Šta je novo?

Metro

Није тачно да нисмо у стању. Заправо одређени делови тог и онако лошег гуп-а се спроводе у слободној,лошијој и скупљој "интерпретацији".

Није ни тачно да сви имају добре намере.
То ти гарантујем! Ја стварно не могу сваком појединачно овде да објашњавам и детаљно елаборирам целу ствар.

Ето,на 3км булевара су потрошили 450 милиона а сада хоће да углаве "БГ: метро" од Земуна до Вука у 250 милиона. :o Ја то схватам као увреду,третирање народа као стоку и безобразлук неслућених разнера!

И на крају,није тачно да ово није политичко питање! Јесте и то је више него очигледно.

Ова земља се препустила ЕУ и вољи њених најмоћнији чланица. Као залог за своје ропство дала је и део своје територије а што се тиче сфере која нас највише интересује,инфраструктзре та ЕУ преко својих банака,конкретно ЕБРД-а директно одлучује шта ће се по Србији градити тј за шта ће давати кредити.Наравно,пре тога су санкцијама и бомбардовањем обезбедили да други извор финансирања немамо.
 
N-ST":30ob40iw je napisao(la):
@zidar
Ako sam dobro shvatio, na postojećim opterećenim koridorima ćemo ostaviti javni prevoz srednjeg kapaciteta (bus/tramvaj) a javni prevoz visokog kapaciteta (MRT, LRT) ćemo razvijati tako da direktno opsluži sadašnje "rupe" koje će možda jednog dana postati novi centar grada?


Nisi me dobro shvatio.

Rupe se iovako i onako nalaze na trasama opterecenih koridora:

- na pravcu centar-NBGD, pojas uz Savu sa obe strane je rupa (takozvani Savski Amfiteatar, od usca Save u Dunav do Sajma)
- od centralnih blokova NBGD do Savskih blokova postoji rupa (polazaj buvljaka, Z. st NBGD i Toplane)
- od Slavije do Autokomande je rupa (Karadjordjev park iokolina petlje autokomanda sve do trga Oslobodjenja)
- od Mostara do Banovog brda je rupa (Sajam, Hipodrom, Jugopetrol)

Samo ti kazem da posto linije metroa moraju kad tad te rupe da preseku, sto je slucaj u SVAKOM dosadasnjem planu, kada se rupe popune linije ce biti znatno opterecenije nego sto "strucnjaci" danas (a i juce) predvidjaju. A sâmo postojanje linija omogucice da se rupe napokon i popune.

Poenta je u tome da ce prisustvo metroa na koridorima visestruko povecati potraznju na istim te metro mora biti dimenzionisan shodno tome a ne shodno danasnjim potrebama i mlakim linearnim projekcijama.

Zbog toga smatram da posto je je opterecenje glavnih koridora 2001. bilo 10-12 hiljada/put/sat/smer, projekcija da ce sa metroom 2021. opterecenje biti 15 000 u krajnju ruku neozbiljno.

Niz faktora koje sam vec spomenuo uticace na to da potreban kapacitet sinskog prevoza na tim trasama prevazidje 25000 put/sat/smer (sto je otprilike granica LRT sistema):

- deo saobracaja sa drugih koridora prebacice se na koridor koji opsluzuje metro zbog atraktivnosti i pouzdanosti metroa
- popunjavanjem rupa na trasi drasticno ce se povecati potraznja
- dostupnost metroom pospesice razvoj opsluzenih krajeva i ponovo povecati potrebne kapacitete
- direktno spajanje opterecenih koridora povecace koriscenje istih
- eventualno pravljenje krakova na liniji cemu su domaci projektanti uvek skloni pod izgovorom ustede i efikasnosti opet povecava potrebu.

Zato koja god trasa bila odabrana, potreban nam je metro a ne LRT

N-ST":30ob40iw je napisao(la):
Hipotetički, da zamislimo situaciju u kojoj imamo masovna naseljavanja u spomenutom trouglu (stari centar grada, Savski amfiteatar i centar Novog Beograda). Ti ljudi su već u centru, karakter njihovih putovanja će verovatno biti najviše lokalni.

A sta ako, hipoteticki, taj kraj postane mesto gde rade svi Beogradjani, ili spavaonica iz koje svi idu na posao u Srem i Banat? :)
A sta ce tek biti 25 godina kasnije?

N-ST":30ob40iw je napisao(la):
Pretpostavljam da ih je ovako nešto opredelilo da metro predlože u Bulevaru Kralja Aleksandra i Bulevaru Vojvode Stepe.

Systra u zakljucku analize insistira na tome da tek u sledecoj fazi projekta treba da se odluci o kapacitetu sistema, njegovim karakteristikama i predvidjenom budzetu za realizaciju, a linije imaju nasumicne boje i nemaju brojeve da se ne bi potencirao neki od pravaca kao prioritetniji.

U ovoj prvoj fazi samo se analizira struktura saobracaja, projektuju buduce potrebe i predlaze nacelna mreza na osnovu ustanovljene potraznje.

Zato se nepristrasno ogranicavaju na koriscenje postojecih ulica i mostova sa minimalnim neophodnim kopanjem tunela u centru. Kada bi predlozili pravljenje mosta/ova ili krupnije radove van centra zatvorili bi sebi prostor za dalji rad.

Ovako prica ostaje otvorena, i imaju odgovor za svaku situaciju:

- Ako u sledecoj fazi klijent zeli da za odredjeni budzet brzo pokrije sto vecu teritoriju predlozice koriscenje povrsinskih trasa i postojecih mostova i LRT

- Ako pak zeli manju ali efikasniju mrezu na duge staze predlozice najbolji polozaj eventualnog novog mosta ili trasu potpuno nezavisne (podzemna/stubovi) linije koja moze da postigne ono sto povrsinske zbog geografije ili postojecih zgrada ne mogu.


Nazalost druge faze nije bilo vec su nasi pametnjakovici smislili projekat BeLaRT (kasnije preimenovan u Beogradski laki metro - BELAM da bi zvucao manje tramvajski), samovoljno odlucili da je Systrina nacelna trasa linije istok-zapad ne samo najbitniji pravac i pravo resenje vec da je trasa kao takva savrsena jer mnogo lici na liniju 1 iz GUPa.

Jedino im nije odgovaralo sto se koristi Brankov most te su odlucili da naprave novi most, tik uz njega.

Nisu ni na trenutak pomislili da Systrina nacelna linija ide preko mosta bas zato sto je most vec tu a ne obavezno zato sto je to optimalno mesto za prelazak Save.
Ili da nacelna linija ide do Zemuna jer to ima logiku, a ne do Tvornicke samo zato sto dalje ne moze povrsinski.

Da ne nastavljam.

Otprilike nasi su pitali Systru da li treba da se renovira kuca.

Systra je nakon prve faze odgovorila : Da, treba, u svakom slucaju nacelno treba srediti tavanicu, prozore, vrata, instalacije i okreciti, a zavisno od vaseg budzeta i vasih zelja videcemo sta i kako uraditi.

Mogli su da traze Systri da odradi i drugu fazu i kaze im da treba na osnovu raspolozivog budzeta prvenstveno srediti tavanicu i prebaciti ulazna vrata na drugu fasadu kako bi mogla da se napravi prostrana veranda i preporodi prizemlje.

Ali ne trebaju njima saveti, pametni su dovoljno da sami zakljuce, te su odlucili da za te pare ostave ulazna vrata na istom mestu i zamene ih najskupljim na trzistu, okrece samo jednu fasadu a ostave krov da prokisnjava.​
 
Delija":39rv6fq3 je napisao(la):
Као што видиш овај план чине три линије које ће у најбољем случају бити изграђене за неких 30 година. А све три линије не само да обилазе СА већ и његову околину која је поодавно густо изграђена.
vucko":39rv6fq3 je napisao(la):
Mislis dve linije?Oni krakovi za blok 45 i zezancija sa novim mostom ce zvanicno biti 2A i 2B trase.Ono gubljenje sa kracima i fazonima.

A ljudi zaboravljajue da ce ipak buroazija zivetu savskom i dunavskom amfiteatru sto znaic da ce koristi automobile u mnogo veliko razmeri i da bi bilo bacanje resursa da se tamo potera metro.Otprilike,kao kada bi vracar pokrili metroom,prosto nema smisla jer bi tamo ljudi pre pola sata cekali u kolima nego se gurali u metro vozilima i koristili svoje noge da sidju i ponu se stepenicama.

Mislim da bi konkretno u slucaju SA doslo do eksplozije izgradnje i razvitka kada bi se samo ostavila mogucnost da tuda prolazi metro. Slazem se da bi bilo krajnje cudno da se to ne uradi, jer tu

1. ne mora , cak, ni da se kopaju tuneli pod zemljom da bi se izvela povezana metro linija.
Mogucnosti za sinski prevoz ima i previse.

2. Na SA ne bi zivela i radila samo burzoazija kojoj ne treba javni prevoz u svakodnevnom saobracanju. Tamo bi odlazili i 'obicni' radnici i random posetioci, a vozili bi se svi kojima se vise isplati da na posao idu prevozom ma kojoj klasi pripadali. Pogotovu ako su planski demotivisani da se autom uvlace u jezgro grada koje je samo par stanica udaljeno.

Naravno, u zavisnosti i od ' estetske atraktivnosti' metroa.

Logicki, linija bi trebala da ide od Sajma, preko SA, Sava Male, Kalemegadana do Dorcola.
 
Đilas najavio dalji razvoj Mirijeva
U planu je i veoma važan projekat, a to je linija metroa koja će
građane Mirijeva povezivati sa Trgom Republike i ostalim delovima
grada. To su projekti za koje je potrebno puno para, ali mi idemo
korak po korak", naveo je Đilas.
www.press on line. rs
 
^^

Jos jedna potvrda da je onaj crtez iz ubranistickog zavoda koji videsmo tacan.
 
@zidar
Sada se razumemo – kapacitet. Misliš da neće biti dovoljno rezerve odnosno da će povećanjem atraktivnosti i porastom izgradnje u zoni trase metroa, lrt vrlo brzo postati nedovoljan.

Moji pogledi na razvoj Beograda nisu tako optimistični kao tvoji. Ne mislim da nam je pored potpuno neiskorišćenog MRT-a (gradska i prigradska železnica) potreban još jedan sistem takvog kapaciteta. I zaista ne verujem da ćemo za 50 godina postati atrakcija za posao i za život, kao što je to danas slučaj sa Nemačkom, Turskom, Kinom, Dubaijem, Brazilom...

I do sada smo pričali o tome kako treba da izgradimo „teški metro“ jer će nam jednog dana trebati. 40 godina je prošlo, taj dan nije došao. Kada će doći? I da li će do dramatične transformacije gradskog jezgra i velikog porasta broja stanovništva doći isključivo zahvaljujući „teškom metrou“? Kakva su iskustva drugih? Da li se u Sofiji dogodilo nešto slično? Tamo je prošlo 14 godina od otvaranja prve deonice „teškog metroa“ i?

Btw, odlično si opisao karakter „Systra“ studije. Tačno je – oni se mnogim stvarima nisu detaljno bavili pa tako ni uticajem novog šinskog sistema na širu okolinu. Ali si omašio u konstataciji da je potražnja za javnim prevozom 2001. godine iznosila 10000 putnika/sat/smer a da su oni predvideli da će 2021. godine ta cifra iznositi 15000 putnika/sat/smer.

Da bi utvrdili plan dugoročnog razvoja kolektivnog transportnog sistema u Beogradu, „Systri“ su bili potrebni podaci o tokovima putovanja odnosno tačka od koje će početi.

Koristili su vrednosti dobijene istraživanjem 2001. godine. Te podatke smatraju nedovoljnim. Za potrebe planiranja kažu da je neophodno dobijanje preciznijih podataka, i preporučuju „enquête ménages” odnosno „istraživanje domaćinstava”. Pretpostavljam da misle na istraživanje/intervju o navikama ljudi po domaćinstvima. Drugim rečima, potrebna im je struktura tj. članovi domaćinstava, broj automobila i karakter njihovih putovanja kako bi što preciznije odredili broj potencijalnih korisnika. Nešto poput ovog: Enquête Ménages et Déplacements

Kako god, zabeležene brojke te 2001. godine donose zanimljive podatke o opterećenosti pravaca odnosno o potražnji za svim vidovima kolektivnog/javnog transporta u vreme jutarnjeg vršnog časa („jutarnjeg špica“). Podaci koji su korišćeni, odnose se na užu gradsku zonu koja po njima obuhvata sledeća naselja: na severu do reke Dunav, na zapadu Zemun, Bežanija, NBG i Železnik, na jugu Žarkovo, Rakovica do kružnog puta i Voždovac do kružnog puta, a na istoku Mirijevo i Karaburma.

Obim putovanja u jutarnjem vršnom času, u svim vidovima kolektivnog transporta, zajedno sa svim motivima putovanja, u toj užoj gradskoj zoni iznosi 103725.

Na sam centar grada otpada 60% tih putovanja a na primarnim koridorima postoji ukupno između 1000 i 7000 putovanja po vršnom času.

Dakle, te 2001. godine je (u javnom prevozu) zabeleženo oko 60000 putovanja koji gravitiraju ka centru (Emissions / Attractions odnosno putovanja iz centra i ka centru), u vreme jutarnjeg vršnog časa. A najopterećeniji koridori na tom pravcu imaju sve ukupno tek od 1000 do 7000 putovanja. Znači svi modaliteti javnog transporta na primarnim koridorima generišu cifru od najviše 7000 po jutarnjem vršnom času.

Još jedna zanimljivost tiče se broja stanovnika. Podaci koji su ovde odbačeni kao irelevantni su veoma indikativni. Reč je zapravo o rezultatima sa teritorije 10 gradskih opština a ne teritorije Grada Beograda (17 opština). Predviđanja Systre za 2021. godinu govore da će na teritoriji (10) gradskih opština živeti oko 1.52 miliona stanovnika. Prema rezultatima popisa 2011. godine, na teritoriji tih istih 10 gradskih opština danas živi oko 1.4 miliona stanovnika dok je 2001. živelo oko 1.35 miliona. Što će reći da njihove prognoze uopšte nisu totalni promašaj.​
 
Narode ja svaki put kad nađem vremena za razrađivanje varijanti trasa udarim u zid zvani "Beogradski Urbanistički Cirkus".

Ovaj grad je toliko urbanistički haotičan (što je delimično posledica nemara) da vi ako slučajno ne predvidite razvoj dolazi do preopterećenja saobraćajnog pravca. Pored toga na drugim mestima može da se desi suprotno - stagnacija. Tako dolazi do kolebanja potrebe duž jedne trase. Da je metro izgrađen rupe ne bi bile ovolike a neravnomernost bi bila znatno manja. I jedna kraća linija klasičnog metroa (poput Budimpeštanske M2) bi imala važnu ulogu u stabilizaciji potreba i kapaciteta bar u jednom delu grada, te stabilizacije tržišta nekretnina. Posle bi se dodavale ostale ili bi se gradile pomoćne linije u vidu LRT-a.
 
Bojim se da "urbanistički cirkus" ne determiniše korisnike metroa. Nije logično dimenzionisati novi kolektivni transportni sistem pod pretpostavkom da će u zoni njegovog funkcionisanja možda jednog dana živeti veliki broj potencijalnih korisnika kao i da će svi oni istovremeno poželeti da koriste baš taj metro. Zbog toga nam treba ono što spomenuh u prethodnom postu - istraživanje domaćinstava. Nešto što kod nas odavno nije urađeno: kroz razgovor / intervju određenog (reprezentativnog) broja stanovnika BG-a utvrditi ko su ti ljudi i kakve su njihove navike po pitanju mobilnosti. Kakvi su motivi njihovog putovanja odnosno sa kojim razlogom putuju, u koje vreme i na koji način. To su profesionalci istakli kao preduslov za izradu ozbiljnijeg plana kolektivnog transporta, kažu da je to postupak koji najbliže određuje potencijalne korisnike javnog prevoza ;)

Inače, sa podacima koje su imali, predvideli su da će 2021. godine u jutarnjem "špicu", obim putovanja javnim kolektivnim transportom na primarnim gradskim koridorima iznositi najviše 11000. Svi modaliteti, svi motivi. Za dvadeset godina skok od preko 50%

Ne znam kako ostali shvataju ove podatke, ali ako sam ja dobro razumeo: npr. Bulevar Vojvode Mišića, 2001. godina, na svim gradskim linijama (bez 92, 511, 551, 860 itd.) u jutarnjem "špicu" ima najviše 7000 putnika/smer/sat. 2021. godine će ih biti najviše 11000​
 
Ја не знам чему оволика филозофија?

Погледајте само колико људи дневно користи овај бедни,прљави,претрпани и нередовни ГСП.

Поуздани метро који би био тачан у секунд би препородио овај град и на дневној бази уштеђивао огромне паре,како града,тако и грађана. О еколошком фактору, уштеди огромних површина за нове булеваре као и активирању до сада неатрактивних локација нећу ни да причам. Па само штета УМП-а од беспотребно узурпираног земљишта је приближна или већа од вредности целог пројекта.

Метро је већ дуже од једног века цивилизацијски искорак а не ствар престижа или нешто што Београђани не заслужују.
 
Пошто ми немамо пара, БГ метро се мора пројектовати као симбиоза са трамвајским саобраћајем, који би се уз много мања улагања подизао на ниво ЛРТ-а.

Свако планирање нових ЛРТ линија је ново бацање новца, а свака замена трамвајке трасе, метро трасом је исплатива за неке ултрабогате земље...

Дакле, уз мале измене, линије 7 и 9, као најбитније трамвајске линије могу постати ЛРТ. А метро да се трасира тако, да покрива и мења аутобуске линије.
 
N-ST,sve to sto racunas pada u vodu ako nam dodje jos milion izbeglica iz Makedonije..ovih dana je veliko interesovanje za kupovinu stanova u Beogradu iz Skoplja..da ne nabrajam dalje..Beograd 2021 oko 4.mil stanovnika..dakle mora se sve projektovati do 5.milona :kafa:
 
Изградња брзих и поузданих система саобраћаја се не прави како би се повећала густина активности и становања, него управо супротно, смањила, те како би "продисали" они делови града где је инфраструктура незадовољавајућа. Са те стране, ако би Лука Београд и "Савски амфитеатар" постали подручја веома велике густине становања и активности, то би био велики промашај. Та подручја би пре свега требало да закрпе недостатак булеварских саобраћајница, зелених и спортских површина, комуналних инсталација у "Старом Београду", а да развој стамбено-пословних садржаја буде ограничен. Ако градска железница подигне вредност зонама 5-15 километара од "круга двојке", тек тада смо постигли ефекат.

Овде неки мисле да треба да правимо Москву, Њујорк или Шангај како бисмо правдали онакав метро какав постоји у центру Москве, Њујорка и Шангаја. И у тим мегалополисима метро обави тек 25-35% транспорта путника. Никада сви грађани неће користити искључиво метро, па чак ни половина.

И наравно, не треба се уздати у нагађања да ћемо у скоријој будућности имати и демографску и економску слику која правда агресивна и велика улагања у скупе и капиталне пројекте. Шта више, сваки капитални пројекат ће проћи "на мишиће" попут Моста на Ади. Тако "ретроградне" планове можемо сматрати реалним, јер немамо основу за екстремно брз економско/привредни развој чак и ако најпоштенији и најспособнији политичари дођу на власт.

У зонам где се иоле плански гради избегавају се тунелске трасе, па се чак и трасе на мостовима и вијадуктима своде на минимум. Скупа решења се раде изнуђено, јер нема другог избора, а не зато што треба да се поносимо дужинама тунела или дубинама станица. Најбољи пример планске градње је Калгари, који има изузетно јефтино изграђену и добро искоришћену лаку железницу, по чему је испред целе Северне Америке. Метро са великим делом подземне трасе, и не тако јефтиним решењима надземних делова трасе се више јавља као изнуђено решење за даљи развој Београда, и излаз из, што Експрес каже, "урбанистичког циркуса". Мања густина становања, живот у кућама или нижим зградама, широке површине за пешаке и бициклисте, зелене површине, то је све много природније и човеку ближе од густог становања. За густо становање се граде скупи подземни паркинзи, скупе подземне железнице, скупље комуналне инсталације, грађевински робусније конструкције зграда. Већина делатности се одвија, и радних места се налази, у близини површине земље, као и већина културних и потрошачких активности. Тако да набијање у солитере никако не могу сматрати хуманим планирањем.
 
Никад мени неће бити јасно с ким се ти Карло расправљаш.

Калгари је планиран боље од свих северноамричких градова.Од кад је то успех и како то може да буде пример за Београд?! Ево само једне слике да подсетим квазиурбанисте да је Београд морао да добије један велики скупи капитални метро још пре 50-60 година

039-beograd-na-dlanu.jpg


Поштовани форумаши,другови и другарице,колеге и саобраћајци пренатрпана,густа градња се одавно десила.
 
Karlo Del Ponte je čovek sve lepo napisao, svaka mu čast za post :kk:

Al' ne vredi :shok: evo ne mora Calgary, može Barcelona?

Beograd: urban area 869 km2, gustina naseljenosti 3,207.5/km2 (2011. godina)
Barcelona: urban area 803 km2, gustina naseljenosti 15,991/km2 (2009. godina)

Inače, lično verujem da je Barselona najbolja za komparaciju sa Beogradom. To mesto je dugo bilo zapušteni, industrijski grad sa neuređenim obalama (zvuči poznato?). Sve su to sredili tek uoči i nakon Olimpijskih igara i to tako da su danas po svim parametrima (business, mesto za život, itd.) u samom EU i svetskom vrhu.​
 
Ни ја се не бих бунио да добијемо систем какав има Барселона.
 
Kalgari je bio bukvalno tabula rasa do pre 200 godina. planiranje tamo nije pocelo sa biranjem mesta za vatru keltskog logora :D
 
@Delija
Niko se ne bi bunio ali je "mali" problem što tako nešto ne možemo da dobijemo. Možemo da izgradimo ali odakle, za koga i u kom vremenskom roku? Šifra "Prokop" :notok:
 
N-ST":25wj1wjj je napisao(la):
Karlo Del Ponte je čovek sve lepo napisao, svaka mu čast za post :kk:

Al' ne vredi :shok: evo ne mora Calgary, može Barcelona?

Beograd: urban area 869 km2, gustina naseljenosti 3,207.5/km2 (2011. godina)
Barcelona: urban area 803 km2, gustina naseljenosti 15,991/km2 (2009. godina)

Inače, lično verujem da je Barselona najbolja za komparaciju sa Beogradom. To mesto je dugo bilo zapušteni, industrijski grad sa neuređenim obalama (zvuči poznato?). Sve su to sredili tek uoči i nakon Olimpijskih igara i to tako da su danas po svim parametrima (business, mesto za život, itd.) u samom EU i svetskom vrhu.​

Bareclonu je sredio poznati urbanista Cerda sa svojim ortogonalnim planom i dijagonalnim bulevarima koji seku tu matricu , i to je bilo u 19om veku... Beograd nije imao tu srecu.
 
Pretpostavljam da im je namera da metro bude nesta po principu Bilbaa, deo iznad, deo ispod zemlje.
2copiarxq8.jpg

06copiarvs6.jpg

metrobilbao_2.jpg
metrobilbao_3.jpg

Na zalost, mi se bas i nemoze meriti sa velikim evropskim gradovima, ni po ekonomiji, ni po urbanizmu, potpuno razlicite koncepcije su i u samom Beogradu, a kamoli izmedju nas i drugih gradova.
 
Па ми ћемо највероватније и добити нешто слично овоме у Билбау али са класичним ЛРТ возилима што је ужасно нерационално решење.


НС-Т

Ове приче се одавно понављају овде и ја нећу да се враћам на то. Видећемо ускоро шта нам спремају а онда ће многе ствари бити јасније.
 
zidar":1btzo6c0 je napisao(la):
Systrina vizija moze biti "ispravna i tacna" samo ako se smatra da smo beznadezno glupo i propalo drustvo.

U tom slucaju ova diskusija i sve ostale mogle bi da se zatvore i da se preselimo na neki strani forum ali za tim na svu srecu nema potrebe, to sto je u jednom odredjenom dobu zajednica ogrezla u korupciju i apatiju ne znaci da kroz veoma kratko vreme ne moze da se u potpunosti promeni i procveta, narocito kada vec ima istorijsko iskustvo slicnog procvata :cool:

A ovaj forum je deo tog procesa :gobb:

Ti ili živiš u inostranstvu ili koristiš neko dostignuće farmaceutske industrije za dobro raspoloženje (primam preporuke :p ).
Mi jesmo beznadežno propalo društvo, uočljivo je golim okom, a i statistika lepo pokazuje, a i vrlo smo neobrazovani, da ne kažem glupi, kao što ti reče.

Zajednica do ove mere ogrezla u korupciju i apatiju može najopuštenije, bez ikakvih problema, ali zaista vrlo lako ostati u tom stanju i narednih 200 godina. Evo ti primer Hondurasa, pa i drugih latinskoameričkih država, koje ni 200 godina od oslobođenja ne mogu da se sastave i konstantno žive u apatiji i korupciji. Isto i komšije Bugari, Rumuni, pa recimo Azerbejdžan - prebogat naftom, mogli bi da žive kao Norvežani, ali žive kao zadnji slepci, zbog korupcije i kriminala, o Rusiji da ne trošim reči... Oni bi najveću uslugu sami sebi napravili da se ukinu. Imaju konstantnu državnost vekovima i gle na šta liče i kakva im je država, večiti tamni vilajet.

Dakle, jesmo beznadežno glupi, propali, apatični i apsolutno korumpirani, kao i svi narodi koji žive u diktatorskim i diktaturi bliskim sistemima. To što mi ovde na forumu bijemo neke svoje bitke nije ni malo u neskladu s tim, svuda su uvek postojali utopisti + mi imamo nedaleko iza sebe period kada smo bili nešto, pa se tragovi i dalje vuku, bar kod nas koji se malo sećamo ili malo mislimo, a takvih nas je, je li, sve manje, a i puno ljudi s ovog foruma i ne živi u Srbiji.

Beograd više nema odakle da dobija stanovništvo, susedi su se temeljito očistili od Srba pa izbeglice otpadaju kao opcija, priraštaj je relativno nizak, i sem ako zaista ne preselimo celu Srbiju u Beograd nije realno da će broj stanovništva drastično rasti, kao što neko spomenu 4 miliona. Jedino da uvozimo...
 
To jeste nuznost, da uvozimo stanovnistvo . ..
To se i desilo svim velikim gradovima ,
samo sta je nama ostalo. . . tj odakle. ..
opcija je jasna, ali nama toliko ne prihvatljiva, da niko ne zeli ni da pomisli na nju.
Promene ce se kao i uvek u Bgdu ponoviti u razmerama do ne prepoznavanja...de za vu.. .
(a za koga metro ... .)
Ovde vece je pitanje kakav cemo imati metro
polu automatski ili automatski, tj. da li ce nam ,,uvaliti,, zastareo sistem ili cemo morati da budemo dovedeni do ruba propasti kako bi imali metro iz 21 veka
Sagledano iz sih uglova , kompromis koj nikog ne zadovoljava i jeste
uobicajen BGd something in between, cist LRT
:lool: :bash: :lool:
 
spatiotecte":12pwb8tv je napisao(la):
Bareclonu je sredio poznati urbanista Cerda sa svojim ortogonalnim planom i dijagonalnim bulevarima koji seku tu matricu , i to je bilo u 19om veku... Beograd nije imao tu srecu.
Pa imasmo u to vreme i mi našeg Emilijana Josimovića, bar nam je uži centar sredio. Uostalom, Barselona je tad bila dosta veća u odnosu na Beograd nego sad (300,000:50,000) pa nam je i regulacija bila skromnija, ali se ipak sprovela.

U međuvremenu je Beograd duplo brže rastao od Barselone, bez ijednog konkretnog regulacionog zahvata, ako ne računamo Novi Beograd i uvek u sličnim uslovima: naseljavanje u talasima, ratovi i besparica.
Koliko se malo radilo na planskom razvoju starog Beograda, čudi me da grad koliko toliko uopšte funkcioniše.
 
Budimpešta M2

Dužina: ~10km

Broj stanica: 11

Broj direktnih konekcija na tramvaj: 11

Broj tramvajskih linija sa konekcijom na liniju M2: 21 (sve linije se ukrštaju jednom)

Broj alternativnih tramvajskih koridora sa konekcijom na liniju M1: 11

Broj konekcija na HEV: 2

Forsiranje metroa: HEV trpi obaveznim presedanjem na M2, obe linije HEV-a na oba kraja M2 što prouzrokuje punjenje voza još na početnoj stanici.

Broj konekcija na metro: 1 (ostale 2 linije, dakle M1 i M3 od kojih je M1 laki metro)

Broj frontalnih železničkih stanica državne železnice na trasi M2: 2 (Keleti i Deli)

Prosečan dnevni broj prevezenih putnika: ~450.000

Razlog za ovoliki broj putnika je iskazan gore.

Slika tramvaja i metroa:

budapest-map-tram-big.png


Beograd BeLaM(i derivati) L1 Ustanička-Tvornička

Dužina: ~12km

Broj stanica: ~20 (ni oni sami ne znaju koliko)

Broj direktnih konekcija na tramvaj: 4

Broj tramvajskih linija sa konekcijom na liniju L1: 8

Broj alternativnih tramvajskih koridora sa konekcijom na liniju L1: 5

Broj konekcija na Beovoz/BG:Voz: 1

Forsiranje metroa: Beovoz/BG:Voz neometano produžava dalje spajajući ostale delove grada čime oduzima potencijal metroa. Pošto je jedino ukrštanje na sred Starogradskog Sektora (Ustanička-Varoš Kapija) doza presedanja putnika kod Vuka je jadna dok je trasa od Vuka do Ustaničke nema ni 50% više putnika od postojećih tramvaja 4,6,7 i 14 u odnosu na Budmpeštu gde bi voz (a ne 2-3 zakačena tramvaja) već bio solidno popunjen u Ustaničkoj. Autobusi iz pravca Grocke LRT-u ne pomažu kada HEV ima znatno veći kapacitet od svih ovih autobusa zajedno. Lasta je 1km niz Ustaničku što znači ni trase LRT-a ni prigradskih autobusa nisu dobro prilagođene jedne drugim odnosno sistem nije integrisan, te se zasniva na zameni tramvaja nešto boljim tramvajima.

Broj konekcija na metro: 1 (ako uzmemo u obzir najnoviju verziju za Mirijevo, na NBG konakcije nema jer se grana, ustvari dok god ta druga trasa ide istom trasom ima presedanja ali ovako se ne računa pošto nije samostalna trasa)

Broj frontalnih železničkih stanica državne železnice na trasi L1: N/A

Prosečan dnevni broj prevezenih putnika: 150-350.000 (to su prognoze koje smo gledali po medijima)

Iskreno mislim da je cifra od 350k za sve 3 linije što je za tako skromnu mrežu LRT-a i previše optimistično.

Sve u svemu jasno je da Budimpešta bar ima kičmu a ovi hoće da "nataknu" ceo Beograd na rebarca. :D
 
Vrh