Metro
- Začetnik teme CrazySerb
- Datum pokretanja
Ако не дај боже одлуче да граде ЛРТ МИ са БеоБилд-а треба једноставно да блокирамо радове! Лепо седнемо на место копања или испред кртице (2012 ће наравно да седне на исту) и тако протестујемо док не обуставе радове или док не крену да граде "тешки" метро :laugh:
hazard":2hg72d0d je napisao(la):
Na trasu od Terazija preko Slavije do Bul. Stefana Prvovencanog bi mogla da se nastavi trasa tim bulevarom po sredini do Dusanovca odakle bi skrenula ka Kumodraskoj pa onda neizgradjenom dolinom Kumodraskog potoka do novih delova Vozdovca i Konjarnika, tunel bi mogao da prodje ispod ul Pive Karamatijevica ili iznad tla oko Jerkovica kuda ide 18 sada pa do Medakovica i Konjarnika.
A sto se kapaciteta tice to mi ne mozemo da utvrdimo, ali najvaznije je da Beograd dobije nove oblike prevoza koji su nezavisni i povecavaju brzinu, bezbednost, udobnost prevoza, ali i smanjenje upotrebe motornih vozila i sveopste zagadjenje !
rokitansky
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 19.04.2011.
- Poruke
- 197
- Pohvaljen
- 0
Iskljucivo nezavisne!
Guess who´s back?Jovin is back!!!
Mišljenja stručnjaka o izgradnji metroa u u glavnom gradu Srbije i dalje podeljena
Nerealni rokovi za početak gradnje
Izgradnja i rekonstrukcija mostova ili obilaznica ne mogu previše da rasterete gužve u saobraćaju koje su godinama deo svakodnevnice * Glavnom gradu je potreban metro ne bi li ovaj problem bio trajno rešen
http://www.danas.rs/danasrs/srbija/beograd/nerealni_rokovi_za_pocetak_gradnje.39.html?news_id=225443
Mišljenja stručnjaka o izgradnji metroa u u glavnom gradu Srbije i dalje podeljena
Nerealni rokovi za početak gradnje
Izgradnja i rekonstrukcija mostova ili obilaznica ne mogu previše da rasterete gužve u saobraćaju koje su godinama deo svakodnevnice * Glavnom gradu je potreban metro ne bi li ovaj problem bio trajno rešen
http://www.danas.rs/danasrs/srbija/beograd/nerealni_rokovi_za_pocetak_gradnje.39.html?news_id=225443
Ne daj se Jovo! :kafa:
u Lakoj verziji to će uzgledato ovako,skučeno..
http://farm3.static.flickr.com/2610/3959881898_fc95c6bb85_b.jpg
u Lakoj verziji to će uzgledato ovako,skučeno..
http://farm3.static.flickr.com/2610/3959881898_fc95c6bb85_b.jpg
djordjebg
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 24.04.2011.
- Poruke
- 767
- Pohvaljen
- 605
Neverovatna kolicina idiotluka je po medijima ovih dana. To je zapravo posledica nedostatka informacija, pa se stare informacije recikliraju po 30ti put i nanovo obrade perima novinskih genijalaca i dobijemo ovakvu sliku.
Rashomon, najobicniji.
Jedino sto mozemo uzeti za pozitivnu vest je ta potvrda da ce biti nezavistan sistem sto ujedno znaci da ce biti na stubovima i pod zemljom. Samo i to ce da kosta i necemo proci jeftinije od 700-800 miliona za prvu liniju, a sa vozilima to moze da dodje i do milijarde.
Rashomon, najobicniji.
Jedino sto mozemo uzeti za pozitivnu vest je ta potvrda da ce biti nezavistan sistem sto ujedno znaci da ce biti na stubovima i pod zemljom. Samo i to ce da kosta i necemo proci jeftinije od 700-800 miliona za prvu liniju, a sa vozilima to moze da dodje i do milijarde.
Beograd: Palanka ili metro(polis)
Beograd -- Stručnjaci decenijama debatuju oko toga da li je Beogradu neophodan metro ili ne, koliko bi trebalo da košta i da li je bolje da bude laki ili teški sistem.
http://www.b92.net/news/pics/2011/10/16592597074e88d6e2b9015624557177_640x360.jpg
Iako su odbornici Skupštine grada usvojili pre dva dana informaciju o realizaciji projekta Beogradski metro, koja predviđa da radovi na izgradnji metroa počnu za dve godine, dok bi prva linija bila u saobraćaju 2017. godine, mišljenja stručnjaka su i dalje podeljena.
"U Beogradu je bilo neophodno sagraditi metro još 1960-ih godina, ali do toga nije došlo. U Nemačkoj postoji zakon da svaki grad koji ima više od pola miliona stanovnika mora odmah da počne sa izgradnjom metroa, jer se sa povećanjem stanovnika moraju graditi parkinzi i garaže. Jedino metro može u potpunosti da dovede do zatvaranja centra grada za saobraćaj", kaže arhitekta Branislav Jovin, član Akademije arhitekture Srbije.
Statistika
Najduži metro u svetu je londonski sa 391 kilometrom duge metro mreže, koji je ujedno i najstariji metro na svetu (izgrađen je 1863. godine). Najviše putnika preveze njujorški metro (4,7 miliona), dok se najduži tunel kojim prolazi metro nalazi u Moskvi (41,5 kilometara).
Međutim, Jovin ukazuje da plan koji je usvojen na gradskoj skupštini ne podrazumeva izgradnju metroa, već "malo boljeg“ uličnog tramvaja.
"Ako se ovo zaista sprovede, Beograd će postati najveća palanka u Evropi. U memorandum koji će Grad potpisati sa francuskom stranom definisani su tehnički podaci, prema kojima se vidi da je jedina razlika između običnog tramvaja i ovog metroa u širini koloseka", objašnjava Jovin.
Iako gradske vlasti tvrde da je reč o nezavisnom šinskom sistemu, beogradski metro bi, kako je najavljeno na poslednjoj sednici Skupštine grada, trebalo u pojedinim delovima da ide i iznad zemlje, što znači da nije reč o teškom metrou koji bi u potpunosti išao pod zemljom.
"Ista linija koja bi trebalo da se gradi kao prva linija metroa, koja bi išla od Ustaničke do Tvorničke ulice u Zemunu, postojala je još 1937. godine, kao tramvajska trasa. To nije ništa novo", ističe Jovin.
Jovin napominje da metro nikada ne može da se sagradi, već da se on stalno širi. "U Minhenu je 1972. počelo sa izgradnjom metroa, dok je u Beču to bilo nešto kasnije. Međutim, broj linija se u tim gradovima stalno povećava i stalno se grade novi kilometri metro mreže", rekao je on.
Do Zemuna za pola sata
Prva linija beogradskog metro trebalo bi da ide od Ustaniče ulice preko Bulevara kralja Aleksandra do Tvorničke ulice u Zemunu. Njena dužina bi bila 15 kilometara, sa 25 stanica, od kojih bi 11 bilo podzemnih. Kompozicije metroa bi se kretale prosečnom brzinom od 28,2 kilometra na sat, tako da bi putovanje od prve do poslednje stanice trajalo 26 minuta. U planu je da druga trase metroa bude Banovo brdo - Pravni fakultet. Prvi projekat za izgradnju beogradskog metroa napravljen je 1972. godine.
Stručnjaci se slažu da izgradnja i rekonstrukcija mostova ili obilaznica ne mogu previše da rasterete gužve u saobraćaju koje su već godinama deo svakodnevnice svih Beograđana, te tvrde da je glavnom gradu metro neophodan, ne bi li ovaj problem bio trajno rešen.
Profesor Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milan Vujanić smatra da nije važno da li je rečo lakom ili teškom metrou, već da je najvažnije da to prevozno sredstvo obavlja svoju funkciju kako treba.
"Najvažnije je započeti odmah sa izgradnjom. Beograd vapi za metroom, a izgradnja jedne linije košta oko 1,2 milijarde evra. Ako ne postoji finansijska mogućnost da se tako nešto sprovede, onda to može biti i laki metro. To nije toliko strašno, jer to kasnije može da postane teški metro", naglašava Vujanići dodaje da glavni grad Izraela ima laki metro.
On napominje da su rokovi o kojima se danas govori možda nerealni, jer sve može da bude pomerano zbog kredita. "Metro je izuzetno skupa investicija, ali se svuda u svetu on ipak gradi. Bez njega nema života u milionskim gradovima", kaže Vujanić.
Izvor;www.b92.rs
Beograd -- Stručnjaci decenijama debatuju oko toga da li je Beogradu neophodan metro ili ne, koliko bi trebalo da košta i da li je bolje da bude laki ili teški sistem.
http://www.b92.net/news/pics/2011/10/16592597074e88d6e2b9015624557177_640x360.jpg
Iako su odbornici Skupštine grada usvojili pre dva dana informaciju o realizaciji projekta Beogradski metro, koja predviđa da radovi na izgradnji metroa počnu za dve godine, dok bi prva linija bila u saobraćaju 2017. godine, mišljenja stručnjaka su i dalje podeljena.
"U Beogradu je bilo neophodno sagraditi metro još 1960-ih godina, ali do toga nije došlo. U Nemačkoj postoji zakon da svaki grad koji ima više od pola miliona stanovnika mora odmah da počne sa izgradnjom metroa, jer se sa povećanjem stanovnika moraju graditi parkinzi i garaže. Jedino metro može u potpunosti da dovede do zatvaranja centra grada za saobraćaj", kaže arhitekta Branislav Jovin, član Akademije arhitekture Srbije.
Statistika
Najduži metro u svetu je londonski sa 391 kilometrom duge metro mreže, koji je ujedno i najstariji metro na svetu (izgrađen je 1863. godine). Najviše putnika preveze njujorški metro (4,7 miliona), dok se najduži tunel kojim prolazi metro nalazi u Moskvi (41,5 kilometara).
Međutim, Jovin ukazuje da plan koji je usvojen na gradskoj skupštini ne podrazumeva izgradnju metroa, već "malo boljeg“ uličnog tramvaja.
"Ako se ovo zaista sprovede, Beograd će postati najveća palanka u Evropi. U memorandum koji će Grad potpisati sa francuskom stranom definisani su tehnički podaci, prema kojima se vidi da je jedina razlika između običnog tramvaja i ovog metroa u širini koloseka", objašnjava Jovin.
Iako gradske vlasti tvrde da je reč o nezavisnom šinskom sistemu, beogradski metro bi, kako je najavljeno na poslednjoj sednici Skupštine grada, trebalo u pojedinim delovima da ide i iznad zemlje, što znači da nije reč o teškom metrou koji bi u potpunosti išao pod zemljom.
"Ista linija koja bi trebalo da se gradi kao prva linija metroa, koja bi išla od Ustaničke do Tvorničke ulice u Zemunu, postojala je još 1937. godine, kao tramvajska trasa. To nije ništa novo", ističe Jovin.
Jovin napominje da metro nikada ne može da se sagradi, već da se on stalno širi. "U Minhenu je 1972. počelo sa izgradnjom metroa, dok je u Beču to bilo nešto kasnije. Međutim, broj linija se u tim gradovima stalno povećava i stalno se grade novi kilometri metro mreže", rekao je on.
Do Zemuna za pola sata
Prva linija beogradskog metro trebalo bi da ide od Ustaniče ulice preko Bulevara kralja Aleksandra do Tvorničke ulice u Zemunu. Njena dužina bi bila 15 kilometara, sa 25 stanica, od kojih bi 11 bilo podzemnih. Kompozicije metroa bi se kretale prosečnom brzinom od 28,2 kilometra na sat, tako da bi putovanje od prve do poslednje stanice trajalo 26 minuta. U planu je da druga trase metroa bude Banovo brdo - Pravni fakultet. Prvi projekat za izgradnju beogradskog metroa napravljen je 1972. godine.
Stručnjaci se slažu da izgradnja i rekonstrukcija mostova ili obilaznica ne mogu previše da rasterete gužve u saobraćaju koje su već godinama deo svakodnevnice svih Beograđana, te tvrde da je glavnom gradu metro neophodan, ne bi li ovaj problem bio trajno rešen.
Profesor Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milan Vujanić smatra da nije važno da li je rečo lakom ili teškom metrou, već da je najvažnije da to prevozno sredstvo obavlja svoju funkciju kako treba.
"Najvažnije je započeti odmah sa izgradnjom. Beograd vapi za metroom, a izgradnja jedne linije košta oko 1,2 milijarde evra. Ako ne postoji finansijska mogućnost da se tako nešto sprovede, onda to može biti i laki metro. To nije toliko strašno, jer to kasnije može da postane teški metro", naglašava Vujanići dodaje da glavni grad Izraela ima laki metro.
On napominje da su rokovi o kojima se danas govori možda nerealni, jer sve može da bude pomerano zbog kredita. "Metro je izuzetno skupa investicija, ali se svuda u svetu on ipak gradi. Bez njega nema života u milionskim gradovima", kaže Vujanić.
Izvor;www.b92.rs
mekbejn":8ym4llrb je napisao(la):
Iskreno se ne razumem mnogo u tematiku, ali trenutno ne mogu da zamislim gde bi ti proterao nadzemnu železnicu posle granice Tvorničke i Bul. Mihajla Pupina?
Potez Tvornička - Nikolaja Ostrovskog - Glavna je definitivno preuzak za bilo kakve "teške" inovacije, a kako sam shvatio kopanje sa te strane Save je van diskusije.
2012":1d2atirc je napisao(la):
O cemu oni ovo? Njujorski preveze najvise putnika? Prosecan dnevni broj putnika u moskovskom metrou je 6,6 miliona (wiki).
A najprometniji metro sistemi po broju godisnjih putovanja su:
Njujork je "tek" 6. na ovoj listi (wiki). Sad mozda je to neka drugacija mera, ali svugde gde citas nesto o metrou pise da su dva najprometnija sistema Tokio i Moskva, tako da pre tipujem na neznanje novinara koji su pisali gornji clanak.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.394
- Pohvaljen
- 17.481
Oni nas uporedjuju sa glavnim gradom Izraela koji je mnogo manji od Beograda!!!
A gradovi slicne velicine kao Beograd u evropi imaju teski metro:
Budimpesta
Bukurest
Prag
Bec
Varsava
Sofija
Koga oni mazu da nama ne treba teski metro!
A gradovi slicne velicine kao Beograd u evropi imaju teski metro:
Budimpesta
Bukurest
Prag
Bec
Varsava
Sofija
Koga oni mazu da nama ne treba teski metro!
N-ST":3foex9gg je napisao(la):
То што су то три најоптерећенија правца, и што те правце покрива предложена мрежа Белама, не значи да је предложена мрежа оптимална. Ја и даље налазим да је свака мрежа која 1) прво и најважаније, центар Београда покушава да покрије једном линијом, 2) у *првој фази* тера метро горњим делом Булевара који је сасвим адекватно покривен трамвајем уместо да гради другу линију, и 3) нема ама баш никакву идеју како ће повезати Савски амфитеатар - најблаже речено архитектонски ретроградна по три основа. Да не причам о оној првој скици (која је такође била резултат тих тзв. анализа) по којој се са Бановог брда до центра града стизало преседајући кроз све три линије. Циркус! - као дечије цртанке.
Све што си за Земун рекао стоји, али стоји и то да центар Земуна сада изгледа као центар какве америчке паланке кроз коју нон-стоп тутњи магистрални саобраћај. Једна од најважнијих поента метроа испод и даље од Земуна јесте да се све те бајне 700* линије окрену ПРЕ него што уђу у Земун. Након тога ће Земун почети да личи на нормалну европску варош. И није толико битно то што се Земун не ради у првој фази, већ то да фаза у којој је проширење до и преко Земуна уцртано једноставно не постоји. План Белам нема другу фазу.
И ту долазимо до једног великог проблема садашњег приступа ”француској студији”. Они ће људи урадити најбоље, али на задату тему. А тема ће бити линија број 1 од Устаничке до Творничке (или, рецимо, до Земуна). Оно што би било јако битно јесте у студији обрадити комплетан проблем. Како систем треба да изгледа за 5 година? А за 10? А за 25? А за 50? А не само - како премостити Булевар уметности. За таква питања нам не требају ти специјални француски стручњаци који ”не раде свима”.
И такође се слажем са једним постом горе да у медијима сада има јако пуно полуинформација и резултата гугловања. У суштини нама уопште није речено шта се сада чека, шта је потписано, када се очекује нешто конкретно, шта студија треба да изучи и на која питања треба да одговори, итд. Доста ту ипак има предизборне магле, иако је корак унапред.
jovanovm
Advanced
Upravo je problem to sto se radi "na zadatu temu", i ukoliko ne podignemo buku i pocnemo da postavljamo pitanja (koja je to tema?) onda nas ocekuje neprijatno iznenadjenje.
Mislim da buka nije problem, ako vozovi idu na stubove kroz Nbg, jer su novi vozovi zbog nove tehnologije danas puno tiši,eto uporedbe CAF tramvaja i starih,zaista se gotovo ne čuju,zapravo zvuk je prijatan tj.nije iritantan.uzicanin":378pwtuf je napisao(la):
Glavni problem na Nbg je što se trase na stubovima tiče, zauzimanje površine,to znaju već na 1.godini studenti urbanizma,Nbg je bio prepoznatljiv po širokim bulevarima i čak i danas savremenom urbanizmu.
Plašim se da će ako ovo bude rešenje biti prepoznatljiv po betonskim stubovima,a ne smem da pomislim da "Metro"ide na površini tj.bulevarima,sem možda na perifieriji grada kada ide u depo,u tom slučaju nam ne ginu rampe,visoke ograde i ruglo.Onda bi dobili hibrid Metro u starom gradu i opet tramvaj na Nbg.Opet će dolaziti iz sveta da nas studiraju,u čemu se razlikujemo od planete i kako to da niko u svetu do sada nije primenio inovaciju. :kafa: