Igor":3w44s440 je napisao(la):
A gde je bilo to da ce biti Citadis pa da cekamo da ga ozvanice.
Zapravo svugde.
Ako čuješ reč "ugovor potpisan sa kompanijom ALSTOM", odeš na sajt Egisa, pročitaš "métro léger" poput ovoga:
http://www.egis.fr/corporate/references, pročitaš ovo: Etudes du réseau et de la
ligne 1 du métro léger de Belgrade.
Onda se vratiš na Alstomov sajt i naletiš na ovo:
http://www.alstom.com/transport/, prelistaš sekciju "Rolling stock" i izbaci ti sledeće: Metropolis metros,
Citadis tramways, Citadis compact tramways,
Tram-trains Citadis Dualis and Regio Citadis, Coradia regional trains, X'Trapolis suburban trains, Prima II locomotives, Pendolino high-speed trains, Duplex very high-speed trains, AGV very high-speed trains.
^^^Dakle sudeći po ovome šta je po Francuskoj definiciji u Alstomovoj gami proizvoda "métro léger" dolazimo do zaključka da može biti samo ono boldirano - dakle samo i samo Citadis tramvaj ili tramvajski vozovi Citadis Dualis ili Regio Citadis.
Teoretski je nemoguće da Francuzi zovu VAL ili nešto slično "métro léger" kad su gradili taj "métro léger" po svim manjim gradovima širom Francuske pa se može vrlo lako zaključiti kako taj "metro" stvarno izgleda.
Francuski naziv za Tuniski "laki metro" je pogodite:
http://en.wikipedia.org/wiki/Métro_léger_de_Tunis
Dakle ni manje ni više nego "
Métro léger de Tunis"
Zvaničnni članak Francuske wikipedije o terminu "Métro léger":
http://fr.wikipedia.org/wiki/Métro_léger
Kao što vidite DLR spada u taj sistem, i to najviši mogući stadijum, čak je i automatski i bukvalno je VAL na metalnim točkovima koji izgleda konzervativnije, dakle između VAL-a i Berlinskog Klein Profil-a.
Sve ostalo je bliže tramvajima a Alstom od sveg srca forsira Citadis jer on ne proizvodi ništa slično vozilima DLR koja proizvodi Alstomov najveći rival - Bombardier. Alstom nema šta slično da ponudi, žao mi je.
Inače Alstom prednjači u LRT sistemima, dakle ne metro sistemima dok je za Bombardier potpuno suprotna priča.
Što se Tunisa tiče jasno se može videti na šta liči mreža:
I na šta liči Alžirski "Métro":
i druga slika:
^^^Jasno se vidi da Tunis ima nešto slično kao bilo koji BeLaM derivat kao i to da se grana na sve strane baš kao postojeći Beogradski tramvaj. U nekom od prethodnih postova sam spomenuo širenje "LRT-a" baš po postojećim tramvajskim pravcima što je Dziggy prokomentarisao kao razgranatu mrežu. Ako je sadašnja Beogradska tramvajska mreža razgranata šta je onda Zagrebačka zaboga? Jel Zagreb ima 3 miliona? I don't think so.
Dakle bilo koji oblik "Métro léger" po Francuskoj definiciji sem automatskog DLR-a jeste ništa više nego poboljšani tramvaj pa makar išao po potpuno nezavisnoj trasi. Od tramvaja vodi korene i ne možete ga sada nazivati spejsšatlom kada i dalje itekako liči na tramvaj (jer on to inače i jeste).
Kod Alžira se pak vidi jasno da tramvaj nije nešto preterano različit od LRT-a ali se bitno razlikuje od metroa, te RER-a. RER ima najdalje stanice, metro bliže a LRT može imati iste ili nešto veće udaljenosti od tramvajskih. Izuzetak je Portland gde LRT prolazi kroz brda i američku "car-orionted" suburbiju.
Vozovi u Alžiru su CAF a ne Alstom dok su u Tunisu za Métro léger "Alstom Citadis LRVs".
^^^Tunis Light Rail "Alstom Citadis LRVs"
^^^Najnoviji Beogradski tramvaj je "CAF Urbos 3 unidirectional LRV"
^^^Jerusalem Light Rail "Alstom Citadis LRVs". Koja lepota, baš to očekujem ovde. Krcati zakačeni niskoposni bidirekcioni moderni Alstomovi tramvaji koji se nezivaju Beogradskim metroom i kreću se po nekoj nezavisnoj trasi poput Pariske tramvajske T2. Pošto nemamo normalan metro kao Pariz koriste svakojake marketniške trikove pa najmoderniji proizvod tramvajske evolucije nazivaju "Beogradskim Metroom". Čak stavljaju slike onog pravog metroa u medijima. Dok god Citadis ne ode u staro gvožđe odakle je i došao (iz Francuske) i ne vidim Metropolis umesto njega neću da kažem da imamo "Beogradski Metro".
^^^Paris Tramway Ligne T2 "Alstom Citadis LRVs"
Ustvari Pariski T2 je nezavisniji LRT nego Tuniski pa se zove tramvaj jer Pariz nema koga da laže marketinškim trikovima kad već ima onoliku mrežu metroa i RER-a.
Dakle sudeći po ovim slikama Beogradski CAF je verzija LRV prilagođena za kretanje po ulici (on street LRT, odnosno ulični tramvaj). Pošto Evropa a ni Srbija nemaju Severnoameričke regulacije za LRT mi ne možemo videti Siemens S70 iz Hjustona već nešto što neodoljivo liči na postojeći CAF. Naime Američki "teški LRV" je u svakom slučaju odvratan dok su Evroposke verzije LRV mnogo lepše. Za tramvaj su lepi. Za metro nisu ni za poređenje jer su tramvaji a ne vozovi pa je stoga poređenje sa metroom suvišno.
Dakle "LRT je nezavisni podzemno nadzemni brzi tramvaj sa fensi stanicama umesto običnih tramvajskih stajališta". Ne možete ga nazivati metroom već morate kazati upravo kako sam naveo da bi ljudi bili svesni o čemu se zapravo radi. Naime ljudi su svesni kada vide pravu sliku ali novinari vole da stavljaju pogrešne slike poput Alstom Metropolisa umesto Citadisa tako da aktivno učestvuju u obmani javnosti a zakoni o javnom informisanju nam služe za ukras. Građane niko da zaštiti.
Zapravo moderni "LRT" vam je kao produženi Airbus A340-600 koji se razlikuje od A330-300. Pošto su 330 i 340 na istoj bazi A340 se razvio od A340-300 ali je i dalje identičan kao A330-300 samo što je razlika u broju motora i dometu (A330 ima manji domet). Onda su ovaj sa 4 motora produžili i stavili jače trent 500 motore. I rodili su se A340-500 i -600. -600 je najduži. Dakle Tramvaji su odjednom postali LRT ali me užasno iritira kad se nazivaju Antonov AN225 umesto A340! I Evolucija se nastavlja!
Pošto je ETOPS stupio na snagu četvoromotorci su znatno izgubili tržište. Pojavio se Boeing 777 i sve ih potukao (čak i Erbasov A330) Onda je Erbas odbacio ceo A340 program zbog jako loše prodaje i pokrenuo A350 program koji će zameniti i A330 i A340 iako se trenutno A330 još proizvodi do A350 ne uđe u upotrebu (pošto su na istoj bazi). Imaće 3 verzije -800, -900 i -1000. -1000 je zamena za A340-600. Nešto je širi i za dlaku kraći ali opet izgleda kao cigara i ima krila povučena nazad, odnosno izgleda kao Labud kada leti baš kao A340-600. Ima 2 velika motora (Trent XWB) i ekonomičniji je od bilo kog četvoromotorca. Ali on i dalje nije AN225. On je samo evolucija A330/340 što je proizvod pritiska od strane Boingovog 777.
Dakle cela priča o "métro léger" kod mene nikako ne pije vodu kad sam svestan evolucije vozila, trasa i sistema. Citadis Dualis je po meni A350-1000 i ništa više i niko neće moći da me ubedi da je Boeing 777-300ER kada on to nije. Da ga nazivam Boingom 777-300ER jednostavno ne mogu jer ne mogu da lažem samog sebe.
A350-1000 da nazivam "Boeing 777-300ER léger", ma how yes no. On ima nešto veći kapacitet od A340-600 ali nije rang 777-300ER i nema GE90-115B - najjači high bypass turbofan motor za komercijalne avione na svetu.
I ne znači mu ništa što sleće na isti aerodrom (potpuno nezavisna trasa) kada je i dalje A340 evolution a ne 777.
Eto nadam se da je bar nekim članovima ovog foruma ova priča o povezivanju evolucije modernih aviona sa evolucijom Lakih Šinskih Sistema bila zanimljiva.
@N-ST
E sad samo da malo izbombardujem N-ST:
Onaj post sa poređenjem Budimpešte sam napisao tebi (N-ST) da bi ti dokazao odgovornost Urbanističkog Zavoda i njegov uticaj na buduće trase bilo koje metro linije. Time sam dokazao da Beograd
jeste urbanistički cirkus baš kao što nam neunificirani vozni park nadzemnih vozila javnog prevoza predstavlja onaj putujući cirkus.
Nadam se da ti Budimpešta daje predstavu o greškama Urbanističkog Zavoda u prošlosti. Retko koja tramvajska linija preseca glavnu metro trasu u centru pod pravim uglom, čak šta više obično skreće paralelno sa njom i "izjeda" potencijal metroa. Da bude još gore jednom trasom ide po nekoliko linija dok je u Budimpešti slučaj samo u Budimu zato što metro ne zalazi dalje. To znači da mnoge tramvajske trase jednostavno treba da budu zatvorene, šine počupane, mreža počupana a većina vozila bačena na otpad.
I hoću da ti kažem da sam apsolutno svestan namera tog Urbanističkog Zavoda da krči put Direkciji za Javni Prevoz koliko je to moguće da se dotrajali i u javnosti negativan tramvaj pretvori u modernu verziju istog nazivanjem onime što nije samo da bi se stare trase iskoristile i čak dodale nove (izmena matrice sa tramvajskih u centru na obrnuti trougao za osnovu LRT-a) umesto masovnog čupanja šina jer se Beogradski tramvaj nalazi na sred puta metrou i samo mu smeta. To je posledica grananja. Da je mreža kao Zagrebačka, Budimpeštanska, Bečka, Praška, Amsterdamska, Moskovska bile bi počupane šine samo na radijalnim trasama dok bi
sve poprečne pomoćne ostale i uspešno vršile ulogu feedera.
Mogle bi biti konvertovane u premetro gde je god moguće tako da bi tramvaj bio konvertovan u svojevrsni LRT i pored toga što metro na glavnim trasama postoji.
E vidiš N-ST taj Urbanistički Zavod koji ti toliko braniš je direktno zaslužan za haotičan raspored ulica bez koncentričnih kružnih bulevara (koji mogu biti građeni i po brdima jer topografija nije baš toliki problem ko što se misli) kojima će ići feeder premetro. Mi imamo samo jednu trasu koja direktno seče buduću trasu metroa a to je trasa linije 10 kod Pravnog. Pritom ne računam trasu ispod Brankovog Mosta jer je stanica prilično udaljena pa nije baš direktan transfer. Svaka moguća stanica metroa bar u starom delu grada i u Zemunu (ako ne i u NBG) je trebalo da preseca tramvajsku trasu da bi imala zavidnu efikasnost jer
metro je sabirni sistem, glavni a ne pomoćni sakupljač sitne ribe.
Urbanistički Zavod je odgovoran za raspored ulica a raspored ulica je zaslužan za trasiranje tramvaja dok je trasiranje tramvaja u velikom domenu odgovorno za efikasnost metroa i njegovu opravdanost.
Ako tramvaj slučajno ide trasom metroa mora biti ukinut a grad koji je u teškoj finansijskoj situaciji mora da se odrekne postojećeg da bi potom izgradio nešto 10 puta skuplje na istom mestu. Zato se sada Beograd grčevito bori da spreči Metro po svaku cenu i izgradi na jedvite jade neku mrežicu LRT-a koju će da kači na minimalno poboljšane postojeće tramvajske koridore koje Dziggy naziva "razgranatom mrežom".
Dakle ako je iko pokrenuo domino efekat rušenja opravdanosti metroa u korist evolucije tramvaja (LRT derivata) to je onda Urbanistzički Zavod i niko više. Glavi osumnjičeni je upravo Urbanistički Zavod a cela gradska vlast je glavni saučesnik zločina nad sopstvenim građanima.
Ja da budem žrtva neću pa zato želim da se borim za svoja prava da se normalno krećem kroz grad i uopšteno za pravdu nad svim svojim sugrađanima jer smatram da i oni isto žele što i ja za razliku od tebe i tvojih istomišljenjika.
Hvala na razumevanju za ovoliki tekst ali kasnije pazi šta pišeš da ne bi pisao još duže tekstove.
Koliko god Zidar pokušava da objasni značaj metroa za arhitektonsku matricu Beograda toliko ti pokušavaš da mu "se olakšaš" na glavu. E pa to više da gledam ne mogu pa te zato molim da pripaziš šta pišeš a posebno one stvari bez ikakvog osnova i veze sa mozgom.
Unapred, Hvala.
).
, drugi je automatski full capacity metro što znači da nije čak ni medium kao u Kopenhagenu, Breši i Solunu. 
