Kad ste pomenuli gradove koji imaju/nemaju metro
Riga
Ovo je zanimljiv slućaj. Postojao je plan za izgradnju metroa od tri linije. Početak njegove izgradnje je trebao da bude negde krajem 80ih, u vreme SSSR-a i Perestrojke. Bile su obezbeđene pare, Sovjetska vlada je trebala da finansira dobar deo, ali sve je palo u vodu. U javnosti su se počele voditi kampanje protiv metroa "stručnog" i "ekološkog" karaktera (čak je bio i protest ekologa), kako su najveći problem podzemne vode, da će one potopiti metro, da to nije ekološki prihvatljivo. Istina, projekt je bio skup, ali ne i neostvariv. St. Petersburg (tadašnji Lenjingrad) ima isto tlo kao i Riga i nije bilo problema. Glavni razlog njegove neizgradnje je bio političke prirode. Latvijci su, u vreme rastućeg nacionalizma, izgradnju metroa videli kao dalju rusifikaciju zemlje.
Cirih
Počeo da gradi metro, 1973 građni su na referendumu izglasali da im ne treba metro. Ostatak započete tunelske deonice danas koristi tramvaji, linije 7 i 9, tri stanice Tierspital, Waldgarten i Schoerlistrasse imaju stanične platforme u sredini, zbog čega je smer kretanja vozila u suprotnom paravcu.
Izvor:
http://www.urbanrail.net/eu/ch/zh/zuerich.htm
Oslo
To je sličan sistem kao i u Amsterdamu, neke deonice su sa ukrštanjima u nivou (linija 1). Neke linije imaju napajanje preko treće šine, neke putem kontaktnog voda. Jedan vrlo, rekao bih slobodno, "čudan" sistem. Zanimljiva vozila, kratka i široka, dosta linija ide u nivou s zemljom, neke linije su preuređene bivše tramvajske linije, ali mi se nikako ne sviđa to što ta linija ima ukrštanja u nivou, i zato, lično, Oslo T-banen ne bi smtro metroom.
Izvor:
http://en.wikipedia.org/wiki/Oslo_T-bane
Helsinki ima jako zanimljiv metro, ima širkoki kolosek 1524 mm, dosta trase ide po zemlji.
Dablin, treba da gradi metro, dve linije. Trenutno nemaju para.
Varšava ima jednu liniju, ali gradi drugu. Razvili su, uz to, sistem gradsko-prigradske železnice, a imaju i dve linije gradsko-prigradskog tramvaja, koji datira iz 1925.
Pjongjng, je gradio metro od 1965, 1973 je otvorena prva faza, a 1987 otvorena zadnja faza. Gradili su ga kad su imali zaleđe u bivšem SSSR-u i Kini. Vozila su kineske proizvodnje ili polovna berlinska. Za njega kruže svakojake priče. Tako je 1971 prilikom gradnje prve faze ispod reke Taedong poginulo oko 100 radnika. Druga priča je da metro radi samo u vršnim časovima, zbog generalnog nedostatka energije u Severnoj Koreji. A isto tako se priča, u šta lično ne verujem, da kad oni malobrojni turisti dođu da obilaze metro, svi putnici koje zateknu su, zapravo, statisti.
@JohnnyLee
+1 za plan