Šta je novo?
Od:
Filteri

Metro

Jedno je sta se dogadja , a drugo je sta ti pricaju na televiziji. Nece radikali u evropskim kosuljama nikad napraviti ni jedan projekat od javnog znacaja koji ne donosi ogromne pare u ugradnji. O onom interceptoru za govna da ne govorimo. Mozda i najjaci projekat za Beograd je taj interceptor kojim ce se ocistiti reke i podici kvalitet celog grada i zivota, sto naravno nije cilj , jer nema kako da se ugradi procenat koji bi se zelelo. Da nije ove vlasti grad bi danas funskcionisao znatno drugacije.
 
Mislim da to nije do vlasti već do naroda 🙂

Šta znači sporazum? Još neka novotarija da se bolje razumemo sa kineskom firmom ili da se kreće u posao?
 
Bulbulderac17 je napisao(la):
Šta ima da se adaptira ...? To je gomila peska samo?

Sitniji šljunak treba za železnicu?
Kliknite za proširenje...

Ako pričamo o sadašnjem stanju gde je samo nasipan pesak onda se slažemo.

Ali ako pričamo o objektu za održavanje tj samom depou tu postoje bitne razlike, pre svega zbog toga sto metro ima napajanje na treću šinu a BG Voz ima pantograf samim tim unutar objekta postoje galerije za inspekciju krovnih instalacija koje recimo ne postoje kod metroa.
 
Vidite valjda da je reč o objektu od 200 miliona evra. Razlika između objekta za manje i veće prevozno sredstvo bi se, dakle, merila desetinama miliona, što znači da sigurno neće projektovati i graditi objekat koji odgovara većem prevoznom sredstvu, tj. klasičnoj železnici. Biće za metro.

I to nam je onda to - ako izgradimo depo, dobijamo novo prevozno sredstvo u Beogradu, a kuda ćemo provlačiti linije u narednih 50 godina, ostaje mera u kojoj ćemo moći da budemo kreativni.
 
Пантограф je napisao(la):
Питање је да ли ће то моћи, нису возила истог габарита.
Kliknite za proširenje...
Ne mora se ni koristiti vozilo većeg gabarita budući da samo veći gabarit nije kompatibilan sa manjim. Tako u metro depou može biti održavano vozilo koje odgovara dimenzijama depoa sve dok se uklapa u (veći) gabarit gradske železnice (za koju je potreban gap filler poput ovog u Rimu ili Berlinu). Veći problem predstavlja kombinacija nekompatibilnog napajanja i nezgodnog tajminga. Čemu dvosistemske garniture ako bi posle par godina bile proterane u novi depo zbog metroa, ili u slučaju monosistemskih čemu adaptacija depoa za metro kome je inače i prvobitno bio namenjen? Ili još gore u slučaju dodavanja treće šine i podstanica duž trase ako posle sistem ne bi zavisio od depoa u Makišu?

Osim toga za veći gabarit već imamo opremljen depo u Zemunu čiji kapacitet u prvoj fazi neće biti prebukiran. U tom prelaznom periodu bi bilo potrebno obezbediti samo prostor za gariranje duž trase. Expo linija može biti uvedena i između Expa i Resnika sa prostorom za gariranje u Expu i Kijevu gde bi prostor za gariranje bio funkcionalan pre završetka depoa. Prečica u vidu državanja u Zemunu ne samo što bi uštedela vreme nego i novac.

To je moglo da se uradi x puta dosad planiranjem selektivnog načina pristajanja Srbijavoza u gradskoj zoni pokrivenoj BG:Vozom, podizanjem i produženjem perona isključivo namenjenim BG:Vozu i nabavkom garnitura prilagođenih za naše uslove infrastrukture (gabarit odgovara, znači samo kolosek 1435mm i napajanje 25 kV AC 50Hz). U slučaju da se pokrene ta priča preporučljivo bi bilo da se u samom startu pri pozicioniranju metro stanice i podzemne veze sa stanicom Karađorđev park razmotri i zamena postojećeg kratkog perona na Karađorđevom parku sa dva lateralna između portala i Dobropoljske sa izlazima na oba kraja i na stajalištima javnog prevoza koja bi bila uvedena na autoputu. Širenjem sistema bi stajalište Sebeš verovatno bilo ukinuto u slučaju da se u međuvremenu ne planira gradnja novog naselja.

Nem je napisao(la):
A da li bi BGvoz mogao da se pretvori u nešto poput S-bahn-a i da li bi mogao nekako da se poveže sa centrom. Ne znam koliko bi to velika bila investicija. Takođe, ne znam zašto se u planovima za razvoj BGvoza ne postavlja ni jedna stanica u dedinjskom tunelu.
Kliknite za proširenje...
Može i ne može. Za gradsku železnicu ti treba samo gomila gvožđurije radi podizanja perona za duplo tj. za još 41-55cm (u Atini je deo perona ukupne dužine L=200m podignut u dužini od 110m metalnom konstrukcijom na stanicama ka aerodromu) i eventualno produži za duplo ako treba, a ovo drugo u ovom veku teško. Može istočni krak duž Vladimira Popovića pa na Trg republike ali ko zna koliko bi to koštalo, pri čemu bi bio obesmišljen trasiranjem treće linije metroa preko Vuka. Dedinje izuzev vojske možda zavisi i od samih koloseka ili nagiba. Pošto ima dve cevi možda su na različitim kotama ili su jednostavno previše odvojene za jednu dvosmernu stanicu. Ako neko raspolaže detaljnim planovima tunela neka ih objavi ovde.
 
Express je napisao(la):
Može i ne može. Za gradsku železnicu ti treba samo gomila gvožđurije radi podizanja perona za duplo tj. za još 41-55cm (u Atini je deo perona ukupne dužine L=200m podignut u dužini od 110m metalnom konstrukcijom na stanicama ka aerodromu) i eventualno produži za duplo ako treba, a ovo drugo u ovom veku teško. Može istočni krak duž Vladimira Popovića pa na Trg republike ali ko zna koliko bi to koštalo, pri čemu bi bio obesmišljen trasiranjem treće linije metroa preko Vuka. Dedinje izuzev vojske možda zavisi i od samih koloseka ili nagiba. Pošto ima dve cevi možda su na različitim kotama ili su jednostavno previše odvojene za jednu dvosmernu stanicu. Ako neko raspolaže detaljnim planovima tunela neka ih objavi ovde.
Kliknite za proširenje...
Pa mislim da bi jeftinije izašlo pretvaranje BGvoza u gradsku železnicu nego gradnja metroa. A taj potez kroz Vladimira Popovića taman pokriva poslovne zgrade u tom delu i staro Sajmište gde je planirana gradnja. Kako bi onda dalje išla, verovatno tunelom do ispod trga pa do pančevca ili nekako da se iskoristi stara pruga ako je ikako moguće? I da li je i dalje u planu stajalište Cvijićeva u vračarskom tunelu?
 
Stari čvor se mogao iskoristiti upravo za povezivanje Pančevca i sa tradicionalnim centrom grada i sa BnV i mogućim Dunavskim amfitatrom, dogradnjom novog mosta ili stanice Sajam sa Novim Beogradom, kod Radničke sa Banovim brdom, ali je ta mogućnost zauvek isključena odlučnošću vlasti u realizaciji komunističkih planova zasnovanih na zameni u svrhu gradskog prevoza povoljnije trasiranog starog čvora novim podržanim sa davno predviđena dva radi uklapanja specifično trasirana metroa (5 linija gradskog i 4 linije regionalnog) od kojih nijedan nije ni delimično realizovan.

Istočni krak preko centra ne bi išao ka Pančevcu nego ka Vuku, Šumicama i Vrčinu, a imajući u vidu više troškove gradnje podzemnih deonica (zbog dužih stanica kao posledice slabijeg takta gradske železnice) racionalno bi bilo sprovesti ga kraćom trasom preko Dušanovca.

Od stanice Makenzijeva se odustalo zbog prevelikog nagiba tunela (bili bi previše strmi peroni).
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: Nem
n1info.rs

Beogradskim metroom do sada jurili samo rokovi o početku izgradnje

Jedno od izbornih obećanja Srpske napredne stranke iz nekoliko ranijih kampanja jeste izgradnja beogradskog metroa. Ali, metro i dalje postoji samo na papiru. Pripremni radovi su u toku, juče je potpisan i ugovor o izgradnji depoa na Makišu, koji je prvobitno trebalo da bude potpisan pre više od...
n1info.rs n1info.rs
 
На самом почетку снимка, прва 2 минута, лака железница, трамвај или шта је већ у Тел Авиву, ово не изгледа уопште лоше, боље него овај наш пројекат метроа

 
Нећемо ми ко израелска боранија. Нама само хеви метро! И то без чичице! И дубоке станице! И тунелом испод Саве! И да маши све важне тачке града! И да стаје на својој пољани где нема аживе душе.
 
Užice je napisao(la):
Laka železnica/tramvaj u Tel Avivu i jeste bolji od teškog metroa za gradove njegove veličine(<500.000 stanovnika). Da nismo boranija kao što jesmo, takve sisteme bi imali Novi Sad i Niš.
Kliknite za proširenje...
Veoma plitko brojiš stanovništvo i upadaš u uvek iste logičke greške. Nisu svuda isti statistički parametri, po tvom načinu brojanja BG je tek nešto malo manji od Pariza. Urbana zona Tel Aviva je slične veličine ko gradsko jezgro Beograda.
 
Dobro, zašto nijedna milionska prestonica u Evropi nije izabrala laku železnicu umesto klasičnog(teškog) metroa, kad je već mnogo jeftinija i skoro podjednako efikasna? Po toj logici, Rumunija i Bugarska bi danas imale viši standard od Švedske da su se odlučile za LRT umesto metroa. A i ne samo evropske zemlje, nego i sve više zemalja tradiiconalnog Trećeg Sveta. Šta ćeš, nismo mi Nigerija i Bangladeš.......... :(
 
Steva je napisao(la):
Veoma plitko brojiš stanovništvo i upadaš u uvek iste logičke greške. Nisu svuda isti statistički parametri, po tvom načinu brojanja BG je tek nešto malo manji od Pariza. Urbana zona Tel Aviva je slične veličine ko gradsko jezgro Beograda.
Kliknite za proširenje...
Tačno je da je urbana zona Tel Aviva veličine gradskog jezgra Beograda, ali je i urbana zona Beograda veličine pariskog gradskog jezgra.
Пантограф je napisao(la):
Jevreji, bre, sirotinja; svaka peta stanica pod zemljom... To kod nas ne' da može! Daj pet karata!

Linija planirana za 240.000 putnika dnevno. Nama će 95-ica da ostane glavna i kad otvorimo 'pravi' ?! 🤣🤣😍 metro.

(Kaki smo seljaci, Bog nas kleo)
Kliknite za proširenje...
Zato su Obala Slonovače, Bangladeš i Nigerija među prvih 10 ekonomija sveta, čim bacaju pare na metro.
Na osnovu čega si došao do zaključka da je 95-ca "glavna" GSP linija u BG, i po čemu je to glavnija od 16-ce, 23-ke i 37-ce? Na osnovu njene dužine ili broja putnika? I otkad tačno je ta linija glavna? Ako je postojala još sedamdesetih godina prošlog veka, onda znači da je i Jovinova studija iz tog vremena bila promašaj, jer nije predviđala liniju metroa do Borče.
 
Описане државе имају ресурс који ми немамо - људе. Немају исте могућности државе са 45 милиона, 150 милион или 6 милиона од којих је 1,5 милиона пензионера а 1 милион у иностранству
 
@Užice
95-ica nije glavna linija u Beogradu, al je dobar reper za poređenje po broju prevezenih putnika. Ako metro na bilo kojoj od linija ima, projektovano, manje preveznih putnika od autobuske linije, koja god da je u pitanju, onda to govori da je taj metro, jednostavno, težak promašaj. 95, kad se već baš ona pominje, nije samo linija za Borču. Povezuje strogi centar sa onolikim novobeogradskim blokovima.
 
95 povezuje Savske blokove NBG kao i ŽS NBG sa centrom. Jeste jedna od glavnih linija pored 23, 16, i ostalih teškaša koje su gle čuda autobuske linije. Imamo tu i tramvaj 7, ali on ne ide u uži centar Beograda. Opet se vraćamo na to da nam je osnov javnog prevoza u Beogradu autobuski podsistem umesto šinskog to jest tramvaja.
 
Poslednja izmena:
95, 16, 23 и сл. линије су носиоци јавног превоза пошто иду главним коридорима где има људи, док се шински системи или удаљавају од зона густе концентрације потенцијалних путника или кривудају трасом и иду споредним правцима.
Конкретно 95 је пример како је 80их трамвај требало протерати Бранковим мостом и у Деспота Стефана. Да је то урађено са трамвајем за Земун, потреба за метроом би била другачија, само на правцима центар-јужно од аутопута и центар-источно од булевара ослобођења.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh