Metro

[stf]

dalje dosta više sa tom tvorničkom. pa svakako da će jednog dana produžavati dalje od tvorničke kao što će ići dalje od ustaničke... za prvu fazu je ok.

Уопште није поента у томе, па наравно да ће се продужити једног дана даље.

Поента је да је цела траса кроз Земун кретенска и за плакање.
Земун је слепо аутобуско црево.
Овиме ће бити и слепо метро црево.

Траса кроз Земун нема поенту, али никакву. Од општине НБГ продужити Булеваром Михаила Пупина па испод Александра Дубчека и за почетак дораскрснице са 22. октобра.
А касније продужити испод Главне па њеном трасом докле хоће...

 

[vucko]

Ovo je denivelisani belam sa 5 stanica vise.

Zadnja ponuda je bila 20 stanica,sada ih vratise na ogiginalni broj od 25.

Uzeto iz bukleta o LRT-u koji direkcija drzi samo na engleskoj verziji sajta.

http://beoland.com/zemljiste/booklet.pdf

 

[spatiotecte]

^^ Totalno debilna studija!

 

[gzthe]

evo sta kazu u novostima:

KARAKTERISTIKE PRVA linija metroa imaće 25 stanica, od kojih će 11 biti pod zemljom. Od oko 15 kilometara trase, sedam će biti tuneli. Most preko Save biće dugačak 750 metara, a moraće i da se uradi 670 metara prilaznih saobraćajnica. Vozovi će biti široki 2,65 metara, dužine između 30 i 40 metara, sa mogućnošću spajanja dva vozila u jednu kompoziciju, kapaciteta približno 600 putnika. Predviđena kontaktna mreža biće nadzemna.

Не видим потребу за овим смајлијем јер је ово супер.

Nadam se da se salis.

Evo sta je Vucko mislio onim smajlijem.

Kolko bese dugacak spanski tramvaj a ovi vozovi ce biti dugacki kolko, 30-40 metara.

Samo ne znam odakle dobi onaj kapacitet od 600 putnika.


Ah da mora da su ovo bili pocetni parametri

Urbos 3 - 33 m long and 2 300 mm wide, with six doors and capacity for 242 passengers.

Bazirajuci se na ovome o verzijama Urbos 3 tramvaja ili kako kazu spanci Streetcars / light subway trains :

:: Power supply (Vdc. catenary): 750
:: Bogies for 1000 mm and 1435 mm
:: Carbodies 2.3 m, 2.4 and 2.65 m wide
:: Unit lengths from 18 to 43 meters



Karakteristike Saragosinih 2.65 metarskih tramvaja su :


Seating places per streetcar: 52 (4 PMRs)
+
Standing places per streetcar (6p/m2): 142

Exterior width (mm): 2650
Length between bodyends (mm): 32366



Karakteristike Edinburgovih 2.65 metarskih tramvaja su:


Seating places per train unit: 80
+
Standing places per car: 252
=
Total places: 332

Exterior width (mm): 2650
Length between bodyends (mm): 42856



Znaci da zakljucim mene ovih 2.65m tramvaji sa pantografom, kompozicija od po 40 metara, upareni da bi imitirali kapacitet pravog metro voza, sa trasom prve linije koja ima zilion stanica potseca na Belam.

Uzgred upoznat sam i sa ovim :

The entire Metro systems of Barcelona, Shanghai, and Hong Kong uses overhead wiring and pantographs.

Pa i pored toga ovaj nas mi je sumnjiv.

 

[Delija]

Bazirajuci se na ovome o verzijama Urbos 3 tramvaja ili kako kazu spanci Streetcars / light subway trains :

:: Power supply (Vdc. catenary): 750
:: Bogies for 1000 mm and 1435 mm
:: Carbodies 2.3 m, 2.4 and 2.65 m wide
:: Unit lengths from 18 to 43 meters

Аха... :kafa:

А виђу га метро! :lol:

Па ови жути се буквално иживљавају над народом. :lool:

 

[JohnnyLee]

мени више ништа није јасно :/ :/ :/

 

[vucko]

Pa samo cafko sa 265cm sirinom i vratima sa obe strane i sedistima rasporedjenim kao u metrou i eto ti lrt vozila!A ista mehanika i elektronika je u pitanju!

 

[gzthe]

Pa da kao CAF-ov Laki metro

ANTALYA LIGHT METRO (TURKEY)
i
SEVILLE LIGHT SUBWAY

Karakteristike identicne ili slicne kao Edinburgov Urbos 3 sa malo vecim brojem mesta za stajanje sobzirom na raspored stolica za sedenje.
.

 

[spatiotecte]

J...o ih taj pojam lakog metro-a!
Zna se sta je tramvaj a sta je metro!

Urbos 3 je tramvaj a oni mogu da ga nazovu raketom ako hoce!

 

[vucko]

Nije to laki metro,to je Beogradski metro

 

[gzthe]

Ma ne moze da se meri sa CAF-ovim Metro vozvima u Barseloni.


BARCELONA METRO S/6000

Exterior width (mm): 3.100
Length between bodyends (mm): 86.170
Seating places per train unit: 108 + 4PMR
Standing places per train (6p/m2): 1005
Total places: 1117

 

[Igor]

Neverovatno, samo onaj ko nije gledao danasnju sednicu skupstine grada moze da iskonstruise pricu da je danas usvojen dokument koji uvodi LRT u beograd planski. Mislim da je bar 5 puta na sednici kako od strane djilasa a tako i ostalih spomenuto da se ne radi o lrtu nego o metrou i da ce se teziti da bude veceg kapaciteta.

Potpuno je besmisleno komentarisati bilo sta unapred pogotovo dok studija nije ni zavrsena a pogotovo ne na osnovu pdf-a sa sajta direkcije koja verovatno i ne zna da im tako nesto jos stoji na sajtu koliko ga cesto osvezavaju i odrzavaju.

Ono o cemu misilm da mozemo vec sada da pricamo jeste prica o zaduzivanju, stanicama linijama sto ce takodje biti definisano daljim razvojem dogadjaja ali dok ne dodje studija licno se ne bih zaletao sa tako katastroficnim izjavama sta vise sa daleko vise optimizma cekam tu studiju po pogledu tehnickih karakteristika dok mislim da ce veci problem biti linija i stanice.

 

[beli grad]

Bilo bi dobro , stf, da nam razjasnis zasto je promasaj.

Pisao sam ranije da ova trasa ima smisla, ali nije najvaznija da bi bila prva, jer resava potrebe manjeg broja stanovnika .

из два разлога:
1. деоница од општине НБГ до Творничке је забадање Земуну нож у леђа за сва времена. Творничка? Каква бре Творничка, шта па тамо има? где? како? Зар није најоптерећенији део Земуна Главна, а најпосећенији део Земунски кеј? За Земун је деоница до Творничке нешто најгоре што може да му се деси.
2. Булевар. Зашто да дуплирамо шински саобраћај? Већ постоје трамваји, као други на листи најкапацитетнији јавни превоз. Да иде преко Црвеног крста према Медаковићу, или Димитрија Туцовића па на Миријево била би друга прича.

Ako se vec donese odluka da se pravi pravi metro i da se krticari, mnogo bolja i korisnija bi bila trasa -

Kalemegdan - Terazije - Slavija - Autokomanda.
Kasnije bi mogla da se produzi prema Zemunu i prema Banjici na drugoj strani.
Taj deo starog Beograda je najgusce naseljen sa obe strane trase za razliku od trase Bulevarom KA, a u taj deo grada se sliva najvise putnika iz svih delova Beograda.

Шта је ту па корисно? Метро не служи грађанима у центру да се возикају станицу две, већ да се брзо стиже са ближе периферије у центар и са краја на крај града. За вожњу по центру служе трамови и троле.

A kako ce neko sa kraja grada da dodje u centar ako kroz njega ne prolazi metro !

Navedena trasa od npr Terazija preko Slavije do Autokomande je samo prvi izgradjeni deo metroa ciji bi zavrsetak imao ogroman znacaj za brzi ulazak u centar i njegovo rasterecenje, a naravno da bi ta trasa isla dalje od Terazija na Novi Beograd i od Autokomande prema novim delovima Vozdovca.

Slazem se sa svima da trasa Bulevarom Kralja Aleksandra nije podobna za prvu liniju metroa, pre svega zato sto se na nju oslanja, severno, niz slabo izgradjenih delova, PARK TASMAJDAN, ZVEZDARSKA SUMA, jos uvek nedovoljno izgradjeni delovi sa puno kuca itd.

Trasa sedmice je pogodna za nezavisni tramvaj koji moze da se produzi do Mirjeva i mozda do Aerodroma na drugoj strani.

Umesto do Tvornicke bilo bi bolje da prva linija ide do autoputa kod bazena na Bezanijskoj kosi, tu bi mogli da se okrecu svi autobusi iz pravca Batajnice, Galenike, Novog grada i sela u okolini .

Sam Zemun nije gusto naseljen deo, jer preovladjuju kuce, a Batajnica i Zemun polje su pokriveni Bg vozom, sa kog bi mogli da presedaju na stanici Karadjordjev park na metro i idu do Slavije i Terazija.

Glavno i najspornije pitanje sada je pitanje trase, a ne tezine metroa, ako su rekli da ce biti nezavistan i klasican metro, ali imajte u vidu da 2017 nije tako blizu, a nije bilo jednom da su lepe zelje i poduhvati u ovom gradu prekidan nezvanim dogadjajima i istorijskim burama.

 

[dziggy]

ljudi previse se tripujete, bice nezavisan, cim je nezavisan onda je i metro. da l ga pokrece pantograf ili treca sina, ili cikice kinezi u motoru nije toliko bitno

 

[Homer Jay]

Slazem se sa Igorima, ono sto se u prethodna dva dana pise po medijima, pa dalje siri po forumima je obicna Google prepisivacina - ceprkanje po smetlistu internet arhive sa petsto razlicitih verzija raznoraznih beogradskih metroa i dominantnim osloncem na Belam.

Ako vec znamo trasu linije, broj stanica, sirinu vozila, kapacitet, brzinu i sva ta sranja - koji ce nam vrag onda francuska studija izvodljivosti!? Dakle, korak po korak. U naredne dve godine cemo polako saznavati kakav metro dobijamo (i da li ga uopste dobijamo) - ono sto je najbitnije jeste da se gradski parlament jasno opredelio da grad zeli da gradi 100% nezavisan sinski sistem visokog kapaciteta.

Dakle, i posle svega ostaje niz otvorenih pitanja. Zelja da dobijemo dve linije metroa u ovoj deceniji je vrlo ambiciozna, a do njene realizacije imamo i dalje bezbroj prepreka. Svidelo mi se i jos nesto sto je danas u Skupstini jasno receno, a to je da metro nikada nece prestati da se gradi - pomenute dve linije bile bi pocetak.

I jos jedna vazna stvar - danasnjom sednicom se prica o metrou u Beogradu reaktuelizovala. U prosloj kampanji su se i Vucic i Djilas jasno distancirali od metroa uz obrazlozenje da je taj projekat nerealan u ovom mandatu. Posle danasnjeg dana, jasno je da ce metro biti jedna od centralnih tema izborne kampanje i da se za nekoliko mesta popeo na lestvici prioriteta Beogradjana (birackog tela), priblizavajuci se polako samom vrhu.

 

[N-ST]

Hajde da ne fantaziramo... nismo u mogućnosti da gradimo tzv. "teški metro" koji će povezati svaki deo grada isključivo putem tunela. Za tako nešto nikada neće biti novca a ako se taj projekat započne, dobićemo novi "Prokop". Postojećim predlogom je definisana najbitnija karakteristika tog novog gradskog prevoza - potpuno nezavisan šinski sistem koji se neće ukrštati sa ostalim vidovima transporta (pa i pešacima). To je osnovna i najbitnija karakteristika. I zbog toga se zove METRO. Treba da bude što jeftiniji odnosno da istovremeno bude lep, ekonomičan i lak za održavanje. Zato treba da bude "driverless" i zato treba da ide pod zemlju samo tamo gde mora. Druga važna karakteristika je trasa koja treba da pruži odgovor na problem opterećenosti linija gradskog saobraćaja. Ja bih ovome dodao i važnost integracije sa postojećom mrežom gradske železnice. Jer metro ne treba da ide van čvorišta/terminusa gde se slivaju prigradske linije. Bilo bi lepo da se svim ovim stvarima bave francuzi ali ako sam dobro razumeo, njihova studija će obuhvatiti samo liniju 1.

E sad, ako pogledate plan ANTIGONA i čvorove prigradskih linija, videćete da ovaj postojeći "belam" predlog (uključujući Blok 45, mada lično mislim da terminus treba da bude Aerodrom "Nikola Tesla") ostvaruje direktnu vezu sa 4 čvora: Ustanička, B.Brdo, Blok 45 i Ž. St. Novi Beograd. Posredna veza je ostvarena sa 3 čvora (Zemun, P.Most, Rakovica) i to preko BG:Voza. Jedino Voždovac nije povezan. Da se u trećoj fazi trasa produži od Hipodroma/Topčidera do Rakovice/Kneževca, od B.Brda do Žarkova/Orlovače i od Ž. St. NBG do Bloka 45/Aerodroma, bilo bi sasvim dovoljno. Metro ne mora da spoji svako naselje sa centrom, dovoljno je da rastereti najznačajnije pravce.

Uz terminus na Ušću (ujedno stanica metroa), expres prigradske linije, BG:Voz do Krnjače, Karaburme (ili Velikog Sela) i Vinče - dobili bismo kompletan sistem u kome bi se sa periferije do centra moglo stići za najviše 45 min vožnje i to uz najviše dva presedanja. Voždovcu bi ostao visoko-taktni tramvaj (linije: 3, 5, 6, 7, 9, 12, 13,14 ukinute = puno tramvaja, prednost na semaforima, baštica duž cele trase) ili npr. presedanje na BG:Voz u Jajincima pa u Rakovici na metro.

 

[spatiotecte]

Hmm, jedini problem je sto na sajtu "Egis rail-a" pise da ce da rade studiju o lakom metro-u za Beograd.

 

[hazard]

Концесија није никакво решење за метро. Основна разлика између моста и метроа јесте да ће људи да плате да пређу мост, јер је алтернатива да се возају унаоколо ко зна колико сати. Баш сам летос у Грчкој цалнуо 13 евра (мислим) за само један мост. Ал’ шта друго да радим кад нема другог моста по два сата на сваку страну? А за метро се у принципу исплати и платити људима да се возе њиме ако дотле дође - само да не седну у своја кола.

Да, наравно, метро се у целом свету наплаћује. Али готово нигде довољно да сам себе отплати, јер је у питању врло скупа играчка. Ако би метро наплаћивао онолико колико он заправо кошта, ето људи у колима и катастрофе у граду. Исти резултат имаш ако немаш метро - људи ће избегавати аутобусе. (Добробити од метроа су дистрибуиране на начин који се не може директно монетизовати од непосредних корисника.) А пошто га не можеш исплатити, онда не можеш ни наћи концесионара - то је врло просто.

Koncesija moze da se resi na mnogo drugih nacina osim da se naplacuje "realna" tj. ekonomska cena metroa putnicima.

Npr. koncesija moze ovako:
- grad se obaveze da ce placati odredjenu fiksnu sumu operateru metroa svake godine
- grad se obaveze da se za svakog putnika koji se vozi metroom (sto se lako izracuna jer ne mozes da udjes u metro stanicu a da ne prodjes kroz neku kapiju - koja moze da broju putnike) platiti odredjenu cifru operateru, tipa 50 din. ili 100 din. ili 200 din. ili sta je vec realno
- na metro stanicama bi postojali standovi za prodaju karata za prevoz (posto bi i metro bio deo ITS sa GSPom i privatnim prevoznicima) - i tu bi recimo operater metroa uzimao 50% od prodaje mesecnih markica i 100% od prodaje ostalih vrsta karata (ili nekakav drugaciji procenat, kako god)
- operater metroa uzimao bi sav prihod od reklama po vozovima i stanicama (unutar voza, mozda i na samom vozu, po stanicama bilbordi i reklame a i iznad ulaza u svaku stanicu na ulici moze takodje jedan bilbord)
- operater metroa uzimao bi sav prihod od izdavanja lokala po metro stanicama - na svakoj stanici moze bar automat za picem i grickalicama, na prometnijim stanicama po kiosk ili dva, a najprometnije stanice mogu da se izgrade tako da imaju mini trzni centar (kao npr. stanica zeleznice Vukov spomenik) - to bi moglo recimo na Slaviji, i na nekim drugim lokacijama
- operater metroa bi bio oslobodjen placanja raznoraznih taksi, poreza i nadoknada.

Pri izgradnji, koncesionar tj. buduci operater bi finansirao gradjevinske radove kao i nabavku opreme i vozova. Grad bi odradio i finansirao eksproprijaciju, gde je potrebno, i dovodjene bazicne infrastrukture (voda, struja) do metro stanica i tunela, kao i saniranje ulica (trotoara, kolovoza) tj. asfaltiranje itd. tamo gde bi one bile raskopane zbog gradnje metroa.

Cena karte za prevoz bi i dalje bila kontrolisana od strane grada. Mislim da za tako nesto mozda i moze da se zatvori finansijska konstrukcija.

 

[mekbejn]

Студијом ћемо добити прецизну трасу прве линије метроа, а оквирна траса је позната

Ovo uliva poverenje. Govori mi da će (što jedino i ima smisla) tek nakon izrade studije videti koje su to linije, stanice i sl. A studiju će na svu sreću raditi francuzi, neopterećeni lokalnim biznismenima, istorijskim temama i sl. Samo praktičnost.

... па ће у Новом Београду метро бити надземни, а у старом делу града подземни.

Za ovo mi je jako žao, smatram da će donekle da umanji kvalitet života u dobrom delu NBG, ali JBG, šta da se radi...

edit: daj Bože da zaživi priča oko koncesije...

 

[kopmania]

Meni ne bi smetalo da mi voz tutnji ispred kuće, samo da ga ima i da mi je tu blizu i koristan...

 

[vucko]

Hmm, jedini problem je sto na sajtu "Egis rail-a" pise da ce da rade studiju o lakom metro-u za Beograd.

Ma sta oni znaju Djile i Antic znaju bolje.

Znam da zvucim kao hejter i doomsayer,samo sam realan.Radujemo se cinjenici sto se biti metro nezavistan,ne trebamo se zaustaviti na tome!

I da bude laki sa pantografom i.t.d,ali da se izborimo da stanice budu sto redje da bi bilo brze putovanje i laksa nadogradnja u teski jednog lepog dana.A ne da dobijemo klaustrofobicni tramvaj koji staje na istoj razdaljini kao i sada.

 

[orion]

Aјде мало и са светлије стране, са становишта путника лепше се возити линијом која је над земљом, бар је мени пријатније. Најважније је да је систем независан и да можемо финансијски да га изгурамо.

 

[hazard]

Fazon sa LRTom je sto te, ako hoces da prevezes isti broj ljudi kao teskim metroom, zapravo kosta vise. Npr. ako pravis "teski" verovatno ti je dovoljna jedna linija sa recimo Medaka i Jerkovica. A ako pravis "laki", trebaju ti za isti kapacitet dve, npr. jedna preko Vozdovca i Autokomande a druga preko Konjarnika i Zvezdare/Vracara. A posto sa te strane reke mora sve pod zemlju, na kraju vise tunela kopas. Tako da za ono sto mozes sa "pravim" metroom da resis sa 5 linija, sa lakim ce ti trebati 10. Ili 15.

 

[dziggy]

Koliko sam ja cuo Djilasa jucer, bio je vrlo dobro potkovan sa svime ovime o cemu mi raspravljamo, cak je upotrebio izraze pantografa i trece sine. Dakle negde se informisao u razgovorima , a ono sto je jos pomenuo je to da ce francuzi u studiji dati sugestiju da li se moze graditi na NBGu podzemno ili nadzemno, zbog terena na kakvom je NBG. mozda nas iznenade i podzemnim delom na nbg, ili pak u zemunu. videcemo.

 

[dziggy]

Fazon sa LRTom je sto te, ako hoces da prevezes isti broj ljudi kao teskim metroom, zapravo kosta vise. Npr. ako pravis "teski" verovatno ti je dovoljna jedna linija sa recimo Medaka i Jerkovica. A ako pravis "laki", trebaju ti za isti kapacitet dve, npr. jedna preko Vozdovca i Autokomande a druga preko Konjarnika i Zvezdare/Vracara. A posto sa te strane reke mora sve pod zemlju, na kraju vise tunela kopas. Tako da za ono sto mozes sa "pravim" metroom da resis sa 5 linija, sa lakim ce ti trebati 10. Ili 15.

Takav je koncept Pariskog metroa. Ima 14 linija u centru. Samo ce taj metro svi nazvati teski, iako su razmaci izmedju stanica neretko mali, metro ide neretko sporo . Samo sto je kapacitet velik. S druge strane u Pragu ili Budimpesti ima manje linija, ali obuhvata i prigradska naselja. Svaki grad radi metro na osnovu svog oblika velicine kretanja gradjana itd. Tako ce i bg imati specifican svoj metro, meni se vise dopada ideja da bude gradski , dakle vise manjih linija po gradu.