Sa LRTom je ovo sve apsolutno izvodljivo. Ne širi dezinformacije.Da li će se šinski sistem napajati preko pantografa ili treće šine je potpuno nebitno. Jedino što je bitno je da se nigde ne ukršta sa ostatkom saobraćaja(pa ni na raskrsnicama), da ne nervira putnike time što se zaustavlja svakih 20 sekundi pred semaforima i okružen morem automobila, da vozi bez kašnjenja u taktu od <10 minuta i da ima dovoljan kapacitet da se ljudi u njemu ne osećaju kao sardine. To sa tramvajem/LRT-om naprosto nije fizički izvodljivo, dakle teški metro ostaje jedino rešenje.
Koliki je procenat denivelacije danas aktivne beogradske tramvajske mreže? Ima li celih 40% ? A ni ta denivelacija nije naročito efikasna, jer i na NBG tramvaje koče semafori na svakoj raskrsnici. Potpuno denivelisani tramvaj ili LRT može postojati samo u gradovima koji takve sisteme grade od nule. Kako ćeš danas denivelisati tramvaj u Ruzveltovoj, Džordža Vašingtona, Cara Dušana, Beogradskoj, na pruzi koja je nasleđena iz 19. i prvih godina 20. veka kada osim zaprežnih kola i fijakera ništa drugo ulicama i nije saobraćalo? Da ne govorimo o tramvaju između Autokomande i Karađorđevog Parka koji bukvalno seče na pola Bulevar Oslobođenja.Битно је због димензија цеви и типа возила. Денивелисања су изводива са трамвајем и ЛРТ и могу добро да функционишу.
Gustina naseljenosti Beograda prema zadnjem popisu iznosi 3327,5 stanovnika/km2. Uporedimo to sa nekim prestonicama koje metro imaju odavno.Унапређени трамвај је бољи избор за град попут Београда пошто Београд има нехомогену густину насељености.
Tramvaj može i sada da se proširi do Borče, ali je za to potrebno izgraditi novi most na Dunavu i usput porušiti pola objekata duž Zrenjaninskog Puta da bi tramvajska linija imala "f" od funkcionalnosti sa izdvojenom bašticom. Ako bi se šine postavile na kolovoz kao u 27. Marta, to bi samo dolilo ulje na vatru kada su u pitanju već nesnosne gužve na tom pravcu.Унапређени трамвај би могао да дође и до Борче и до Калуђерице, док метро какав год никада неће прећи Дунав и даље од Устаничке.
Berlin ima metro(U-Bahn) još od davne 1902. godine.Берлину ништа не фали, може вала и Београду да буде мера.
.
Београд има некомпактно урбано ткиво проткано са доста широких зелених појаса и са доста зракастим гранањем.Gustina naseljenosti Beograda prema zadnjem popisu iznosi 3327,5 stanovnika/km2. Uporedimo to sa nekim prestonicama koje metro imaju odavno.
Sofija 2601,7 st./km2
Rim 2105,53 st./km2
Budimpešta 3241,48 st./km2
Prag 2581,67 st./km2
Helsinki 3323,69 st./km2
Varšava 3316,68 st./km2
Oslo 1333 st./km2
Svi ove metropole su po kilometru kvadratnom ređe naseljene od BG. Naravno, nominalna gustina naseljenosti ne znači ništa ako je koncentrisana na jako maloj površini. Ali većina ovih gradova je relativno kompaktna, nemaju ogromna predgrađa, niti po svojim rubovima imaju ogromna naselja kojima je neophodan što brži i kapacitetniji prevoz do centra. Banovo Brdo, Žarkovo, Karaburma, Mirijevo su sve naselja od skoro 100.000 stanovnika koja osim raspalih buseva i tramvaja(samo Banovo Brdo) nemaju vezu sa centrom grada. Da ne pričamo o Zemunu koji je velegrad srastao sa Beogradom kao Jokohama sa Tokijom. I da unapređeni tramvaj može biti efikasan koliko i metro, kako takvim sistemom povezati jedno Mirijevo koje je toliko brdovito da panoramski pomalo liči na Novu Varoš? Ili Žarkovo i južnija čukarička naselja gde je sav potencijalno pogodan prostor za tramvaj već zauzela Ibarska Magistrala?
Tramvaj može i sada da se proširi do Borče, ali je za to potrebno izgraditi novi most na Dunavu i usput porušiti pola objekata duž Zrenjaninskog Puta da bi tramvajska linija imala "f" od funkcionalnosti sa izdvojenom bašticom. Ako bi se šine postavile na kolovoz kao u 27. Marta, to bi samo dolilo ulje na vatru kada su u pitanju već nesnosne gužve na tom pravcu.
Interesantno je da nijedan plan za metro u zadnjih 70 godina nije planirao da taj sistem poveže Kotež i Borču. Jovinova studija iz 1976. je predviđala samo liniju RM preko Krnjače, Ovče i Pančeva do Zrenjanina,a Janjićeva studija iz 1968. nije ni predviđala bilo kakav prelazak Dunava.
Slične zelene pojaseve imaju i Sofija i Rim, pa se nisu odlučili za modernizaciju tramvaja ili LRT. Sofija pritom ima i manje stanovnika i pogotovo manju urbanu zonu od Beograda.Београд има некомпактно урбано ткиво проткано са доста широких зелених појаса и са доста зракастим гранањем.
Poželjno bi bilo pokriti sve to, ali mislim da bi blagi prioritet ipak trebalo dati Zemunu, koji osim 706-ce koja iz Batajnice već dolazi pretrpana i 83-ke koja ne pokriva železničku stanicu i dobar deo Novog Grada ima samo solo buseve do centra. Novi BAS i savski blokovi već sada imaju tramvaj koji je barem na tom potezu koliko-toliko denivelisan.Ево нпр. да ли је на НБГ битније покрити централни део ка Земуну, део ка блоковима и нову БАС, или ићи право на Бежанијску косу?
Slažem se da bi za nijansu bilo bolje rešenje da M1 prati bulevar, ali i Neimar, Čubura, Pašino Brdo su vrlo gusto naseljeni, a prevoz im je sada mnogo gori, jer tramvaj nemaju, a 26-ca je solo i zbog investitorskog urbanizma teško da će i u budućnosti moći ponovo da postane zglob. Za Dimitrija Tucovića će biti optimum ako se 40-ca potpuno prebaci na zglobne trole. Učiteljsko Naselje treba ponovo da dobije trolu 21 do Studentskog Parka.Да ли је на Звездари прече покрити булевар, Димитрија Туцовића или Учитељско насеље?
Linija M3 treba da svojom trasom pokrije i Braću Jerković i Banjicu 2, nadam se da ćemo je jednog dana doživeti.На Вождовцу да ли треба да иде ка Бањици или ка Јерковићу?
Kuda bi tačno ti koridori išli? Ova naselja su geomorfološki sve samo ne pogodna za tramvaj. Mirijevski Bulevar uprkos svom nazivu nije baš preširok, a i teren između kolovoza i okolnih zgrada je prilično nagnut. Bolje da taj kraj pokrije metro kako je planirano, jer nema mesta za tramvajsku bašticu.Жарково, Карабурма и Миријево треба да добију трамваје. За то су били остављени коридори. Али Гангула мрзи зелене појасе.
Ovo može da se realizuje i paralelno sa metroom koji ne pokriva severni Beograd . Hipotetički, ako bi se gradila linija metroa do Borče, gde bi joj bile stanice? Borča, Kotež, Krnjača, opet bi morala da pređe Dunav, a koja bi joj bila druga terminalna stanica?До Борче трамвај треба да иде новим булеваром, ободом насеља до окретница па ту да направи круг кроз насеље, а не Зрењанинским путем пошто је он попут магистрале. И тај трамвај би водио људе из Борче и Котежа право у центар, на крај Кнез Михаилове, без кружења кроз Деспота Стефана.
Koliko im je godina trebalo da denivelišu tramvaj u Karađorđevoj i Vojvode Stepe?
Kada je početkom 1890-tih građena prva tramvajska linija u Beogradu, verovatno su mnogi takođe mislili da će taj za to vreme revolucionarni projekat paralisati razvoj svega ostalog u gradu. Pa vidimo da ipak nije bilo tako.Кад крене овакав метро какав је смишљен да се ради, сви други планови, од трамваја преко друмских мостова падају у воду.
To samo ako imaš ludu sreću da uhvatiš desetku, koju sam ja do sada gotovo uvek čekao od 20 minuta naduže, iako bi po zvaničnom redu vožnje morala ići mnogo češće.Zato sada Vitanovačka-Bulevar Despota Stefana 20 minuta i to čak pri ovim katastrofalnim i diskriminatornim uslovima pod kojima tramvaj saobraća.
Beograd već ima neki parcijalni LRT, od Bloka 45 do Starog Savskog Mosta, trojka je 80% bila LRT dok je štetočine nisu sahranile svojom kleptostrukcijom kojoj se još uvek ne vidi kraj, 12-ca od Požeške do Manježa. Ali džaba, kada takt tramvaja i dalje ubijaju raskrsnice i čitava Resavska i Ruzveltova ulica.Tramvaji u Beogradu imaju opasan potencijal pa čak i da evoulviraju u neki LRT, to može biti jasno samo ljudima koji ga koriste često ili barem se vode zdravim razumom.
Svih tih problema sa arheološkim nasleđem je bilo i kada se kopao Sofijski Metro, o atinskom i rimskom da ne pričamo. Pa se rešilo, i danas možemo samo da zavidimo tim gradovima. I najgori metro na svetu će više zadovoljiti potrebe beogradskog stanovništva od bilo čega što od prevoza imamo danas.Teški metro će doživeti fijasko onog momenta kada budu nailazili na problematična tla, Rimske iskopine, urušavanja zgrada iznas itd.. To su ozbiljne peripetije i tu će u prvim godinama izgradnje prvo Gradski budžet doživeti težak bankrot, pa će se onda Republički budžet žestoko opteretiti i odosmo u pm.
I to sve zbog metroa koji uopšte ni ne zadovoljava potrebe stanovništa već samo izdvojenu interesnu grupaciju ljudi.
Па управо неће, јер ће, по отварању "најгорег метроа на свету", основно средство "задовољавања потреба београдског становништва" остати - аутобус. И наравно, аутомобил. А та оба ће дотад функционисати лошијеI najgori metro na svetu će više zadovoljiti potrebe beogradskog stanovništva od bilo čega što od prevoza imamo danas.
Значи квадрат најмање 5000€Vazda sam mislio da sam baksuz, ali kosmičke sile su ovog puta udesile da je ovaj grozomorni plan za metro nacrtan tako da se, pazite sad, stanica na liniji 2 (Bežanijska kosa - Mirijevo) nalazi oko 800-900 od doma mi, stanica na liniji 3 (Bežanijska kosa - Banjica) oko 800m, jedna stanica za dve linije BG voza (Bataja-Ovča i Prokop-Naci stadion) na oko 650m, a druga, čija je izgradnja tek planirana, na oko 750m.
Tako da će meni u teoriji (ako poživim 150 godina koliko će otprilike nazadnjacima biti potrebno da ovo izgrade) biti OK, a ostali ćete da patite
Samo što ovo neće biti najgori metro na svetu, svakako ne gori od onog u Barseloni čijih 12 linija zajedno danas prevoze presmešnih 645.000 putnika dnevno. Šta bi tek rekao na njihovu prvu liniju koju su sagradili?Па управо неће, јер ће, по отварању "најгорег метроа на свету", основно средство "задовољавања потреба београдског становништва" остати - аутобус.
Imali smo decenije i decenije bez gradnje metroa da ih iskoristimo za stvaranje funkcionalnog tramvajskog podsistema, zašto to nismo uradili? A voleo bih znati kojom to matematikom 327.520 putnika koliko je po studiji iz 2016. svakog dana putovalo planiranim koridorom M1 može stati u bilo koju današnju beogradsku autobusku liniju, pa i 95, 16 i 23 u zbiru?Glavna poenta svega je učinak na što širem području grada, a ovde će to zasigurno izostati po trenutnim planovima, i da, apsolutno sa tramvajem možemo dobiti mnogo više za isti novac, a možda čak i jeftinije. No, ajde pravo na mišljenje i stav stoji naravno, al uporno braniš nešto bez neke posebne potpore. Primeri iz drugih gradova nisu uvek merodavni. Svaki je slučaj za sebe, i opet, nisu krenuli tako bahato da im već prva linija, po predikcijama i onih koji treba da je rade, bude u nivou prosečne beogradske autobske linije, a po broju prevezenih putnika.