Marina "Dorćol" - (Stambeni kompleks)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Khm, khm....
Pitam se koliko je Komatininih ortaka dogradilo "povuceni" sprat, gde je jedino sto je zapravo povuceno - nos poreskih obveznika i nosilaca prava glasa u Beogradu.
Ali, umesto gundjanja po datom sekretarijatu, da se drzim Marine Dorcol.
Uvek su se kroz istoriju tog projekta provlacile dve stvari.
- S jedne strane, bahatost investitora i zelja da, navodno, iznad svih dozvoljenih mogucnosti obezbedi sebi jos koji kvadrat izgradjenog prostora kao izvor zarade dodatnih par hiljada evra
- Gasenje vatre zapaljene takvim pisanjem po novinama u vidu tapsanja Izaelavca po ramenima uz reci hvale sto su jedan tako ambiciozan projekat resili da grade u alternativnom srcu Srbije (da se ne opecem kao predsednik Tadic neki dan, samo jedno mesto u vaseljeni moze biti pravo srce Srbije, a Beogradu cemo, ma koliko ga voleli, da dodajemo ono "alternativno" da ne ljutimo nosioce istine)
Tako da se postavllja pitanje ko je odgovoran za kasnjenje: gradske sluzbe ili investitor.
Za pocetak, mislim da Engel nije skroz cist u svojim namerama. Jasno je da nemerno odugovlace sa projektom iz ekonomskih razloga. Marina je jako skup projekat i oni zele da zastite investiciju. Njima su potrebni pre svega ekonomska i politicka stabilnost. I visoka cena nekretnina (buduci da je u pitanju luksuzan kompleks koji opet nece brojati 10-20 luks stanova, kao neki proejkti u gradu, vec ce odjednom trzistu ponuditi nekoliko stotina stanova ciji kvadrat nece kostati ispod 4.000 evra. Pitanje je dakle postoji li takvo trziste u Srbiji?)
No, imajuci u vidu da je Marina Dorcol samo jedan u nizu nikada izgradjenih ambicioznih projekata u Beogradu, a da svi ti projekti dele jednu zajednicku stvar - saradnju sa gradskim sluzbama - jasno je da teziste svoje kritke, kada je u pitanju ovaj projekat, prebacujem na grad.
Odokativna analiza tekstova o Marini po beogradskoj stampi jasno pokazuje da su hvalospevi o novom "ukrasu Dunavske obbale" i "pocetku visevekovne zelje grada za spustanjem na reke" dolazile gotovo uvvek iz usta glavnog gradskog arhitekte, gradskog menadzera ili pokojnog gradonacelnika.
S druge strane, ako pogledamo izvor nezadovoljstva investitorskom lavo0scu za vecim brojem kvadrata, to je gotovo uvek Sekretarijat za urbanizam.
Sta je problem sa kvadratim. Kako je meni receno, zaista trenutni uslovi ne dozvoljabvaju gradnju Marine onakve kakve je vidimo na renderinzima. Medjutim Generalni urbanisticki plan dozvoljava gradnju tolikog kompleksa. Odnos DUP-a i GUP-a je slican odnosu Zakona i Ustava, odnosno DUP mora biti u saglasnosti sa GUP-om i sve izmene DUP-a su dozvoljene dok se njima ne krsi GUP. Dakle, investitor trazi promenu DUP-a koju mora da odobri nadlezni Sekretarijat.
Slicne situacije imao i sa Campus 41, Blokom 20, MUP-om...
Problem je, po mom miseljnju politick eprirode. Marina Dorcol je jedna od kljucnih investricija dogovorenih pre 2004. godine. Medjutim ulaskom novih partnera u vlast, neko se dosetio da postavi cuveno pitanje "a gde sam tu ja?"
Pitam se koliko je Komatininih ortaka dogradilo "povuceni" sprat, gde je jedino sto je zapravo povuceno - nos poreskih obveznika i nosilaca prava glasa u Beogradu.
Ali, umesto gundjanja po datom sekretarijatu, da se drzim Marine Dorcol.
Uvek su se kroz istoriju tog projekta provlacile dve stvari.
- S jedne strane, bahatost investitora i zelja da, navodno, iznad svih dozvoljenih mogucnosti obezbedi sebi jos koji kvadrat izgradjenog prostora kao izvor zarade dodatnih par hiljada evra
- Gasenje vatre zapaljene takvim pisanjem po novinama u vidu tapsanja Izaelavca po ramenima uz reci hvale sto su jedan tako ambiciozan projekat resili da grade u alternativnom srcu Srbije (da se ne opecem kao predsednik Tadic neki dan, samo jedno mesto u vaseljeni moze biti pravo srce Srbije, a Beogradu cemo, ma koliko ga voleli, da dodajemo ono "alternativno" da ne ljutimo nosioce istine)
Tako da se postavllja pitanje ko je odgovoran za kasnjenje: gradske sluzbe ili investitor.
Za pocetak, mislim da Engel nije skroz cist u svojim namerama. Jasno je da nemerno odugovlace sa projektom iz ekonomskih razloga. Marina je jako skup projekat i oni zele da zastite investiciju. Njima su potrebni pre svega ekonomska i politicka stabilnost. I visoka cena nekretnina (buduci da je u pitanju luksuzan kompleks koji opet nece brojati 10-20 luks stanova, kao neki proejkti u gradu, vec ce odjednom trzistu ponuditi nekoliko stotina stanova ciji kvadrat nece kostati ispod 4.000 evra. Pitanje je dakle postoji li takvo trziste u Srbiji?)
No, imajuci u vidu da je Marina Dorcol samo jedan u nizu nikada izgradjenih ambicioznih projekata u Beogradu, a da svi ti projekti dele jednu zajednicku stvar - saradnju sa gradskim sluzbama - jasno je da teziste svoje kritke, kada je u pitanju ovaj projekat, prebacujem na grad.
Odokativna analiza tekstova o Marini po beogradskoj stampi jasno pokazuje da su hvalospevi o novom "ukrasu Dunavske obbale" i "pocetku visevekovne zelje grada za spustanjem na reke" dolazile gotovo uvvek iz usta glavnog gradskog arhitekte, gradskog menadzera ili pokojnog gradonacelnika.
S druge strane, ako pogledamo izvor nezadovoljstva investitorskom lavo0scu za vecim brojem kvadrata, to je gotovo uvek Sekretarijat za urbanizam.
Sta je problem sa kvadratim. Kako je meni receno, zaista trenutni uslovi ne dozvoljabvaju gradnju Marine onakve kakve je vidimo na renderinzima. Medjutim Generalni urbanisticki plan dozvoljava gradnju tolikog kompleksa. Odnos DUP-a i GUP-a je slican odnosu Zakona i Ustava, odnosno DUP mora biti u saglasnosti sa GUP-om i sve izmene DUP-a su dozvoljene dok se njima ne krsi GUP. Dakle, investitor trazi promenu DUP-a koju mora da odobri nadlezni Sekretarijat.
Slicne situacije imao i sa Campus 41, Blokom 20, MUP-om...
Problem je, po mom miseljnju politick eprirode. Marina Dorcol je jedna od kljucnih investricija dogovorenih pre 2004. godine. Medjutim ulaskom novih partnera u vlast, neko se dosetio da postavi cuveno pitanje "a gde sam tu ja?"
dragan
Professional
GUP reguliše samo namenu lokacije, a DUP ( detaljni plan) propisuje spratnost i ostalo.
Urađen je 'Urbanistički projekat' za Marinu prema postojećem DUP.u, a na osnovu kojeg
treba da dobiju ili su već dobili 'Akt o urbanističkim uslovima', a na osnovu tog 'Urban.projekta'.
Ali, oni sada traže veću spratnost. .. što onda znači da ceo postupak mora da se radi ponovo.
Ne može niko da im nekim 'Rešenjem' odobri više spratova, već mora da se radi 'Izmena i dopuna'
DUP-a i njihovog 'Urbanističkog projekta', a na osnovu kojeg su možda i doboli neke papire.
Već sam pisao da mi izgleda da sam investitor okleva sa početkom gradnje, a sada je našao
dobar izgovor tražeći veću kvadraturu, jer zna da je za to potrebno dosta vremena da se dobije.
Sada Sekretarijat mora ponovo da razmatra ceo zahtev ( i niko drugi osim njega), pa će
proći još dosta vode Dunava pored buduće 'Marine Dorćol' dok se nepočne ozbiljno graditi.
Urađen je 'Urbanistički projekat' za Marinu prema postojećem DUP.u, a na osnovu kojeg
treba da dobiju ili su već dobili 'Akt o urbanističkim uslovima', a na osnovu tog 'Urban.projekta'.
Ali, oni sada traže veću spratnost. .. što onda znači da ceo postupak mora da se radi ponovo.
Ne može niko da im nekim 'Rešenjem' odobri više spratova, već mora da se radi 'Izmena i dopuna'
DUP-a i njihovog 'Urbanističkog projekta', a na osnovu kojeg su možda i doboli neke papire.
Već sam pisao da mi izgleda da sam investitor okleva sa početkom gradnje, a sada je našao
dobar izgovor tražeći veću kvadraturu, jer zna da je za to potrebno dosta vremena da se dobije.
Sada Sekretarijat mora ponovo da razmatra ceo zahtev ( i niko drugi osim njega), pa će
proći još dosta vode Dunava pored buduće 'Marine Dorćol' dok se nepočne ozbiljno graditi.
Mislim da je i dalje u pitanju isti zahtev za povecajem kvadrature.
Projekat koji su radili Rami Vimer i Branislav Mitrovic daleko prevazilazi onaj koji je pobedio na konkursu. Po pitanju kvadraturte nista se nije menjalo vec godinu dana, tj. isti zahtev je i dalje u proceduri.
Samo mi je zenimljivo kako je Sekretarijat uvek drcan i ostar prema Marini Dorcol, dok se ostali gradski oci i Engel super slazu i stalno hvale medjusobnu saradnju.
Ni investitoru se ne zuri. To je jasno, vidi se vec iz njihovih mlakih izjava - ncekamo dozvole, sve ide po planu.
Projekat koji su radili Rami Vimer i Branislav Mitrovic daleko prevazilazi onaj koji je pobedio na konkursu. Po pitanju kvadraturte nista se nije menjalo vec godinu dana, tj. isti zahtev je i dalje u proceduri.
Samo mi je zenimljivo kako je Sekretarijat uvek drcan i ostar prema Marini Dorcol, dok se ostali gradski oci i Engel super slazu i stalno hvale medjusobnu saradnju.
Ni investitoru se ne zuri. To je jasno, vidi se vec iz njihovih mlakih izjava - ncekamo dozvole, sve ide po planu.
dragan
Professional
Pa,nije da branim Sekretarijat, koji je spor i birokratski aparat, ali neizgleda mi 'drčan', već logičan.
Sve papire koje je do sada obrađivao i radio ( a ima toga mnogo u vezi M.D.), pa izdao investitoru
radio je za đz. .. a, sa druge strane ga sumnjiče da radi sporo što nije slučaj za druge investitore.
Da nenabrajam, ali trenutno se gradi dosta objekata i niko nema primedbi na njegov rad.
Sve papire koje je do sada obrađivao i radio ( a ima toga mnogo u vezi M.D.), pa izdao investitoru
radio je za đz. .. a, sa druge strane ga sumnjiče da radi sporo što nije slučaj za druge investitore.
Da nenabrajam, ali trenutno se gradi dosta objekata i niko nema primedbi na njegov rad.
Par stvari...
1) Urbanistički projekat je odobren u avgustu 2007. Jasno je da ozbiljan rad na idejnom projektu nije mogao da počne pre nego što je UP odobren.
2) Zakup na 99 godina je upisan pre nešto više od mesec dana; razlog zašto to nije ranije urađeno je jer su u katastru postojali nekakvi fantomski zahtevi za upisom prava korišćenja za neke parcele od strane određenih institucija. Katastar je tim institucijama morao da da rok da potkrepe svoje zahteve, što one u tom (velikodušnom) roku nisu učinile.
3) Akt o urbanističkim uslovima ne može se tražiti pre upisa zakupa / vlasništva / prava korišćenja. Dakle, zahtev za izdavanje Akta je podnet posle procedure opisane pod tačkom 2) u trenutku kada je gradski sekretar za urbanizam već odlučio da ništa više ne želi da potpisuje dok se situacija u gradu ne raščisti.
4) Naravno da je idejni projekat u međuvremenu urađen i da se sada čeka Akt i uslovi komunalnih preduzeća da bi se IP uskladio sa tom dokumentacijom.
5) Idejni projekat je urađen u skladu sa UP u kome je odobreno 76000 kvadrata. 140000 kvadrata trenutno postoje samo u glavama novinara.
1) Urbanistički projekat je odobren u avgustu 2007. Jasno je da ozbiljan rad na idejnom projektu nije mogao da počne pre nego što je UP odobren.
2) Zakup na 99 godina je upisan pre nešto više od mesec dana; razlog zašto to nije ranije urađeno je jer su u katastru postojali nekakvi fantomski zahtevi za upisom prava korišćenja za neke parcele od strane određenih institucija. Katastar je tim institucijama morao da da rok da potkrepe svoje zahteve, što one u tom (velikodušnom) roku nisu učinile.
3) Akt o urbanističkim uslovima ne može se tražiti pre upisa zakupa / vlasništva / prava korišćenja. Dakle, zahtev za izdavanje Akta je podnet posle procedure opisane pod tačkom 2) u trenutku kada je gradski sekretar za urbanizam već odlučio da ništa više ne želi da potpisuje dok se situacija u gradu ne raščisti.
4) Naravno da je idejni projekat u međuvremenu urađen i da se sada čeka Akt i uslovi komunalnih preduzeća da bi se IP uskladio sa tom dokumentacijom.
5) Idejni projekat je urađen u skladu sa UP u kome je odobreno 76000 kvadrata. 140000 kvadrata trenutno postoje samo u glavama novinara.
dragan
Professional
Prve 4.tačke su jasne, ali ova 5. i nije .... jer je više medija prenelo više izjava da je traženo povećanje kvadrature.Sammael":1sa8g3ow je napisao(la):
Osim toga ni investitor 'nije u žurbi' .. a, nije ni 'mnogo povoljniji kurs (jači evro)' :dragan":1sa8g3ow je napisao(la):
http://www.beobuild.net/read.php/185.html
Bez ulaženja u detalje, mogu samo da kažem da je idejni projekat za prvu fazu gradnje koji će biti predat na odobrenje urađen u skladu sa UP i sa kvadraturom od 76000 kvadrata.
Jasno je da je uobičajeni put za promenu kvadrature promena DUP i potom i UP da bi se to omogućilo (pošto GUP ostavlja tu mogućnost). Verujem da će se znati ukoliko investitor bude krenuo tim putem.
Ovo za kurs je valjda normalno i prirodno, obzirom da je investitor potpisao ugovor u vreme kad je 1 EUR bio skoro 90 dinara, pa je i cena ugovorena s gradom u skladu sa tim, tj. oni su u startu na gubitku zbog kursa.
Jasno je da je uobičajeni put za promenu kvadrature promena DUP i potom i UP da bi se to omogućilo (pošto GUP ostavlja tu mogućnost). Verujem da će se znati ukoliko investitor bude krenuo tim putem.
Ovo za kurs je valjda normalno i prirodno, obzirom da je investitor potpisao ugovor u vreme kad je 1 EUR bio skoro 90 dinara, pa je i cena ugovorena s gradom u skladu sa tim, tj. oni su u startu na gubitku zbog kursa.
Odiseja, odiseja......
Izvor BlicRadovi na pristaništu na Dorćolu još nisu počeli
Grad koči izgradnju elitne marine
Autor: Milica Nastasić | 07.12.2008. - 00:01
Radovi na jednom od najvećih i najlepših projekata u gradu, Marini Dorćol, još nisu počeli. Iako je prostor za gradnju ograđen i postavljena tabla sa nazivom firme, ništa više od toga nije urađeno. U kompaniji „Engel Marina Dorćol“, zaduženoj za izgradnju, kažu da još čekaju od Sekretarijata za urbanizam dozvolu za rad.
Smeštena u samom centru grada i na obali reke, Marina Dorćol će, kada najzad bude sagrađena, biti jedno od najposećenijih turističkih mesta u prestonici. Međutim, projekat za izgradnju i dalje postoji samo na papiru, a ništa konkretno nije urađeno, iako je izgradnja trebalo da počne još pre godinu i po dana. U julu ove godine, kako je „Blic“ ranije pisao, investitori su se nadali da će dozvolu dobiti do septembra.
– Dozvolu još nismo dobili. Očekujemo da nam gradske vlasti odobre Akt o urbanističkim uslovima, a zatim bi trebalo da za 60 dana da dobijemo i građevinsku dozvolu. Ugovor o kupoprodaji smo potpisali još u martu 2006. godine, a Gradu i Republici je trebalo čak 19 meseci da odobre naš urbanistički projekat, što je preduslov za odobrenje Akta. To znači da je naš projekat prihvaćen, samo još čekamo papir – kaže Dejvid Erikson, generalni direktor „Engel Marina Dorćola“.
Prema njegovim rečima, ono što najviše utiče na odlaganje dobijanja dozvole jesu tehnički problemi.
– Okolnosti u prethodnih godinu dana nam uopšte nisu išle na ruku. Stalno su bili u toku izbori i promene u vlasti, tako da Sekretarijat za urbanizam često nije imao uslova da radi. Međutim, sada se situacija stabilizovala, tako da se nadamo da ćemo u prvoj polovini sledeće godine početi s izgradnjom. U tom slučaju projekat bi bio završen 2011. godine – dodaje Erikson.
Procenjeno je da će u projekat biti uloženo preko 200 miliona evra. U okviru projekta će biti izgrađeno pet stambenih kula koje će gledati na Dunav, jedna poslovna zgrada i hotel po visokim standardima. Kafići, restorani, šoping molovi će biti raspoređeni oko vode pored marine. Oko zgrada su planirane široke zelene površine, parkovi i igrališta za decu, a ukupna površina zelenih zona će biti oko 8.000 kvadratnih metara. Stanovi će biti različitih struktura, osim garsonjera i jednosobnih, a planirano je da ukupno bude izgrađeno oko 350 većih stanova.
– Najmanji stan će imati 60 kvadratnih metara i biće dvosoban, a najveći oko 350 kvadratnih metara. Međutim, ako kupci budu želeli, moći će da se spoji više stanova, tako da će im biti dostupni i stanovi mnogo veće kvadrature – kaže Katarina Dželebdžić, menadžer prodaje u kompaniji „Kolijers internešenel“.
Više kupaca nego stanova
Prodaja stanova još nije počela, a već postoji veliki broj zainteresovanih kupaca. Iako je planirana izgradnja oko 350 stanova, broj zainteresovanih kupaca je već prevazišao ovu cifru.
– Pretprodaja stanova će početi istovremeno kad i izgradnja. Već postoji neka ideja o mogućoj ceni kvadrata, ali cene ne mogu da se formiraju pre nego što počne prodaja jer se stanje na tržištu stalno menja. Mi već imamo spisak više od 400 zainteresovanih potencijalnih kupaca, ali nijedan stan nije rezervisan niti se to može uraditi – kaže Katarina Dželebdžić, menadžer prodaje u kompaniji „Kolijers internešnel“ u kojoj se vrši prodaja stanova.
Bojim se da izgradnje te vec famozne Marine nece biti nista, jer izgleda da je investitor tesko pogodjen krizom na trzistima nekretnina u Bugarskoj, Rumuniji i Madjarskoj.
Business Week Profile:
http://investing.businessweek.com/research/stocks/snapshot/snapshot.asp?symbol=ENEE.L
http://investing.businessweek.com/research/stocks/financials/financials.asp?symbol=ENEE.L
Business Week Profile:
http://investing.businessweek.com/research/stocks/snapshot/snapshot.asp?symbol=ENEE.L
http://investing.businessweek.com/research/stocks/financials/financials.asp?symbol=ENEE.L
jovanovm
Advanced
Stvarno tuzna vest - ovo je bio jedini projekat u Beogradu kome sam se zaista mnogo radovao. Da su dozvole izdate na vreme, prica bi naravno bila drugacija. Bivsi direktor Sekretarijata za urbanizam je odgovoran za to.
Nikakvi šoping molovi nisu planirani oko marine... koja će se, nadam se, graditi. Finansijska situacija investitora ne ugrožava direktno ovaj projekat. Razlozi za kašnjenje su mnogi, ali je ovaj koji je naveden u tekstu svakako primarni.
Naselje budućnosti na desnoj obali Dunava
Počinje gradnja „Marine Dorćol”, ekskluzivnog kompleksa sa pet stambenih kula, jednom poslovnom zgradom, hotelom visoke kategorije i marinom za 150 čamaca
извор Политика
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Naselje-buducnosti-na-desnoj-obali-Dunava.lt.html
jovanovm
Advanced
Ja nisam zaboravio, pikiram stan da kupim tu za cirka 5-6 godina. 
Ako mi ne uspe ona ideja o prozračnim kućama u Trećem Beogradu, na obali...
Šalu na stranu, mnogo očekujem od ovog projekta, stvarno...
A mogli bi i neku palmu da zasade uz marinu...
Ako mi ne uspe ona ideja o prozračnim kućama u Trećem Beogradu, na obali...Šalu na stranu, mnogo očekujem od ovog projekta, stvarno...
A mogli bi i neku palmu da zasade uz marinu...
c.s.i.
Higher intermediate
Konacno
Mislim da ce to mnogo lepo izgledati :kk:
Mislim da ce to mnogo lepo izgledati :kk:
bigvlada
Advanced
Još se čeka početak izgradnje „Marine Dorćol“ elitnog kompleksa sa pet stambenih kula, jednom poslovnom zgradom i hotelom visoke kategorije
Ekskluziva na obali Dunava
Autor: D. Majstorović
Izgradnja „Marine Dorćol“, ekskluzivnog stambeno-poslovnog kvarta na desnoj obali Dunava, neće početi sve dok ne bude predat i odobren idejni projekat. Nakon toga sledi izrada glavnog projekta i konkurisanje za građevinsku dozvolu.
Do sada je uloženo oko 15 miliona evra: Budući izgled
U izraelskoj kompaniji „Endžel marina Dorćol“ kažu da je za njihov projekat neophodna koordinacija sa gradom Beogradom, jer infrastrukturni radovi, koje Grad ima obavezu da izvede, tek treba da odobri Gradsko veće, u skladu sa promenama u detaljnom regulacionom planu. To pre svega podrazumeva modernije saobraćajnice, pešački most i druge planirane infrastrukture, a iz Elektroprivrede Srbije poručuju da su potrebni novi kapaciteti za tako veliki i moderan stambeni kompleks na obali Dunava.
- Radove ćemo početi kada budemo imali sve potrebne dozvole, i kada Grad bude imao dozvolu za svoje infrastrukturne radove, s obzirom na to da je neophodno uskladiti radove koje mi izvodimo i koje je Grad u obavezi da izvede. U suštini nema kašnjenja početka radova u Marini jer ne možemo početi da gradimo bez građevinske dozvole i usklađenosti sa infrastrukturnim radovima. Sa Gradom smo potpisali kupoprodajni ugovor u martu 2006. godine, pod uslovom da mi uradimo urbanistički projekat - kaže za Danas Dejvid Erikson, generalni direktor izraelske kompanije „Endžel marina Dorćol“.
Erikson kaže da su urbanistički projekat završili za godinu dana, što je prosečno vreme potrebno za izradu ovakvog plana. Inače, do sada je uloženo oko 15 miliona evra, uglavnom za plaćanje zemljišta Gradu, a bez mogućnosti da se iskoristi ijedan metar. Ukupna vrednost radova procenjena je na oko 160 miliona evra.
- Mi imamo pravo da koristimo četiri hektara građevinskog zemljišta, ali ne znamo koliko ćemo tačno izgraditi, jer sada projektujemo prvu od četiri faze. Idejni projekat se odnosi na prvu fazu i sadrži preliminarni dizajn, uslove za gradnju od relevantnih institucija baziranih na urbanističkom projektu i aktu o urbanističkim uslovima. Prva faza će obuhvatati čišćenje, izgradnju podzemnog parkinga, radove u marini i izgradnju dve stambene kule od ukupno pet. Planirana je izgradnja pet stambenih kula sa pogledom na Dunav, jedna poslovna zgrada, hotel visoke kategorije, komercijalni prostor koji će zadovoljiti potrebe stanara, kao i niz kafea i restorana u samoj marini. Sve ovo će biti okruženo velikim zelenim površinama, šetalištem, parkovima i igralištima za decu, što se može videti na vizuelizacijama - objašnjava Dejvid Erikson.
„Marina Dorćol“ jedini je izvestan projekat na obali Dunava, kaže generalni direktor „Endžel marine Dorćol“, i dodaje da je taj projekat svakako najinteresantniji projekat u Beogradu, jer je do sada registrovano preko 400 zainteresovanih kupaca posredstvom njihovog ekskluzivnog agenta Kolijers Internešnal. Cena će biti poznata kada stanovi budu ponuđeni na tržištu. Rami Vimer, izraelski arhitekta, projektovao je ovaj kompleks kao i poslovni kvart „Erport siti“ u Novom Beogradu. Od srpskih konsultanata u projekat su, između ostalih, uključeni ugledni profesori Beogradskog univerziteta Branislav Mitrovići Ratko Salatić.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/ekskluziva_na_obali_dunava.39.html?news_id=159570
Ekskluziva na obali Dunava
Autor: D. Majstorović
Izgradnja „Marine Dorćol“, ekskluzivnog stambeno-poslovnog kvarta na desnoj obali Dunava, neće početi sve dok ne bude predat i odobren idejni projekat. Nakon toga sledi izrada glavnog projekta i konkurisanje za građevinsku dozvolu.
Do sada je uloženo oko 15 miliona evra: Budući izgled
U izraelskoj kompaniji „Endžel marina Dorćol“ kažu da je za njihov projekat neophodna koordinacija sa gradom Beogradom, jer infrastrukturni radovi, koje Grad ima obavezu da izvede, tek treba da odobri Gradsko veće, u skladu sa promenama u detaljnom regulacionom planu. To pre svega podrazumeva modernije saobraćajnice, pešački most i druge planirane infrastrukture, a iz Elektroprivrede Srbije poručuju da su potrebni novi kapaciteti za tako veliki i moderan stambeni kompleks na obali Dunava.
- Radove ćemo početi kada budemo imali sve potrebne dozvole, i kada Grad bude imao dozvolu za svoje infrastrukturne radove, s obzirom na to da je neophodno uskladiti radove koje mi izvodimo i koje je Grad u obavezi da izvede. U suštini nema kašnjenja početka radova u Marini jer ne možemo početi da gradimo bez građevinske dozvole i usklađenosti sa infrastrukturnim radovima. Sa Gradom smo potpisali kupoprodajni ugovor u martu 2006. godine, pod uslovom da mi uradimo urbanistički projekat - kaže za Danas Dejvid Erikson, generalni direktor izraelske kompanije „Endžel marina Dorćol“.
Erikson kaže da su urbanistički projekat završili za godinu dana, što je prosečno vreme potrebno za izradu ovakvog plana. Inače, do sada je uloženo oko 15 miliona evra, uglavnom za plaćanje zemljišta Gradu, a bez mogućnosti da se iskoristi ijedan metar. Ukupna vrednost radova procenjena je na oko 160 miliona evra.
- Mi imamo pravo da koristimo četiri hektara građevinskog zemljišta, ali ne znamo koliko ćemo tačno izgraditi, jer sada projektujemo prvu od četiri faze. Idejni projekat se odnosi na prvu fazu i sadrži preliminarni dizajn, uslove za gradnju od relevantnih institucija baziranih na urbanističkom projektu i aktu o urbanističkim uslovima. Prva faza će obuhvatati čišćenje, izgradnju podzemnog parkinga, radove u marini i izgradnju dve stambene kule od ukupno pet. Planirana je izgradnja pet stambenih kula sa pogledom na Dunav, jedna poslovna zgrada, hotel visoke kategorije, komercijalni prostor koji će zadovoljiti potrebe stanara, kao i niz kafea i restorana u samoj marini. Sve ovo će biti okruženo velikim zelenim površinama, šetalištem, parkovima i igralištima za decu, što se može videti na vizuelizacijama - objašnjava Dejvid Erikson.
„Marina Dorćol“ jedini je izvestan projekat na obali Dunava, kaže generalni direktor „Endžel marine Dorćol“, i dodaje da je taj projekat svakako najinteresantniji projekat u Beogradu, jer je do sada registrovano preko 400 zainteresovanih kupaca posredstvom njihovog ekskluzivnog agenta Kolijers Internešnal. Cena će biti poznata kada stanovi budu ponuđeni na tržištu. Rami Vimer, izraelski arhitekta, projektovao je ovaj kompleks kao i poslovni kvart „Erport siti“ u Novom Beogradu. Od srpskih konsultanata u projekat su, između ostalih, uključeni ugledni profesori Beogradskog univerziteta Branislav Mitrovići Ratko Salatić.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/ekskluziva_na_obali_dunava.39.html?news_id=159570
Ambassador
Advanced
Ovo je stari plan sa pesackim mostom preko kanala, i mislim da je bio najbolji od svih ponudjenih, oni se nisu odlucili za njega vecj je na konkursu pobedilo nesto drugo... A novinari ko novinari, da li Politika i dalje pise da se na Adi gradi Zirafa?
BOKI SMOKI
Advanced
I jesu li dobili dozvole. Ako su ih dobili Djilasa kacim na zid.