Karlo del Ponte
Advanced
Када су у питању успони и падови на траси, технички је изводљиво имати тешка железничка возила за успоне од 10%, али није економски исплативо. Данас постоје метрои са успонима до 6-7%. Сама идеја лаких шинских система је била рационалисати систем у складу са стварним потребама, уколико ти потражња за превозном услугом није екстремно висока. Ту су се подразумевала лакша возила која имају нешто мањи капацитет, али обично и нешто већи комфор, веће успоне, чак и до 12%, за које лакша возила троше мање енергије, већу толеранцију према кривинама мањих полупречника, и разним облицима трасе који су јефтинији за изградњу.Arnorian":1x4mi4nj je napisao(la):Метро до 4%, ЛРТ са јаким мотором и преко 10%.
Када су у питању минимални полупречници кривина, данас се углавном тежи томе да системи брзог градског превоза засновани на тешким железницама немају чак ни у депоима полупречник кривине мањи од 75 метара, а на самој линији се избегава све испод 125 метара полупречника.
- За полупречник 125 м брзина 60км/с
- За полупшречник 150м брзина 70км/с
- За полупречник 300м брзина 90км/с.
Најстарији метро системи често имају минималне полупречнике кривина 25 или 50 метара, што значи да се чак и тада много штедело на неким стварима.
Средином ХХ века су се многи градови опредељивали за метро са гуменим точковима за успоне преко 4% и са оштријим кривинама на траси, али данас се тај концепт примењују још само код неких лаких железница.
Е, сада, када је у питању "ролер костер" или како га већ називате. Ако би говорили о економској ефикасности, идеалан модел би био:
- Станица 30 метара изнад дела пруге где се воз креће 90км/с
- Станица 18 метара изнад дела пруге где се воз креће 70км/с
То су модели при којима се потенцијална енергија претвара у кинетичку, а кинетичка у потенцијалну, а вуча се користи само за савладавање основних отпора, и успона на траси. Модел је чисто физички.
Дакле, уколико су при оваквом решењу станице на оним надвожњацима изнад булевара, тај модел је економски најефикаснији. И уопште, пожељно је имати успон или макар ублажити пад на прилазу станици, а имати пад или бар ублажити успон на делу где воз напушта станицу. За саму естетику решења "ролер костер" остаћу суздржан.
Када је у питању избор технологије возила, сматрам да постоје два стратешка опредељења за разматрање.
1. Да се корите технологија тешких железница, при чему би возила приградских железница била 80% технички компатибилна са возилима метро-а. У том случају, случају грађевински стандарди ће бити строжи, трасирање мање флексибилно и градња уопште скупља.
2. Да се користи технологија лаких железница, при чему би се усвојила стратегија развоја трамваја нормалног колосека и нових приградских железница заснованих на технологији лаких железница.
Сматрам да наручивање мале серије железничких возних средства потпуно технички некомпатибилних са постојећим и планираним будућим системима промашај. Од ових варијанти које предлажем и једна и друга имају предности и мане, и остаћу суздржан.