Užice
Advanced
- Učlanjen(a)
- 14.01.2021.
- Poruke
- 3.371
- Pohvaljen
- 5.535
Zašto bi uspon bio problem za podzemni metro? Mnogi bliskoistočni metroi su kopani u gradovima na velikoj nadmorskoj visini i sa strmim terenom, i većinom su podzemni. Ankara je na srednjoj visini preko 900 m, Teheran je na 1200 metara visine i strmo se spušta od planine Alborz na severu prema jugu, građen je u velikoj planinskoj udolini praktično kao Nova Varoš, Rožaje ili Majdanpek, jedino što ima 10 miliona stanovnika, a ne 10 hiljada. A prva linija njegovog metroa je sagrađena upravo na pravcu sever-jug pod nagibom od 13%, i ona je podzemna. Slično je i u drugim iranskim gradovima sa metroom, Mašhad, Isfahan, Tabriz, Širaz, svi se nalaze usred planine ili na visoravni, i većinom imaju podzemne sisteme. Ravničarski je jedino metro u Ahvazu, koji je trenutno u fazi izgradnje.Koji biser, zbog geografije. I za tramvaj i za metro se generalno izbegava preko 6% uspon, ali takvih kritičnih padina sa takvim padom je jako malo. Jedna od njih je Terazijska terasa, druga padina između Zvezdare i Mirijeva, treća između Rakovice i Ceraka, recimo. Ali baš zbog toga je i u Beltras (premetro iz 1980-tih) i u metro planovima bila predviđena podzemna stanica Terazije i nadzemna Ekonomski fakultet. Ne ulazeći u detalj da li produžiti tramvaj južno od Banovog brda ili praviti metro, u oba slučaja bi bila logična nadzemna brza varijanta kojoj ni slobodan prostor ni padine ne smetaju. Severno i istočno od Pančevačkog mosta nije problem širiti tramvaj (vezano za nekakav novi most preko Dunava), ali baš jugoistočno je gornja Karaburma, slepa ulica kretanja. Ako o Dragoslava Srejovića, bolje je tranzit javnim prevozom za Mirijevo usmeravati na BKA ili Višnjička - Mirijevski bulevar, naravno sa tunelskim rešenjem Zvezdara - Mirijevo. A to može da bude i kružni tramvaj Vuk - BKA - Cvetko - Mirijevo - Rospi Ćuprija - Oml.Stadion - Vuk, istovremeno fider za metro na Vuku, sa samo jednom podzemnom deonicom Radio industrija - Mirijevo. Naravno, da to ne bude jedina linija za Mirijevo. U unutrašnjosti kruga trajno ograničiti novogradnju, umesto da se lupa za metro za polugusto naseljenu zonu.
Bukurešt je prvu liniju otvorio 10 godina pre pada Čaušeskua, a i drugu je dobio sredinom osamdesetih. Mnogo luđi projekat od metroa je bila njegova palata parlamenta, druga najveća zgrada na svetu posle Pentagona, koja se bukvalno izgradila kulučenjem.Najkritičnije je prvih 10 kilometara, zato što je to minimum za uspešan početak. Vezano za političko-ekonomske uslove, Rumunija je taj početak krenula sa Čaušeskom, likom kome su se 1989. lepo zahvalili za ekonomsko-političko nagle poteze. U Bugarskoj su se u projkat ukopali u istirijskom periodu slabe ekonomije, tek su sa EU fondovima uspeli da se dokrpe da to bude funkcionalan sistem. Grčka je u metro priču ušla sa konverzijom železnice u metro. Turska, mnogo veći gradovi, mnogo jača industrijska ekonomija, pa su opet više išli na nadzemni metro, pri čemu su ulagali u nekoliko velikih gradova. U smislu političkog uređenja policijska država, jako centralizovana sa malom verovatnoćom da se neko zameri centralnoj vlasti.
Bugarska jeste prvu fazu prve linije kilavila dosta dugo, počela je sa izgradnjom pre pada komunizma, početkom devedesetih je bila privremeno obustavljena, pa nastavljena, prvih 5 stanica je otvoreno početkom 1998. godine. Ali 2 linije metroa je sagradila pre ulaska u EU preko reda, tako da nije to glavni razlog zašto danas ima 52 kilometara metroa, 4 linije i preko 40 stanica, a mi još uvek 0 milimetara, 0 stanica i 0 linija.
Grčka je prugu Pirej-Tisio konvertovala u metro još pre Prvog Svetskog Rata kada je Atina imala samo 100.000 stanovnika. Mi smo isto tako početkom sedamdesetih mogli konvertovati ukinutu zemunsku prugu i krak prema Novom Gradu, ali komunjarama nije štimalo da im vozovi stalno kloparaju par desetina metara od palate SIV dok u njoj sastanče.
Metroi u Turskoj su većinom podzemni, samo manje deonice u Istanbulu i Ankari su građene iznad zemlje.
Planirani metro neće sigurno biti najnekorisniji u Evropi, potraži po internetu kakvi su metroi u Jerevanu, Dnjepropetrovsku, Glazgovu, Njukaslu, Varšavi, i koliki im je dnevni promet? A da će biti najskuplji, svaki naprdnjački projekat je takav, od obične šahte do autoputa.U Srbiji je jedini način na koji se vuče novac provincije za najskuplji i najnekorisniji metro u Evropi, to što se ta provincija drži na nivou kmetova u srednjem veku. Ako bi stvrili iole zdravije političko okruženje, itekako bi bila jaka opozicija provincije da se iz republičke kase pokriva makar i deo troškova metroa u Beogradu na obaj način. Ali, tu može da se napravi jedna jako dobra politička igra, na koju bi mogli da zainteresujemo i provinciju: "Republički fond za razvoj električnog javnog prevoza". Iz tog fonda bi se moglo pomoći Nišu i Novom Sadu da naprave tramvaj. Ako Zrenjanin ili Novi Pazar hoće elektrobus ili trolejbus takođe. I kada daš jednom, drugom, trećem, imaš izgovor, "evo i vama dajemo, šta se bunite".
I to je za neku dalju fazu razvoja. Sada nam treba domaća kadrovsko tehnička operativa sposobna da pravi tunele, estakade, podzemne stanice, za početak na nekim podzemni tramvaj ili BG:VOZ projektima, a što i bez pomoći republike Beograd može da pokrije. Metro je ekonomski preveliki projekat da bi tek tako u celini ili većinom dali stranim firmama. A naša baza je za sada slaba.
Naša provincija je na nivou srednjeg veka već decenijama, iako ni metar metroa za svo to vreme ne iskopasmo. Ali rešenje neravnomernog razvoja nije u tome da se i kvalitet života u BG uništi do kraja, već da se sprovede decentralizacija na nivou današnjih okruga.
BG Voz u Beogradu postoji od 2010. godine, zašto je danas u nikad gorem stanju, iako jedan ašov od metroa nije još zakopan? Tramvaj postoji od 1892. godine, zašto on nije najbolji na Balkanu, kada je Grad Beograd imao preko 130 da se brine o njemu bez izdvajanja ijednog dinara za metro?
Poslednja izmena: