U prošloj poruci postoje podaci da je širina gornjeg nivoa javne obale u "Beogradu na vodu" 12,5 metara, a u projektu stambenog kompleksa "Marina Dorćol" 11 metara (od regulacione linije i katastarske međe do trenutne ivice obaloutvrde, vidi prethodnu sliku). To je 1,5 metar manje. Međutim zato je ovde izbačena biciklistička staza od 3 metra, a sem toga u "Marini Dorćol" će se možda izgubiti i oko 1 metar zbog kosine obaloutvrde i verovatnog nadvišavanja terena do kote od 70 metara nadmorske visine, što je u BNVu izabrano kao novi nivo odbrane grada od poplava. Tako ispada da je izostavljanjem biciklističke staze dobijeno 3 metra ali je zato i obala sužena za 1,5 + 1 metar, tj za 2,5 metra. Pa je prava razlika samo oko pola metra, što je u okviru greške ovih mojih merenja.
Dakle, to je praktično isto. Izgleda kao da je neko u nekom trenutku umesto nas i javne rasprave o tome prosto sam odlučio. Grad Beograd će ubuduće u svom, javnom vlasništvu, zadržati SAMO tu širinu obalu (na gornjem nivou, jedinom koji se nikada ne plavi i na koji odlazi bar 95% pešačkog prometa), a svi ostali delovi Beogradskih obala će biti prodati i privatizovani. Pa po tim projektantima ispada da je to sve što će Beograđanima ikada trebati i što verovatno, po njima, oni zaslužuju.
E sad, zašto baš toliko? Malo sam čitao vatrogasne propise i tehničke opise zemljanih brana pa mi izgleda da se dobrim delom i tu krije odgovor na ovo pitanje.
Što se vatrogasaca tiče, relevantni su
- PRAVILNIK O TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA ZAŠTITU VISOKIH OBJEKATA OD POŽARA
- PRAVILNIK O TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA PRISTUPNE PUTEVE, OKRETNICE I UREĐENE PLATOE ZA VATROGASNA VOZILA U BLIZINI OBJEKTA POVEĆANOG RIZIKA OD POŽARA
Ključna rečenica je "Položaj platoa prema fasadi objekata na kojoj postoje otvori (prozori, balkoni) bira se tako da ugao nagiba automehaničkih lestava i hidrauličnih platformi može da bude u granicama a = 60° do 75° "
Ovo je moguće shvatiti na dva načina. Ili da zbog različitih mogućnosti različitih vatrogasnih vozila i fleksibilnosti upotrebe mora postojati mogućnost da vatrogasne lestve po potrebi zauzmu SVE uglove u ovom rasponu, ili, da mogu da zauzmu bar jedan od tih uglova. Na sledećoj slici je skupljeno sve što je važno.
Ako je ovo prvo, onda su za lestve do pune visine zgrada u "Marini Dorćol" i vatrogasci i njihovo vozilo VEĆ U DUNAVU, pošto jednostavno nema dovoljno mesta za vozilo i njegove oslonce pri worst-case uglu lestvi od 60 stepeni. Za dozvoljnu visinu zgrada od 44 metra i 60 stepni treba 28 metara udaljenosti, a od zgrade do ruba obaloutvrde ima svega 3+5+11=19 metara (u mojoj prethodnoj poruci je relevantnni deo regulaciono-nivelacionog plana gde se vide rastojanja). Dakle fali 28-19=9 metara! Pošto se u zapaljenoj zgradi vrlo lako može desiti da su hodnici puni dima i ugljen monoksida i da zato stanari ne smeju da otvore ulazna vrata stana, jedini izlaz im je prozor. Pa ili lestve, koje nije moguće postaviti ako 60 stepeni bude nužno, ili skakanje kroz prozor. Naravno, ako ne postoje lestve te dužine (možda je 32 metra najviše?), onda ionako moraju da skaču, pa tada verovatno jeste moguće postaviti kraće lestve i na 60 stepeni, mada je vozilo i tada verovatno na samoj ivici obalutvrde.
Ako je ona druga interperacija tačna, onda postavljanje lestvi pune dužine jeste moguće, mada je i tada na granici mogućnosti. Od ugla od 69,2 stepena do kraja opsega od 75 stepeni (što je neugodno blizu vertikale za 44 metra visine lestvi) vozilo sa njima - teorijski - može da stane na ovu širinu obale. Nevolja je što je pojas neposredno uz samu reku obično zauzet. U BNVu tu su klupe za sednje, metalni stubovi za osvetljenje, teška betonska postolja jarbola, žardinjere i metalna ograda šetališta. Pa vatrogasno vozilo i ne može svuda da se približi ivici obaloutvde. Za krajnju granicu nagiba od 75 stepeni postoji "luft" od 5 metara, pa bi to verovatno, za TAJ nagib, bilo dovoljno. Ali ovo je za dlaku i opasno blizu krajnjih mogućnosti.
Tako na kraju ispada je neprodati deo Beogradskih obala zamišljen da bude onoliko uzak koliko je to uopšte zakonski moguće. Da je samo malo uži, pa bi neko od projektanata otišao u zatvor ako nekada ljudi izginu zato što vatrogasno vozilo ne može da se postavi tamo gde treba da bude.
Postoji i drugi razlog čiji je zaključak manje precizan ali bar u prvoj aproksimaciji deluje da vodi do iste vrste razmišljanja čiji je rezultat ova širina obale. U jednom tekstu o zemljanim branama data je sledeća ilustracija problema pravljenja nasipa za odbranu od poplava. Pošto je zemlja u izvesnoj meri uvek propusna za vodu, unutar brane ona polako prodire na sledeći način.
Što je veća dubina, veći je hidrostatički pritisak, pa voda dublje prodire. To za rezultat ima karakteristični nagib dela zemljišta nasipa natopljenog vodom. Dakle, što je dubina veća, sloj malo propusnog zemljišta koji čini sastavni deo nasipa mora biti širi. Tako se dobija karakteristični trapezoidni oblik funkcionalnog dela zemljišta koji pruža otpor većem prodoru vode. Ovaj oblik je i statički stabilan. Pošto se stalno dešavaju mali zemljotresi i vibracije, ako je oblik brane simetrični trapez, rastresena zemlja se uvek vrača u isti oblik "zakošene gomile" pošto je to njeno prirodno stanje. Tako se postiže i najveća stabilnost i to da većem pritisku odgovara širi sloj zaštitnog zemljišta, isto kao i "self healing", tj ponovo zaptivanje otvora koje vibracije i stalni manji zemljotresi prave. Međutim taj, "funkcionalni" deo zemljišta brane, mora biti homogen, što više nabijen i maksimalno vodonepropusan, bez ikakvih rupa i kopanja. Zbog toga je unutar i vidljivog nadzemnog i nevidljivog podzemnog dela nasipa zabranjeno kopanje, a to onda definiše i koliko obalska zgrada sme biti blizu nasipu.
Očigledno je da je pravi proračun brana i nasipa daleko komplikovaniji, ali verujem da kao prvu i grubu aproksimaciju možemo uzeti da je opisani simetrični trapezoidni profil funkcionalnog dela nasipa dovoljno dobra aproksimacija. Naime projektanti koji su originalno izabrali nagib obaloutvrde ka Dunavu su sigurno izveli sve potrebne proračune, verovatno baš uz fizički nužnu pretpostavku raspodele podzemnih voda unutar obaloutvrde kao na gornjoj slici. Pa su uz takav, statički stabilan simetrični profil nasipa koji se širi nadole, izračunali koliki treba da bude nagib obaloutvrde ka Dunavu. Zato ne verujem da ćemo puno pogrešiti ako za običnu grubu procenu gde je siguno bezbedno kopati, za početak prosto uzmemo da i sa druge strane nasipa njegov funkcionalno bitan podzemni deo ima sličan oblik kao i onaj ka Dunavu. Dakle da je bitan deo nasipa u profilu simetričan.
Onda jedino ostaje da se proceni minimalna debljina samog vrha nasipa. Pošto i pri visokim vodostajuma nasip mora biti skoro vodonepropusan i otporan na led i talase, verujem da na vrhu ne sme biti uži od tri metra. Verovatno i bitno više, ali uzmimo ovaj minimum. Onda se dobija ovakav presek budućeg izgleda obale kod stambenog kompleksa Marina Doirćol. Zgrada najbliža vodi onda ne sme biti bliža od početka podzemnog dela nasipa, zato što njen podrum ne sme da ga zaseca.
Dakle, od najviše rečne ivice nasipa do kraja funkcionalnog dela podzemnog nasipa na njegovoj kopnenoj strani ima
3 + 16 = 19 metara
A od rečne ivice nasipa do građevinske linije za visoke zgrade (prošla poruka) ima
11 + (5 + 3) = 19 metara
Dakle TAČNO ISTO toliko. Ponovo dolazimo do istog rezultata kao i kod priče o zakonskim ogračenjima za vatrogasna vozila. Obalska zgrada je stavljena onoliko blizu Dunavu koliko je uopšte bezbedno primaknuti je. Imalo više pa bi njen podrum počeo da zaseca podzemne slojeve obaloutvrde u kojima i dalje postoje prirodni prodori vode kroz nasip, tj u izvesnoj meri bi kompromitovao proračunatu zaštitnu ulogu nasipa koji bi trebalo da u predviđenoj meri ograničava prolaz podzemnih voda. Naravno, podrazumeva se da ja nisam stručan u ovoj oblasti a naglasio sam i gde su u ovoj logici pretpostavke a ne sigurnosti, pa imajte to na umu. Ipak mi izgleda da je i ovo dovoljno dobro kao prva i vrlo gruba procena kolika je najmanja bezbedna udaljenost za kopanje tik pored jedne tako ogromne reke, sa vrlo jakim strujama, kao što je Dunav.
Na kraju je ispalo da smo po dva nezavisna kriterijuma dobili isto: Za Beograd je neko umesto nas izabrao da privatnicima proda sve Beogradske obale sve do tehničkog i zakonskog minimuma za širinu javne obale koji MORA postojati. Dakle ne zato što je baš to optimum (jer je malo verovatno da bi onda bili baš na samoj minimalnoj granici), nego zato što još manje nisu ni mogli. Pa je TO zatim nazvano "Silazak Beograda na reke". Nisam siguran da li ironično ili ozbiljno.
/arc-anglerfish-arc2-prod-dmn.s3.amazonaws.com/public/6U7LUPL3IXYEC5YFPZL2JSWF6M.jpg)
