu odlučili za modernizaciju tramvaja ili LRT. Sofija pritom ima i manje stanovnika i pogotovo manju urbanu zonu od Beograda.
Ево нпр. да ли је на НБГ битније покрити централни део ка Земуну, део ка блоковима и нову БАС, или ићи право на Бежанијску косу?
Poželjno bi bilo pokriti sve to, ali mislim da bi blagi prioritet ipak trebalo dati Zemunu, koji osim 706-ce koja iz Batajnice već dolazi pretrpana i 83-ke koja ne pokriva železničku stanicu i dobar deo Novog Grada ima samo solo buseve do centra. Novi BAS i savski blokovi već sada imaju tramvaj koji je barem na tom potezu koliko-toliko denivelisan.
Да ли је на Звездари прече покрити булевар, Димитрија Туцовића или Учитељско насеље?
Slažem se da bi za nijansu bilo bolje rešenje da M1 prati bulevar, ali i Neimar, Čubura, Pašino Brdo su vrlo gusto naseljeni, a prevoz im je sada mnogo gori, jer tramvaj nemaju, a 26-ca je solo i zbog investitorskog urbanizma teško da će i u budućnosti moći ponovo da postane zglob. Za Dimitrija Tucovića će biti optimum ako se 40-ca potpuno prebaci na zglobne trole. Učiteljsko Naselje treba ponovo da dobije trolu 21 do Studentskog Parka.
На Вождовцу да ли треба да иде ка Бањици или ка Јерковићу?
Linija M3 treba da svojom trasom pokrije i Braću Jerković i Banjicu 2, nadam se da ćemo je jednog dana doživeti.
Жарково, Карабурма и Миријево треба да добију трамваје. За то су били остављени коридори. Али Гангула мрзи зелене појасе.
Kuda bi tačno ti koridori išli? Ova naselja su geomorfološki sve samo ne pogodna za tramvaj. Mirijevski Bulevar uprkos svom nazivu nije baš preširok, a i teren između kolovoza i okolnih zgrada je prilično nagnut. Bolje da taj kraj pokrije metro kako je planirano, jer nema mesta za tramvajsku bašticu.
До Борче трамвај треба да иде новим булеваром, ободом насеља до окретница па ту да направи круг кроз насеље, а не Зрењанинским путем пошто је он попут магистрале. И тај трамвај би водио људе из Борче и Котежа право у центар, на крај Кнез Михаилове, без кружења кроз Деспота Стефана.
Ovo može da se realizuje i paralelno sa metroom koji ne pokriva severni Beograd . Hipotetički, ako bi se gradila linija metroa do Borče, gde bi joj bile stanice? Borča, Kotež, Krnjača, opet bi morala da pređe Dunav, a koja bi joj bila druga terminalna stanica?
 
Кад крене овакав метро какав је смишљен да се ради, сви други планови, од трамваја преко друмских мостова падају у воду.
 
Koliko im je godina trebalo da denivelišu tramvaj u Karađorđevoj i Vojvode Stepe?

Zato sada Vitanovačka-Bulevar Despota Stefana 20 minuta i to čak pri ovim katastrofalnim i diskriminatornim uslovima pod kojima tramvaj saobraća.
Kada bi poboljšali uslove odgovorno tvrdim da bi vreme vožnje palo na 12-13 minuta što bi bilo korisnije od celog ovog kvazi metroa. (uzmite kartu pa pogledajte relaciju.)

Žele da grade novi sistem, ali zato ovaj postojeći zapostavljaju, ne ide to tako.
Tramvaji u Beogradu imaju opasan potencijal pa čak i da evoulviraju u neki LRT, to može biti jasno samo ljudima koji ga koriste često ili barem se vode zdravim razumom.

Teški metro će doživeti fijasko onog momenta kada budu nailazili na problematična tla, Rimske iskopine, urušavanja zgrada iznas itd.. To su ozbiljne peripetije i tu će u prvim godinama izgradnje prvo Gradski budžet doživeti težak bankrot, pa će se onda Republički budžet žestoko opteretiti i odosmo u pm.
I to sve zbog metroa koji uopšte ni ne zadovoljava potrebe stanovništa već samo izdvojenu interesnu grupaciju ljudi.
 
Кад крене овакав метро какав је смишљен да се ради, сви други планови, од трамваја преко друмских мостова падају у воду.
Kada je početkom 1890-tih građena prva tramvajska linija u Beogradu, verovatno su mnogi takođe mislili da će taj za to vreme revolucionarni projekat paralisati razvoj svega ostalog u gradu. Pa vidimo da ipak nije bilo tako.
Zato sada Vitanovačka-Bulevar Despota Stefana 20 minuta i to čak pri ovim katastrofalnim i diskriminatornim uslovima pod kojima tramvaj saobraća.
To samo ako imaš ludu sreću da uhvatiš desetku, koju sam ja do sada gotovo uvek čekao od 20 minuta naduže, iako bi po zvaničnom redu vožnje morala ići mnogo češće.
Tramvaji u Beogradu imaju opasan potencijal pa čak i da evoulviraju u neki LRT, to može biti jasno samo ljudima koji ga koriste često ili barem se vode zdravim razumom.
Beograd već ima neki parcijalni LRT, od Bloka 45 do Starog Savskog Mosta, trojka je 80% bila LRT dok je štetočine nisu sahranile svojom kleptostrukcijom kojoj se još uvek ne vidi kraj, 12-ca od Požeške do Manježa. Ali džaba, kada takt tramvaja i dalje ubijaju raskrsnice i čitava Resavska i Ruzveltova ulica.
Teški metro će doživeti fijasko onog momenta kada budu nailazili na problematična tla, Rimske iskopine, urušavanja zgrada iznas itd.. To su ozbiljne peripetije i tu će u prvim godinama izgradnje prvo Gradski budžet doživeti težak bankrot, pa će se onda Republički budžet žestoko opteretiti i odosmo u pm.
I to sve zbog metroa koji uopšte ni ne zadovoljava potrebe stanovništa već samo izdvojenu interesnu grupaciju ljudi.
Svih tih problema sa arheološkim nasleđem je bilo i kada se kopao Sofijski Metro, o atinskom i rimskom da ne pričamo. Pa se rešilo, i danas možemo samo da zavidimo tim gradovima. I najgori metro na svetu će više zadovoljiti potrebe beogradskog stanovništva od bilo čega što od prevoza imamo danas.
 
Al vidiš to je i jeste poenta cele ove višemesečne, ma i stogodišnje priče. Ne sme metro da bude loš, i neadekvatan potrebama grada. Pogotovu sada, u ovo ludo vreme, to je izuzetno ozbiljan projekat, i ne sme se sa njim igrati, pa kako bude na kraju. Jedno je kad gradovi malo precene svrsishodnost četvrte, pete, šeste linije itd. Ali, kad je prva predviđena linija, realno sagledano, težak promašaj, o kojem to tolikom poboljšanju javnog prevoza za ovaj grad ti pričaš? Ljudi iznose realne predloge za daleko šire područje grada, a uz mogućno mnogo manje novca, a ti uporno bolje metro, pa nema veze kakav. Taj stav iskreno ne mogu da shvatim. Nije to igračka. I zašto da nas takvim promašajem od projekta, pa bukvalno zakopaju? Za neku promašenu tramvajsku liniju ćemo lako, al ovo je metro. Glavna poenta svega je učinak na što širem području grada, a ovde će to zasigurno izostati po trenutnim planovima, i da, apsolutno sa tramvajem možemo dobiti mnogo više za isti novac, a možda čak i jeftinije. No, ajde pravo na mišljenje i stav stoji naravno, al uporno braniš nešto bez neke posebne potpore. Primeri iz drugih gradova nisu uvek merodavni. Svaki je slučaj za sebe, i opet, nisu krenuli tako bahato da im već prva linija, po predikcijama i onih koji treba da je rade, bude u nivou prosečne beogradske autobske linije, a po broju prevezenih putnika.
 
I najgori metro na svetu će više zadovoljiti potrebe beogradskog stanovništva od bilo čega što od prevoza imamo danas.
Па управо неће, јер ће, по отварању "најгорег метроа на свету", основно средство "задовољавања потреба београдског становништва" остати - аутобус. И наравно, аутомобил. А та оба ће дотад функционисати лошије :)

Видиш какве су то таутологије, какви апсурди, кад се ради лош пројекат, чудо једно.
 
Vazda sam mislio da sam baksuz, ali kosmičke sile su ovog puta udesile da je ovaj grozomorni plan za metro nacrtan tako da se, pazite sad, stanica na liniji 2 (Bežanijska kosa - Mirijevo) nalazi oko 800-900 od doma mi, stanica na liniji 3 (Bežanijska kosa - Banjica) oko 800m, jedna stanica za dve linije BG voza (Bataja-Ovča i Prokop-Naci stadion) na oko 650m, a druga, čija je izgradnja tek planirana, na oko 750m.

Tako da će meni u teoriji (ako poživim 150 godina koliko će otprilike nazadnjacima biti potrebno da ovo izgrade) biti OK, a ostali ćete da patite 😈
 
Vazda sam mislio da sam baksuz, ali kosmičke sile su ovog puta udesile da je ovaj grozomorni plan za metro nacrtan tako da se, pazite sad, stanica na liniji 2 (Bežanijska kosa - Mirijevo) nalazi oko 800-900 od doma mi, stanica na liniji 3 (Bežanijska kosa - Banjica) oko 800m, jedna stanica za dve linije BG voza (Bataja-Ovča i Prokop-Naci stadion) na oko 650m, a druga, čija je izgradnja tek planirana, na oko 750m.

Tako da će meni u teoriji (ako poživim 150 godina koliko će otprilike nazadnjacima biti potrebno da ovo izgrade) biti OK, a ostali ćete da patite 😈
Значи квадрат најмање 5000€ 💶
 
Па управо неће, јер ће, по отварању "најгорег метроа на свету", основно средство "задовољавања потреба београдског становништва" остати - аутобус.
Samo što ovo neće biti najgori metro na svetu, svakako ne gori od onog u Barseloni čijih 12 linija zajedno danas prevoze presmešnih 645.000 putnika dnevno. Šta bi tek rekao na njihovu prvu liniju koju su sagradili?
Glavna poenta svega je učinak na što širem području grada, a ovde će to zasigurno izostati po trenutnim planovima, i da, apsolutno sa tramvajem možemo dobiti mnogo više za isti novac, a možda čak i jeftinije. No, ajde pravo na mišljenje i stav stoji naravno, al uporno braniš nešto bez neke posebne potpore. Primeri iz drugih gradova nisu uvek merodavni. Svaki je slučaj za sebe, i opet, nisu krenuli tako bahato da im već prva linija, po predikcijama i onih koji treba da je rade, bude u nivou prosečne beogradske autobske linije, a po broju prevezenih putnika.
Imali smo decenije i decenije bez gradnje metroa da ih iskoristimo za stvaranje funkcionalnog tramvajskog podsistema, zašto to nismo uradili? A voleo bih znati kojom to matematikom 327.520 putnika koliko je po studiji iz 2016. svakog dana putovalo planiranim koridorom M1 može stati u bilo koju današnju beogradsku autobusku liniju, pa i 95, 16 i 23 u zbiru?
 
Ти прорачуни из 2016. су наштеловани. У реалности ни 10% становника месне заједнице Београд на води неће користити метро.
Прочитај критику Грађевинског факултета.
 
Биће најгори на свету. Постоје неки упоредиви катастрофални пројекти у земљама покојног СССР-а, али овај ће се по неким особинама ипак издвајати (типа да се сече са главном железничком пругом у земљи, али се не укршта). Без бриге, бићемо бр. 1!

Од тих 300 и кусур хиљада путника на коридору, неће сви ићи метроом, него једна десетина отприлике. То нам је признао и Станко Кантар на ТВ-у. Е, по томе се већ улази у конкуренцију за "први међу једнакима" (најгори међу најгорима).
 
Vrh