Šta je novo?

Metro

I mene ova mapa nervira, ali me još više nervira kada na Vikipediji otvorim stranicu "Beogradski Metro", i vidim ceo istorijat njegovog crtanja od 1880-tih do danas - kilometri papira i planova - nula kilometara započeto, nula i završeno, za svih ovih 150 godina :mad::mad::mad:
 
Poslednja izmena:
Pošto sam dugo pratio radove na novoj Metro liniji u Torontu, evo da podelim njihova iskustva.

Linija 5 metroa u Torontu je napravljena kao LRT, ne teški metro.
Cela linija je na jednoj ulici (Eglinton) i ide u pravoj liniji 19 km. 10 km ispod zemlje i 9 km iznad zemlje.
Neke stanice su ispod zemlje, a neke iznad. Na dva mesta se ukršta sa postojećom linijom.

Originalna ideja je još iz 1985, ali je kompletan plan napravljen 2007.
Konstrukcija je počela 2011 i najavljen je završetak 2020 .
Završetak je više puta odlagan.
Zadnje odlaganje je bilo na sastanku Novembra 2021 kad su rekli da sigurno završavaju do kraja 2022.
U Septembru 2022 su rekli da ne znaju kad će biti završetak. Trenutno ne vidim da se išta radi, a ništa nije ni pušteno u promet.
Iako još ništa nije počelo da radi, već sad najavljuju da će se ta linija nastaviti prema aerodromu i prema drugom predgrađu.

Originalna cena je trebala biti $4.6 milijardi CAD.
U Decembru 2010 cena je skoro duplirana na $8.2 milijardi CAD.
U Septembru 2022 budžet za projekat je bio $12.8 milijardi CAD. Trenutno 147 CAD=100 EUR

Sad možete da poredite to sa onim što se planira kod nas u Beogradu.
 
Krećem sa vraćanjem mimova od pre 2 godine.

meme.jpg
 
Траса преко сајма са његовом најављеном сеобом још више губи смисао.
Треба после Бановог брда право да оде на Прокоп и одатле КЦС, Славија, Теразије.
 
Stanica na Adi je definitivno potrebna, a kod Sajma takođe.
Stanica kod Mostara nije potrebna.

Evo opcije da urade to skretanje prema Prokopu.
Zameniti stanicu Mostar sa 3 nove stanice.

1680968873006.png


Jeste da je malo komplikovanije i dosta skuplje, ali kad je beg bio cicija ;)
I vuk sit i sve ovce na broju. Što znači da je vuk biljojed :ROFLMAO:
 
Slažem se da bi cela linija M2 trebala biti nadzemna na potezu kroz Novi Beograd. Trasa M1 međutim nema prostora za vijadukte, prve 2 stanice Železnik i Makiš valjda treba da budu površinske, na tlu.
Čak i ako bi smatrali pravac pružanja naprednog M1 idealnim, optimalna tehnika gradnje bi bila:
- Makiš 100% nadzemno sa ulaskom u brdo na padini sa rušenjem par kuća.
- Dubok tunel samo do južnog kraja Banovog brda,
- Od juga Banovog brda do Šećerane, NIS, plitak tunel,
- Od Šećerane do Sajma na površini, kao treći i četvrti kolosek sačuvanog pružnog koridora.
- Iznad Vudrua Vilsona na stubovima-estakadi.
- Dubok tunel od Ekonomskog fakulteta do Vanezilesove.
- Plitak tuneč pravcem Vanezilesove do Pančevačkog mosta.
- Po površini od Pančevakog mosta do Rospi ćuprije.
- Od Rospi ćuprije do Mirijeva na stubovima,
Sada nemam vremena da merim, ali to je +/-20% trase po zemlji, +/- 40% trase nadzemno, +/-25% plitak tunel, +/-15% ovde govorim o razumnoj gradnji pod pretpostavkom da je napredni M1 dobro pogodio glavni pravac kretanja ljudi. Jedine dve duboke stanice Žarkovo i Trg republike. Sve ostale maksimalno 10 metara razlike između kote perona i kote terena.
U Sofiji sam se 5-6 vožnji vozio linijama 2 i 4, i uvek sam imao mesta da sednem, doduše nije bilo vreme špica. Zato u BG ne možeš sesti u busu ni u 23 uveče, pa čak ni normalno stajati.
To može biti znak i greški u planiranju i predimenzionisanju sistema. I u Beću su imali samoritiku vezanu za predimenzionisanje. Oni su lovu na metro navukli preko pristupnih fondova EU, i u nedostatku drugih pripremljenih projekata za odobrene velike projekte. Takav način planiranja je i jedan od razloga zašto je zemlja za nekoliko decenija pala sa 10 na 7 miliona stanovnika, pri čemu je Sofiju zaobišla ta demografska katastrofa. Ako ništa, kod njih je metro uglavnom plitak, i jedan od najjeftinijih za gradnju u Evropi, i uskaleđen sa višedecenijskim urbanističkim kontinuitetom, i vezan za mnogo razvijeniju tramvajsku mrežu. Beograd se sprema da povuče i prezaduženošću blokira nacionalni investicioni kapital, da se gradi najskuplji metro, maksimalno dubok, vezan za zakržljalu bulevarsku i tramvajsku mrežu, prepolovljenu upotrebnu vrednost Beogradskog železničkog čvora, i da metro pravcem pružanja potpuno poriče urbanistički kontinuitet.
Nažalost, železnička pruga duž Sajma više ne postoji, a tramvajska pruga nije nezavisna, osim van raskrsnica.
Rećiću to rečima običnog građanina, ćelavog Miška sa Banovog brda, sa kojim sam kao student fizikalisao na gradilištu: "Ja najviše volim tramvaj, kada kod Sajma zaobiđe svo ono s*** i gužvu". J*** se njemu što na Beobuild i SSC ima formaša koji se žale kako to "nije nezavisno". Da, Beč. Lion, Prag, Varšava, Roterdam imaju od metroa dužu mrežu tramvaja koji "nisu dovoljno nezavisni", a koji po mišljenju žitelja tih gradova obezbeđuju dobru pokrivenost kvalitetnim javnim prevozom.
Gde ćeš uglaviti BRT od Rakovice do Žarkova? Može jedino da bude u tunelu. Ulice koje se penju na čukarički greben su toliko uzane i strme, da tu jedva prolaze i obični autobusi.
Uložiti 6000 miliona evra u metro je superizvodljivo, a oko 5 miliona evra uložiti u otkup i rušenje 15 dvoetažnih objekata nemoguće? Ako se "očisti" tih 15 objekata, nije problem napraviti 1+1 za kola, 1+1 za javni prevoz put. Mislim da na forumu imamo maltene konsenzus da su 50 i 59 za trolejbus, koji se bolje ponaša na velikim usponima.
Ako bi se ovaj plan realizovao, dobili bismo metro i nekoliko desetina novih garnitura od Alstoma. Za BG Voz nikada nije kupljeno ništa novo, na njemu i dalje saobraćaju samo RVR-ovi stari 40 godina. Kolike god štetočine bile, naprdnjaci ne bi uspeli da tom brzinom upropaste sistem koji je potpuno nov, kao što su upropastili BG Voz.
1. Tramvaj: zatvaraju po 2 godine tramvajske ulice.
2. Vozovi:
2.1. ukinuli voz na struju sa najvažnije stanice u Srbiji,
2..2. posekli vagone i električne lokomotive, koji su još bili upotrebljivi
2.3. nove električne u teretnom prevozu pola demobilisane,
2.4. RVR za BG:VOZ produžili reviziju sa 700.000 na 1.000.000 što je tehnički neodrživo raubovanje do izdisaja, koje se već oseća
2.5. Za Štedlere pola elektrifikovanih pruga zatvoreno zbog rekonstrukcija i remonta, a Štedler vuku iz Kraljeva da zakrpe BG-NS. To znači bar 25% parka novih vozova imobilisano, ako ne i više
2.6. Čak 39 novih dizelmotornih vozova, pola van funkcije.
3 Trolejbus, izraubovali silovanjem na 29 nakon skraćenja 19, 21 i 22, održavanje nikada gore, ništa od nabavke novih

I baš ćemo se usrećiti sa 10 Alstoma, od kojih 6 u garaži, a interval metroa 20 minuta.
 
2.5. Za Štedlere pola elektrifikovanih pruga zatvoreno zbog rekonstrukcija i remonta, a Štedler vuku iz Kraljeva da zakrpe BG-NS. To znači bar 25% parka novih vozova imobilisano, ako ne i više

Imobilizacija kod Stadler-a nije problem.
Samo je jedan "out" i to za delove, problem su njihove trenutne revizije koje se rade u Mađarskoj gde se oseća nedostatak istih.
Pre 4-5 godina imali smo nekoliko vozova koji su bili čista klasika, danas te vozove menjaju Stadleri, zato ih i nemamo dovoljno.
Naravno ne znači sve to da se ne kvare, ali ta problematika je dosta manja u odnosu na 711.
 
Ljudi, treba oko Prokopa dići galamu kao oko jednokratne karte za 50 RSD.

У стилу климактеричних иступа Намбића нам градоначелника претходних дана, у стилу 'оћу ка*им нећу ка*им, очекујем од њега за пар дана анкету: "Хоћете метро преко Прокопа за 90 динара или преко BG@H2O за 50 динара".
 
I baš ćemo se usrećiti sa 10 Alstoma, od kojih 6 u garaži, a interval metroa 20 minuta.
Kako "interval 20 minuta" ? 5 Minuta u špicu, 10 minuta van špica, to je neki minimum minimuma, a u svetu je uobičajeno da ide i češće. Neće valjda metro imati nižu frekvenciju od busa 58 ?
 
Pošto sam dugo pratio radove na novoj Metro liniji u Torontu, evo da podelim njihova iskustva.

Linija 5 metroa u Torontu je napravljena kao LRT, ne teški metro.
Cela linija je na jednoj ulici (Eglinton) i ide u pravoj liniji 19 km. 10 km ispod zemlje i 9 km iznad zemlje.
Neke stanice su ispod zemlje, a neke iznad. Na dva mesta se ukršta sa postojećom linijom.

Originalna ideja je još iz 1985, ali je kompletan plan napravljen 2007.
Konstrukcija je počela 2011 i najavljen je završetak 2020 .
Završetak je više puta odlagan.
Zadnje odlaganje je bilo na sastanku Novembra 2021 kad su rekli da sigurno završavaju do kraja 2022.
U Septembru 2022 su rekli da ne znaju kad će biti završetak. Trenutno ne vidim da se išta radi, a ništa nije ni pušteno u promet.
Iako još ništa nije počelo da radi, već sad najavljuju da će se ta linija nastaviti prema aerodromu i prema drugom predgrađu.

Originalna cena je trebala biti $4.6 milijardi CAD.
U Decembru 2010 cena je skoro duplirana na $8.2 milijardi CAD.
U Septembru 2022 budžet za projekat je bio $12.8 milijardi CAD. Trenutno 147 CAD=100 EUR

Sad možete da poredite to sa onim što se planira kod nas u Beogradu.

Evo još nekoliko dodatnnih informacija vezanih za pravljenje Metro linije 5 u Torontu.
Da možemo uporedimo cene i trajanje projekta metroa. I da vidimo šta nas u Beogradu čeka.

2010 godine su naručili 4 krtice (Tunnel Boring Machines - TBM) od Caterpillar. Cena te godine je bila $54 miliona za sve 4.
Svaki TBM je 10 metara dugačak , 6.5 metara širok i težak 400 tona. Procena je bila da buše 10 metara dnevno.
August 2011 je počelo iskopavanje za rupu u kojoj će krtice da počnu (launch shaft) . Februara 2013 je stigla prva krtica , Dec 2014 poslednja.
Mart 2016 počela izgradnja prve podzemne stanice. Počeli da prave I izlaze za krticu (extraction shaft for TBM).

Tokom kopanja se pojavilo više rupa, a na jednom restoranu se srušio zid i povredio nekoliko ljudi.
August 2016 sva 4 TBM su prokopali ukupno 9.7 km . August 2017 su stavili prve šine na okretnici .
Decembar 2018, 10 km šina je instalirano, od ukupno potrebnih 47 km
Januar 2019 je Bombardier isporučio prvo vozilo. December 2019 je urađen prvi test na jednom delu.
January 2020 je stavljeno 50 % šina. Mart 2020, Crosslinx izvlači zadnju krticu.

Čitavo vreme se svi međusobno tuže po sudovima. Izvođač je nalazio razne izgovore za kašnjenje, pa i koronu na kraju.
Čak je izvođač dobio i neku odštetu od vlade, oko $300 miliona.

Jul 2021, 93 % šina završeno, još na nekim mestima sipaju beton.
Jul 2022, testirali su punu dužinu voza (max 3 kola sa max 490 putnika). Bili neki problemi na testu ali nisam našao detalje koji problemi.

Konzervativni premijer Ford kaže da su za kašnjenje i povećanje cena krivi ovi iz prethodne vlasti, Liberali.
Gradonačelnik John Tory koji je na tom mestu bio 8 godina kaže da nam ne treba javna istraga (public inquiry) jer će tu samo advokati sa obe strane da se obogate, a ništa neće da se reši.

Uglavnom, 12 godina nakon početka radova i $13 milijardi CAD, ovo čudo još ne radi.
Dali je realno da Beograd prvu liniju može završiti za 7 godina i 2 milijarde eura?
 
Pogledajte komentare na jučerašnje prenošenje vesti Ekapije od strane b92

 
Kako "interval 20 minuta" ? 5 Minuta u špicu, 10 minuta van špica, to je neki minimum minimuma, a u svetu je uobičajeno da ide i češće. Neće valjda metro imati nižu frekvenciju od busa 58 ?
U prednaprednoj civilizaciji je bila moguća prigradska železnica na 15 minuta na dvokolosečnoj pruzi sa mešovitim saobraćajem, i sa transportnim sredstvom dinosauRUS. U naprednoj "civilizaciji" je sve moguće, pa i da 58 ide češće od metroa.

@zecal Savremeni severnoamerički metroi su najskuplji na svetu, a što su posledice podtindustrijskog društva. Sa jedne strane, neće pustiti neke tamo Kineze, Turke, Indijce da jeftino grade, sa druge strane imaju manji izbor skupljih američkih kompanija sa skupljom radnom snagom, često i manje iskustva sa metro gradnjom. Postindustrijska ekonomija podrazumeva ogroman sistem posrednika u vidu agencija, banaka, osiguravajućih kuća, birokrata, advokata... koji uzimaju povelike parčiće torte.

Tu se sada postavlja pitanje kakva je naša civilizacija gradnje? Jako opala. Svako ekonomski razuman teži da takve projekte ili da domaćim firmama, ili da što veći deo gradnje pokriju domaće firme. Kako je manje od 10km metroa obično slaboupotrebljivo, zdrav prioritet je Zemun-Zvezdara preko Trga republike ili Terazija, na Novom Beogradu je dovoljna estakada, a svi iole razumni su sugerisali most preko Save, u nekolinijalnom pristupu gradnje više od jedne "krtice" je previše.

Pro Prokop: Ukoloko se uđe u nekolonijalni sistem finansiranja i gradnje, kapacitet građevinske operative za podzemne deonice će biti mali. Sa obzirom na faktor vreme-novac, kraće tunelske deonice sa sukcesivnom gradnjom se isplati otvarati jedino ako se vezuju za već izgrađen i visoko korišćen sistem i/ili velike nadzemne deonice. Tako tunel od metro-mosta do Trga republike ima od prvog dana korišćenja veliku upotrebnu vrednost ako ima nadzemna grananja za početak Zemuna i Ž.St.ovi Beograd. Posle Tašmajdan i Vukov spomenik, mogu biti isplativi i sa manjom brzinom podzemne gradnje. Za to vreme, najbolje je Prokop vezati na proširen tramvajski Krug dvojke, a do Banovo Brdo - Vidikovac produžiti nadzemno brzi tramvaj na taj način da osim radova na koloseku i peronima ništa drugo ne traba da se ulaže u konverziju u metro.
 
Takav način planiranja je i jedan od razloga zašto je zemlja za nekoliko decenija pala sa 10 na 7 miliona stanovnika, pri čemu je Sofiju zaobišla ta demografska katastrofa. Ako ništa, kod njih je metro uglavnom plitak, i jedan od najjeftinijih za gradnju u Evropi, i uskaleđen sa višedecenijskim urbanističkim kontinuitetom, i vezan za mnogo razvijeniju tramvajsku mrežu.
Sofijski trolejbusi i metro su za BG svemirska tehnologija, ali tramvajski podsistem u tom gradu generalno nije mnogo razvijeniji od beogradskog; kilometarski jeste duži, ali je starost voznog parka na istom nivou (30-tak modernih vozila, ostatak za muzej) a i tramvajski red vožnje je proređen koliko i naš. BG ima ukupno 12 tramvajskih linija(računajući trojku u komi), a Sofija ima 14.

Iz prve ruke znam da tramvaj u Sofiji služi uglavnom kao dodatak metrou, koji većinom prati starije tramvajske linije; svako ko može se tamo vozi metroom, a tramvaj koriste skoro isključivo starije osobe za koje je naporan silazak u podzemne stanice. Ponegde još postoje kraće tramvajske linije koje su fider za metro.
 
VESIĆ : U maju ugovor o nadzoru nad projektom izgradnje metroa
U MAJU biće potpisan ugovor o nadzoru nad projektom izgradnje beogradskog metroa, najavio je danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
- To je najbolji odgovor onima koji i dalje pričaju neistine u vezi sa metroom i nadaju se da se metro neće izgraditi - rekao je Vesić gostujući na televiziji K1.
Ministar je naveo da se za nadzor javilo nekoliko velikih svetskih firmi, a da je pobedio konzorcijum nemačke železničke kompanije ‘Dojče Ban’ i francuske firme "Sistra" koji će, dodao je, vršti nadzor nad izgradnjom metroa i koordinirati kompanijama “Alstom” i “Pauer Čajna”.
- Dobili smo jednu od najboljih svetskih kompanija. Tokom maja ćemo potpisati ugovor o izgradnji depoa za metro. Nasipanje je skoro završeno i sada kreće izgradnja depoa - rekao je Vesić.
Naveo je da se trenutno na Revizionoj komisiji nalazi projekat prve linije metroa koji radi francuska kompanija “Ežis” i da će, kada ga komisija odobri, uslediti potpisivanje ugovora za izgradnju te linije.

 
Vrh