Izgled ulaza u stanicu dosta zavisi od gabarita vertikalne komunikacije.
U starijim metro sistemima kao na primer u Parizu postoji gomila malih ulaza u stanicu, recimo po jedan na svakom cosku raskrsnice tako da je gabarit svakog ulaza dosta mali. Uostalom nema ni mesta na trotoaru za vecu rupu.
Takvi ulazi su uglavno prilicno jednostavni, svedeni, nisu ni natkriveni. Imaju samo jednu lepu ogradu, metalnu, kamenu, kombinovanu, ponekad krajnje obicnu. To je sasvim dovoljno.
Pogledajte poslednju sliku, sa kamenom ogradom, kako bi taj princip izgledao u Beogradu?
Pa prilicno lepo, napravili bismo kamenu ogradu nalik malom stepenistu na kalemegdanu i svaki stanicni ulaz bio bi elegantan i diskretan, a opet 100% Beogradski.
Stvar je u tome sto su Beogradske stanice drugacije projektovane. Nemaju gomilu izlaza kao u Parizu vec jedan jedini veliki ulaz/izlaz za celu stanicu sa stepenistem u sredini i pokretnim stepenicama u oba smera sa svake strane.
Takva situacija prosto mami za monumentalnijim resenjem stanicnog ulaza jer je gabarit jednostavno mnogo veci, te bi ograda izgledala zapravo kao ogradica, potpuno van proporcije.
Ima takvih primera velikog ulaza i u Parizu, iz starijih dana, a i savremenih:
Elem, zato sam se ja u slucaju Beograda na konkursu opredelio za malo monumentalniji pristup (iako i dalje mislim da bi kalemegdanska kamena ograda bila pun pogodak) te sam se bacio na trazenje oblika koji bi izgledali velicanstveno i vanvremenski, zakoseni megaliti koji bi delovali kao da su tu vec 2000 godina, ili da su doneseni iz buducnosti 2000 ispred nas.
Nesto sto spaja nasu proslost, sadasnjost i buducnost: Lepenski vir / Manasija / 25. Maj / ...
Verujem da bi Beogradu danas prijalo malo smirene, gotovo abstraktne monumentalnosti posle lavine sunda kojom je zatrpavan proteklih 30 godina, od staklenca do BnV.
PS Nova verzija formua je sjajna, milina je pisati postove i baratati slikama, svaka cast!