Prve 4.tačke su jasne, ali ova 5. i nije .... jer je više medija prenelo više izjava da je traženo povećanje kvadrature.Sammael":1sa8g3ow je napisao(la):5) Idejni projekat je urađen u skladu sa UP u kome je odobreno 76000 kvadrata.
140000 kvadrata trenutno postoje samo u glavama novinara.
Osim toga ni investitor 'nije u žurbi' .. a, nije ni 'mnogo povoljniji kurs (jači evro)' :dragan":1sa8g3ow je napisao(la):Nenad Komatina, gradski sekretar za urbanizam i novi predsednik Gradskog odbora DSS
Marina Dorćol još bez dozvole
Intervju iz Blica : http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=24735Da li ste izdali dozvolu za gradnju Marini Dorćol?
- Koliko je meni poznato, ta procedura još nije završena. Dozvolu nisu dobili.
Oni bi hteli da zidaju mnogo više kvadrata nego što je predviđeno detaljnim planom.
Sekretarijat i inače izdaje dozvole veoma sporo?
- To nije do Sekretarijata nego do investitora. Uvek žele da zidaju neki kvadrat više i
nikad ne donesu potrebnu dokumentaciju, a svima se žuri.
Kad bi doneli sva potrebna dokumenta, izdali bi im dozvole za sedam dana.
http://www.beobuild.net/read.php/185.htmlMi nismo u žurbi da započnemo izgradnju zato što projekat ovakvog kalibra traži dobro vremensko planiranje i
dobavljanje svih neophodnih dozvola pre same gradnje, a i pored toga očekujemo da do početka radova u
prvoj polovini 2008. godine imamo mnogo povoljniji kurs (jači evro) i razrešena druga regionalna pitanja.
Izvor BlicRadovi na pristaništu na Dorćolu još nisu počeli
Grad koči izgradnju elitne marine
Autor: Milica Nastasić | 07.12.2008. - 00:01
Radovi na jednom od najvećih i najlepših projekata u gradu, Marini Dorćol, još nisu počeli. Iako je prostor za gradnju ograđen i postavljena tabla sa nazivom firme, ništa više od toga nije urađeno. U kompaniji „Engel Marina Dorćol“, zaduženoj za izgradnju, kažu da još čekaju od Sekretarijata za urbanizam dozvolu za rad.
Smeštena u samom centru grada i na obali reke, Marina Dorćol će, kada najzad bude sagrađena, biti jedno od najposećenijih turističkih mesta u prestonici. Međutim, projekat za izgradnju i dalje postoji samo na papiru, a ništa konkretno nije urađeno, iako je izgradnja trebalo da počne još pre godinu i po dana. U julu ove godine, kako je „Blic“ ranije pisao, investitori su se nadali da će dozvolu dobiti do septembra.
– Dozvolu još nismo dobili. Očekujemo da nam gradske vlasti odobre Akt o urbanističkim uslovima, a zatim bi trebalo da za 60 dana da dobijemo i građevinsku dozvolu. Ugovor o kupoprodaji smo potpisali još u martu 2006. godine, a Gradu i Republici je trebalo čak 19 meseci da odobre naš urbanistički projekat, što je preduslov za odobrenje Akta. To znači da je naš projekat prihvaćen, samo još čekamo papir – kaže Dejvid Erikson, generalni direktor „Engel Marina Dorćola“.
Prema njegovim rečima, ono što najviše utiče na odlaganje dobijanja dozvole jesu tehnički problemi.
– Okolnosti u prethodnih godinu dana nam uopšte nisu išle na ruku. Stalno su bili u toku izbori i promene u vlasti, tako da Sekretarijat za urbanizam često nije imao uslova da radi. Međutim, sada se situacija stabilizovala, tako da se nadamo da ćemo u prvoj polovini sledeće godine početi s izgradnjom. U tom slučaju projekat bi bio završen 2011. godine – dodaje Erikson.
Procenjeno je da će u projekat biti uloženo preko 200 miliona evra. U okviru projekta će biti izgrađeno pet stambenih kula koje će gledati na Dunav, jedna poslovna zgrada i hotel po visokim standardima. Kafići, restorani, šoping molovi će biti raspoređeni oko vode pored marine. Oko zgrada su planirane široke zelene površine, parkovi i igrališta za decu, a ukupna površina zelenih zona će biti oko 8.000 kvadratnih metara. Stanovi će biti različitih struktura, osim garsonjera i jednosobnih, a planirano je da ukupno bude izgrađeno oko 350 većih stanova.
– Najmanji stan će imati 60 kvadratnih metara i biće dvosoban, a najveći oko 350 kvadratnih metara. Međutim, ako kupci budu želeli, moći će da se spoji više stanova, tako da će im biti dostupni i stanovi mnogo veće kvadrature – kaže Katarina Dželebdžić, menadžer prodaje u kompaniji „Kolijers internešenel“.
Više kupaca nego stanova
Prodaja stanova još nije počela, a već postoji veliki broj zainteresovanih kupaca. Iako je planirana izgradnja oko 350 stanova, broj zainteresovanih kupaca je već prevazišao ovu cifru.
– Pretprodaja stanova će početi istovremeno kad i izgradnja. Već postoji neka ideja o mogućoj ceni kvadrata, ali cene ne mogu da se formiraju pre nego što počne prodaja jer se stanje na tržištu stalno menja. Mi već imamo spisak više od 400 zainteresovanih potencijalnih kupaca, ali nijedan stan nije rezervisan niti se to može uraditi – kaže Katarina Dželebdžić, menadžer prodaje u kompaniji „Kolijers internešnel“ u kojoj se vrši prodaja stanova.
Pa nije vest, nego sam samo malo skeptičniji da ce se dotični kompleks izgraditi u skorije vreme. To je samo moja neka procena, nadajmo se da sam u krivu.jovanovm":1qws2cl4 je napisao(la):Stvarno tuzna vest - ovo je bio jedini projekat u Beogradu kome sam se zaista mnogo radovao. Da su dozvole izdate na vreme, prica bi naravno bila drugacija. Bivsi direktor Sekretarijata za urbanizam je odgovoran za to.
извор ПолитикаIzgradnja „Marine Dorćol”, ekskluzivnog stambeno-poslovnog kvarta na desnoj obali Dunava konačno će da počne ove godine. Akt o urbanističkim uslovima na koji se čekalo nekoliko meseci pripremljen je i ovih dana biće potpisan, tvrdi Milan Vuković, gradski sekretar za urbanizam. Razlog odugovlačenja izdavanja ovog dokumenta su posebni konzervatorski uslovi na kojima je obrađivač insistirao.
– Zavod za zaštitu spomenika kulture dao je konzervatorske uslove ali je Sekretarijat za urbanizam u procesu sastavljanja akta zahtevao dodatne uslove i zato se čekalo na izradu ovog papira – objašnjava Vuković.
S obzirom na to da je ugovor sa investitorom izraelskom kompanijom „Engel marina Dorćol”, potpisan u martu 2006. godine, a da se do danas uprkos brojnim nagoveštajima o početku gradnje, nije mnogo odmaklo, otvorio se prostor za nagađanja. Prošle godine spekulisalo se da radovi kasne zato što je investitor tražio izmenu plana detaljne regulacije jer 76.000 kvadrata koliko je dozvoljeno da grade na parceli od 2,37 hektara ne zadovoljava njihove potrebe. Iz informativne službe izraelske firme demantovali su ovu informaciju.
– Investitor nije tražio promenu plana detaljne regulacije. Budući da je upisao pravo zakupa na 99 godina za korišćenje četiri hektara, to može navesti „Engel marinu Dorćol” da tu ideju razmotri u budućnosti – objašnjava Dušica Gaković, predstavnik za medije „Engel marine Dorćol”.
Premda iz izraelske kompanije poručuju da nema kašnjenja, iako su isto pravdali sporošću izdavanja odobrenja za izgradnju, 2008. godine u vreme mandata Nenada Komatine iz Sekretarijata su to negirali tvrdeći da je investitor premašio kvadraturu predviđenu projektom. Potom se pojavila informacija da investitor, navodno, ima finansijskih problema kao i da mu posao nije isplativ. „Engel marina Dorćol” odbacila je i ove spekulacije, da bi se najzad čulo da traže promenu plana detaljne regulacije. Upitan da li je investitor zaista zahtevao izmenu detaljnog regulacionog plana, Vuković je odgovorio da mu to nije poznato.
„Engel marina Dorćol” krajem 2007. godine zakupila je još 1,4 hektara zemljišta što je, kažu u Direkciji za građevinsko zemljište, bila njihova dužnost u skladu sa urbanističkim projektom i planom detaljne regulacije.
– Tada je ugovoreno plaćanje naknade za kompleks koji obuhvata i parking mesta i podzemne garaže. Investitor redovno izmiruje obaveze prema direkciji – ističe Nenad Bajić iz informativne službe ove kuće.
„Engel marina Dorćol” dosad je uložila više od 14 miliona evra, a vrednost jednog od najatraktivnijih projekata u Beogradu prelazi 200 miliona evra. Planirano je da gradnja kompleksa bude raspoređena u četiri faze. U prvoj bi trebalo da bude izgrađena moderna marina za oko 150 čamaca, jahti i brodova, kao i sređeni šetalište i obaloutvrda koje će investitor ustupiti gradu na korišćenje. Obaveza finansijera je i da obnovi stari kran iz 1932. godine i crpnu stanicu kao deo prostora koji su pod zaštitom države. Predviđeno je podizanje pet stambenih kula sa pogledom na Dunav, jedna poslovna zgrada i hotel visoke kategorije. Oko zgrada su zamišljeni parkovi i igrališta za decu, a prostor oko marine rezervisan je za restorane, kafiće i prodavnice. Površina zelenih zona i pešačkih staza je oko 8.000 kvadrata, a kapacitet parkinga biće najmanje 1.200 mesta.
Prodaja stanova, napominje Gakovićeva, počeće kada budu imali odobrenje za izgradnju.
– Planiramo da sagradimo 500 stanova, dok ćemo na početku ponuditi oko 100 stanova u prve dve kule. Već imamo više od 400 zainteresovanih kupaca, prodaju će obavljati „Kolijers internešenel”, a cena će biti poznata kada stanovi budu ponuđeni na tržištu – ističe naša sagovornica.
Rami Vimer, izraelski arhitekta projektovao je ovaj kompleks kao i poslovni kvart „Erport siti” u Novom Beogradu. Od srpskih konsultanata u projekat su, između ostalih, uključeni ugledni profesori beogradskog univerziteta Branislav Mitrović i Ratko Salatić. Prema rečima investitora, ova nova arhitektonska celina trebalo bi da bude završena do 2012. godine.
D. Mučibabić
[objavljeno: 24/01/2009]
ово је дефинитивно нека нова варијанта. и гледано овако из птичије перспективе не изгледа ми баш нешто...shmeksi":162im9cf je napisao(la):Ovo neki novi render marine ili se meni čini?
Izvor: BlicBeograd
INTERVJU: Dejvid Erikson
Dozvole čekamo već 31 mesec
Autor: Nataša Korlat | Foto:z. šafar | 15.05.2009. - 10:08
Jedan od većih projekata stranih investitora u Beogradu, uređenje Marine „Dorćol“ i izgradnja stambeno - poslovnog kompeksa uz Dunav na tom terenu, nikako da počne. Dejvid Erikson, izvršni direktor „Kapital Investment end Konsultants“, firme koja je biznis menadžer i partner „Engel Marine Dorćol“, kaže da je glavni razlog to što na dozvole gradskih i republičkih organa čekaju ravno 31 mesec.
Radovi na izgradnji Marine „Dorćol“ odavno je trebalo da počnu. Šta koči realizaciju projekta?
- Da bi radovi mogli da počnu, morate da imate dozvolu za gradnju i sertifikat o izvođenju radova. Trenutno imamo akt o urbanističkim uslovima, koji smo dobili ove godine u januaru, a u aprilu su stigli i uslovi iz „Elektroprivrede Srbije“, „Telekoma Srbije“ i još nekih preduzeća.
Šta Vam još nedostaje?
- Nedostaju nam uslovi još nekih preduzeća. Oni dolaze, ali sporo. Kad svi stignu, moraćemo da ih objedinimo u idejni projekat, na kojem već radimo. Kad njega odobre, počećemo da radimo na glavnom projektu. A onda ostaje još da dobijemo dozvolu za gradnju i prijavu radova.
Kad bi radovi mogli da počnu?
- Nadamo se da će se to dogoditi krajem godine. Mi smo do sada u to zemljište uložili oko 15 miliona evra. Za zakup smo dali oko 13 miliona evra, a dva miliona platili smo arhitekte. Taj novac je sada zarobljen. U našem interesu je da radovi krenu što pre, jer što se gradnja više odlaže, uloženi novac gubi na vrednosti.
Početak radova prvo ste najavljivali za mart 2007. pa za 2008. godinu. Ovo je 2009. a ništa nije urađeno.
- Još pre dve godine sam najavio gradnju, ali nisam mogao ni da pretpostavim da će nam posle tendera biti potrebno tri meseca samo da bi potpisali ugovor sa Gradom o zakupu zemljišta. Na odobrenje urbanističkog projekta čekali smo čak deset meseci. Rekli su nam da će to biti gotovo za tri meseca, a da ćemo dozvolu za gradnju dobiti za devet meseci. Mi još nismo dobili ni odobrenje za gradnju, a prošao je 31 mesec.
Da li ste toliko dugo čekali zato što ste tražili da sagradite duplo više kvadrata na Marini Dorćol?
- Nikada to nismo tražili.
To je rekao Nenad Komatina, tadašnji sekretar za urbanizam.
- Čak i da je tako, kakve to ima veze sa tim što mi na dozvolu čekamo 31 mesec. Više smo čekali na ukniženje, nego što im je trebalo da nam odobre planove.
Znači niste tražili?
- Ne.
Ništa iznad 76.000 kvadrata?
- Možda malo više. Možda pet do šest procenata.
Da li Vam je tih nekoliko procenata odobreno?
- Nije.
Znači, gradićete 76.000 kvadrata?
Tako planiramo, ali ako se ukaže prilika da gradimo više, onda ćemo i graditi. Naravno, ukoliko to Grad bude dozvolio.
Da li Vi možete da započnete radove, pre nego što Grad počne da gradi okolne saobraćajnice i drugu infrastrukturu za Marinu „Dorćol“?
- Ne možemo, jer temelji kula i marina moraju da se grade u istom trenutku. Osim toga, Grad bi još trebalo da gradi okretnicu, put do Francuske ulice i pešački most preko šina.
Imate li informacije kad će Grad započeti da radi na ovom projektu?
- Mislim da će to biti tokom leta. Od početka smo sa gradskim vlastima u kontaktu. Te infrastrukturne radove najavljivao je Đorđe Bobić, tadašnji gradski arhitekta, a sad bi trebalo da ih odobri Gradsko veće. Mora da se menja i Plan detaljne regulacije.
Da li ćete Vi imati problema sa nedostatkom novca?
- Banke u ovom trenutku neće da rizikuju sa velikim projektima. Bio sam u „Unikredit banci“. Rekli su mi da dođem u januaru, zatim u aprilu, a onda da ipak dođem na leto. Daju novac, ali je jako skup. Verovatno ga odjednom nećemo moći da dobijemo, pa ćemo graditi u ratama.
Da li je to bolje za Vas?
- To je jedino realno.
Da li ste razmišljali o tome da izađete iz projekta?
- Ne mislim da je pametno da u recesiji izlazimo iz projekta jer rako nikada nećete dobiti ono što ste uložili. Zašto bi nekom ustupili zemljište koje ste već pripremili za gradnju.
Pričalo se da ste zemljište na Marini „Dorćol“ zakupili samo da biste ga preprodali?
- Ne, to nije tačno.
Čak se pominjala neka strana kompanija.
- Možda je multinacionalna kompanija htela da proda deo svojih akcija, čime bi se promenio udeo u vlasništvu, ali to se dešava svuda u svetu i to nema veze sa ovim projektom.
Govorili ste da je formirana lista od oko 400 zainteresovanih kupaca za stanove na Marini „Dorćol“. Da li interesovanje i dalje postoji, s obzirom na krizu?
- Listu je napravio „Kolijers“, krajem prošle godine. Ona i dalje postoji. Potencijalni kupci su ljudi koji u ovom trenutku već imaju stan i neće im biti problem da sačekaju da se projekat izgradnje Marine „Dorćol“ realizuje.
Marina na hektar i po više
Otkud Vam četiri hektara, kad ste 2006. godine zakupili samo 2,5 hekatara?
- Na tenderu, koji je raspisao Grad, zakupili smo još 1,5 hektara.
Da li ćete zbog toga menjati projekat?
- Ne, mi i dalje planiramo da gradimo 76.000 kvadrata.
Šta će biti na tom delu zemljišta koji je kasnije zakupljen?
- Na njemu planiramo da izgradimo podzemni i nadzemni parking.