Metro

[Djordje]

Па да, наравно. Рећи да иде "туђом" трасом је врло благо. Он иде Коридором 10, истим правцем којим би требало да иду возови од Беча до Истанбула, или од Будимпеште до Солуна. Наздравље.

Слажем се да је Беовоз неискоришћен, али са њиме остаје основни проблем, а то је да вози од нигде до нигде. То је основни разлог зашто смо сви ми овде заједно у последњих годину дана можда укупно пет пута путовали Беовозом - зато што нисмо били нигде, и нисмо хтели да одемо нигде. Били смо негде и хтели смо негде, а Беовоз не опслужује негде, већ само нигде. Неки се неће сложити, али бројеви путника не лажу. То је и разлог зашто је план из 1976. предвиђао посебне правце кроз центар за "регионални метро" - зато што, иако је рационално да у Батајници ови возови користе постојећу инфраструктуру, те људе из Батајнице ипак мораш довести негде где они хоће да дођу, а не на штајгу Нови Београд у сред ничега одакле могу да чекају трамвај (мислим, знам да и тамо има садржаја, али то је 1-2% људи који путују из Батајнице - 90% жели рецимо на Теразије).

Метро је висококапицитетни, високофрекврентни, потпуно независни систем јавног градског превоза железницом. Ову дефиницију падају и Беовоз и тзв.БеЛаМ (од којег очигледно нема ништа, само још нисмо обавештени), а пролази већина метро система у свету.

 

[jovanovm]

pa mi možemo da im ponudimo viziju na tacni...
znači, da sumiram vizuelno..

ukoliko bi beovoz prešao pod ingerencije grada (mislim po završetku prokopa, i to mislim kompletno, na pruge, vozove i stanice), onda bi prve stanice metroa mogle biti sledeće:

dok bi ostatak pokrivala prigradska železnica koja ne bi išla tako često i bila bi pod ingerencijama Železnica Srbije... Sad, koje bi stanice tu trebalo dodati i kako? Šta mislite? Ja imam neke ideje, ali za to bi bilo dobro imati detaljan pregled gde tačno ide pruga BeoVoza - zna li neko gde se to može nabaviti?

Takođe, da li sam ja vas pravilno razumeo, tj. da li postoji nekih funkcionalnih razloga zašto ovaj deo obeležen crvenim ne bi mogao da se ustupi gradu?

 

[Nenad]

Taj deo ne moze da se ustupi gradu jer njime idu medjunarodni putnicki, a povremeno i teretni vozovi. Stanica Vuk s'toga nije namenjena samo BeoVozu. Ova trasa ce jednog dana, kada se izgradi obilaznica preko Vince, moci da se bar nameni samo putnickom saobracaju, ali vise od toga ne mozemo ocekivati u nekoj blizoj buducnosti.

Inace, sto se tice kasnjenja medjunardonih teretnih vozova, ZS placa veliku odstetu za svaki minut zakasnjenja (kroz Srbiju). Za BeoVoz se naravno ne placa nista, osim sto se razbesne putnici, pa tako medjunarodni vozovi imaju prioritet.

@Djordje
BeoVoz ima dobre linije, ali je problem u tome sto se bukvalno nikada ne zna kada ce voz i da li ce uopste doci. Zbog toga je nepouzdan i zbog toga ga koriste samo oni koji moraju. Kada se bude znalo da na svakih 10 minuta mozes uzeti voz od recimo Vuka do Resnika, i da tamo stignes za 10 minuta, mislis da se BeoVoz nece koristiti?

 

[jovanovm]

@Nenad
Tom trasom idu medj. vozovi do...? Rumunije (Banat, itd)...Po meni to je jedina moguca medj. trasa, tj. nema mnogo tranzitnog saobracaja...

Mislim od Pancevca do Prokopa... I zar ti isti vozovi ne mogu ici prugom oko Kalisa? Ili obrnuto, zar se pruga oko Kalisa ne moze ustupiti gradu? Kojoj funkciji sluze obe (kad nije u pitanju gradski saobracaj)

Drugo pitanje - zar su Beogradski zeleznicki mostovi jedini blizi (50km radijus) preko Save? Koju igru tu igra obilaznica?

 

[Djordje]

BeoVoz ima dobre linije, ali je problem u tome sto se bukvalno nikada ne zna kada ce voz i da li ce uopste doci. Zbog toga je nepouzdan i zbog toga ga koriste samo oni koji moraju. Kada se bude znalo da na svakih 10 minuta mozes uzeti voz od recimo Vuka do Resnika, i da tamo stignes za 10 minuta, mislis da se BeoVoz nece koristiti?

Ја се слажем да су садашње фреквенције смешне и да их треба појачати да би возови постали реална алтернатива. Али то не мења на чињеници да 90% људи из Ресника не путује до Вуковог споменика него до негде другде. А ако им пред носом стаје аутобус који ће их одвести до тог негде другде, а до железничке станице у Реснику требају да пешаче или мењају превоз, њихов избор ће бити аутобус. Просто. Значи, Беовоз на 10 минута је потребан потез, али никакви Беовозови, трамваји, или Шинска Возила из Цртаћа о Који Којоту и Птици Тркачици[sup]ТМ[/sup], не могу решити питање градског саобраћаја у Београду. Беовоз такође уопште не дотиче најцрње тачке: Баново Брдо, центар Новог Београда (радијус око 2 раскрснице око Општине), старо градско језгро. Све ово врло добро знају у Граду Београду, али оно што је фрапантно јесте да им полази за руком да причу о метроу игноришу или изврћу руглу већ 25 година и да притом иста она јавност која се гужва свако јутро у Радничкој улици и на Бранковом мосту не реагује.

Такође је била интересантна Ђиласова констатација да се из градског буџета градски превоз дотира са 120 милиона евра годишње. Ако је то тачно, то је фрапантно и потпуно ван пропорције - то напросто значи да је систем неодржив, колико год нам такав закључак не био мио. То је као када неко купује летовања на тропским острвима на кредитну картицу. За 120 милиона годишње ми можемо да отплатимо метро за мање од 20 година, а те паре се уместо тога напросто сипају у текућу потрошњу и, у основи, социјалну политику.

 

[shabanajzer]

@ jovanovm

sto se mostova tice, u bg postoje pancevacki, stari zeleznicki i most kod ostruznice. na zapadu ima most preko save kod sapca, a istocno (na dunavu) nema nijedan.

vozovi na koridoru 10 mogu komotno da prodju oko beograda: umesto da skrenu desno u tunel ispod belog dvora pa na prokop, lepo nastave napred oko topcidera pa na stari most. ili, ako treba da stanu na gl. stanici, udju u nju pa ih onda izmanevrisu nazad, pa opet na most. nadzemna trasa, doduse, se i na novom bg i dole prema ripnju poklapa sa magistralnom.

e, sad, vozovi koji preko beograda treba da se povezu na koridor 4 kod temisvara moraju da prodju kroz grad, i to ili tunelima beovoza ili oko kalemegdana. ocigledno je da je brze ako idu kroz tunel, jer je valjda ceo potez oko kalemegdana pod tzv. laganom voznjom, odnosno oko 10-20 km/h.

ako zeleznice i budu 'davale' (ili koji god se termin upotrebi) trase beovoza gradu, morace da se nadje neko drugo resenje za vozove. ja bih voleo da se pruga oko kalemegdana jednog lepog dana razmontira, ali mislim da su to samo lepe zelje. medjutim, ako se bude gradio most na dunavu kod grocke, on bi mogao da bude i zeleznicki pa da se glavna pruga odvoji negde od ripnja, poveze sa tim mostom, pa onda na severnoj obali do panceva i tu se ukljuci na pravac prema rumuniji. ako se prokop ikad zavrsi, putnicki vozovi ce logicno ici na njega i dalje preko novog mosta na nbg, a teretni oko topcidera pa na stari most, i opet na nbg.

medjutim, kako ja to vidim, pruga je u najboljem slucaju na svim tim deonicama dvokolosecna, sto znaci da ce razni medjunarodni i drugi long-distance vozovi uvek imati prioritet prosto jer nema gde da odu. ako i bude jedno 15-20 garnitura beovoza u nekoj imaginarnoj svetloj buducnosti, zakrcice tu prugu svojim polascima na svakih 10 min, i to posebno ako dodje do ekspanzije medjugradskog i teretnog zel. saobracaja (a doci ce, je li, ako se budemo privredno razvijali).

beovoz, dakle, onakav kakav je sad nema neku buducnost, posebno jer se nije nametnuo kao dobar vid prevoza (vidi pod 'nedostatak vizije'). sad komotno mozemo da ga skartiramo, ili da kao englezi jednog dana kad nam to bude trebalo koristimo vukov spomenik i nbg kao stanice za svakodnevne commutere brzim vozovima iz nisa ili novog sada. da se rese problemi u centru treba nam metro.

 

[Ambassador]

medjutim, ako se bude gradio most na dunavu kod grocke, on bi mogao da bude i zeleznicki pa da se glavna pruga odvoji negde od ripnja, poveze sa tim mostom, pa onda na severnoj obali do panceva i tu se ukljuci na pravac prema rumuniji.

To je zapravo i predviđeno sa izgradnjom obilaznice da se radi i železnička obilaznica. Ima negde na nekim vestima o mostu kod Grocke da je predviđeno da u sredini budu dve tračnice za prugu.

 

[shabanajzer]

evo sta kaze djilas:

Gradska železnica je projekat u kome smo najdalje otišli i oko koga se svi slažu da treba da se realizuje. Beograd već ima pruge koje prolaze i kroz grad i naselja van centra, i to treba iskoristiti, rekao je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, prilikom posete redakciji „Blica“ krajem prošle sedmice.

Uz rekonstrukciju šina i nabavku novih kompozicija, koje Grad planira da kupi sledeće godine, ističe gradonačelnik, polazak vozova mogao bi da bude na svakih 15 do 20 minuta.

Koji su delovi grada „pokriveni“ železnicom?
- Jedan krak polazi od Batajnice, preko Zemuna, Novog Beograda, Prokopa, Vukovog spomenika i preko Pančevačkog mosta prelazi na drugu stranu Dunava. Drugi polazi od glavnog čvorišta – stanice Prokop, ide se prema Rakovici, i dalje prema Resniku, Sopotu i Mladenovcu. Postoji čak i jedan deo pruge koja ide prema Makišu i trenutno služi samo za prevoz radnika tamošnje ranžirne stanice. „Železnice” su dale procenu da je potrebno oko 10 miliona evra za rekonstrukciju pruga i stanica. Ne znam trenutno koji će deo pruga biti obuhvaćen, ali ako se taj sistem uredi tako da ljudi znaju kad imaju prevoz, odnosno da se poštuje red vožnje, onda nema razloga da ovaj vid javnog prevoza ne funkcioniše. Jedini problem može da bude rok isporuke novih garnitura. Osim vozova, ulagaćemo i u tramvaje.Naredne godine najverovatnije nećemo ulagati u autobuse, a postavlja se i pitanje neophodnosti ulaganja u nove trolejbuse i opravdanosti postojanja trolejbuskih linija u centru grada.

Da li je Grad odustao od „lakog šinskog sistema“, popularnog „lakog metroa?
- Metro ćemo sigurno graditi, ali pošto imamo dve grupe stručnjaka koji se slažu jedino oko trasa, zamolićemo eksperte iz inostranstva koji su napravili nezavisne šinske sisteme u svojim gradovima , poput Minhena ili Beča, da nam kažu koja je vrsta metroa za Beograd bolja. Na taj način želim da domaći faktor i uticaj politike, koji je u prošlosti uglavnom bio katastrofalan, potpuno stavim u stranu. Metro je projekat za narednih 30 godina, a cena prve faze prelazi milijardu evra. Grad ga može započeti, ali država mora da stane iza nas. Čak razmišljamo i o tome da sutra kad se, na primer oslobodi Savski amfiteatar, a imamo kompaniju koja je spremna da deo zemljišta kupi po tržišnoj ceni, umesto da plati, uloži u izgradnju metroa.

ceo tekst na http://blic.co.yu/beograd.php?id=64787

'10 miliona za rekonstrukciju pruge i stanica'? ne zvuci mi dovoljno, tj. ne dovoljno da to bude ozbiljno uradjeno. takodje ne resava probleme sa tranzitom vozova kroz beograd.

'imamo dve grupe strucnjaka koje se slazu samo oko trasa metroa'? pa to je bar lako, covece, ti si izvrsna vlast, odaberi jednu grupu i neka ga oni rade! nije smetalo sto imamo 2 grupe strucnjaka za most preko ade, a ovde smeta. covece...

'metro je projekat za narednih 30 godina'. cim krene sa rokovima, odmah znas da nece biti nista od toga. pocni da radis i reci 'gotovo' kad zavrsis. ostavi rokove djelicu, on je doktorirao na laznim obecanjima.

 

[Goldstein]

evo sta kaze djilas:

Gradska železnica je projekat u kome smo najdalje otišli[/u]

:/ Pa, mozda je i tako, nazalost...

 

[Nenad]

@jovanovm
Tom trasom idu medj. vozovi do...? Rumunije (Banat, itd)...Po meni to je jedina moguca medj. trasa, tj. nema mnogo tranzitnog saobracaja...
Da, idu vozovi do Rumunije, kao i svi oni za istocnu Vojvodinu. Njih trenutno nema puno, a mislim i da ce se u buducnosti sve to svesti na lokalni saobracaj sa Beogradom, tj. u sirem regionu grada. U svakom slucaju, putnicki vozovi tu nisu problem, vec teretni, sto naravno podrazumeva i vozove koji prenose naftu (Rafinerija Pancevo), opasne materije (Azotara, koja je inace medju prvih 3 najvecih izvoznika u Srbiji). To je po evropskim standardima nezamislivo, tako da je izgradnja kompletne zeleznicke teretne obilaznice oko grada neminovnost.

Pruga oko Kalisa je u principu samo veza danasnje glavne zeleznicke stanice sa Pancevackim mostom. Pogledaj malo voznu kartu Beograda i videces da kada se ta stanica zatvori, za prugom oko Kalisa vice nece biti nikakve strateske potrebe, osim ako se jednog dana ne prekonstituise u lokalnu zeleznicu (neki kruzni BeoVoz ili slicno).

Inace, gradu ne moze da se ustupi nijedna pruga koja nije iskljucivo namenjena gradskom prevozu. Za sada taj uslov zadovoljavaju samo tramvajske sine, dok se sve ostale koriste za zeleznicki transport. Pruga oko Kalisa bi eventualno mogla da se ustupi gradu, ali opet, tek posto se izgradi obilaznica, tj. potes od Bubanj potoka do Panceva, sa mostom kod Vince. Milsim da je tako nesto realno ocekivati za nekih 5 godina, pre nikako posto je sam most stravicno zahtevan, a kod B. potoka bi za zeleznicu verovatno morao da se kopa neki tunel.

Drugo pitanje.

Most kod Ostruznice je namenjen i jeste deo zeleznicke obilaznice grada. Nalazi se na KX i rasterecuje centar na saobracajnom pravcu Sever-Jug i Zapad (Vojv.)-Jug. Kao sto sam napisao, kada se z. obilaznica nastavi do Panceva, onda ce se ceo teretni saobracaj potpuno izmestiti iz centra. Ostali mostovi na Savi nisu na glavnim putnim koridorima, tako da se njihov znacaj, u odnosu na Novi Zel. most u BG kao i Stari, a i Ostruznicu, znatno smanjuje.

U principu, zelznicka obilaznica oko Beograda ce biti gotova kada se od Batajnice do Zelznika zavrsi dvokolosecna pruga, sto podrazumeva izgradnju jos jednog mosta pored postojeceg kod Ostruznice. Ta pruga se nastavlja na postojeci koridor oko juznog Beograda, pa onda kao gore opisano, preko B. potoka do Panceva.



Drugo pitanje - zar su Beogradski zeleznicki mostovi jedini blizi (50km radijus) preko Save? Koju igru tu igra obilaznica?

 

[jovanovm]

@Nenad
Znaci:
Kada se zavrsi Prokop, pruga oko Kalisa se nece koristiti ni za sta i moze da se istupi gradu? Isto i za gl. zeleznicku stanicu?
Obe pruge (Karadjordjev-Pancevac i oko Kalisa) sluze istoj svrsi. Zbog toga, ne vidim zasto deo pruge od Prokopa do Pancevca (kroz koji sada id BV) ne bi mogao da sluzi samo za gradski saobracaj... Mislim da nema smisla da Zeleznica koristi oba pravca i tako trosi resurs koji ocajno treba gradu, a trebamo videti koja bi se varijanta vise isplatila. Po zavrsetku obilaznice oko BG, mislim da bi ta linija mogla cak postati i kruzna jer ce jedina destinacija Zeleznice unutar tog kruga biti Prokop...

Ono sto kazem je sledece - jasno je da sa postojecim stanjem je nemoguce da BeoVoz sa prugama predje u potpunosti u ingerencije grada. ALI - mislim da bi bilo mnogo jeftinije, jednostavnije i brze za grad da preuredi BV u prvu liniju metroa (ukljucujuci i izgradnju novih pruga na NBG, kao i pomoc pri izgradnji Prokopa i obilaznice oko BG) nego da radi bilo sta drugo. Mislim da je ovo ono za sta bi trebalo da pritiskamo Djilasa da se zavrsi do kraja njegovog mandata uz projekat za liniju 2.

U cemu je stvar: Nije skupo i jednostavno je izgraditi nadzemnu prugu na NBG - tu se slazemo. Potez od Karadjordjevog do Rakovica je uglavnom na ravnom zemljistu i tu nu bi bilo skupo izgraditi jos jednu trasu pruge pored trenutne. U medjuprostoru tu postoji cak i par stanica (Topcider) koje bi mogle da se iskoriste...

Ima li nekih prepreka toj ideji? Znaci, ostavimo sa strane trenutnu situaciju, i razmisljajmo koji je najbrzi i najjeftiniji nacin da Beograd dobije metro - sve mi se vise cini da je to ovo o cemu pricam.

 

[Ambassador]

Kada se zavrsi Prokop, pruga oko Kalisa se nece koristiti ni za sta i moze da se istupi gradu?

Pa, ne baš. Kad se završi most kod Grocke, zbog teretnog tranzita.

 

[shabanajzer]

mislim da je ovde vitalno da se teretni saobracaj izmesti iz centra grada, i da se zavrsi prokop.

u tom slucaju zeleznice vise nemaju potrebu ni za prugom oko kalemegdana, ni za sadasnjim tunelom od pancevackog do karadjordjevog parka i dalje (dok im ostaje tunel veza magistralne pruge i prokopa). u tom slucaju mogu gradu da daju (trampe, prodaju, sta god) oba. grad onda moze da uvede gradsku zeleznicu po tim pravcima, odnosno da ukine prugu oko kalemegdana, mada bi i tu mogla da se ubaci jedna linija, posebno u kontekstu revitalizacije savskog amfiteatra i sadasnje luke beograd i veze tih delova grada sa pancevom.

pruga takodje treba da se prosiri, odnosno uvede jos koloseka, mada nisam siguran da je to toliko jednostavno, posebno na novom beogradu gde je pruga na nasipu a oko njega vec zgrade.

moje misljenje je da beovoz nece biti koristan (u smislu frekvencije polazaka) sve dok odredjene trase ne budu iskljucivo ili bar pretezno namenjene njemu. kako stvari stoje, do tada ima da se nacekamo.

 

[jovanovm]

Cekajte, znaci slazemo se da bi obe pruge (PM-KP i oko Kalisa) mogle biti slobodne po zavrsetku Prokopa i obilaznice oko Beograda? Zar ta dva projekta (uz nove vagone i rekonstrukciju) nisu mnogo jeftinija od tzv. milijarde evra za izgradnju metroa?

Mislim, ne shvatam zbog cega tako bleh reakcija na ova razmisljanja, ja mislim da je ovo najrealniji i najjednostavniji nacin da se razvije BeoVoz u pravi metro...

Ima li neko dobru kartu koja pregleda gde tacno idu pruge po Beogradu i kako?

 

[shabanajzer]

beovoz bi mogao da bude eventualno samo prvi deo metroa. kopanje tunela gabarita beovoza je skupo, jer su veliki (da kroz njih prodje ceo voz), a tuneli za metro su manji pa i jeftiniji. plus, nije racionalno imati garniture voza koje ce da rade posao metroa zbog efikasnosti ulaska/izlaska putnika, ubrzanja vozova izmedju stanica do max brzine, itd.

sadasnje linije beovoza svakako mogu da ostanu, ali bi se morao napraviti i pravi metro koji bi pokrivao centar grada, centar novog beograda i zemun, pa bi se on svakako vezao za beovoz barem na novom, kod prokopa i vuka (kod vuka postoje i cevi za predvidjeni lrt, odmah ispod bulevara). beovoz je takodje projektovan i kao prigradski sistem, pa bi on radio kao feeder za linije metroa po gradu.

 

[jovanovm]

shabanajzer, imam utisak da ne citas moje postove uopste. da li se ja pogresno izrazavam ili nesto drugo se desava, ne znam.

znaci to sve sto si rekao stoji sigurno, ali se pitam zbog cega ne bi grad finansirao zel. obilaznicu i razvoj prokopa u razmenu za tunele i sine beovoza na kome bi smestio nove metro kompozicije i koristio tunel PM-Karadjordjev kao i vezu prokop-glavna zeleznicka-oko kalisa kao kruznu liniju metroa dok bi ostatkom (vidi onu moju mapu) upravljale ZS kao sistemom prigradske zel. NARAVNO, na to bi se onda nadovezala prva NOVA linija metroa koja bi isla ispod bulevara kroz centar starog dela grada i dalje do centra NBG.... Kasnije bi to moglo da se prosiri od Prokopa dole do Rakovice ili dalje do NBG dupliranjem postojece pruge, ali to i ne mora odmah da se uradi. Znaci infrastruktura za metro prsten postoji, treba ga samo malo srediti, eventualno ubaciti koju stanicu i nove garniture, i izmestiti postojeci zel. saobracaj. Objasni ako nisam bio jasan ili ima tu nekih strukturalnih problema koje ja ne vidim...

 

[Nenad]

@jovanovm

Pogledaj na contrastovom planu grada (planplus), tu su pruge dobro oznacene, osim tunela od Autokomande do Pancevca (mada ne znam zasto su nju izostavili).

Inace, nije problem (uslovno receno) da ZS ustupi prugu oko Kalemegdana BeoVozu, ali je pitanje da li nekome treba ta linija (kruzna oko Beograda)?. Upgrade BV je ideja koju ja zastupam vec jako dugo (pogledaj moje postove na temi o BeoVozu), ali je cinjenica da Beogradu fali jedna "horizontalna" linija kroz grad (kao za projekat LRT-a).

ZS saobracaj se iz Beograda nikada ne moze kompletno izbaciti, ali pruga na relaciji Autokomanda-Pancevac moze da se koristi od strane i BV i ZS i to je najmanji problem, jer je trenutno veca frekvencija teretnog saobracaja nego putnickog (u tom pravcu). Znaci, trenutno su sve oci uprte u tu obilaznicu oko Beograda, a gradske zeleznicke resurse je onda relativno lako raspodeliti.
Problem je takodje i u Savskom amfiteatru, jer za njega jos uvek ne postoji nikakav plan i ne zna se kakav ce tamo biti rezim saobracaja (da li ce ostajati sine, da li ce ici pod zemlju (sto je logicnije jer je zemljiste mnogo vrednije), da li ce na gl. z. st. ostati delom stanica ili se to sve premesta itd.).
Sa druge strane, u tom tunelu ispod Beograda trenutno fali jedan deo pruge, a i od Pancevca pa dalje prema Pancevu, tako da sa tim manjim, "kozmetickim" zahvatima, protok saobracaja, tj. kapacitet sina moze da se znatno poveca (i.e. dva smera umesto jednog).

A sa druge strane, da bi se tunel do Pancevca potpuno prebacio ekskluzivno na BV, vozovi prema Pancevu bi mogli da se u buducnosti preusmeravaju na Prokop, a onda dalje na obilaznicu i onda Vincu itd. Pitanje je samo da li za to postoji potreba, uzimajuci u obzir frekvenciju saobracaja.

 

[shabanajzer]

^^ ma razumem, ali ja na to gledam ovako:

- prvo, linija oko kalemegdana nije kruzna, nego ide od pancevackog mosta preko glavne stanice do starog zel. mosta odnosno dalje oko topcidera. sa glavne zeleznicke ne mozes stici do prokopa, osim ako ne odes skroz na jug do resnika, pa izmanevrises voz natrag pa u tunel i na prokop, ili sa druge strane opet do pancevackog pa tunelom ispod grada. tako da nije bas rentabilno da imas liniju oko kalemegdana koja samo obilazi centar grada - kako stvari sada stoje. a nisam siguran ni kako bi islo povezivanje prokopa sa prugom pored save, jer je velika razlika u visini.

- ja se apsolutno slazem da linije beovoza mogu da budu nukleus metroa, tu nema zbora. ali kako god okrenes prokop bi trebalo da bude glavna i medjunarodna stanica: tu putnicki vozovi moraju pa moraju da prodju, znaci od resnika kroz tunel u prokop i posle na novi beograd, a prokop ce i da ostane hub beovoza, jer od 3 linije koje sad postoje 2 idu tuda (batajnica itd - resnik i batajnica - pancevo), a te 2 linije bi trebalo da budu i najfrekventnije. tu ce biti guzva.

- jedini, dakle, deo beovoza koji bi mogao da se koristi bez problema za metro je prokop - pancevacki most - pancevo, plus otvaranje novih stanica. ti tuneli idu manje-vise u pravoj liniji ispod grada, i to se vidi na onoj karti iz politike gore par strana. tu moze da se otvori par novih stanica, i moze da se protera jos neki voz kroz prokop do novog beograda, ali ne verujem vise od toga.

- jezgro novog beograda je prilicno daleko od stanice novi beograd, znaci formira se tamo negde kod bloka 26. ako ces pesice do beovoza, moras preko onih petlji ili pasarela na autoputu. znaci, suvise daleko. da adekvatno pokrije novi beograd, metro mora da ima stanicu(e) tamo negde, duz osovine djindjicevog bulevara. takodje, vukov spomenik i sve ostale stanice na trasi beovoza kroz stari beograd su na rubu centralne zone, sto je ok za feeder sistem iz prigradskih naselja pa da se nastavljaju na tramvaje i buseve, ali nije dovoljno za pravi mass transit.

i ja se slazem da bi grad trebalo da doprinese rasterecenju centra od zel. saobracaja (obilaznica itd), ali sa ovakvom konfiguracijom beovoza nisam siguran da je to dobar trade-off. po meni je bolje da grad odmah pocne da gradi metro po onom planu crvene linije sa karte (i da presedanje bude barem kod vuka, i u prokopu ako se ikad zavrsi), a tek onda da razmatra integraciju beovoza - dotle bi i zeleznice mogle da urade nesto na njegovoj popularizaciji.

 

[Nenad]

BeoVoz, da bi nesto od njega uopste i bilo, mora da se osamostali od Zeleznica i postane javno preduzece, kako bi se strateski koncentrisao na svoj razvoj i upravljao samim sobom. Ovaj nacin upravljanja sada, kao poslednje rupe na svirali ZS ne moze da opstane i sam BV ce propasti. Beovoz je nesto sto moze relativno brzo da se dovede u red, dok ce metro u svakom slucaju potrajati. Projekte treba voditi paralelno, ali za to je potrebna konkretna analiza koju do sada jos uvek niko nije sproveo. BV pominju svi, ali niko nema neku konkretnu ideju, osim one stare, "kupicemo nove kompozicije", iako niko ne pominje koje i od koga.

Najbolja i jedina reklama za zeleznicki prevoz je tacnost i kada BV bude mogao da se pohvali time, vise ljudi ce koristiti taj vid prevoza jer mu bukvalno ne postoji konkurencija, a posebno ne na pravcima prema Pancevu, Zemunu i Jugu Beograda. Tj. na svim pravcima

A jos jedna bitna cinjenica je da je infrastruktura za BV uglavnom kompletna, tj. veliki zahvati, poput tunela i mostova su vec odavno zavrseni.

 

[shabanajzer]

to je tacno, ali ne sme da bude javno preduzece, nego da se proda ili da pod fransizu.

 

[GOJE]

svaka pohvala za poslednja dva posta. Shabanajzer je u jednom sumirao praktično celu stranu ili dve prethodnih postova, a Nenad je istakao i najvažniji problem i prepreku, da bi o BV uopšte i moglo da se razmišlja.

Jedino što bih ja dodao na to je da BV ipak ima budućnost kada se oko NBG stanice na OTC-u formira novo jezgro (za 3,4 godine), zbog MPC objekata, Campusa, Belvila, ExpoCentra i slično, i naravno sam OTC isprazni i "privede nameni".

 

[Nenad]

@ Shabanajzer

Pa, kao dugorocni strateski cilj moze da se zacrta delimicna privatizacija. Ali, radi podsecanja, londonski "Tube" je drzavna firma i za to verovatno postoje debeli razlozi kada se u zemlji gde te kapitalizmom bombarduju od sletanja na aerodrom preduzece takve vrste i dalje drzi u rukama grada / zemlje.

Pitanje je da li bi BV ikada bio dovolno profitabilan da se u njega ulozi mnogo (to je ujedno i glavni razlog zasto ne bi trebao da bude kompeltno privatizovan). Zamisli da sada neko udje u tu investiciju, uzimajuci u obzir trenutne cinjenice (mali obim saobracaja, mali broj putnika, jadne kompozicije, mali broj stanica itd.). Ta racunica se nikome ne bi isplatila, verovatno i nikada.

A zasto bi Drzava ili Grad ulagali ogromna sredstva da BV ili kakvu god gradsku zeleznicu stave na noge i onda, kada preduzece postane eventualno profitabilno (u sta sumnjam, tj. bar ne pre 2030.) da ga prodaju i odreknu se profita? Cak i GSP prima subvencije, a znamo koliko se koristi.

BeoVozu moze jednoga dana da se uvede pondon, tj. kada se za to stvori potreba, neki drugi operater sa slicnim servisom i to onda moze da bude privatnik.

 

[shabanajzer]

underground je zapravo 2 public-private partnershipa, metronet i tube lines, gde je infrastruktura drzavne, ali njom upravljaju privatne firme. metronet je 2007. otisao u stecaj (sticajem okolnosti bavim se tom materijom, a u to vreme sam i bio u londonu). jos uvek se trazi novi privatni partner, mada to uopste nije izvesno - ali cela stvar je propala ne zbog fundamentalne slabosti koncepta, nego zbog loseg upravljanja u metronetu. tube lines posluje savrseno dobro.

ali u pravu si, privatizacija je moguca u nekoj daljoj buducnosti, mada svakako ne treba praviti jos jedno JP sa dodatnom administracijom a vrlo malo dodatne vrednosti. uostalom, vidimo koje su leglo neefikasnosti i korupcije JP generalno. neka bude poseban deo zeleznica, s tim sto moze da racuna na tehnicku podrsku centrale, ali da moze da se razvija zasebno.

 

[jovanovm]

Ne znam da li treba premestiti postove na temu o BeoVozu, ali posto je ovde o rec o preradi doticnog da funkcionise kao teski metro, onda mislim da je OK.
Ono o cemu sam ja govorio je sledece (bez stanica, ali mislim da vam je jasno gde bi one mogle da budu...
Znaci, uz zavrsen prokop i zeleznicku obilaznicu (sto nije skupo ni mnogo), BeoVoz se moze transformisati na sledeci nacin:

Zutim zaokruzeni deo bi ostao u funkciji dolaznim vozova u Beograd... Sta mislite o ovoj ideji - kako vam se cini? Koje su joj glavne prepreke/nedostaci?

 

[Djordje]

- jezgro novog beograda je prilicno daleko od stanice novi beograd, znaci formira se tamo negde kod bloka 26. ako ces pesice do beovoza, moras preko onih petlji ili pasarela na autoputu. znaci, suvise daleko. da adekvatno pokrije novi beograd, metro mora da ima stanicu(e) tamo negde, duz osovine djindjicevog bulevara. takodje, vukov spomenik i sve ostale stanice na trasi beovoza kroz stari beograd su na rubu centralne zone, sto je ok za feeder sistem iz prigradskih naselja pa da se nastavljaju na tramvaje i buseve, ali nije dovoljno za pravi mass transit.

Потписујем и драго ми је да нисам једини који указује на очигледно.