Metro

[Пантограф]

@solecar

Da li to znači da bi postojale dve skretnice u Bulevaru Oslobođenja , jedna ka severu a druga ka jugu?

Дабоме.

 

[zecal]

Pošto se više ljudi žalilo na mali radius i moje crtanje krivine vijadukta, a neki i misle da je to suviše veliki uspon, evo sad slike vijadukta nacrtane rukom.
4 kockice predstavljaju 50 metara.

Koristeći neke brojke od mog prijatelja RioBL, evo proračuna za uspon:

Koloseci kod Sajma (nadmorska visina) = 75 m
Izlaz iz stanice (nadmorska visina gornjeg sprat) = 78 m
Koloseci u Prokopu = 97 m
Visinska razlika od početka do kraja vijadukta = 20 m

Vazdusna linija od stanice do tunela = 400 m
Duzina vijadukta = 600 m

Uspon od 20 metara na 600 metara dužine predstavlja uspon od manje od 2 stepena.
To uopšte nije strmo.

Mi možemo da rotiramo stanicu još više prema mostu i onda bi početna krivina bila i manja
Ja sam je stavio tu da bi ulaz bio što bliži autobuskoj stanici kod Sajma. Tako da ljudi lakše mogu da se prebace sa autobusa na metro.

 

[zecal]

zecal » Pon Okt 16, 2017 1:11 pm[/url]":16zbvxb1]Hvala na odgovoru Igore.
Pa ovo i jeste nadopuna na taj Egisov plan. Nisam ja nešto strašno novo izmislio. Nadopuna je zbog toga što se situacija na terenu od 2012 godine promenila.
Koliko ja znam, ta narandžasta linija preko mosta na Adi će biti tramvaj.Trebaju uskoro da postavljaju šine za tramvaj i ne verujem da bi to moglo da se koristi i za metro. Osim toga na završetku kod Hipodroma, spuštanje je dosta strmo i (što bi Spatio rekao) ima mali radius. U manje od 50 metara mora da napravi skoro puni krug. To može tramvaj ali nisam siguran za metro kompoziciju od 100 metara dužine.

Znači konkretna situacija na terenu zahteva izmenu tog plana. Ja sam prebacio tu narandžastu liniju na plavu i kombinovao sa zelenom.
Čak su i sve metro stanice na istom mestu kao po tom planu. Ja sam samo prebacio jednu stanicu (X) na drugu stranu Sajma.
Evo uporedba tog dela Egis plana sa ovim što ja predlažem.

Da se vratim na uporedbu ovog novog metro plana sa Egisovim planom (mnogi ga ovde uzimaju kao najbolju opciju za metro).

Ta dva plana u ovom delu imaju 4 zajedničke stanice (na istoj ili sličnoj lokaciji) :
A - NBg Autobusna i železnička stanica
C - Centralna stanica Prokop
F - fabrika stara šećerana kod Hipodroma
H - hospitals, medicinski fakultet

Što nije isto?

a) Prelazak metroa preko reke Save.
Egisov plan koristi novi most na Adi za metro. Tu će biti uskoro postavljene tramvajske šine, tako da metro otpada. A i silazna rampa koja je napravljena na južnoj strani je jedva dovoljna za tramvaj, a kamoli da tu ide metro kompozicija od 100 metara. Tako da ova narandžasta metro linija otpada.

b) Zelena Egisova linija mi je bila početna inspiracija za moju zelenu liniju.
Onda mi je prijatelj skrenuo pažnju na to da su ovih prvih par stanica nabijene i slabo korištene. I on je u pravu. Radnička stanica je tu na svega 300 metara od stanice Hipodrom. Stanica Vojvode Mišića (kod Gospodarske mehane) nema dovoljno putnika ni za postojeći tramvaj, pa ne znam zašto bi se tu stavila metro stanica. Ali ajde, ako baš imamo desetak miliona viška, moćemo da je stavimo (i to bi onda i ja dodao, pa bi bila još jedna zajednička stanica).
Stanica Pelagić je u sred parka i elitnog naselja. I ima direktna autobuska linija do Prokopa. Samo dve stanice. Neka mi neko javi ako su ti busevi pretrpani.
Dali nam stvarno trebaju metro stanice na te 3 lokacije? Nema ništa preče? Blokovi, brda?

c) Egisova zelena linija podrazumeva kopanje više od 3 kilometra tunela ispod Senjaka. Moja opcija koristi vijadukt od 600 metara. Ogromna razlika u ceni.

Molim vas za vaša zapažanja i razmišljanja o tome šta je za vas prihvatljivo za metro u ovom delu grada.
Što date više detalja i obrazloženja, to bolje. Hvala.

 

[markomarko]

zecal » 18 Oct 2017 08:02 pm[/url]":31xns6u0]
Molim vas za vaša zapažanja i razmišljanja o tome šta je za vas prihvatljivo za metro u ovom delu grada.
Što date više detalja i obrazloženja, to bolje. Hvala.

Batali se corava posla Zocale - ja prvi ne bih dao takvo ruglo da se pravi na Senjaku! Pogotovu bi bilo gotivno ljudima u Udbinij zgradi da im pravis nadvoznjak sve u krug oko zgrade. Bukvalno bi unakazio celo jedno naselje.

A i nema potrebe kad je mnogo lakse napraviti ukrstanje sa trasom Beovoza ispred Sajma kao sto je novim planom i predvidjeno...

Takodje, primeti da imas tri paralelna sinska prelaska preko save na razmaku od po 300-500m. Da li si siguran da je to racionalno?

Sto bi se reklo - don't give up your day job

A Ezisov plan je mrtav - svidjalo se to nama ili ne...

 

[Norexan]

Овај план БГ: Метро-а где се обе линије укрштају на Сајму је одличан зато што се може веома лако искористити место где се налази садашња пруга али чини ми се да тешко долази до центра града и да је дефинитивно неопходна још једна линија тј. плава да иде за Карабурму како је планирано Зелена до Устаничке и још једна са десне стране која би повезала Јерковић-Душавановац-Неимар-Центар и Нови Београд/Земун тј. као моја Црвена линија да иде од Алтине до Трошарине или да се завршава са првим спавањем са Плавом на Новом Београду за даље преседање за Земун.

 

[markomarko]

zecal » 18 Oct 2017 08:02 pm[/url]":24jz3022]
Molim vas za vaša zapažanja i razmišljanja o tome šta je za vas prihvatljivo za metro u ovom delu grada.
Što date više detalja i obrazloženja, to bolje. Hvala.

Ali, da ti pomognem - ako bas zelis da odvedes liniju od sajma do prokopa, mnogo je smislenije i jednostavnije preci Vojvode Misica negde kod Radisona pa onda uz autoput pored Bipa doci do Prokopa.

Ako bas insistiras da se nakacis na postojeci koridor onda mozes da dizes nadvoznjak duz postojece zeleznicke trase paralelno sa sajmom - negde krenes od hale 4 (nekadasnje 14) pa pored keca do 2-3 i biletarnice i tu si onda negde blizu kote postojeceg nadvoznja - tu onda skrenes i predjes Vojvode Misica paralelno sa postojecim nadvoznjakom i kacis se na postojeci koridor negde oko Kablarske ulice...

Ako vec hoces da se igras, preoporucio bih ti da malo zagasis kompjuter i prosetas do lokacije stvari ce ti biti mnogo jasnije.

 

[zecal]

Norexan, molim bez javnih pohvala za ovaj plan
Neki su ovde već javno bili kritikovani za davanje pohvala, a i povučena je paralela sa "predlozima bratije vucic/mali/karic" (citat).
Zezam se, neka priča ko šta hoće.
Ja sam se trenutno fokusrao na ovaj deo grada, jer se u ovom trouglu A-B-C dešavaju velike promene i pravo je vreme da se metro počne baš tu.

MarkoMarko, šta ne reče ranije brate. Ja baš jutros dao otkaz na poslu da se u potpunosti posvetim razvoju ovih planova za metro. Nemoj mi molim te reći da sam se prevario. :bash:

 

[RockyMM]

Ja se izvinjavam ako je ranije bilo, ali stvarno ne mogu da nađem - da li je na ovoj temi već podeljena studija opterećenosti javnog prevoza u beogradu, tj. mapa sa količinom putnika koji koriste pojedine segmente gradskog prevoza. Sećam se da sam video tu mapu, ali ne mogu nigde da je nađem.

 

[Norexan]

markomarko » Сре Окт 18, 2017 12:45 pm[/url]":3vvezsc1]Hteo bih da napisem da mislim da dobar deo vas malo mashi temu. Stari planovi su se generalno zasnivali na principu - svi putevi vode u Rim. Kada su pravljeni 70ih godina to je verovatno i bilo adekvatno jer su mnogi ljudi imali zaposlenje u centru.

Medjutim, ono sto se desava poslednjih godina u Beogradu je sirenje i pomeranje poslovnih delatnosti u gradu. Pretpostavljam da je razlog generalna promena vidova privredjivanja, nedostatak mesta za izgradnju modernih kancelarijskih objekata u centru, parking, itd. Naravno tu figurira i los javni prevoz koji i jeste ovde tema!!! Barem gledajuci ljude koje poznajem, mnogo je veca sansa da su zaposleni na novom Beogradu nego u starom. Dokaz za to su vam i mnogo vece guzve na Gazeli u jutarnjem spicu u pravcu Novog Beograda nego u pravcu starog. Dalja izgradnja (???) Beograda na vodi te razvoj luke Beograd ce samo jos vise dovesti do sirenja i 'razlivanja' klasicnog centra grada. To je naravno i ocekivano jer Beograd polako prelazi od milionskog u dvomilionski grad i ne mogu sve delatnosti stati u krug dvojke! U neku ruku je i pozeljno.

Slicna stvar se desava i sa stambenim naseljima. Poslednjih 15 godina nastala su nova ogromna naselja u kojima zivi puno ljudi svuda po obodu centra - Bezanija, Surcin, Zemun Polje, Borca, Krnjaca, Visnjica, Mirijevo, VML, Veljko Vlahovic, Stepa Stepanovic, Kumodraz. Ovo sam nekako pisao u pravcu kazaljke na satu. Nista to nije postojalo u starim planovima.

Rekao bih nekako da originalni cilj planova iz 1970ih da prebace radnika/studenta/pacijenta sto efikasnije sa Novog Beograda ili Jerkovica u centar vise ne pije vodu. Mnogo je veca sansa da ce zaposleni u ovoj 2017. putovati sa Mirijeva na Tosin bunar da radi, ili student iz Krnjace ici na NBG da studira.

Iz tog razloga kada mastate i crtate metro linije uzmite to u obzir. Neki buduci BG Metro uopste ne mora da ima neki zlatni trougao presecanja linija u centru jer to nije vise gde ljudi putuju. Treba da ima razudjenu mrezu linija koje stizu do svih gore izlistanih tacaka gde ljudi zive, rade, edukuju se i lece se. I dobre veze izmedju linija koje omogucavaju lako presedanje. I, mozda najvaznije, dobru vezu sa postojecim tramvajskim i autobuskim linijama koje bi pokrile ceo grad.

Управо тако. Из тог разлога већ сам иградио једну такву мапу где се буквално из било ког краја града стиже у други крај веома једноставно и брзо али мораш да признаш да је то један скуп и велики подухват поготово за овакву земљу - напаћену... Човек може добити посао у било ком делу града и да се не боји да неће тамо стићи брзо и ефикасно. Буквално а о то је веома важно јер кад сам радио ову мапу првенство сам гледао на раднике , равномерни развој целог града а не разне муфљузе које би само сплавове....

А зашто на НВГ-у нема пуно станица? Зато што он идеално место за неки трамвај или БРТ.

Ево га то што ти збориш...

 

[Aleksandar1]

RockyMM » Wed Oct 18, 2017 9:41 pm[/url]":3vsx05au]Ja se izvinjavam ako je ranije bilo, ali stvarno ne mogu da nađem - da li je na ovoj temi već podeljena studija opterećenosti javnog prevoza u beogradu, tj. mapa sa količinom putnika koji koriste pojedine segmente gradskog prevoza. Sećam se da sam video tu mapu, ali ne mogu nigde da je nađem.

U jednom trenutku je jedan veliki servis za čuvanje fotografija (često korišćen na ovom sajtu) prestao sa radom, i mnoge fotke su nestale nepovratno. Možda je to slučaj sa tom mapom, ali samo možda.

 

[Norexan]

Допуна за мапу. БРТ линије 80 и 90. Имају само један терминус.

 

[zecal]

BRT je zanimljiva ideja. Možeš da pogledaš kako to upravo prave (skoro završeno) u Mississauga, Ontario. Da bi se spojili na novu Eglington metro liniju u Torontu. To se uglavnom koristi za predgrađa gde ima dovoljno prostora da se napravi posebna trasa za autobuse, najčešće fizički odeljena od ostalog saobraćaja.
Jel to ima nekih planova da se pravi u Bg?

 

[Norexan]

Па у суштини то је јефтинија и брже-иградљивија варијента ЛРТ-а./Метроа и може да се гради свуда где има доста пуно простора односно где је могуће провући пругу. Најпозатија је свакако Silver линија LA-у. Што се тиче планова - нема.

 

[WLABmz]

zecal » Sre Okt 18, 2017 3:33 pm[/url]":2be15afi]Pošto se više ljudi žalilo na mali radius i moje crtanje krivine vijadukta, a neki i misle da je to suviše veliki uspon, evo sad slike vijadukta nacrtane rukom.
4 kockice predstavljaju 50 metara.

Koristeći neke brojke od mog prijatelja RioBL, evo proračuna za uspon:

Koloseci kod Sajma (nadmorska visina) = 75 m
Izlaz iz stanice (nadmorska visina gornjeg sprat) = 78 m
Koloseci u Prokopu = 97 m
Visinska razlika od početka do kraja vijadukta = 20 m

Vazdusna linija od stanice do tunela = 400 m
Duzina vijadukta = 600 m

Uspon od 20 metara na 600 metara dužine predstavlja uspon od manje od 2 stepena.
To uopšte nije strmo.

Mi možemo da rotiramo stanicu još više prema mostu i onda bi početna krivina bila i manja
Ja sam je stavio tu da bi ulaz bio što bliži autobuskoj stanici kod Sajma. Tako da ljudi lakše mogu da se prebace sa autobusa na metro.

Poluprečnik krivine 80 m? U metrou se svaka krivina manjeg poluprečnika od 300 m smatra oštrom krivinom. Većina železničkih vozila ima ograničenje kretanja do najmanjeg poluprečnika krivine od 180 m. Ne znam kako je sa metroom, ali 80 m je nemoguće!

 

[Пантограф]

Има у Паризу и радијуса од 40 метара, а стандард из 1900. године је 75 метара. Јесте да возић успори, ал` ипак прође.

 

[zecal]

WLABmz » Čet Okt 19, 2017 8:34 am[/url]":2t5stg6t]
Poluprečnik krivine 80 m? U metrou se svaka krivina manjeg poluprečnika od 300 m smatra oštrom krivinom. Većina železničkih vozila ima ograničenje kretanja do najmanjeg poluprečnika krivine od 180 m. Ne znam kako je sa metroom, ali 80 m je nemoguće!

Zašto kažeš da je nemoguće kad ima više primera gde je radius metro krivine ispod 80 m ( London 60m, Washington 70m)?

U ostalom, u prethodnom postu sam rekao da ta potencijalna metro stanica može veoma lako da se malo zarotira, što bi napravilo taj radius znatno većim.
Tu ima dosta prostora i stanica može da se postavi na više mesta. I da se rotira više prema BnV.
Ja sam je stavio tu da bi ulaz u ovu metro stanicu bio što bliži autobuskoj stanici kod Sajma. Da se putnici lakše prebace sa autobusa na metro.

Ako stanicu stavimo ovako "\" (diagonalno u odnosu na vojvode Mišića) umesto ovako "-", onda imamo mnogo veći radius, ali bi putnici morali više da šeću od autobuske kod Sajma do ove metro stanice. Mada bi sa druge strane bilo bliže onima koji dolaze iz BnV Mola.

Princip je bitan, sve su ostalo nijanse

 

[Norexan]

Norexan » Чет Окт 19, 2017 12:19 am[/url]":36qa7ejf]Па у суштини то је јефтинија и брже-иградљивија варијента ЛРТ-а./Метроа и може да се гради свуда где има доста пуно простора односно где је могуће провући пругу. Најпозатија је свакако Silver линија LA-у. Што се тиче планова - нема.

Ево исто једне допуне:
Кроз Јурија Гагарина 8 би ишла као локал а 80 као експрес.
Постојала би и верзија 80Е која би ишла експресно читавом трасом осим у делу где кружи
Линија 90 би ишла локално читавом трасом и имала би још три подваријенте
90А локал Бежанија - експрес парелелном уцицом Милутина Миланковића
90Б експрес Бежанија - локал парелном улицом Милутина Миланковића
90В локал Бежанијска коса (Грчком) - експрес паралелном улицом Милутина Миланковића
У пределу кружења све линија ишле би као локални аутобус.

 

[RioBL]

Zecal, pohvale za ilustraciju...sad izgleda mnogo bolje.
Nazalost, sve je to u domenu teorije ali mislim da je ipak dobro s vremena na vrijeme rastegnuti mozdane vijuge

 

[zecal]

Eto, naterao me čovek da crtam, pa mu opet nevalja

Ma znam ja da nema 10% šanse da počne izgradnja metroa u Bg u sledećih 10 godina. Ali ako ima i neka šansa, ajde da pokušamo da poguramo. Nada umire poslednja.

Ovo što ja pokušavam da predstavim ovde je kompilacija raznih drugih ideja koja bi u ovom trenutku bila izvodiva. Već za 10 godina ova ideja nebi bila izvodiva.
Sad je raskopan BnV, sad još nije počela izgradnja stanica na NBg, sad još ne znaju šta će dalje sa Prokopom. Ako se sav ovaj prostor izgradi i popuni sa nečim drugim, onda ova ideja više nije racionalna.
Tako i sve one ideje iz 70tih, 90tih , 00tih, više nisu realne, jer se realnost promenila. Možda je još realno za neke koji žive u prošlosti, ali od toga nema vajde.

I nervira me kad neki ljudi počnu, "šta je to još 100 miliona" , "mi možemo da uzmemo 2 milijarde kredita za metro". Kao da to ne treba jednog dana vraćati. Kao da nema drugih prioriteta. Na toliko mesta trebaju pare, ali na izgradnji metroa ne treba štedeti.
Ne shvatam taj mentalitet nekih ljudi.
Ili su to ljudi koji ni ne plaćaju porez, pa znaju da neće ni vraćati te kredite.
Ili su oni neki trolovi pa namerno opstruiraju početak ikakve gradnje metroa sa parolom "ili najbolje ili ništa".

 

[Žika]

4.decembar 1970.

- Najkasnije krajem 1973. ili početkom 1974. godine u glavnom gradu bi trebalo da počne izgradnja metroa - bio je jasan Pešić. - Mada su za ovaj poduhvat potrebna izuzetno velika sredstva - sadašnje računice govore da izgradnja jednog kilometra staje oko osam miliona dolara, verujem da bi grad uz veće napore mogao da ih obezbedi.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... tokom-noci

BEOGRADSKE PRIČE
Metropola se rodila tokom noći

Pre 44 godine Beograđani su zaspali u jednom gradu, a osvanuli u sasvim drugačijem: U decembru 1970. godine istovremeno otvoreni auto-put kroz Beograd, most Gazela, Mostarska petlja i Terazijski tunel.


NAJPONOSNIJI stanovnici jedne prestonice početkom sedamdesetih godina bili su Beograđani. Danas deluje nestvarno, ali u istom danu, 4. decembra 1970. godine, stanovnici glavnog grada dobili su auto-put kroz Beograd, most Gazelu, Mostarsku petlju i Terazijski tunel. Gradonačelnik je bio Branko Pešić, jedan od omiljenih ljudi na toj poziciji od kada postoji grad koji danas poznajemo.
Brzo u budućnost

MOST Gazela rađen je četiri godine, od 1966. do 1970. - kaže arhitekta mr Goran Anđelković. - Most je delo akademika, profesora Milana Đurića, a, stručno rekavši, predstavljao je upotrebu grede i luka. U to vreme bio je to vrhunski građevinski projekat.

Na most se "naslanjala" petlja koja je ponela ime "Mostarska". Projektovali su je arhitekta Brana Jovin i građevinski inženjer Jovan Katanić.

- Jovin je zamislio da se, gledano sa mostarske strane, auto-put spušta naniže od Gazele prema tom delu Novog Beograda - dodaje Anđelković. - U urbanističkom smislu, to je bio deo velikog projekta. Auto-put je bio svojevrstan izazov, jer su problem posebno činili delovi kroz urbanističko područje Novog Beograda, koje se nalazi na ravničarskom terenu. Zbog toga je trasa saobraćajnice spuštena tri do četiri metra ispod osnovne ravni terena, odnosno 2,8 metara ispod "velike vode reke Save", a odvodnjavanje je veoma dobro rešeno.

Naš sagovornik upozorava da se značajan deo radova odvijao po veoma nepovoljnim vremenskim uslovima. Građevinci su se borili sa podzemnim vodama, ali su požrtvovano izveli sve što im je bio zadatak.

Nije bilo lakše ni sa petljom, jer je samo za fundiranje mostarskih i drugih armiranobetonskih konstrukcija pobijeno više od 40 kilometara šipova.

- Složenost Mostarske petlje ogleda se i u tome što je ova celokupna velika raskrsnica rešena na samo šest hektara - objašnjava Anđelković. - U četiri građevinska nivoa, tu vidimo čak 24 priključne veze, a ovde saobraćaju 12 autobuskih i dve tramvajske linije.

Preteča tunela

TERAZIJSKI tunel danas je jedna od najprometnijih saobraćajnica u gradu, i samo kratkotrajni zastoj u njemu munjevito se proširi i parališe ceo Beograd. Autori tunela su Ljubomir Porfirović i Milosav Vidaković.

- Da je postojala ideja o izgradnji tunela, govori i podatak da je još 1955. godine arhitekta Dimitrije T. Leko predlagao nacrt za Gradsku kuću, u kojem je jasno ucrtao Terazijski tunel - dodaje mr Anđelković priču o ovoj građevini. - Zdanje koje danas postoji iznad tunela je zgrada koja je nastala od 1957. do 1960. godine i prvo ime joj je bilo "Savez trgovinskih komora". Projektant tog zdanja bila je arhitekta Zagorka Mešulam.

Zgrada je morala da se uklopi u planirani tunel, pa je iznad njene osnove dugo postojao zatvoren zid, koji je "čuvao" prostor za buduću podzemnu građevinu. Taj zid je vidljiv na starim, sačuvanim snimcima. Na prostoru na kojem se danas ulazi u tunel iz pravca Doma omladine nekada je postojao parking.

TESTIRANjE

U noći između 1. i 2. decembra Gazelu su testirali kamioni. Kako pišu "Večernje novosti", predvođeni Urošem Kesićem, 24 vozača "Autotransporta" prešla su preko mosta noseći 1.200 tona tereta.

Novine od 2. decembra izveštavaju i o tome kako su pešaci poslednji put mogli da prošetaju Terazijskim tunelom, jer će od otvaranja biti namenjen isključivo za motorna vozila.

TITO I JOVANKA

Otvaranje ovih objekata ispraćeno je sa posebnom pompom, a predsednik SFRJ Josip Broz Tito je rekao: "Lepota Gazele prevazilazi sve što sam video obilazeći Evropu".

Izveštači "Novosti" opisuju kako je Tito presekao svečanu vrpcu ispred tunela, sa suprugom Jovankom prošao peške na drugu stranu, a posebno se zadržao u prvom dragstoru u podzemnom prolazu između Nušićeve i Ulice Moše Pijade.

- Dok su prolazili ispod automata za prodaju jela, drugarica Jovanka poželela je da ih isproba - pišu "Novosti" 5. decembra 1970. godine. - Predsednik Tito se pipnuo po džepu i rekao: "Ne može, nemam sitno".

Intervenisao je direktor preduzeća koje je postavilo automat i sve je završeno srdačno i svečarski.

BRATSTVO I JEDINSTVO

Neobično je da auto-put prolazi kroz glavni grad. Veliki gradovi Evrope i sveta često imaju zaobilaznice koje odvode teretni i drugi tranzitni saobraćaj van centra.

Ovog puta ideja je bila da jedan koridor spoji velike gradove ondašnje SFRJ, Ljubljanu, Zagreb, Beograd i Skoplje, a zvanično ime bilo je u skladu sa ondašnjom ideologijom i politikom - Auto-put bratstva i jedinstva.

 

[WLABmz]

Žika » Sub Okt 21, 2017 9:58 pm[/url]":216uepwi]4.decembar 1970.

TITO I JOVANKA

Otvaranje ovih objekata ispraćeno je sa posebnom pompom, a predsednik SFRJ Josip Broz Tito je rekao: "Lepota Gazele prevazilazi sve što sam video obilazeći Evropu".

:kafa:

 

[dosen]

@zecal

Opcija ADA-ADA sa tunelom Glavna/Z/S- blok fabrike David Pajic ili bloka stovarista Kopaonik. Duzina 1.6 km.

Ovim se dobija treca linija po starim rutama zeleznice, bez porolaza oko Kalemegdana ( koji bi mogao da se iskoristi za tramvaj manje frekvencije ).
Mali broj stanica, samo jedna podzemna stanica - Terazije.
Krak prema stanici NB, mozda bi mogao da se sprovede novim zel mostom, a da se stari sacuva za zelenu rutu.
Prokop ovde izgleda kao privatna Kim Il Sung-ova stanica.
Nisam siguran da li je ovo izvodljivo, izgleda mi interesantno.

 

[WLABmz]

Ne vidim poentu besomučnih predlaganja linija metroa na koridorima na kojima se već zna da neće moći da ide jer se teren oslobađa zbog izgradnje BGH2O. Pruga od Glavne do Novog Beograda se ukida čim se ukine glavna stanica, a to je za malo više od godinu dana, a po svemu sudeći i pruga oko Kalemegdana, pošto je Infrastruktura Železnica Srbije objavila tender po ekspresnoj proceduri za rekonstrukciju 38 km pruge Rimski Šančevi - Titel, gde će se preusmeravati teretni vozovi sa opasnim materijama.

 

[dosen]

Ova deonica pruge ne smeta BnV. Ako je izgube, izgubice brzu vezu sa Aerodromom. Onda ostaju samo strani investitori iz Bugarske i Rumunije koji ce stici sajkama.

Ovo resenje sa posotjecim resursima mi izgleda miljama verovatnije nego bilo koja varijanta metroa, cak i ona sa dve stanice ( takozvana DUZ). Cak i ako povade i razvuku sve sto moze da se utopi. Cak i ako razvuku zemljiste. Razlog je jednostavan - pravce odredjuje tkivo grada koje ne moze da se promeni kada nesto falsh odradite u katastru.

Sve sto je oteto u Srbiji istorijski - na kraju je propalo. Posto je ovde skoro sve oteto - sve propada.
Otimaci uvek puknu u sledecem koraku, jer kada nesto otmes ne znas prave inpute operacije koju izvodis. Znaci ostajes nepismen i pre i posle otimanja.

 

[WLABmz]

dosen » Pon Okt 30, 2017 1:22 am[/url]":2doi1zp5]Ova deonica pruge ne smeta BnV.

Pogledaj malo bolje planove po internetu...