Metro

[JohnyBgood]

U današnje vreme kad nema potrebe za stanicom 25. maj, sigurno bi samo manje krivudala..

I jos bi samo na Novom Beogradu umesto Fontane isao na opstinu Novi Beograd i stvarno izgleda kao plan koji bi mogao sutra da se pocne da se radi sto se mene tice.

U praksi nisam siguran ima li svrhe uopšte cela krivina ka Autokomandi, nek produže odatle ili ka Banovom brdu ili nek preprave trasu da ne kruži baš ovoliko ako već nema 25. maja.

S druge strane, stanice kod stadiona bi skroz imale smisla.

Ili nek prave samo od Kalemegdana do Prokopa ako nije sigurno za dalje, malo li je.. i tako bi ovaj sistem bio logičniji nego da se u početku gura samo jedna linija..

Slazem se da je taj kraj/krak najporblematicniji, odnosno jedini problematican u ovom planu (uz pitanje Fontana-Opstina na Novom Beogradu koje i nije toliko bitno, jer bi oba bila OK samo je pitanje sta je bolje) verovatno je to TADA tako planirano zbog odredjene osobe i ondasnjeg znacaja muzeja 25 maj Sigurno da bi to danas trebalo promeniti da se ne bacaju pare na jednu skupu stanicu tamo gde ona nesto i nije potrebna i da ovo ipak ne krivuda previse.

Od Prokopa produziti i/ili ka raskrpetlji i/ili mozda cak umesto ovoga napraviti stanicu kod onog skvera na Dedinju gde je Zeleznicka bolnica, Pink, i Dragise Misovica? A Autokomandu povezati direktnije sa ostatkom sistema, ovo ipak malo previse zavija ako se ide preko Prokopa. Sve drugo mi se cini da je :kk:

 

[spatiotecte]

Sve je veci izgled da stanica Prokop nece preuzeti ulogu Glavne zeleznicke stanice posto se cvor namenjen prvobitno iskljucivo unutrasnjem i medjunarodnom saobracaju sada polako prilagodjava gradskoj zeleznici i time menja namenu.

Zato se cak i pitam da li je potrebna metro stanica kod Prokopa...

Zar ne bi bilo bolje provuci tu drugu metro liniju od kalemegdana preko Srpskih vladara, pa onda Slavija i direktno autokomanda, time bi se izbegla krivudava trasa.

 

[Delija]

Испод прокопа је већ изграђен тунел а и нема смисла правити паралелу,тренутно, Бг:возу на потезу од Славије до Аутокоманде.

 

[Arnorian]

I jos bi samo na Novom Beogradu umesto Fontane isao na opstinu Novi Beograd i stvarno izgleda kao plan koji bi mogao sutra da se pocne da se radi sto se mene tice.

Скретање из Ђинђићевог булевара у Омладинских бригада је незгодно јер је зграда полицијске станице на самом углу, па би радијус кривине био мали. Скретање према Фонтани је једноставније, јер је остављен коридор за укопавање метроа, по траси из плана из '73.

 

[medjutim]

Zavisi.

I ako stanica gradske železnice, Prokop će moći da bude mesto za presedanje, i svakako će i onda biti mesto gde staju svi putnički, a možda i brzi vozovi.

I ako ne preuzme ulogu glavne, opet će na njoj da se napravi nešto poveliko što će da privlači ljude. Ukoliko se BIP izmesti a zona između Mostara i Autokomande izgradi ispočetka, biće tu i sasvim dovoljno ljudi i drugih sadržaja da metro stanica postane smislena.

Pord toga, opet je pitanje gde bi se išlo dalje. Ako će linija da ide ka Voždovcu, ok, ali ako treba da ide ka Banovom brdu, Autokomanda baš i nije usput. Ako trasa treba da skrene ka Banovom brdu i dalje ka Žarkovu ili Vidikovcu, sasvim je logična trasa Slavija - Klinički centar - Prokop, pa makar Prokop služio samo kao tranzitna stanica za gradsku železnicu i za navijače Partizana vikendom. Računaj da postoje samo dva mesta gde druga metro linija može da seče BG voz na putu ka jugu, to su Prokop i Autokomanda. A do Prokopa će dolaziti vozovi sa svih strana..

 

[mekbejn]

Зар није својевремено и био план да ту буде депо?

Nemam pojma, ja sam još na početku ove teme mozgao gde bi to moglo da bude, ali nisam tada pročitao neku konkretnu lokaciju. Ovo ovde ima smisla.
Mada, opet ću da smaram, ako već dovedu metro do S. Merkatora, da ga jbm ako ne dovedu makar do Parka/Pinkija/Avijatičarskog trga!

 

[mekbejn]

I jos bi samo na Novom Beogradu umesto Fontane isao na opstinu Novi Beograd i stvarno izgleda kao plan koji bi mogao sutra da se pocne da se radi sto se mene tice.

Скретање из Ђинђићевог булевара у Омладинских бригада је незгодно јер је зграда полицијске станице на самом углу, па би радијус кривине био мали. Скретање према Фонтани је једноставније, јер је остављен коридор за укопавање метроа, по траси из плана из '73.

To sve pod uslovom da ide nadzemno. Mada bi onda po tvom crtežu išlo preko zgrade SUPa

A ako ide podzemno, onda nešto ovako sasvim ima smisla:

 

[Wile E. Coyote]

Mada, opet ću da smaram, ako već dovedu metro do S. Merkatora, da ga jbm ako ne dovedu makar do Parka/Pinkija/Avijatičarskog trga!

Наравно. је**** их Творничка.

 

[vucko]

Mekbejn,to moze jedino ako ide dubok tunel a na NBG nece biti dubokog tunela vec samo cut and cover sto znaci da samo ispod ulica i slobodnih povrsina moze da se tera metro.

 

[Arnorian]

To sve pod uslovom da ide nadzemno. Mada bi onda po tvom crtežu išlo preko zgrade SUPa

A ako ide podzemno, onda nešto ovako sasvim ima smisla:

Ту би свакако морало плитко укопано јер би ако иде на стубовима пролазио сувише близу зграда. Дубоки тунел је на НБг скуп и непотребан.

Ово за зграду СУП-а те нисам баш разумео.

 

[mekbejn]

U pravu ste obojica, smetnuo sam s uma da i ako bude podzemno, neće biti "duboko".
U svakom slučaju, ni Fontana kao stanica nije loša ideja, a Opština će svakako biti dovoljno blizu neke druge stanice (npr. ova kod N. Merkatora).

 

[Siniša]

Mada, opet ću da smaram, ako već dovedu metro do S. Merkatora, da ga jbm ako ne dovedu makar do Parka/Pinkija/Avijatičarskog trga!

Наравно. је**** их Творничка.

Kada je ponovo proradio Sektor za metro 1997, u intervjuu sa Gojkom Bearom, jednim od saradnika na projektu, uvidela se greška završetka prve faze kod Starog Merkatora i bilo je predloženo da prva faza bude Pinki-Terazije, odnosno Pinki-Vukov spomenik.

 

[Wile E. Coyote]

Mada, opet ću da smaram, ako već dovedu metro do S. Merkatora, da ga jbm ako ne dovedu makar do Parka/Pinkija/Avijatičarskog trga!

Наравно. је**** их Творничка.

Kada je ponovo proradio Sektor za metro 1997, u intervjuu sa Gojkom Bearom, jednim od saradnika na projektu, uvidela se greška završetka prve faze kod Starog Merkatora i bilo je predloženo da prva faza bude Pinki-Terazije, odnosno Pinki-Vukov spomenik.

Правилно и једино паметно, да се метро доведе до центра Земуна. То онда отвара много више могућности за планирање саобраћаја.

 

[vucko]

A ja bu**** citao monografiju GSP-a juce iz 2002 godine.I kaze GUP 1984 laki sinski sistem-tramvaj.

I nesto uvise kao,novi GUP ce isto imati laki sinski sistem,i neki komentar super za nas(GSP) jer cemo imati vise tramvaja.

Ocigledno su bili vidoviti jer je GUP 2021 izglasan godinu dana kasnije,2003. godine...

 

[Wile E. Coyote]

Тако је и трамвај за Блок 45 био планиран давно пре него што је изграђен. Само су искористили самодопринос да то спроведу у дело...

 

[milanche]

@vucko: Nije to nista cudno, s obzirom da je cini mi se '82 odbacen plan za metro u Beogradu (iz političkih razloga) i rasformiran tim koji je radio u sektoru za metro i formirana tkz.radionica za popravku Beograda, gde je radio i Djordje Bobić, koji je i propagirao tramvaj za 21.vek i u cije vreme dok je bio glavni gradski arhitekta donet sadašnji GUP.

@Arnorian: tako je, nekada su se blokovi i formirali i uskladjivali prema projektu za metro (oni koji su kasnije gradjeni), i ovo sto si ti nacrtao je jedino optimalno resenje sa odgovarajucim radijusima krivina, s obzirom da na N.Bg je najbolje raditi plitki tunel, sto se svi slazemo.

Inace jedna opaska za sve koji tvrde da na N.Bg ne moze da se radi trasa u tunelu zbog podzemnih voda, i Budimpešta cela "lezi" na Dunavu i skoro cela je ravnicarska pa nije bio problem uraditi podzemnu trasu jos pre 50 godina. A današnja tehnologija je mnogo napredovala. Btw, stručnjaci iz Mađarke su prenosili svoja iskustva i bili kao savetnici prilikom izgradnje Vukovog spomenika i podzemne trase voza.

 

[spatiotecte]

Ako se vec razmatra mogucnost da metro prolazi trasom prve pruge, ja bi produzio trasu jos dalje do zemuna i napravio bi depo metro-a u sklopu Tehnicko putnicke stanice Zemun. Pa da na taj nacin sva zeleznicka i metro postrojenja budu na jednom istom mestu.

 

[Arnorian]

Покривање Земуна метроом ми је био највећи проблем када сам цртао свој план. Јовинов план је то решио тиме што су постојала два крака, једа који је ишао дуж Душанове и један дуж Првомајске. То је сада немогуће и у даљој будућности. И даље нисам сигуран да ли је боље да линија иде дуж Првомајске па до Нове Галенике или дуж Ургиновачке па до ЖЦ.

Пошто у будућности предстоји пробијање улице од краја Пупиновог булевара до Вртларске и ширење Вртларске и Угриновачке на 3+3 (знам, неће то скоро), делује ми најлогичније да траса иде туда до па до ЖС. Остатак Земуна би могао лако да се повеже на линију метроа фидер тролејбуским линијама.

 

[N-ST]

Da li je neko od vas pažljivo pročitao studiju predizvodljivosti (pre-feasibility study) projekta koji je na ovom forumu i u široj javnosti odbačen sa gnušanjem? U pitanju je BELaM. To je jedno izuzetno zanimljivo štivo i smatram veoma važnim iznošenje pravih činjenica i podataka vezanih za tu studiju i to iz više razloga.

Prvo: i dalje mislim da je ovo odličan projekat koji odgovara potrebama Beograda. Nažalost, javnosti je prezentovan potpuno površno. Najmanje se govorilo o činjenicama. Da vidimo o čemu je ovde reč pa tek onda da pričamo na tu temu. Opet napominjem da nemam nikakvog interesa u lobiranju za ovaj projekat jer nisam ni političar ni stručnjak iz ove oblasti.

Drugo: ovo je najsvežiji primer bezobrazluka i neodgovornosti političara prema sopstvenim građanima jer da je bilo političke volje, ovih dana bi prva linija BELaM-a postala „fully operational“ i mogli bismo da govorimo o njenom jeftinom i brzom pretvaranju u potpuno nezavisan sistem aka. metro.

Treće i najvažnije: biće zanimljivo uporediti ovu studiju sa studijom koju će uraditi francuzi jer postoji realna „opasnost“ da se ovaj projekat malo „prečisti“ i „uvali“ kao „pravi metro“.

Zbog svega navedenog, ja sam se potrudio i pažljivo pročitao tekst od 80ak strana u kome je sve do detalja objašnjeno. Ovde ću prezentovati samo najzanimljivije momente. Takođe, neću se baviti metodologijom i literaturom korišćenom prilikom izrade ove studije jer nisam stručnjak i to ne razumem.

Btw, ceo dokument možete pronaći na adresi: www.beoland.com/zemljiste/PFS_LM.pdf​

 

[N-ST]

„BELaM“

UVOD: Razvoj šinskog sistema, definisan u okviru GUP-a – Beograd 2021, zasnovan je na uvođenju savremenog visoko kapacitetnog sistema tipa LRS, dok je na pojedinim tramvajskim deonicama predviđena postepena rekonstrukcija i podizanje performansi na nivo LRS-a.

Taj plan je „Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda“ iskoristila kao osnovu za raspisivanje konkursa za izradu dokumenta „PREFEASIBILITY STUDY FOR CONSTRUCTION OF THE FIRST LIGHT RAIL SYSTEM WITH GENERAL DESIGN (WITH ELEMENTS OF PRELIMINARY DESIGN)“. Ovaj posao su dobili inženjeri i stručnjaci iz: INECO-a (Ingeniería y Economía del Transporte, S.A. Madrid) i JUGINUS-a (Jugoslovenski Institut za urbanizam i stanovanje).

TRASA: Prezentovana u javnosti, svima poznata a u projektu označena kao varijanta „Akademija“, sadrži niz korisnih rešenja. Pored glavnog tunela (od Sredačke ulice do Brankovog mosta), predviđeno je da vozila idu pod zemlju i na raskrsnicama kod Cvetkove Pijace, Ušća/Hajata i kružnog toka/Opštine NBG. Duž Bulevara K.Aleksandra je predviđeno uvođenje brojnih podzemnih pešačkih prolaza, zatim ukidanje raskrsnica sa većinom poprečnih ulica i uvođenje plana signalizacije koji bi BELaM-u omogućio prvenstvo prolaza duž cele trase (uključujući i NBG). Veruje se da bi ova rešenja doprinela komercijalnom uspehu projekta jer bi ubrzala saobraćaj, olakšala pristup lakom metrou i ceo sistem učinila u velikoj meri bezbednim, nezavisnim, tačnim, redovnim i pouzdanim.

PARAMETRI KORIŠĆENI PRILIKOM PROJEKTOVANJA: Trasa linije beogradskog lakog metroa može se podeliti u dva sektora >

• Sektor 1: Tunel i most. Objekti koji se neće menjati u bliskoj budućnosti imajući u vidu da su njihovi profili planirani i za klasični metro.
• Sektor 2: Ostatak trase. Fleksibilna struktura, podložna promeni u bliskoj budućnosti kako bi se prilagodila klasičnom metrou.

GRADNJA: Predviđena je po fazama, u trajanju od 5 godina. Faza 0: obuhvata deonicu od hotela „Hajat“ do depoa (na prostoru sadašnjeg tramvajskog) i predstavlja probnu trasu budućeg sistema koja treba da pokaže sve prednosti ovog novog vida transporta. Konstruktorima i budućem operatoru treba da posluži za testiranje i podešavanje. Faza 1: obuhvata deonicu od Vukovog Spomenika do Depoa. Faza 2: obuhvata deonicu od Bulevara Z.Đinđića do A.Dubčeka/Tvorničke. Faza 3: obuhvata deonicu od Vukovog Spomenika do Ustaničke. Ostavljena je za kraj kako bi se o istom trošku uradila i predviđena rekonstrukcija celog Bulevara. Tunel od Brankovog mosta do Trga N.Pašića bi se bušio TBM-om a ostatak „cut and cover“ metodom.

LINIJE: U samom startu bilo bi omogućeno uspostavljanje dve linije: 1A (Ustanička – Tvornička) i 1B (Vukov Spomenik – Blok 41). Radno vreme bi bilo 05-24h svakog dana uključujući nedelju i praznike. Obe linije bi delile trasu na deonici od Vukovog Spomenika do Novog Merkatora gde bi 1B kroz Bul. Umetnosti nastavila do Bul. Milutina Milankovića. Na toj „tehničkoj deonici“ bi bile uspostavljene stanice „Blok 39“ i „Blok 41“. Prva linija (1A) bi saobraćala u taktu od 4 minuta a druga (1B) u taktu od 12 minuta. Predviđeno je da stajalište „Arena Hall“ (Arena II) bude u funkciji samo tokom održavanja manifestacija u Areni. Takođe, u cilju što bolje integracije žel. stanice „N.Beograd“, predloženo je dodavanje treće šine na trasi duž ul. Milentija Popovića i Bul. M.Milankovića sve do konekcije sa tehničkom deonicom („technical branch planned for commercial use“) čime bi se dobila kružna trasa: M.Popovića-Bul. Z.Đinđića-Bul.Umetnosti-Bul.M.Milankovića.

REORGANIZACIJA LINIJA GRADSKOG SAOBRAĆAJA: U cilju potpunog integrisanja sistema lakog metroa sa postojećim sistemom javnog prevoza, predviđena je reorganizacija linija.

• Tramvaji: linija 6 se ukida. Linija 7 menja trasu i od Vukovog Spomenika ide na Omladinski Stadion a iz Milentija Popovića ide Bulevarom M.Milankovića do nove okretnice u blizini ulice Omladinskih brigada. Linije 2, 10 i 11 zadržavaju istu trasu ali se uvode „novi operacioni elementi“ („new operational elements“ - vozila?). Ostale linije (3, 5, 9, 10, 12, 13 i 14) zadržavaju postojeće stanje.
• Autobusi: Linije 15, 26, 75 i 84 zadržavaju trasu ali opet uz „new operational elements“. Linije: 16, 27A, 65, 68, 71, 72, 77, 83, 95 i 706 u nekim delovima menjaju trasu kako bi se prilagodili novom stanju. Linija 67 se ukida. Uvodi se nova linija F1 na relaciji Medaković III – Vojislava Ilića – Plavi most – Gospodara Vučića – Cvetkova Pijaca. Ostale linije zadržavaju postojeće stanje.
• Trolejbusi: okretnica na Studentskom Trgu se izmešta, sve linije idu u Kralja Petra, zatim Dubrovačkom do novog terminusa „Dorćol“, u Dunavskoj ulici. Ostale linije zadržavaju postojeće stanje.

OPIS LINIJE (DINAMIČKI): Tokom špica, predviđeno vreme pravljenja kruga (uključujući zadržavanja na terminusima) za liniju 1A iznosi 63 minuta. Liniji 1B treba 40.7 minuta. Prosečna brzina kretanja u špicu iznosi 28.5 km/h za liniju 1A i 27.3 km/h za liniju 1B. Broj kompozicija na liniji tokom špica: 16 (linija 1A) + 4 (1B) = 20 (uparenih vozila) duž čitavog koridora. Maksimalna brzina na površini je ograničena na 70 km/h. Predviđeno je i ograničenje od 20 km/h na deonicama u dužini od 20m pre i posle stanica na površini ali je ostavljena mogućnost ukidanja ovog ograničenja kako bi se omogućilo postizanje maksimalne brzine između stajališta.

STAJALIŠTA: Opštim uslovima je definisano da će visina platforme zavisiti od vozila. Citiraću: „Due to the future possible use of platform for metro system, platforms with two heights have been planned since light metro requires less platform height than metro does. The platform would have the height of 0.95 m from the level of the top of the rail (TOR) at side parts. Central part of the platform, in length of 75 m, would be at the height of 0.3 m from TOR and it would be possible to use it for light metro system, as well as in case it outgrows into metro”. Pored toga, predviđeno je dva tipa stajališta: podzemna („stations“) i nadzemna („waiting bays“). Dužina podzemnih stajališta iznosi 110m a dužina nadzemnih 75m. Prosečna udaljenost stajališta iznosi 650m. U centralnom gradskom jezgru su stanice bliže jedna drugoj dok je na NBG ta udaljenost veća kako bi se povećala komercijalna brzina. Osnovnu opremu „waiting bays“ čine platforme sa jedne i sa druge strane („side platforms“), te sistemi za informisanje putnika i prodaju karata.

NAPAJANJE: Predviđena je „overhead“ mreža sa naponom od 750 V i sedam podstanica koje će vršiti napajanje čitavog sistema.

DEPO: Postojeći na NBG omogućava smeštanje 36 kompozicija, kontrolnog centra i radionice. Potrebno je devet traka na koje će se smestiti po četiri vozila. Ostatak vozila bio bi smešten na terminusima i u stanici Vukov Spomenik. Proširivanje kapaciteta (za liniju 2 i 3) je predviđeno na prostoru autobuskog depoa NBG, koji bi bio izmešten sa te lokacije.

VOZNI PARK: Predviđeno je 46 vozila od čega bi 6 bilo u rezervi. Bila bi to vozila sa dve indentične kabine, vratima sa obe strane i to 2x „single“ na krajevima i 4x „double“ vrata na jednoj strani. U unutrašnjosti je predviđen prostor za osobe sa otežanim kretanjem kao i prostor za bicikle. Širina bi bila 2,650 mm a tip vozila sa 70% spuštenim podom jer kako su tada autori naveli: „tehnologija vozila sa 100% niskim podom je isuviše sofisticirana i nije dovoljno testirana“. Dužina bi iznosila 35m a maksimalna visina bez pantografa 3300 mm. Kapacitet bi bio 300 putnika (23% sedi, 77% stoji) odnosno 6 putnika/m2.

BUDUĆI RAZVOJ: Kao kratkoročni cilj predviđeno je produžavanje mreže lakog metroa do Bloka 45 a potom izgradnja druge i treće linije. Iako je GUP-om predviđeno „susretanje“ linija na stanici „Pravni fakultet“, autori preporučuju da se ukrštanje obavi na stanici „Trg Republike“. Kao dugoročni cilj označeno je proširivanje mreže dalje prema Zemunu i Karaburmi.

ZANIMLJIVOSTI: za funkcionisanje čitavog sistema, neophodno je angažovati staff od 247 osoba. Ukupna cena izgradnje svega ovoga procenjena je na 386.885.741 €. U okviru toga, za nabavku voznog parka od 46 vozila namenjeno je 126.500.000 € a za izgradnju mosta 20.910.000 €.​

 

[JohnyBgood]

Kad vidim da to vecim delom ide nad zemljom umesto plitkog useka (cije je tehnologija valjda uznapredovala od vremenea ovog projekta, nisam siguran) i pogotovo insistiranje na Trgu Republike i Brankovom mostu, moja jedina reakcija moze da bude :notok:

A kad jos vidim zadrzavanje pruge do stare Zel. Stanice :bash: (a iskreno mi nedostaje i emotikon koji povraca).

 

[Steva]

уживајте у новом смајлију:

 

[2012]

:laugh: to smo čekali....

 

[MilisaV]

N-ST meni taj malo bolji tramvaj uopšte ne zvuči kao dobar projekat čak i iz ovih "zanimljivih" delova. drago mi je da nije napravljen.

samo pravi nezavistan sistem je jedino rešenje.

 

[vucko]

Beograd ima 1.75 miliona stanovnika.Ne vidim kako tramvaj moze odgovarajuci za njega.

Nego se vecina ljudi a i ja radujem sto ako bi se izgradio doslo bi do radikalne reorganizacije linija gradskog prevoza i uklanjanja okretnica autobusa sa trga republike,zelenjaka i glavne zeleznicke.To je zapravo sto se vecini svidja.