....Pošto je zbog geografije skoro nemoguće izgraditi funkcionalni tramvaj južno od Banovog Brda i jugoistočno od Pančevačkog Mosta, linija M1 treba biti glavna veza Trga Republike sa čukaričkim naseljima, Karaburmom i Mirijevom.
Koji biser, zbog geografije. I za tramvaj i za metro se generalno izbegava preko 6% uspon, ali takvih kritičnih padina sa takvim padom je jako malo. Jedna od njih je Terazijska terasa, druga padina između Zvezdare i Mirijeva, treća između Rakovice i Ceraka, recimo. Ali baš zbog toga je i u Beltras (premetro iz 1980-tih) i u metro planovima bila predviđena podzemna stanica Terazije i nadzemna Ekonomski fakultet. Ne ulazeći u detalj da li produžiti tramvaj južno od Banovog brda ili praviti metro, u oba slučaja bi bila logična nadzemna brza varijanta kojoj ni slobodan prostor ni padine ne smetaju. Severno i istočno od Pančevačkog mosta nije problem širiti tramvaj (vezano za nekakav novi most preko Dunava), ali baš jugoistočno je gornja Karaburma, slepa ulica kretanja. Ako o Dragoslava Srejovića, bolje je tranzit javnim prevozom za Mirijevo usmeravati na BKA ili Višnjička - Mirijevski bulevar, naravno sa tunelskim rešenjem Zvezdara - Mirijevo. A to može da bude i kružni tramvaj Vuk - BKA - Cvetko - Mirijevo - Rospi Ćuprija - Oml.Stadion - Vuk, istovremeno fider za metro na Vuku, sa samo jednom podzemnom deonicom Radio industrija - Mirijevo. Naravno, da to ne bude jedina linija za Mirijevo. U unutrašnjosti kruga trajno ograničiti novogradnju, umesto da se lupa za metro za polugusto naseljenu zonu.
Na Balkanu nema te prestonice koja je od svojih para sama napravila metro bez ikakvog učešća državnog budžeta, pitanje da li ih ima i u bogatijim regionima Evrope i sveta. Da li su Rumunija, Bugarska, Grčka, Turska možda raspisivale referendum treba li ili ne graditi metroe u Bukureštu, Sofiji, Atini, Ankari o trošku poreskih obveznika iz provincije?
Najkritičnije je prvih 10 kilometara, zato što je to minimum za uspešan početak. Vezano za političko-ekonomske uslove, Rumunija je taj početak krenula sa Čaušeskom, likom kome su se 1989. lepo zahvalili za ekonomsko-političko nagle poteze. U Bugarskoj su se u projkat ukopali u istirijskom periodu slabe ekonomije, tek su sa EU fondovima uspeli da se dokrpe da to bude funkcionalan sistem. Grčka je u metro priču ušla sa konverzijom železnice u metro. Turska, mnogo veći gradovi, mnogo jača industrijska ekonomija, pa su opet više išli na nadzemni metro, pri čemu su ulagali u nekoliko velikih gradova. U smislu političkog uređenja policijska država, jako centralizovana sa malom verovatnoćom da se neko zameri centralnoj vlasti.
U Srbiji je jedini način na koji se vuče novac provincije za najskuplji i najnekorisniji metro u Evropi, to što se ta provincija drži na nivou kmetova u srednjem veku. Ako bi stvrili iole zdravije političko okruženje, itekako bi bila jaka opozicija provincije da se iz republičke kase pokriva makar i deo troškova metroa u Beogradu na obaj način. Ali, tu može da se napravi jedna jako dobra politička igra, na koju bi mogli da zainteresujemo i provinciju:
"Republički fond za razvoj električnog javnog prevoza". Iz tog fonda bi se moglo pomoći Nišu i Novom Sadu da naprave tramvaj. Ako Zrenjanin ili Novi Pazar hoće elektrobus ili trolejbus takođe. I kada daš jednom, drugom, trećem, imaš izgovor, "evo i vama dajemo, šta se bunite".
I to je za neku dalju fazu razvoja. Sada nam treba domaća kadrovsko tehnička operativa sposobna da pravi tunele, estakade, podzemne stanice, za početak na nekim podzemni tramvaj ili BG:VOZ projektima, a što i bez pomoći republike Beograd može da pokrije. Metro je ekonomski preveliki projekat da bi tek tako u celini ili većinom dali stranim firmama. A naša baza je za sada slaba.