@zecal Savremeni severnoamerički metroi su najskuplji na svetu, a što su posledice podtindustrijskog društva. Sa jedne strane, neće pustiti neke tamo Kineze, Turke, Indijce da jeftino grade, sa druge strane imaju manji izbor skupljih američkih kompanija sa skupljom radnom snagom, često i manje iskustva sa metro gradnjom. Postindustrijska ekonomija podrazumeva ogroman sistem posrednika u vidu agencija, banaka, osiguravajućih kuća, birokrata, advokata... koji uzimaju povelike parčiće torte.
Verovatno si u pravu da je severnoamerički pristup gradnji metroa najskuplji u svetu. Ali pošto sam pratio uživo ovaj primer iz Toronta, možemo iz toga da izvučemo neke pouke.
1. U vezi trajanja izgradnje prve linije metroa.
Izgradnja metro linija traje mnogo duže nego što to političari najavljuju. Tako je svugde u svetu, pa i kod nas.
Izgradnja prve linije (pogotovo ako je sva ispod zemlje) traje najduže. Svi problemi se iskristališu na toj prvoj liniji i to uzrokuje znatna kašnjenja.
Ako se ostale linije grade neposredno posle prve, onda se njihovo vreme izgradnje smanjuje. Ne mislim tu na period kopanja tunela, nego prvenstveno period opremanja i testiranja.
Prva linija da proradi do 2033 godine bi u našim uslovima bilo ravno čudu.
2. Vreme kopanja tunela.
U Torontu su bili najavili da će kopati 10 metara dnevno. Kopali su sa 4 krtice i imali dve cevi po 10 km. Svaka cev je 6.5 metara široka. Mi ćemo imati jednu cev od 10 metara širine.
Ako se uzme u obzir da su kopali 10 km duže od 7 godina, to znači da je jedna krtica kopala oko
2 metra dnevno. Ni mi ne možemo da očekujemo ništa brži tempo.
3. Cena pravljenja metro linije.
U poslednjih desetak godina
cena građevinskih radova ide 10% gore na godišnjem nivou. Tako da ako bi danas cena prve linije bila
2 milijarde eura, onda bi ta cena za deset godina skočila najmanje na
4 milijarde. Cena takođe veoma ovisi o kvalitetu (skupoći) opreme koja se ugrađuje (kako u tunele, tako i u stanice).
4. Frustracije građana sa radovima.
Svi oni koji žive ili rade u blizini linije koja se kopa (pogotovo u okolini stanice) ima da proklinju svaki dan tih radova. Ulice će biti još više zakrčene, pojavljivaće se rupe, ništa neće da se sređuje dok se svi grubi radovi ne završe. Mogu zamisliti reakcije ljudi ovde na forumu koji eksplodiraju na obične sitnice. Ovo će biti vrhunska frustracija koja će trajati mnogo godina.
5. Negativan uticaj političke situacije.
Ovde mislim na unutrašnju i na vanjsku političku situaciju. Ako se zapad zarati sa Kinom, a mi uzmemo kineskog izvođača, to će značajno usporiti, a možda i prekinuti radove.
Kako se kod nas budu menjale vlasti, tako će i ovaj projekat biti preispitivan, kočen ili počinjati ispočetka.
Ako se trenutna financijska kriza produbi, moguće je i da ostanemo bez para za završetak projekta. Pa nam ostanu nedovršeni tuneli i rupe od stanica za neke sledeće generacije.
Pa sad ko voli nek izvoli.
Ja sam i dalje za to da radi metro, samo ako može u manjim etapama i što ekonomičnije.
Evo za kraj brzinski napravljen vremenski diagram radova na liniji 5 metroa u Torontu