Šta je novo?

Metro

Ja nisam upućen u politička zbivanja. Ko je ovaj čovek? Neki kandidat za gradonačelnika?

Aha Popović tek sad vidim. Slušam šta priča uoči izbora pa ne obraćam pažnju na tekst klipa.

Kao da su čitali moj blog o onome za nenormalnih 6p/m2.

To je samo u vršnom periodu vršnog časa (15 min u prepodnevnom i 15 min u popodnevnom špicu).

U normalnim uslovima je maksimum 5, poželjno 4,5 radi komfora. Kako oni misle da neko izađe iz klimatizovanog automobila u mnogo veću metalnu konzervu od tramvaja i autobusa?

Dakle pamet u glavu i nek se traži kvadratura poda Citadisa a potom je lako izračunati "prihvatljivi maksimum" predloženog prevoznog sredstva. E onda ga treba uporediti sa Siemens MoMo, Alstom Metropolis, Bombardier Movia, 81-71 i predstaviti javnosti na otvoreno razmatranje.

Znači slobodno uzmite kredu i nacrtajte 1m2 na sred terazija na trotoaru i tražite od 6 gradskih zvaničnika da se "komotno" smeste držeći se jedno-drugom za zadnjicu ili međunožje pa nek onda daju svoje mišljenje. Preporučujem da uguraju Žaklinu u "sendvič" da bi čuli i njeno mišljenje pošto ona iovako misli da je bolje trpati zaposlene na 5m2 po osobi za lowrise umesto 15-20 za highrise.. Teorija i praksa su dve totalno različite stvari.

Čak i kad se struka složi građani daju konačnu odluku jer se sistem za njih gradi, oni su budući korisnici i njihovo mišljenje treba da se poštuje baš kao i mišljenje nepartijske struke.

Za sve sugrađane malo saobraćajne literature nije na odmet :D :

http://books.google.co.uk/books?id=...ubway 4,5 passengers per square meter&f=false

^^^Citiram: "5 per square meter - an unconfortable near crush load for North Americans with frequent body contact and inconvenience with packages and brief cases; moving to and from doorways extremely difficult."

"3.3 per square meter - a reasonable service load with occasional body contact; moving to and from doorways requires some effort."

I to vam je za Laka Šinska Vozila, ona Američka robusnija. U mnogim zemljama su legalno prihvaćena kao tramvaj (jer to i jesu, moderan višemodulski tramvaj) pa stoga ne moraju da ispunjavaju oštrije Severnoameričke regulacije.

LRT je u USA legalno "intermediate" između streetcar-a (tramvaja) i heavy rail-a (metroa i ostalih vrsta železnice).

Wikipedia kaže:

http://en.wikipedia.org/wiki/Light_rail

sledeće: "The term is typically used to refer to rail systems with rapid transit-style features that usually use electric rail cars[1] operating mostly in private rights-of-way separated from other traffic but sometimes, if necessary, mixed with other traffic in city streets. If this is the case, then under the law of many countries such systems are legally tramways, although the vehicles which run on them are sometimes designated "supertrams"."

Supertrams? Zar zaista mislite da tramvaj ima veći crush load od voza? To je nemoguće pa makar on bio super, mega, ultra, giga, vanzemaljski tramvaj u odnosu na najobičniji voz jer je totalno drugi (niži) rang u odnosu na metro, te podleže znatno blažim regulacijama. Stoga su i realne cifre manje. Ako se poveća kapacitet stajanja bez poboljšanja robusnosti mora se smanjiti maksimalna brzina. A smanjuju je gradnjom stanica na svakom ćošku!
 
angry bird":2jydq8eo je napisao(la):
+ od mene zbog Žakline u sendviču. :lool:

Ma to se i meni najviše svidelo iskreno, dao bih sam sebi plus da mogu. :lol:

Odma sam zamislio kako ih ljutito šamara. :lool:

... a oni posle besni kažu da nisu to očekivali pa se crvene kao babure od stida...

Hehe malo smeh terapije nije na odmet, posebno u ovako sumornoj temi.
 
Стандардни зглобни аутобус има око 15 метара квадратних корисне површине пода, и 40 места за седење. Стандардни капацитет је 160 путника, што је 40+ 8*15=160. Дакле, са 8 путника по метру квадратном. Све преко тога оштећује и пут и возило. Стандардно при изради реда вожње се обрачунава 160*0,75=120 путника по возилу. Међутим, у пракси, у зглобни аутобус се могло натрпати и 270 путника (током 90-тих). Ту се простор углавном добије тиме што се при пројектовању аутобуса у корисну површину не рачуна површина степеништа, иначе би то било 15 путника по метру квадратном. Овако је мало мање, око 13. У градским железницама Бомбаја свакодневно имају 14-16 путника по метру квадратном.

Трамвај КТ4, чувена Катица, има 26 места за седење, и корисну површину пода за стајање 21 метара квадратних, наравно, без површина степеница. Обрачунски капацитет за 8 путника по метру квадратном је 26+8*21=194 путника. Међутим, железничка возила и пруге боље подносе преоптерећење, него аутобус и пут. Међутим, трамваје је могуће спрезати у веће композиције, а трамвај има много мање сметњи, које изазивају поремећаје у систему преоптерећење система (у условима техничке исправности и оптималног управљања).

За трамвај "CAF" подаци су тајна, осим што је у новинама написано да је капацитет око 250 места укупно, а 72(78) за седење. За "Кончар", трамвај готово истих димензија путничког простора, број места за седење је 44, а корисна површина пода за стајање је 40 метара квадратних. Са 4 путника по метру квадратном, то је 44+4*40=204 путника. Међутим, у пракси, у Загребу, путника је доста више. Ако се дода 28 седишта више у КАФ, одузме око 10 метара квадратних која та седишта заузимају, добија се да је за капацитет КАФ-а узимано (250-72)/30=6 путника по метру квадратном. Ако исту рачуницу применимо на Кончар, добијамо капацитет 44+4*60=284 путника, а ако применимо КТ4 рачуницу, Кончар има капацитет 44+8*40=364 путника, а КАФ 72+8*30=312 путника. То заузме перон дуплој Катици за 388 путника.

Композиција "Беовоза" има капацитет 300 места за седење, и 300 места за стајање. Рачунајући према Совјетском стандарду из 70-тих, за 5 путника по метру квадратном, то значи да је за целу композицију обрачунато 60 метара квадратних корисне површине пода, или 15 метара квадратних по вагону. У пракси из 90-тих година, композиција је успешно превозила и по 800-900 путника по гарнитури.

Са функционалне стране, у свету имамо случајеве да је висок капацитет обезбеђиван градским аутопутем са 8+8 трака (САД), аутобусом на издвојеном делу коловоза (Латинска Америка), комбинацијом лаке железнице и централног железничког коридора за фреквентне приградске железнице (Аустралија, Немачка), само лаким железницама, само метроом, различитим комбинацијама свега наведеног.

Разлика између "трамвајоликих" и "метроликих" возова у капацитету и цени није драстична и невероватно велика. "Трамвајолика" возила обично за исту дужину и ширину композиције имају нешто мањи корисни путнички простор, и обично се предвиђа нешто већи број места за седење, а мање за стајање. Али, са друге стране, са мањим капацитетом и маса возила буде мања, осовинско оптерећење мање, а предвиђају се мање масивне и јефтиније конструкције мостова, надвожњака и вијадуката. Дакле, за исти капацитет, са "трамвајоликим" возилима требаће нам за око 20% дуже станице у односу на "метролике", али масивност надземних конструкција, може бити исто толико мања, као и бука и вибрације. По питању трајности, још једино не постоји гаранција велике трајности за "100% нископодне трамваје", иначе трамваји, метро и обични возови у експлоатацији достижу и преко 50 година.

По питању стратегије избора возног парка, можемо имати неколико стратегија, и да се ни за једну од њих не може тврдити да је сасвим добра или лоша. Једна од стратегија може бити куповина половних возила за први део прве линије. То могу бити и "метролика" и "трамвајолика" возила. Како за "метролика" возила по свету имамо врло шаролика возила од града до града, због проблема одржавања и резервних делова пре бих препоручио да се јефтино купе половна "ЛРТ" возила из Западне Немачке, него да се поставе лоши параметри трасе. Прва фаза брзих градских железница је најскупља фаза, и фаза која даје најмањи повраћај улагања. Захтеви су:
- Избећи све трошкове, који нису прекопотребни у првој фази, и који се могу померити у неку каснију фазу.
- Што веће коришћење система након завршених првих фаза градње. Дакле, што дужа траса линије у првим фазама.
- Добра подлога у изграђеним објектима за каснију доградњу система.
- Што раније пуштање у рад што кориснијег дела система. Дакле, део трасе где је највеће оправдање, и стајалишта на траси одредити по приоритету/важности.

При доградњи и унапређењу постојећег система, захтеви су блажи. Тада се могу куповати супер/кул/фенси возила, јер су возила потрошан део система. Може се уграђивати јача подстаница, осим северног направити и јужни излаз из станице итд.

Некако, као да многи на овој дискусији занемарују стварну економско/финасијску моћ Београда, или мисле да су велика кредитна задуживања за капиталне пројекте нешто за шта је паметно олако доносити одлуке. Да би смо се поредили са Бечом и Минхеном много, много тога треба да урадимо, и то не само у саобраћају. Ни они нису постали то што јесу за само 5, 15 или 25 година.
 
Karlo del Ponte":qh3npdm6 je napisao(la):
Некако, као да многи на овој дискусији занемарују стварну економско/финасијску моћ Београда, или мисле да су велика кредитна задуживања за капиталне пројекте нешто за шта је паметно олако доносити одлуке. Да би смо се поредили са Бечом и Минхеном много, много тога треба да урадимо, и то не само у саобраћају. Ни они нису постали то што јесу за само 5, 15 или 25 година.
Ovo je upravo ono sto sam ja pokusavao da kazem, ali me nisu razumeli. I dalje smatram da su tip vozila najmanji problem, jer su potrosna roba, to nije most, nije tunel da ga je uzasno skupo prosiriti, dograditi, vec potrosna roba koja se tokom vremena menja samo po sebi, istekom resursa. Zato sam i postavio pitanje razlike cene izmedju "tramvajolikih" i "metrolikih" vozila, ne samo po jedinici kompozicije, vec i depo, odrzavanje, eksplatacija, amortizacija itd.
Medjutim, ono sto si naveo kao prednost "tramvajolikih" vozila
...са мањим капацитетом и маса возила буде мања, осовинско оптерећење мање, а предвиђају се мање масивне и јефтиније конструкције мостова, надвожњака и вијадуката.
ja bi to pre shvatio kao manu. Jer za ovakav sistem, potrebno je postaviti osnovu dobru, odnosno, ostaviti mogucnost nadogradnje sistema za vece kapacitete, (u to ulaze i duzine platformi, radijusi krivina itd) jer ce metro sistem biti glavni oslonac javnog prevoza u gradu sve dok ne izmisle telport ili neka druga cuda, dakle desetinama godina. Ogranicavanje konstrukcije i trase kao osnove, nije dobro.
Stoga, ako je cena "metrolikih vozila" sa vecim kapacitetom, slicna onima "tramvajolikih", ali sa manjim kapacitetom, ukljucujuci sve gore nabrojano, racionalnije je kupiti "metrolika".

Tvojim zahtevima, koje si nabrojao i sa kojima se slazem, bi dodao i redukovanje broja stanica na optimalnih 700-800m prosecno, radi ustede novca, kao i povecanje eksplatacione brzine, sto ce dodatno doprineti popularnosti ovog vida transporta.
 
Ja sam se vratio iz svoje druge posete Bukureštu i moram da kažem da se jako, jako nadam da ćemo dobiti metro istog tipa kao što je njihov.

Vozovi nisu podeljeni na vagone, već su svi spojeni, puno su dugački i jako široki, ima baš puno prostora, a ukop je uglavnom vrlo plitak pa nema previše zavrzlama sa hodnicima i spuštanjem. Bombardier, napajaju se sa treće šine sa strane.

http://www.bombardier.com/files/en/supporting_docs/image_and_media/projects/BT-1503-BucharestHR.JPG
http://www.bombardier.com/files/en/supporting_docs/image_and_media/projects/BT-2459-BucharestHR.JPG
 
Sudeći po par gornjih postova puste su ti želje. :( Ipak je to Rumunija, zemlja razvijenog zapada koja može sebi da priušti takav metro, u poređenju sa našom siromašnom zemljom Balkana. :cool:
 
Nisu oni još uvek zemlja razvijenog zapada, ono što ih razlikuje od nas jesu EU fondovi kojima imaju pristup. Ovi novi njihovi vozovi finansirani su iz sredstava EU kao i sve druge stvari na kojima sam primetio da se radi, a da vidiš u kakvom su stanju stanice, promenio bi mišljenje :)
 
Jako malo smo ovde pricali o realnim potrebama kada je kapacitet u pitanju jel je on osnovni kamen spoticanja kada su argumenti za i protiv u pitanju. Kapacitet naravno ima veze i sa brojem stanica a mnogi koji zagovaraju manji broj stanica direktno uticu na manju opsluzenost i iskoriscen kapacitet.

Ako je definitivno da imamo skroz odvojenu trasu da li je moguce da na sto realniji nacin sagledamo sadasnje i buduce potrebe bez lecenja kompleksa sa ovakvim ili onakvim vozilima samo da ne lici na tramvaj
 
Bicu dosadan ali moram da spojim 2 informacije iz prethodnih postova:

- projektovani kapacitet novog sinskog sistema je 10 000 putnika/cas/smer
- zglobni autobus moze da preveze oko 160 putnika

10 000 / 160 = 62,5

To znaci da 60 zglobnih autobusa sa taktom 1 min u spicu moze da pruzi isti kapacitet kao i novoprojektovani "metro".

Za "metro" na sadasnjoj trasi potrebno je 500 miliona € kredita i novi most.

Za autobus je potrebno 60 saobracajnih policajaca u 3 smene na raskrsnicama, vozila vec imamo a na celoj trasi moze da se napravi zuta traka. Ako treba da se nabave vozila to je 60 x 2 x 200 000€ = 24 M€, sto znaci 5% cene metroa.


Zato su bitni i kapacitet i trasa.

Ono sto nam se danas nudi je totalni absurd, da ne kazem pljacka, da za 500M€ :shok: napravimo ono sto mozemo da imamo vec danas sa obicnom autobuskom linijom i 5 % cene metroa :bash:
 
Nije mi niko odgovorio, ali pretpostavljam koji je odgovor: ako ostavimo ovu trasu, male radijuse (npr. Akademija) da li će uopšte "metrolika" vozila jednog dana moći da prođu tuda?
Drugim rečima, da li možemo da sada prođemo nešto jeftinije tim LRTom, a da ne uprskamo za sva vremene (bez velikog ponovnog ulaganja tj.) mogućnost da kasnije preraste u "pravi metro"?
 
^^^ Metro vozila mogu da koriste i pruge sa veoma malim radijusima, na staroj liniji 1 u Parizu postoji krivina sa radijusom 36 m gde vozovi bukvalno mile.

Ipak kada se projektuje savremena mreza gleda se da radijusi budu sto veci kako bi se omogucila veca brzina i manje habanje vozila.
 
Igor":y1iezb8d je napisao(la):
Jako malo smo ovde pricali o realnim potrebama kada je kapacitet u pitanju jel je on osnovni kamen spoticanja kada su argumenti za i protiv u pitanju. Kapacitet naravno ima veze i sa brojem stanica a mnogi koji zagovaraju manji broj stanica direktno uticu na manju opsluzenost i iskoriscen kapacitet.

Па да ли ти сматраш да је ово мање од реалних потреба пошто замераш на потенцирању мањег броја станица? У осталом,капацитет пре свега зависи од такта и композиција. А оно што се губи мањим(ја бих рекао нормалним бројем) станица добија се постигнутом брзином метроа услед већег растојања између станица и мањег броја заустављања.

Igor":y1iezb8d je napisao(la):
Ako je definitivno da imamo skroz odvojenu trasu da li je moguce da na sto realniji nacin sagledamo sadasnje i buduce potrebe bez lecenja kompleksa sa ovakvim ili onakvim vozilima samo da ne lici na tramvaj

Па баш у томе је проблем! Они праве најскупљи трамвај на свету! Зашто? Зарад пар скретања малог радијуса на Новом Београду?!Нешто нижих платформи на станицама?! А прича о "реалним потребама" се завршава тамо где аутори овог пројекта предвиђају унапређење система у прави метро што је била прескупа работа чак и за неке немачке градове.

И какво лечење комплекса? Па дискусија на овој теми никад није била на вишем нивоу.Све сами саобраћајни инжињери и архитекте аргументовано против трамваја за 22. век.
 
@mekbejn: radijus kod Akademije nje mali, on ima solidnu mogucnost da primi i "metrolika" vozila. Problem su radijusu na NBg-u. Minimalni radijus za "metrolika" vozila, koliko sam upoznat, je 60m, na NBg-u su osovinski predvideli taj radijus, ali treba imati u vidu da "metrolika" vozila u takve ostre krivine ulaze sa jako malom brzinom pa samim tim usporava ceo sitem. Potrebno je povecati te radijuse, ako je ikako moguce s obirom da su rekli da ce biti na stubovima trasa, na makar 80m, da bi vozila ulazila sa vecom brzinom.

@igor: Prosecna distanca stanica od 700-800m na primer, je optimalna, da obezbedi dovoljnu opsluzenost, tj da je ne ugrozi. Preko te distance je diskutabilno. Ovo rastojanje se uzima kao optimalno iz razloga sto se racuna da je 400m jednako 5min hoda, sto dalje znaci da najdalje rastojanje koje ce pesak da predje (ako su stnice na 800m udaljenosti) je upravo 400m odnosno poluprecnik koji se opisuje oko mesta stanice. Sa opcijom od 20 stanica, koju je Vucko spominjao, prosecno rastojanje bi iznosilo oko 650m, sto je da kazemo prihvatljivo u nekim okvirima.

Ono sto bi ja isto skrenuo paznju, je jako mali kapacitet od samo 10.000. Moje je misljenje da treba da se ostavi prostor da te kompozicije imaju sposobnost da opsluzuju na kvalitetan nacin do kraja svoj radnog veka, znaci narednih 30god. Bojim se da ova cifra od 10.000 nije dovoljna, ili je knap za tako nesta.
 
Pazljivo odslusah..veoma argumentovano..ne volim kada se napada nesto reda radi ili iz pakosti...ovde to nije slucaj. :kafa:
 
Železničar je na temi modernizacije železnice, govorio o radijusu ,
doduše vezano za Talgo vagone a mislim da nema velike tehn. razlike, za metro sistem

Železničar":2rh6l0bk je napisao(la):
Talgo vagoni sa nagibnom tehnikom su napravljeni da bi se povećala udobnost u njima pri prolasku kroz krivine malog radijusa. Veća brzina mu dođe kao nuspojava. Osim toga oni manje troše šine jer imaju fleksibilne osovine. To je jako značajno u krivinama malih radijusa, naročito na našim prostorima. Šine se daleko manje troše jer se vagon naginje i stvara manji pritisak na šinu pa se ona samim tim i manje troši.
Prouči ovu temu na forumu http://www.railserbia.net/forum/index.php:
http://www.railserbia.net/forum/viewtopic.php?f=3&t=3214&start=80&st=0&sk=t&sd=a
Naročito obrati pažnju od treće strane, gde je član Peregrino počeo o istoriji Talgo vozova.
 
Metro u Bukureštu je otvoren 1979. godine. Prva linija je tada bila dugačka 6.2 km i imala je 6 stanica. Svi tadašnji metro vozovi bili su napravljeni u Rumuniji. 44 Bombardier garnitura (264 vagona) napravljeno je u periodu 2002-2008. godine. Otprilike u istom tom periodu, linija M3 je produžena za 4.75km (4 stanice). Njeno otvaranje bilo je 2008. godine.

Smislite danas funkcionalnu liniju slične dužine i broja stanica, nađite fabriku u SRB koja će uspeti da napravi metro vozove i imate moju apsolutnu podršku kako za gradnju metroa tako i za poređenje sa Bukureštom ;)

Sve dosad spomenute varijante - "svuda plitko ukopavanje, goli zidovi na stanicama, tuneli manjeg prečnika..." - ne mogu da piju vodu kada se zna da je kilometar "klasičnog" višestruko skuplji od kilometra "lakog" metroa. To je opšte poznata stvar. Isto tako je opšte poznato da savremeni LRT ne gubi vreme na semaforima i ne "skuplja" pešake i vozila po ulici. Pouzdanost, tačnost, brzina. To su glavne prednosti nezavisnih šinskih sistema i te stvari se kod savremenog LRT koncepta takođe podrazumevaju.

Uzmite čak i vožnju u nivou ulice. Nezavisnom trasom u izdvojenoj “baštici” koja je fizički odvojena od drumskog saobraćaja (rizla, trava, visok ivičnjak, niska ograda - birajte), signalizacija koja omogućava uvek zeleno svetlo za prolazak, denivelisanje na značajnim saobraćajnim raskrsnicama... gde će se taj LRT zaustaviti osim na predviđenim stajalištima?

“Transportation forecasting” treba da determiniše da li je LRT kapacitet (ne)dovoljan ovom gradu u narednom periodu. To je metodologija kojom se planira transport, nema ni tu izmišljanja tople vode. Zaista su tragikomične tvrdnje da ćemo izgradnjom metroa (u njegovoj zoni) dobiti nebodere i nov centar grada. To je neozbiljno. Vidim i u Sofiji je izgradnjom metroa porasla gustina stanovnika po km2 a dobili su i nebodere, blistavu ekonomiju...

Isto tako su neozbiljna predviđanja i vizije Beograda kao ultra atraktivne destinacije za sve ljude iz sveta. Da li je realno očekivati da ćemo čak i za 50 godina imati dramatičan porast broja stanovnika i tako postati ono što je danas Šangaj, Sao Paolo, Istanbul...? - Svi bismo voleli ali zaista teško da će se to i dogoditi.

Jedino što vam(a fanovima “teškog” metroa) ide u prilog jesu brljotine gradskih vlasti. Kod nas najverovatnije nikada nije urađen ozbiljan “transportation forecasting” kao ni “anketa domaćinstava” (predlog Systre). Ceo postupak je tajnovit, nema transparentnosti. Ne radi se u interesu građana odnosno ne radi se planski nego tako da se dobiju izbori. U ovom mandatu je to bio najveći, najlepši i najskuplji mogući most. U sledećem mandatu to treba da bude prva linija metroa.

Vi ne pratite tu dinamiku, nemate taktiku kojom ćete za iste pare napraviti manji ali funkcionalniji sistem od predloženog. Najviše dve (kratke) linije. To bi bila alternativa. Sve drugo je nerealno i svodi se na gunđanje i odlaganje rešavanja (saobraćajnih) problema.

EDIT: linija Konjarnik - Vukov Spomenik - Terazije - Savski A. - Arena - Žel.St.NBG - Most na Adi - Banovo Brdo je skupo i nefunkcionalno rešenje. Na zapadu i na jugu grada ne rešava ono što treba da reši. Iz pravca Opštine NBG nema veze sa centrom (Bul.M.Pupina) a iz pravca Sajma vam niko neće sesti na taj metro. Nikom neće pasti na pamet da prelazi reku dva puta da bi došao do centra grada kada je već kod Sajma. A znamo da im je centar grad u jutarnjem "špicu" (najveće opterećenje) najpoželjnija destinacija. Isto tako se ne rešava još veći problem - Despota Stefana. To su danas dve najkritičnije tačke u gradu i ako je negde MRT potreban onda je to relacija: P.Most - Francuska - Trg Republike - Gl.Žel.Stanica - Sajam - Ada

Odbijate da priznate da je beogradski “teški” metro zapravo gradska, prigradska i međugradska železnica sa terminalom “Gl. Žel. Stanica”. Izgradnjom pruge Bela Reka – Vinča – Pančevo i održivim planom za stanicu “Centar” i “NBG” tako nešto postaje moguće. Teretnog saobraćaja neće biti, međunarodni i Inter City vozovi će uglavnom samo prolaziti kroz grad ili će završavati na nekoj od dve spomenute stanice.

Bonus track: malo statističkih podataka...
Porto – neki tamo mali i nebitni gradić na obali Atlanskog okeana, na severu propale Portugalije... takoreći selo. Taj isti Porto ima gustinu naseljenosti od 5,735.97 / km2 dok je u Beogradu ta situacija 3,207.5 / km2. Beogradski aerodrom je u 2011. godini opslužio 3.124.633 putnika (uz 44.923 “aircraft movements”). Aerodrom u Portu je u istoj toj godini opslužio 6.003.408 putnika (60,070 “aircraft movements”). Toliko o metropoli zvanoj Beograd.

A sada šokantna fotografija specijalno za @Express...

Reč je o očiglednom kršenju svih mogućih zakona - Citadis Dualis na železničkoj pruzi! Mora da je montaža...
49623816.jpg
 
Zidar to sto si naveo je cista matematika koja nikako nije uporediva u funkcionalnom smislu. Ja pitam o realnim potrebama, tj koja saobracajna studija pokazuje da ce na tom pravcu biti potrebno 40000putnika na sat vremena ili nesto manje. Citajuci postove nekih forumasa mislim da se ovde vise bavimo psiholoskom barijerom zvana pantograf a ne da li ce nesto od predlozenih resenja biti u funkciji.
 
N-ST":10q63qu9 je napisao(la):
Smislite danas funkcionalnu liniju slične dužine i broja stanica, nađite fabriku u SRB koja će uspeti da napravi metro vozove i imate moju apsolutnu podršku kako za gradnju metroa tako i za poređenje sa Bukureštom ;)

уз доброг партнера Гоша

N-ST":10q63qu9 je napisao(la):
Isto tako je opšte poznato da savremeni LRT ne gubi vreme na semaforima i ne "skuplja" pešake i vozila po ulici. Pouzdanost, tačnost, brzina. To su glavne prednosti nezavisnih šinskih sistema i te stvari se kod savremenog LRT koncepta takođe podrazumevaju....
Uzmite čak i vožnju u nivou ulice. Nezavisnom trasom u izdvojenoj “baštici” koja je fizički odvojena od drumskog saobraćaja (rizla, trava, visok ivičnjak, niska ograda - birajte), signalizacija koja omogućava uvek zeleno svetlo za prolazak, denivelisanje na značajnim saobraćajnim raskrsnicama... gde će se taj LRT zaustaviti osim na predviđenim stajalištima?

у Европи да. али код нас, са дивљацима какви су за воланом возила, ЛРТ ће скупљати аутомобиле свака два дана

N-ST":10q63qu9 je napisao(la):
Odbijate da priznate da je beogradski “teški” metro zapravo gradska, prigradska i međugradska železnica sa terminalom “Gl. Žel. Stanica”. Izgradnjom pruge Bela Reka – Vinča – Pančevo i održivim planom za stanicu “Centar” i “NBG” tako nešto postaje moguće. Teretnog saobraćaja neće biti, međunarodni i Inter City vozovi će uglavnom samo prolaziti kroz grad ili će završavati na nekoj od dve spomenute stanice.

то је метро? шалиш се, зар не?

N-ST":10q63qu9 je napisao(la):
Porto – neki tamo mali i nebitni gradić na obali Atlanskog okeana, na severu propale Portugalije... takoreći selo. Taj isti Porto ima gustinu naseljenosti od 5,735.97 / km2 dok je u Beogradu ta situacija 3,207.5 / km2. Beogradski aerodrom je u 2011. godini opslužio 3.124.633 putnika (uz 44.923 “aircraft movements”). Aerodrom u Portu je u istoj toj godini opslužio 6.003.408 putnika (60,070 “aircraft movements”). Toliko o metropoli zvanoj Beograd.

али то је опет само трамвај на стероидима. то што они зову метро, то је њихова ствар, али то технички гледано, није метро. то је исто када би и за манчестерски Метролинк рекао да је метро, само зато што се зове тако. или хјустонски METRORail.

N-ST":10q63qu9 je napisao(la):
A sada šokantna fotografija specijalno za @Express...
Reč je o očiglednom kršenju svih mogućih zakona - Citadis Dualis na železničkoj pruzi! Mora da je montaža...

технички гледано, Дуалис може да иде по железничкој прузи. АЛИ у Србији сигнализација није добра, и лако може да се деси оно што је Експрес причао
 
Igor":1q2cnyyk je napisao(la):
Zidar to sto si naveo je cista matematika koja nikako nije uporediva u funkcionalnom smislu. Ja pitam o realnim potrebama, tj koja saobracajna studija pokazuje da ce na tom pravcu biti potrebno 40000putnika na sat vremena ili nesto manje. Citajuci postove nekih forumasa mislim da se ovde vise bavimo psiholoskom barijerom zvana pantograf a ne da li ce nesto od predlozenih resenja biti u funkciji.

Све и једна студија која је рађена пре економске,политичке и технолошке капитулације ове земље.А било их је...
 
Svaka studija a i projekat koji si nam prikazao i vezao se za njega nije merodavan u danasnjem momentu a veliko je pitanje i da li je i onda bio bez obzira na navodne opstrukcije.
 
А метро се гради за данашњи моменат? :rolleyes:

Ајмо онда овако.А која је то студија показала да је капацитет од 10.000 довољан за кичму јавног превоза града од 1.64 милиона становника? Је ли то она студија што је крију као државну тајну? А оно мало информација што смо добили су поражаајуће. Ја пројекат за који се каже да ће бити довољан само за период за који ће се он и реализовати (20 година) не могу да схватим озбиљно.

А ти НС-Т,колико се сећам био си прилично активан на теми о УМП-у и поготово у одбрани тог пројекта. Свако ко оправдава 450 милиона за три километра булевра нема право да оспорава жељу Београђана за достојним јавним градским превозом.

Дошли смо у апсурдну ситуацију. Оправдава се трамвај за 500 милиона евра а оспорава се метро за приближно исту цифру(мислим само на прву линију) а разлика у средствима би била незнатна,само у возним средствима,пар радијуса и евентуално техничким детаљима станица.Док би са друге стране корист била вишеструка.
 
Vrh