bgexplorer":2ekuqr4z je napisao(la):
jovanovm":2ekuqr4z je napisao(la):
Budimpešta od 2004. ima manje stanovnika od Beograda, po zvaničnom popisu (za oba grada).
2012":2ekuqr4z je napisao(la):
tako da umesto da dobijemo produžetak linija i kvalitetnije vozove mi bi to morali da platimo privatnim vlasnicima i firmama za raseljavanje
To je jedan od jačih razloga zašto se gura laka železnica...
Kako to?
Budimpešta
Stanovništvo
- grad: 1.702.297
- aglomeracija: 2.475.740
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Будимпешта
Metro zona Budimpešte je mnogo veća, i uključuje okolne gradice kao što su Szentendre, Rackeve, itd... koji nisu urbano povezani sa ostatkom grada. Tamo ide prigradska železnica (HEV). Da bi ispravno poredili onda bismo morali da poredimo aglomeraciju Beograda sa Pazovama, Pančevom, Opovom, itd... Po zvaničnim podacima KSH-a (mađarskog zavoda za statistiku), Budimpešta sa svojih 23 distrikta (koji se fizički prostiru na većem prostoru od Beogradskog) ima 1.695.000 ljudi (manje od broja glasaca u Beogradu na prošlim izborima), sa gustinom od 3,241.5/km2, malo manjom od beogradske koje je 3,283/km2.
Sam grad u Budimpesti zauzima oko 85% od te populacione brojke (slično kao i u Beogradu), ali pokriva mnogo veću površinu (525.16 km2 prema 359.96 km2).
S obzirom da razvijenu regionalnu železničku mrežu kao i razvijeni tramvaj koji je na velikom delu deonice potpuno denivelisan od ostalog saobraćaja, postavlja se pitanje koliki je broj putnika Budampeštanskog metroa, tj. da li bi u Budimpešti, gradu sličnom Beogradu po statistikama, mogao da funkcioniše laki metro?
Dužina budimpeštanskih linija je 33km (malo manje od predloženih Beogradskih 40km za ceo sistem), sa ukupno 42 stanice ili u proseku 14 stanica po liniji. U tim karakteristikama se slaže sa predloženim sistemom lake železnice u Beogradu. U Budimpešti se metroom vozi godišnje oko 280 miliona putnika, ili dnevno oko 767,200 putnika. Naravno, to ne znači da se pola grada vozi metroom već da ima dosta povratnih i kratkih putovanja. Kako je moguće da u gradu slične veličine od Beograda, sa sličnom strukturom stanovništva, u već izgrađenom metro sistemu se vozi toliki broj putnika, a da se Beogradu smatra dovoljnom laka železnica? Ne znam!
Pogledajmo finansiranje. Budimpeštanski GSP (BKV) troši oko 320 miliona EUR godišnje, od čega čak 60% dolazi od prodaje karata, 36% od gradske vlade, i ostatak od Republike za železnički transport. Dotacije gradske vlade BKVu su oko 3.5 puta veće od dotacija našeg grada GSPu. Mislim da finansijski podaci sami po sebi govore da u gradskom budžetu postoji dovoljno novca za izgradnju metroa, i da se dotični može u velikom delu sam finansirati. Naime, ako je godišnji prihod od karata sličan budimpeštanskom (oko 200 miliona EUR), metro sistem bi se sam isplatio već za 10 godina.