Šta je novo?

Metro

Predizborna kampanja se zagrejala...

ПОПОВИЋ И МЛАДЕНОВИЋ О БЕОГРАДСКОМ МЕТРОУ уторак, 17 април 2012 10:57 ДСС БЕОГРАД

Кандидат ДСС за градоначелника Београда Александар Поповић изјавио је данас да је Београду неопходан класичан метро и да је при реализацији тог пројекта неопходно слушати струку.

"Свако у Београду, наравно, подржава изградњу метроа, али при томе је неопходно слушати глас струке и не улазити у брзоплета обећања. Београду је потребан независни шински систем, а садашњи предлог метроа то није. Дакле, Београду је потребан прави метро, висококапацитетни систем који може да превезе довољан број путника ", рекао је Поповић на станици подземне железнице код Вуковог споменика.

Он је критиковао градску власт због редоследа потеза при реализацији пројекта изградње метроа односно, како је рекао, прво треба да се уради пројекат и озбиљно се продискутује у оквиру струке, а не да се, како је то предвиђено међудржавним споразумом Србије и Француске, прво купују вагони, а тек након тога се гледа куда и како би тај метро ишао.

"Београдске власти дугују становнцима Булевара краља Александра још једно објашњење. Како ће се на квалитет живота становника те и околних улица одразити ако метро од Вуковог споменика до Цветкове пијаце буде ишао надземно, као што је предвиђено пројектом", навео је наш кандидат.

Председник Градског одбора ДСС Андреја Младоновић је истакао да ће ДСС кад буде на власти инсистирати да се потпуно приспита оно што је већ договорено и на који начин су вођени преговори са француским фирамама о изградњи метроа у Београду.

"По споразуму Србије и Француске, Београд је у техничким детаљима обавезан да достави сву документацију која постоји до сад о изградњи метроа, а документација и студије о метроу постоје још од седамдесетих година прошлог века. То је крајње недопустиво, јер ми тиме француском 'Ежису' дајемо велики потенцијал за нешто што они нама поклањању кроз донацију од три милиона евра", рекао је Младеновић.

Он је истакао да се нигде у свету не дешава то што је предвиђено тим споразумом Србије и Француске односно то што се Београд обавезао да у наредне три године може само са француском "Алстомом" да преговора о куповини вагона у вредности од 300 до 400 милиона евра.

"Београду је потребан стратешки партнер за изградњу метроа и он треба да се нађе тако што ће се свима дати могућност да понуде решења за његову изградњу. Овако како је ова власт почела довешће нас у ситуацију да ћемо прво купити вагоне па онда кренути у изградњу метроа", додао је Младеновић.

Он је истакао да те чињенице говоре да је неко ушао у тај посао да би стекао сигурну корист за себе и тако оптеретио буџет Београда и обавезао Град да ради са француским компанијама
 
@Express i @Zidar
Da li bi "Citadis Dualis" na trasi BG:Voza upropastio isti? Da li bi bio neudoban i spor? Da li bi putovao nešto sad drastično duže...? Da li je CAF na rekonstruisanom delu Bulevara K.Aleksandra neudoban? Da li je CAF neudoban i spor na krivinama od stajališta Hipodrom do stajališta Kneza Višeslava? - NE.

Stanovnici Batajnice recimo, sigurno ne bi prestali da koriste BG:Voz zato što na istom saobraća "Citadis Dualis" a ne npr. novi "ruski" voz. To verovatno nikog i ne interesuje. Ono što korisnike BG:Voza opredeljuje za isti jeste pouzdanost, tačnost i brzina. A sve to u sebi sadrži dobro isplanirani LRT sa sve inkriminisanim tramvajskim vozilima.

Takođe, sve priče o tome kako će "lrt" duž Bulevara da "skuplja" pešake i automobile, kako će kompletan sistem pasti čim se neko parkira na šine i sl., sve su to gluposti i sve se to da rešiti. Pogledajte tramvaje u J.Gagarina, Savskoj i Nemanjinoj. Ali ni ta mala ostrva "tramvajske nezavisnosti" ne čine beogradske tramvaje LRT-om.

Sve što nesretni beogradski tramvaj ima jesu nezavisni koridori van centra grada, nove šine (negde očajno postavljene) i 30 vozila (sa puno sedišta) koja moraju da naprave krug da bi promenila pravac. Tu tunel i reorganizacija linija ne pomaže, nažalost. Mora da se krene praktično od nule. Jedino postojeći koridori mogu da se iskoriste... sve drugo, pa i nova CAF vozila, ne može da se uklopi u koncept savremenog i dobro isprojektovanog LRT-a. To "sve drugo" bi bila polu-rešenja.

Jedini ozbiljan argument u prilog "teškom metrou" jeste kapacitet.

I šta vi zagovornici tog "teškog metroa" radite? - u svim mogućim varijantama (Jovin, IMAMOPLAN, "Dunav" sa bloga "Metro Beograd") kao alternativu nudite prvu fazu koja ne rešava ni aktuelne a kamoli buduće saobraćajne probleme. Najopterećeniji koridori u gradu su Despota Stefana, Sajam, Autokomanda, M.Pupina, Bulevar. A najprivlačnija destinacija u jutarnjem vršnom času (tačka najvećeg opterećenja) je centar grada. Svi vaši planovi zaobilaze i ignorišu ove dve nesporne činjenice! Vi te koridore (osim M.Pupina) u prvoj fazi ostavljate ili bez ikakve veze sa centrom grada ili sa vezom preko NBG!

Gde su predlozi koji uključuju mogućnost da terminal gradske i prigradske železnice bude na Gl. Žel. Stanici? Da ne pričam o abnormalnim predlozima da sve postojeće tramvajske linije postanu polako LRT a da Konjarnik bude tačka ukrštanja dve linije "teškog metroa". Ili da jedna linija vozi na Veliko Ratno Ostrvo. Pa za koga toliki kapaciteti?

Kako neko da vas shvati ozbiljno i da kaže da vaš predlog zaista jeste dobra i održiva alternativa?

Spominjete Budimpeštu i M2 koja je dugačka 10 km a "feed-ovana" sa svih mogućih strana. Pa zašto ne predložite jednu liniju koja će u Beogradu da pokupi sve živo i da pri tom vozi u centar?

Systra je malte ne iz zezanja skicirala mrežu koja u svim mogućim varijantama opstaje kao najracionalnija. Ta skica je i dalje najbolje rešenje. Ako je verovati onoj sličici iz Novosti (od pre neki dan), EGIS pravi velike kompromise i pristaje na stvari na koje Systra verovatno nikad ne bi pristala. Pokušavaju da kombinuju stvarne potrebe sa idiotskim planovima Direkcije (mreža "BELaM"). Rezultat: odmah je stradala "systrina" plava linija metroa, tu će ostati tramvaj.

Šta bih ja uradio da sam na vašem mestu? - Prvo bih tražio studiju koju je Systra predložila (ispitivanje ljudi po domaćinstvima). A potom bih predložio npr. sledeću prvu fazu:

Linija B: Ada - Sajam - Gl. Žel. Stanica - Trg Republike - Francuska - Žel. St. Dunav - Pančevački Most
Linija A: Opština NBG - Arena - Sava Centar - Staro Sajmište - Gl. Žel. Stanica - Trg Republike

Tunel od Gl. Žel. Stanice (Ekonomskog fakulteta) do Trga Republike dele obe linije. "B" nastavlja do Francuske. Ostatak nadzemno. Razmotriti mogućnost korišćenja postojeće žel. infrastrukture od Mosta na Adi do Gl. Žel. Stanice i od Francuske do Pančevačkog Mosta.

Reorganizacija: na Adi napraviti terminal za sve živo sa juga grada. Ostaviti po jednu-dve linije do Ušća (preko novog mosta, Žel.St. NBG i Sava Centra) i do Zelenog Venca. Tramvaj (kasnije LRT) od Voždovca preko Autokomande i Slavije do Gl.Žel.Stanice ili Tašmajdana. Tramvaj 2 ostaje. Tramvaj 6 ostaje a 7 vozi do Omladinskog Stadiona, obe linije sa nagaznim semaforima i CAF-ovima. Tramvaj 13 do Kalemegdana (ili produženje na Dorćol SRC), Tramvaj 11 od Bloka 45 do Ušča ili Žel.St.NBG ako se kao metro most koristi postojeći tramvajski. A možda i pravljenje kraka metroa od Arene do Bloka 45.
 
Express":368thl0j je napisao(la):
Svaki sistem mora ali mora imati rezervu a u slučaju velikih gradova pozamašnu (preko 15% od maksimalnog predviđenog u normalnim uslovima špica). U suprotnom dolazi do overloada i pucanja celog sistema jer ako jedna linija ima probleme ostale padaju za njom kao domine.

Ni Gazela se ne gradi za Arenu pa zašto nastane kolaps svaki put posle nekog dešavanja u njoj? Ti možda podržavaš kolaps? Ili možda predlažeš smanjenje broja manifestacija zbog ograničenosti saobraćajnih sistema? Ograničiš sistem, ograničiš dostupnost a stranci ima da besne da više neće da dođu u životu u BG dok je u Pragu totalno druga priča a veličine je Beograda.
Ne, nisi me dobro razumeo. Naravno da mora da ima rezervnu ne 15%, vec daaaleko vise, mozda cak i 200-300% u odnosu na sadasnje opretecenje u vrsnom casu, da bi oogucio da te kompozicije koj god bile, omoguce kvalitetan prevoz u narednih 20-30god tj, dok su u upotrebi. Ono na sta se moja opaska odnosila je na guzvu posle koncerta, ili posle neke utakmice, ili posle Beer festa itd. To su extremi i nijedan sistem prevoza se ne radi i ne prilagodjava njima, vec svakodnevnim potrebama gradjana, sto cini 99% aktivnosti. Uvek, ali uvek posle tih velikih dogadjaja ce biti guzva, jednostavno nemoguce je izbeci, velika kolicina ljudi na malom prostoru. Ono sto se u tim situacijama praktikuje da se ucestalost polazaka poveca.
 
u današnjem štampanom izdanju blica izašao članak na dve strane o metrou.

ukratko piše francuzi dali konačnu verziju.

glavne stavke.

- kapacitet 10000 putnika
- podzemna varijanta varoš kapija - ustanička
- novi beograd dve varijante, stubovi i rolerkoster.
- trasa je ova već viđena.
- razmatra se da se prilikom gradnje metroa od cvetka do ustaničke odmah uradi i rekonstrukcija tog dela bulevara.


moji utisci:

mali kapacitet i trasa koja se poklapa sa tramvajem.
 
N-ST":1h3e7bth je napisao(la):
Da li bi "Citadis Dualis" na trasi BG:Voza upropastio isti? Da li bi bio neudoban i spor? Da li bi putovao nešto sad drastično duže...? Da li je CAF na rekonstruisanom delu Bulevara K.Aleksandra neudoban? Da li je CAF neudoban i spor na krivinama od stajališta Hipodrom do stajališta Kneza Višeslava? - NE.7.
Stanovnici Batajnice recimo, sigurno ne bi prestali da koriste BG:Voz zato što na istom saobraća "Citadis Dualis" a ne npr. novi "ruski" voz. To verovatno nikog i ne interesuje. Ono što korisnike BG:Voza opredeljuje za isti jeste pouzdanost, tačnost i brzina. A sve to u sebi sadrži dobro isplanirani LRT sa sve inkriminisanim tramvajskim vozilima.

пријатељу, БГ-Воз је независан од осталог друмског саобраћаја


N-ST":1h3e7bth je napisao(la):
Jedini ozbiljan argument u prilog "teškom metrou" jeste kapacitet.
I šta vi zagovornici tog "teškog metroa" radite? - u svim mogućim varijantama (Jovin, IMAMOPLAN, "Dunav" sa bloga "Metro Beograd") kao alternativu nudite prvu fazu koja ne rešava ni aktuelne a kamoli buduće saobraćajne probleme. Najopterećeniji koridori u gradu su Despota Stefana, Sajam, Autokomanda, M.Pupina, Bulevar. A najprivlačnija destinacija u jutarnjem vršnom času (tačka najvećeg opterećenja) je centar grada. Svi vaši planovi zaobilaze i ignorišu ove dve nesporne činjenice! Vi te koridore (osim M.Pupina) u prvoj fazi ostavljate ili bez ikakve veze sa centrom grada ili sa vezom preko NBG!
Gde su predlozi koji uključuju mogućnost da terminal gradske i prigradske železnice bude na Gl. Žel. Stanici? Da ne pričam o abnormalnim predlozima da sve postojeće tramvajske linije postanu polako LRT a da Konjarnik bude tačka ukrštanja dve linije "teškog metroa". Ili da jedna linija vozi na Veliko Ratno Ostrvo. Pa za koga toliki kapaciteti?
Kako neko da vas shvati ozbiljno i da kaže da vaš predlog zaista jeste dobra i održiva alternativa?
Spominjete Budimpeštu i M2 koja je dugačka 10 km a "feed-ovana" sa svih mogućih strana. Pa zašto ne predložite jednu liniju koja će u Beogradu da pokupi sve živo i da pri tom vozi u centar?

а ово да ли си можда видео? или ово?


MilisaV":1h3e7bth je napisao(la):
- kapacitet 10000 putnika
- podzemna varijanta varoš kapija - ustanička
- novi beograd dve varijante, stubovi i rolerkoster.
- trasa je ova već viđena.
- razmatra se da se prilikom gradnje metroa od cvetka do ustaničke odmah uradi i rekonstrukcija tog dela bulevara.

страшно. да нису можда оставили 7 станица на 1 км?
 
Ček jedno glupo pitanje: ako se ostave ove krivine, Akademija i Ušće, koja vozila (maksimalni kapacitet?) mogu da se ubace (a da nisu x puta upareni tramvaji) naknadno?
Drugim rečima, ako sad ubacimo tramvaje, postoji li šansa da se bez velikih ulaganja kasnije prešaltamo na nešto "teže"? Pod uslovom da ostavimo prostora za duže stanice...
 
MilisaV":xldx4c7n je napisao(la):
u današnjem štampanom izdanju blica izašao članak na dve strane o metrou.

ukratko piše francuzi dali konačnu verziju.

glavne stavke.

- kapacitet 10000 putnika
- podzemna varijanta varoš kapija - ustanička
- novi beograd dve varijante, stubovi i rolerkoster.
- trasa je ova već viđena.
- razmatra se da se prilikom gradnje metroa od cvetka do ustaničke odmah uradi i rekonstrukcija tog dela bulevara.


moji utisci:

mali kapacitet i trasa koja se poklapa sa tramvajem.

12000. Inicijativa za VAL pod hitno!

@milanche

Ne menjam mišljenje da je lepše zatvoriti sva sedišta i ne praviti dispečerima posao za džabe nego ući u svaku treću kompoziciju 3 zakačena citadisa, odnosno čekati, usput kupovati pivo na pivo i praviti probleme nadležnim službama. Sve bez ikakvog osnova. Citadis ne može da skloni točkove a metro voz može biti kao stočni vagon tako da se svaki red longitudinalnih sedišta jednostavno zatvori i oslobodi dodatni prostor da bi red vožnje ostao fiksni i pored drastičnog povećanja kapaciteta. I pored toga što se dešava jednom u 3 meseca jer se isto dešava sa Gazelom koja jelte nema 4 trake umesto 6 i zvrji prazna celu noć dok su i 2 trake previše. Pa ako svi mostovi i autoputevi zajedno to mogu iako koštaju 3 puta više od jedne linije metroa zašto ne bi i metro mogao? Zato što Đilas mora da ima slobodnu Gazelu kada ide sa tuluma. Ma daaaj. A raja da se ne vozi metroom neg' da spava sve u 16 dok se ovaj vozika na putu specijalno za njega napravljenom. Znači gledao sam intenzitet saobraćaja uveče i mogu ti reći da u nekim slučajevima ne prelazi 3%.

Zašto ne postave semafore za prelaz i samo jednu traku pa po smenama na 10-15 minuta da se ne bi habao kolovoz i smanjili eksploatacioni troškovi? Završio sam za drumski i znam koji su parazitski troškovi u pitanju - enormni. Kad već kažeš da nije dovoljan dodatni kapacitet u vanrednim situacijama za metro. Očekuješ da drumski prevoz preuzme udeo znatno lošijim performansama i od LRT-a? Metro je tu da na sve strane odgušuje g***a u koja je drumski upao. Upao je bre u septičku jamu niko ga bre neće više. Sa svih strana pljuju drumski prevoz samo zato što niko neće da plati za hitnu pomoć zvanu METRO dok može da plaća parazitske troškove drumskog i tako ostvaruje velike gubitke. Alal ti vera kad to podržavaš. Pitaj malo urbaniste i arhitekte za mišljenje nemoj samo odokativno. Nadam se da će ti se kazati samo. Zašto je Gazela otvorena noću? Da bi stajala za ukras. Pa ovaj Djilasov falus zvrji prazan i danju a kamoli noću. To me najviše nervira kod drumskog sistema prevoza. Infrastruktura 75% raspoloživog vremena stoji na 10-30% kapaciteta a kada ti najviše treba u špicu potreba premašuje 100% maksimalnog kapaciteta istog pravca.

I oni uporno grade most na most, petlju na petlju, ulicu na ulicu a metro može da sačeka dok 1,2m Beograćana godišnje ne izgube ~6.570.000.000 sati zbog postignutog maksimuma drumskog. 228 dana godišnje po osobi za samo 15 minuta zastoja dnevno svaki dan u proseku, dakle vikend smanji ali radnim danima izgubiš još više posebno ako se voziš javnim prevozom. Ako ti je 15 godišnjih odmora u krcatom autobusu, tramvaju, LRT-u malo onda stvarno nemam reči. LRT će smanjiti cifru ali nedovoljno a kako se grad razvija opet će se gubitak vratiti na staru cifru i pored uloženih stotina miliona i dodatno izgubljenih miliona sati od života Beograđana zbog raskopavanja cut&cover tunela baš tamo gde je najveća gužva - u samom samcijatom centru.

Neću da nastavljam dilemu za džabe. Ne volim da se prepirem tako da više neću da odgovaram na bilo kakve opaske takvog tipa.

@N-ST

Da LIRR M7 naleti pri 160km/h na Citadis? Ne dao ti Bog da se nađeš u bilo kom Citadisu pa i u Dualisu. Da klasa 441 naleti pri 160km/h na Citadis... Uh ne bi voleo ni da gledam na tv posledice toga jer bi bilo krvoproliće razbacano po poljima oko Batajnice. Dešava se. Nikada ne možeš da se uzdaš 100% u signalni sistem i ljudski faktor. Sudari na železnici su sasvim normalna stvar a ti izgleda ne poznaješ zakone pa ti opraštam. LRV ne može legalno da se kreće po pruzi zajedno sa HRV. Samo što su kod drumskog saobraćaja krvoproliće dozvolili kretanjem Tata Nano i Mercedes Actrosa rame uz rame po autoputu. To je jedina razlika. Dozvolili su iz tog razloga što su drumska vozila znatno manjeg kapaciteta od šinskih. That's it. Zato CAF-a nikada nećeš videti da piči za NS. Žao mi je druže ali tu priču neš gledati ma koliko voleo tramvajčiće.

angry bird":xldx4c7n je napisao(la):

^^^Nije tako! :p

Gornja slika je Metro Bilbao a donja je Metro Beograd! Tako Studio Dj informiše javnost. :lol:
 
Danasnji blic,intervju sa gradskim arhitektom:

Gotov projekat sa francuzima,rade neke izmene do kraja aprila francuzi.

Trenutno se razmatra deonica Cvetko-Ustanicka,da li da bude cut and cover ili krticom,i razmatraju da li da rekonstruisu i bulevar tuda kada se bude gradio metro.

2021. godine opterecenje od 10 000 putnika u spicu na sat u jednom pravcu,a 2033 kada planiraju da zavrse i ostale metro linije opterecenje ce biti 12 000 putnika.

Prva linija ce imati 24 stanice izmedju kojih je rastojanje 400 do 500 metara,odnosno pet minuta peske.One u centru grada mogu biti i gusce,ali ovo rastojanje je uobicajeno.Ocekivanja su da cemo na prolece imati idejni projekat,a da ce cetiri godine posle toga metro poceti da se koristi.

Za NBG i dalje nisu odlucili da li ce biti rolerkoaster ili na stubovima,a glavno je da sistem bude nezavistan.

Crtez je isti kao juce iz novosti.
 
I oni imaju tri čiste da nešto što ima stanice na 400-500 metara nazivaju metroom, pa makar i to bio 'Beogradski metro'?
GospodeBože, BudiBogsnama. I tako ćemo, za nekih 10tak godina, da se vozimo denivelisanim tramvajem. DENTRA :blah:
 
Posto je prva linija 12.5 km podelis sa 24 stanice i dobijes cifru od 520 metara prosecne razdaljine izmedju stanica.Ajde da smanje broj stanica za 4 cime ce i ubrzati sistem,ali ne.
 
10,000 путника?! 500 нетара?!

АЛЕ ЖЕНЕРАЛ!!!
 
vucko":1ihhcadt je napisao(la):
Posto je prva linija 12.5 km podelis sa 24 stanice i dobijes cifru od 520 metara prosecne razdaljine izmedju stanica.Ajde da smanje broj stanica za 4 cime ce i ubrzati sistem,ali ne.

Vucko blizu si ali je rastojanje nešto veće. Rastojanje se računa sa brojem stanica minus 1 jer to je broj međustaničnih rastojanja. Dakle u ovom slučaju je 12.500m/23MR=~543,478 što je blizu 550 ali ipak manje, što je poput Pariskog metroa sa milion linija i onolikim RER-om, što su inače parametri primarnog sistema za prevoz u jednom Ruanu. Dakle od Ruana se nisu pomakli još od Bobića ali ih je pritisak javnosti naterao na nezavisnost pa marak kompozicije išle kroz plastične tunele jer su jeftiniji. :lol:

550m znači maksimalna brzina 55-60km/h što je inače brzina običnog Citadisa. Nema tu mesta ni za Regio Citadis a kamoli Dualis. Običan Citadis 302 nas čeka kao u Tunisu sa vratima sa obe strane umesto sa jedne kao naš CAF i to je to.

Nabudženi program "Tramvajem u 21. vek" i ama baš ništa više. Ništa me ne čudi. Ja o tome meljem sve vreme a 2012 se zanosi sa Ansaldo Bredom.

dziggy":1ihhcadt je napisao(la):
podzemno do Ustanicke? ne moram da lezem nasred bulevara...

Ako nećeš ti ima ko hoće. Ima nas dosta. :D
 
@N-ST

Polako, N-ST, ne moj da se nerviras i da uzimas stvari licno, do sada smo sjajno razgovarali, mi pekli argumente za metro a ti za LRT, a to ce nam svima koristiti jer nam se nudi obican tramvaj, cak ne ni LRT, te cemo morati zajedno da se borimo na oba fronta, da dokazemo da je odabrano najgore resenje time sto cemo jasno prikazati alternative.

N-ST":2ce1s5yo je napisao(la):
Jedino postojeći koridori mogu da se iskoriste... sve drugo, pa i nova CAF vozila, ne može da se uklopi u koncept savremenog i dobro isprojektovanog LRT-a. To "sve drugo" bi bila polu-rešenja.

Osim kopanja tunela, sto se kosi sa idejom jeftinog LRT-a, postojeci koridori se mogu ikoristiti za potpuno nezavisnu trasu jedino ogradjivanjem pruge i rolerkosterom na raskrsnicama.
I jedno i drugo je nedopustivo.
Ogradjivanje LRT pruge u sred gradske matrice (Vojvode Stepe, Bulevar...) je urbicid ravan nasipu na NBGD i autoputu, a rolerkoster raskrsnice su skupe i neudobne.

Zato mislim da je koriscenje postojecih koridora u redu za pravljenje delimicno nezavisnog LRT-a (ja ga zovem tramvaj) u nivou sa saobracajem i sa prednoscu na raskrsnicama a da za sve ostalo mora da se kopa ili ide u nebesa. A kopanje i LRT mi jednostavno ne idu zajedno.

Ako vec kopamo, onda se vise isplati napraviti odmah metro i proterati ga tamo gde tramvaja nema da se oba sistema dopunjuju.


N-ST":2ce1s5yo je napisao(la):
Pa zašto ne predložite jednu liniju koja će u Beogradu da pokupi sve živo i da pri tom vozi u centar?

To i predlazemo, prfa faza: Konjarnik-Vuk-Centar-NBGD-Banovo brdo

N-ST":2ce1s5yo je napisao(la):
A potom bih predložio npr. sledeću prvu fazu:
Linija B: Ada - Sajam - Gl. Žel. Stanica - Trg Republike - Francuska - Žel. St. Dunav - Pančevački Most
Linija A: Opština NBG - Arena - Sava Centar - Staro Sajmište - Gl. Žel. Stanica - Trg Republike

Tunel od Gl. Žel. Stanice (Ekonomskog fakulteta) do Trga Republike dele obe linije. "B" nastavlja do Francuske. Ostatak nadzemno. Razmotriti mogućnost korišćenja postojeće žel. infrastrukture od Mosta na Adi do Gl. Žel. Stanice i od Francuske do Pančevačkog Mosta.

Imali smo slicne predloge a onda su polako sazreli u sadasnji plan koji je trenutna sinteza raznih doprinosa sa foruma.

primer par starih planova:

Plan centar (4 linije)
beograd-metro-plan-centar-900.png
plan mostovi (2 linije)
metro-beograd-plan-mostovi-small.png
plan Ada (3 linije)
51_bgd-metro-ada-faza-3.png


MilisaV":2ce1s5yo je napisao(la):
u današnjem štampanom izdanju blica izašao članak na dve strane o metrou.

ukratko piše francuzi dali konačnu verziju.

Jasno, posle najskupljeg mosta na svetu dobicemo najskuplji tramvaj na svetu.
 
Mislim da je vreme da se organizacioni odbor buducih protesta protiv podzemnog tramvaja konacno sastane...
 
angry bird":1ha6bw9i je napisao(la):
400 metara? Lol, pa to tek što dostigne kritično ubrzanje a već mora da koči! :rolleyes:

evo ponovicu svoj post:

Linija 1 u Parizu ima prosecnu razdaljinu izmedju stanica 660m, linija 2 370m (ej!) , linija 4 480m, linija 5- 680m itd. linija M3 u Budimpesti 850, U1 u Becu 760m, U2 u Becu 700, U3 u Becu 640, linija 2 u Parizu 380 m
U BGu od Cvetka do Liona ima 800m, od Liona do Djerma 800m, od Djerma do Vuka 800m, sto znaci da ce zgusnute stanice na 300-400m biti u centru, a u centru i treba cesce da staje.

i da bih docarao kako izgleda voznja na tim razdaljinama, evo video


na 9:30 voz se nalazi na stanici Charles de Gaulle Etoile, do sledece stanice GeorgeV ima oko 400m. Dalje od ide do Rusvelta ima 750m , onda od Ruzvelta do Klemansoa 350m, pa do Concorda 600m, dalje ide jos nekoliko stanica na po 400-600m .

[video]http://www.youtube.com/watch?v=pkQ966rBoEc&feature=related[/video]


Tako je kada hoces da ti metro vozi ljude po gradu kako ja cenim da bi trebalo metro da vozi. Ako neko hoce od Vuka do NBGa fino moze da sedne na BG voz i za 3 stanice da stigne za 10 minuta. gde treba ili od Pancevca do Rakovice kada se otvori ta linija.
 
^^^Dziggy prelistaj molim te forum jedno 50 strana u nazad ili pročačkaj po mom blogu.

Kada je prosečno međustanično rastojanje cele linije bezobrazno malo kao što je slučaj i sa "Francuskim planom po naređenju Tramvajdžija za 21. ili 22. vek" onda je sektorsko rastojanje još manje.

Osim ako se ne teleportuje preko Save.

Eliminiši rastojanje od dve najbliže stanice obalama i računaj pola po pola trase, Beogradsku i Novobeogradsku. Čak kad se produžava za Zemun treba Zemunska posebno. Rastojanja su u NBG sektoru veća čak i od prosečnor rastojanja stanica cele linije jer je Beogradski sektor u kome se nalazi upravo centar grada nesrazmerno pretrpan stanicama. U mom blogu piše baš o tome kad sam spominjao Bybanen iz Bergena.

Iz toga proizilazi zaključak da su stanice u centru grada možda čak i na 380-400m u zavisnosti od plana jer ima brdo planova koji se baziraju na jednom te istom - BeLaRT-u odnosno kasnije BeLaM-u.

I zato mi mnogi na ovom forumu naprosto nisu jasni kada očekuju nešto drugo jer ne prepoznaju bolesnu tvrdoglavost odgovornih za bilo kakvu razradu tog jednog te istog projekta koji je zasnovan na ideologiji Tramvajsko-Automobliskog grada čija je embrionalna faza bila projekat pod nazivom "Tramvajem u 21. vek".

Dziggy uporno ignoriše RER a BG:Voz smatra istim iako su dva pomenuta sistema kao nebo i zemlja i po trasama i po kapacitetu i po potrebama i po ulozi.
 
Interesantno:
između De Gol i Džordž V 400m za oko 45 sec,
zatim Džordž V - Ruzvelt 750 m za oko 65 sec
Ruzvelt - Klemanso 350 m za oko 38 sec.
Na ovom malom uzorku, brzina je oko 10 m/s, ne računajuću stajališta, znači oko 36 km/h.
 
MilisaV":32nphj9u je napisao(la):
- kapacitet 10000 putnika
- podzemna varijanta varoš kapija - ustanička
- novi beograd dve varijante, stubovi i rolerkoster.
- trasa je ova već viđena.
- razmatra se da se prilikom gradnje metroa od cvetka do ustaničke odmah uradi i rekonstrukcija tog dela bulevara.
Ne kapiram, sta su onda davali francuzima da rade studiju ako je sve isto kao i Belam? Cak su smanjili kapacitet. U belamu, ako se secam bio je 18.000 a sad 10 hiljada?!
Stanice na udaljenosti prosecno od 540m? Uzas! Ne samo sto to smanjuje prosecnu brzinu, vec je i veca cena.To se potpuno kosi sa racionalnoscu i ekonomicnoscu koju grad zagovara vezano za izbor sistema. 400m je 5 min hoda, a metro treba da bude brz i siguran transport, sto sa ovakvim resenjem nije. Ja se taman ponadao da ce da smanje broj stanica na maksimum 20, mada je i to jos puno na 12.5km.
@mekbejn: poenta je u eksplatacionoj brzini, dakle kad se uracuna i stajanje na stanici. Mada i ovom tvojom analizom se pokazala da na tako malom razmaku izmedju stanica se ne moze postici velika brzina.
 
mekbejn":3j6wdqn7 je napisao(la):
Interesantno:
između De Gol i Džordž V 400m za oko 45 sec,
zatim Džordž V - Ruzvelt 750 m za oko 65 sec
Ruzvelt - Klemanso 350 m za oko 38 sec.
Na ovom malom uzorku, brzina je oko 10 m/s, ne računajuću stajališta, znači oko 36 km/h.

Prosečna, nikako maksimalna. Maksimalna je prilično veća ali na malim rastojanjima ne prelazi 50-60km/h, posebno ako ima oštrih krivina kao u Parizu. Dodajte tome činjenicu da je sistem u poodmakloj fazi raspada i dolazimo do zaključka da porediti Pariz sa modernim sistemima ne pije vodu sem linije 14.

London ima više linija koje mogu da se porede sa mnogim u svetu jer su ne samo novije već i modernizovane produženjima građenim najsavremenijim metodama (Jubilee na primer).

To što je Pariska jedinica sada automatska kao 14 ne znači da ima iste performanse kada nema iste savremene parametre već one od pre 100 godina.

Zato kačim ovu sliku:

praha-tram-map.png


^^^Koja lepotica od Metro mreže sa razgranatim tramvajskim feederom.

Poređenje je realno. Prag je slične veličine Beograda samo nemojte da vas zavara kontroverzna "Metropolitan Area". Beograd ima sistem urban/suburban/outer suburban/regional železnice u fazi raspada a pritom ne namerava da popravi situaciju gradnjom novih linija i obnovom kompletnog voznog parka kao i integrisanja tarifnog sistema za Novi Sad, Smederevo, Pančevo.

Ono što Beograd naziva metro areom kod EU nema prođu jer mora da ima ne samo adekvatne drumske saobraćajnice već kod gradova veličine Beograda mora imati razgranatu mrežu železničkog nadzemnog javnog prevoza koji jelte neće da se kači na tramvaj već na metro.

Stoga metro area Praga ima 1,96m a Beograda po Srpskoj (ne međunarodnoj definiciji i uslovima) svega 1,64.

No mi gledamo gradsko jezgro pa možemo konstatovati da su ova dva grada slična. Čak i topografski. Tako da one priče o izbegavanju brda neću ni da započinjem.

Pošto Beograd ima drugačiji raspored ulica, haotičan i neadekvatan za bolje performanse saobraćaja to znači da bi Beograd imao mnogo manje tramvaja. To znači da bi se više koristili trolejbusi (posebno po brdima zbog znatno veće momentalne snage elektromotora) i autobusi gde zatreba. To takođe znači da bi sve tramvajske feeder linije bile konvertovane u premetro za što bolje performanse i veći kapacitet feeder sistema (zbog manjeg broja linija rekli smo).

E sad zamislite Prag sa onim što se Beogradu servira već 25 i kusur godina.

I oni su počeli pa su se na vreme predomislili. Počeli da kopaju cut&cover tramvajski tunel pa u toku gradnje revidirali ceo projektat i transformisali ga u metro tako da je ta prva linija otvorena kao metro umesto u ono vreme svojevrsnog LRT-a.

Kao što se sa slike može lako zaključiti Linija A (zelena) ima ukrštanja sa tramvajima celom svojom dužinom. Linije B (žuta) i C (crvena) imaju samo u centru ili na severu (C) odnosno istoku (B).

Linija B na jugozapadu nema uopšte tramvaj, dok je isti slučaj kod linije C na jugu.

To znači da ona Zidareva priča o gradnji metroa u onim delovima grada koji sada nemaju ni tramvaj pije vodu sa razlogom. Ne samo to već je u slučaju Beograda racionalnije vrednovati prve trase po indeksu nepristupačnosti/pristupačnosti odnosno broja linkova ka gradu i ostalim delovima grada a ne samo hvatati se za broj putnika po času po smeru na 3 tačke u gradu (što je inače odgovorno za trouglastu matricu tramvaja za 21. vek) poput Saobraćajnog Fakulteta i Direkcije za prevoz.

Umesto da se Urbanistički Zavod sada aktivira i počne da ispravlja sopstvene greške predlaganjem veštačkog povećanja gustine naseljenosti i društvenih delatnosti (Jovinova priča o odnosu izgrađenosti u zoni stanica metroa) on izigrava dvorsku ludu trubeći o oblakoderima koji upravo treba da se grade oko tih metro stanica da bi se povećao odnos izgrađenosti.

Ako je Delija video slike Jovinovog Plana sa mostom jasno se vide oblakoderi. To je zbog metroa i stepena izgrađenosti koji on zahteva da bi povećao stepen eksploatacije u samom startu. To je zato što metro zatheva veću podrškuod LRT-a. Mora da ispuni mnogo više uslova da bi bio funkcionalan a to upravo transformiše Urbanizam grada.

UZato zidar trubi o metrou umesto LRT-a koji neće podstići nikakve značajnije promene čime se razvoj grada bukvalno odlaže za 50 godina. Niste ni svesni na kakvoj se prektretnici sada nalazimo.

@milanche

Upravo to. LRT nema šinski feeder jer sam predstavlja zamenu za tramvaj bez gradnje novih alternativnih tramvajskih trasa čija bi gradnja u javnosti bila nazvana gradnjom običnog tramvaja uz već onaj nabudženi. Dakle nadomeštanje tramvajskih trasa ukinutih zbog metroa je opravdano jer ceo projekat ima celu finansijsku i društvenu težinu. Metro je totalno drugi rang projekta u odnosu na LRT.

Pošto LRT ima nešto veći kapacitet od tramvaja, a manji od metroa to znači da će bilo kakvo dalje ulaganje u tramvaj biti suvišno jer je LRT upravo taj tramvaj, samo nezavisni. A feeder je srozan sa tramvaja/premetroa na autobus što se savršeno poklapa sa ideologijom Tramvajsko-Automobilskog grada, odnosno Tramvajsko-Autobuskog sistema javnog gradskog prevoza milionskog grada.

Tako da nije više LRT fijasko već Tramvajem u 21/22. vek fijasko. Sve se vuče odatle pošto BeLaM/BeLaRT vuče korene i kompletnu ideju odatle. Treba napomenuti da su isti ljudi odgovorni za ovo kao što su za Tramvajem u 21. vek. Dok se oni javno ne sateraju u ćošak i ne predaju u korist javnosti tj. metroa nastaviće da guraju taj jedan te isti nazadni i retrogradni projekat doveka dalje kočeći razvoj grada.
 
Vrh