Šta je novo?

Metro

Plan metroa 1970tih.

metro 1970te.jpeg
 
Ako je sudeći po datumu koji vrti isti taj čovek koji trči ispred njega, a to je 17. decembar, onda stvarno za promenu govori jednom tačnu informaciju.​
 
Budući da se za gotovo pola veka cifra gradova sa metro sistemom uvećala četiri puta, biće dobro ako bude i dvestoti.
Da se metro u Beogradu izgradio pre 140 godina kada je prvi put pomenut u planskim dokumentima, bio bi drugi ili treći na svetu.
Od svega ovoga je do danas realizovan samo ugovor o izgradnji depoa, i to sa zakašnjenjem od godinu i po dana. Niko krupno ka naprdnjak ne laže.
 
@Užice

Nije morao biti ni dvadeseti, ni sto dvadeseti, bitno je da i pored hroničnih saobraćajnih problema činjenica da sve prestonice (i više ostalih gradova) iz neposrednog okruženja već decenijama imaju metro jasno ukazuje na razmeru zaostalosti ovog grada i ljudi koji ga vode.

A Malog sam od prvog dana kad je progovorio na TV video kao lažova.
 
Ех, камо среће да су још Обреновићи направили неко парче, макар са рударским вагонетима, од Великог пијаца до Кнежевог споменика, па да можемо да кажемо да "Имамо метро"! - живот би нам био лакши до данас.
 
Kada je potpisan ugovor o izgradnji depoa?
Ех, камо среће да су још Обреновићи направили неко парче, макар са рударским вагонетима, од Великог пијаца до Кнежевог споменика, па да можемо да кажемо да "Имамо метро"! - живот би нам био лакши до данас.
Obrenovići su prvi planirali izgradnju neke vrste metroa, 10 godina pre nego što je Beograd dobio i prvi tramvaj. Ta linija bi povezivala savsko pristanište, Knežev Spomenik i dokove na Vilinim Vodama. Da je izgrađen do kraja devete decenije 19. veka, bio bi to drugi metro sistem na svetu, odmah posle londonskog tjuba.

Kako si duhovito primetio u jednom svom postu, hipotetički je čak i Karađorđe mogao da izgradi metro nakon prvog oslobođenja Beograda od Turaka 1807. Otvoreni iskop, plitke stanice, drvene šine, vagoni sa konjskom vučom, pošto su parne lokomotive tada još uvek bile eksperimentalne čak i u Britaniji. Sva ostala tehnologija je već bila dostupna, ali potražnje za tim vidom prevoza tada još ni izdaleka nije bilo. Zadnjih pola veka je ima itekako.
 
Poslednja izmena:

Obrenovići su prvi planirali izgradnju neke vrste metroa, 10 godina pre nego što je Beograd dobio i prvi tramvaj. Ta linija bi povezivala savsko pristanište, Knežev Spomenik i dokove na Vilinim Vodama. Da je izgrađen do kraja devete decenije 19. veka, bio bi to drugi metro sistem na svetu, odmah posle londonskog tjuba.

Kako si duhovito primetio u jednom svom postu, hipotetički je čak i Karađorđe mogao da izgradi metro nakon prvog oslobođenja Beograda od Turaka 1807. Otvoreni iskop, plitke stanice, drvene šine, vagoni sa konjskom vučom, pošto su parne lokomotive tada još uvek bile eksperimentalne čak i u Britaniji. Sva ostala tehnologija je već bila dostupna, ali potražnje za tim vidom prevoza tada još ni izdaleka nije bilo. Zadnjih pola veka je ima itekako.
Ti sistemi (mislim na kraj 19. veka) po tehničkim karakteristikama bi bili smešni u odnosnu na današnje potrebe, odnosno poprilično beskorisni za neki sistem. Isto kao M1 u Budimpešti koja ima kapacitet tramvaja
 

Obrenovići su prvi planirali izgradnju neke vrste metroa, 10 godina pre nego što je Beograd dobio i prvi tramvaj. Ta linija bi povezivala savsko pristanište, Knežev Spomenik i dokove na Vilinim Vodama. Da je izgrađen do kraja devete decenije 19. veka, bio bi to drugi metro sistem na svetu, odmah posle londonskog tjuba.

Kako si duhovito primetio u jednom svom postu, hipotetički je čak i Karađorđe mogao da izgradi metro nakon prvog oslobođenja Beograda od Turaka 1807. Otvoreni iskop, plitke stanice, drvene šine, vagoni sa konjskom vučom, pošto su parne lokomotive tada još uvek bile eksperimentalne čak i u Britaniji. Sva ostala tehnologija je već bila dostupna, ali potražnje za tim vidom prevoza tada još ni izdaleka nije bilo. Zadnjih pola veka je ima itekako.
Mali grad tada nije opravdavao primenu takvog rešenja, pri čemu je imao veću kilometražu tramvaja i železnice na 100.000 stanovnika nego danas. Uz to Zemun je zapravo izgubio prugu, budući da je ostala deonica samo u zoni nove stanice izgrađene na obodu urbane celine.

S tim u vezi, više bi smisla imala neka barselonska L11 u Novom Sadu (inače samom po sebi velikom gradu bez tramvajske mreže) nego u Smederevu ili Inđji (gde bi uslovno pri znatno većem dtepenu izgrađenosti možda mogao da prođe people mover do kapacitetne komuterske železnice).

Imajući istorijske okolnosti na umu (potrebe, predloge, planove i realizaciju), lako je uvideti razmeru štete nanete ovom gradu svakim sledećim odlaganjem.
 
Imala ga je u vreme kada je otvorena, ili ga ima i dan-danas? Ta linija koristi standardni kolosek 1435 mm, kao i mnogo noviji delovi Budimepštanskog Metroa koji su sagrađeni u 20. i 21. veku.

Није све у ширини колосека. На Сахалину су до скоро ишли возови на колосеку 1050 мм који су већег профила од возова који иду на иберијском колосеку 1600 мм.
 
Није све у ширини колосека. На Сахалину су до скоро ишли возови на колосеку 1050 мм који су већег профила од возова који иду на иберијском колосеку 1600 мм.
Da li je onda stara M1 u Budimpešti "pravi" metro, ili neki podzemni tramvaj/laka železnica? Potražio sam malo njene snimke na Jutjubu, vozni park stvarno liči na tramvajski, i sedišta su postavljena po dva uz prozore kao u tramvaju/autobusu, a ne bočno duž celog vagona kao u jedinom metrou kojim sam se ja vozio.

I sada na toj liniji voze Gancove garniture izgrađene početkom sedamdesetih, a pre toga je čitavih 8 DECENIJA saobraćao Simensov električni voz još od otvaranja metroa 1896. godine !!!
 
Jeste pravi metro samo pravljen po standardima i gabaritima dostupne tehnologije kopanja s kraja 19 veka. Liniju koristi i danas veliki broj putnika, posebno turista jer spaja sam centar grada od trga kod poslastičarnice Žerbo na kraju Vaci ulice (analog Knez Mihajlovoj) duž ulice Andraši pa sve do Varošligeta. Jako brzo se stiže do centra tako da i da jeste i da nije metro za stanovnike i turiste je veoma korisna.
 

Obrenovići su prvi planirali izgradnju neke vrste metroa, 10 godina pre nego što je Beograd dobio i prvi tramvaj. Ta linija bi povezivala savsko pristanište, Knežev Spomenik i dokove na Vilinim Vodama. Da je izgrađen do kraja devete decenije 19. veka, bio bi to drugi metro sistem na svetu, odmah posle londonskog tjuba.
Treci metro na svetu je ovaj u Budimpesti.
Radi se o pravom metrou.
 
Treci metro na svetu je ovaj u Budimpesti.
Radi se o pravom metrou.
Da smo mi ovako nešto sagradili 1880-tih između Savskog Pristaništa i Vilinih Voda kako je planirano, sa depoom u okviru novoosnovane glavne železničke stanice u Savskom Amfiteatru, posle 1918. bi po potrebi linija samo mogla da se produži do Banovog Brda na jugu, odnosno Karaburme na istoku, tada su to otprilike bile krajnje granice naseljenosti Beograda. Kasnije je na red moglo doći i Mirijevo i južna Čukarica koja se potpuno urbanizovala tek u socijalističkom periodu.

Budimpešta krajem 19. veka i Beograd početkom 21. veka, da li je moguće da smo toliko nazadna zemlja i grad? :( :( :(
Budapest,_M1_metró_(kisföldalatti),_Andrássy_út.png
U3ek9kpTURBXy85Yzc3MDY3Nzc3ZmNjMjRiNDA4MTkxMmMwMjdlNDAxYS5qcGeRkwLNBLAA3gABoTAB.jpg
 
Poslednja izmena:
Krajem 19og veka je Beograd imao manje stanovnika od Temišvara i bio većinom turska zaostala kasaba, tek su počele da se grade prve zgrade u evropskom stilu.

A Budimpesta je tada kao druga prestonica austrugarskog carstva bila jedan od najbogatijih i najnaprednijih gradova evrope.
Danas da je austrugarska opstala Beč i Budimpesta bi bili gradovi veličine Berlina ili Milana.
 
Vrh