Marina "Dorćol" - (Stambeni kompleks)

[Дошљак]

Штета је што Београд није имао силазак на Дунав попут силаска на Саву у предратном-међуратном периоду, већ је ту углавном груписана не баш чиста индустрија.

 

[Zuma]

Ne bi se složio Zumo da je onaj plan iz SFRJ ono najbolje kako bi trebale obale da izgledaju.
Ne podržavam ovaj češki projekat ali beogradske obale su generalno ili "nezauzete", dakle obične livade, ili su šljunkare, stovarišta, deponije i u slučaju Beograda na vodi hipergusto naseljene objektima koji su postavljeni bez ikakve logike.

Naravno nista od toga ne valja pa ni ovaj ex -yu princip koji povlači zgrade 150 metara od obale zato sto tada ne moze ni da se formira rečni front ni da se vidi sa reke.
Neki optimum je gradnja zgrada 40-60 metara od obale (vode) naravno uz kvalitetan urbanizam.

Nisam mislio bukvalno, da baš taj plan iz SFRJ treba da bude realizovan. Ono što je u njemu dobro je raspodela namena prostora i shvatanje da obalske zgrade moraju da budu na dovoljno velikoj distanci od reke. Dakle dovoljna širina, i zgrade uz put, a ne uz reku. Tj da je obala reke dragocen i nedovoljan resurs, bitno ređi od sve brojnijih savremenih potreba za njim, pa da javne potrebe zato moraju imati prioritet nad privatnim. A kolika je minimalno neophodna širina javnog obalskog prostora je pitanje za diskusiju. Znam da sam u vreme one ogromne diskusije o Beogradu na vodi čak napravio komplikovanu tabelu za taj proračun sa navedenim funkcijama koje kvalitetna obala mora da ima, sa min-max zauzećima prostora za te funkcije i konačnim zbirom pod raznim pretpostavkama. Nažalost od tada je prošlo još malo pa 10 godina pa se više ne sećam konačnog rezulatata. U svakom slučaju ono što su predvideli u ovom projektu je vrlo daleko od dovoljnog. U BNV-u je jedna izložba slika dovoljna da se više ne može proći. To je smešno, a ovde je vrlo slično.

Pogledajte gore levo, rastojanje od stare stambene zgrade do šetališta, i malo desno, rastojanje od nove stambene zgrade do šetališta. U staru, javnu zelenu zonu ispred stare stambene zgrade su sada uglavili čitav jedan stambeni soliter. To je prlično upečatljiva ilustracija prezira prema Beograđanima.

 

[Zuma]

Ne podržavam ovaj češki projekat ali beogradske obale su generalno ili "nezauzete", dakle obične livade, ili su šljunkare, stovarišta, deponije i u slučaju Beograda na vodi hipergusto naseljene objektima koji su postavljeni bez ikakve logike.

Da, ali nezauzete obale, šljunakre i stovarišta nisu konačno stanje, pa ih ne možemo vrednovati i porediti sa novim projektima kao da jesu. Oni su svoje odslužili i u svakom slučaju bi bili zamenjeni nečim drugim. Tako da je jedino ispravno porediti uređene obale, one koje su zamišljene da takve ostanu bar još 50 godina. Dakle obala u BNV-u (ili obala u ovom projektu) i neka uređena obala koje bi eventualno mogla da zameni šljunkare.

To je u formalnom smislu ista greška kao kad je onomad Vučić pitao da li vam je lepša obala Beograda na vodi ili obala puna pacova, zmija i narkomana? Pa u TOM poređenju jeste lepša BNV obala, ali to i nije bilo pitanje. Nego da li bi BILA lepša ovakva obala BNV-a, ili neka druga takođe NOVA obala koja bi bila napravljena na istom mestu ali na drugi način.

 

[spatiotecte]

Ok možemo se složiti oko toga.


Medjutim ja reagujem na tvoju konstataciju da je ovo ispod pravi način kako treba srediti obalu.

Sta ti se dopalo u ovom urbanizmu od pre 50 godina gde su objekti duguljasti kineski zidovi raznih čudnih formi sa velikim brojem spratova i koji su nabacani nasumično.
Pritom potpuno odsustvo osećaja i uklapanja sa tradicionalnom istorijskom urbanom matricom ulica.

Svuči poznato... meni je ovo sto su ex yu planeri zamislili za Dorćol sličan pristup kao BnV ako izuzmemo širinu šetalista, ovde su otišli u drugi ekstrem.
Odsustvo osećaja i poštovanja prema onome što je izgradjeno pre.

 

[Homer Jay]

Opet se pravi drama gde se iznose nekakve šeme, linije, crteži, bez iskustvenih primera. Šetalište kod Galerije primera radi funkcioniše sasvim normalno i ljudi se ne sudaraju, ne gaze jedni preko drugih, niti se išta dramatično dešava. Jedna od retkih svetlih tačaka u Navodnom Beogradu.

Uostalom, primere podjednako uskih, pa i užih šetališta možete naći i drugde u svetu. Pa, onoliki Rim, sa onoliko turista, funkcioniše sa mrežom uskih ulica po centru, a Beograd će da umre zbog nešto "užeg" šetališta na delu savske ili dunavske obale.

Poštujem i razumem želju da rečne obale pojedinim ljudima služe za opuštanje u prirodnom ambijentu, ali ljudi moji, rečne obale u Beogradu su dugačke oko 200 km!? Zar mora baš svih 200km da bude šuma/park i šetalište na kom nećete moći da osetite parfem osobe s kojom se mimoilazite? Zar ne može bar deo obale, u centru grada, da bude grad? Zar ne može baš nigde da bude kafana, bar, prodavnica?

"Marina Dorćol" je zasad vrlo dobro koncipiran projekat i značajan iskorak u odnosu na ono što se prodaje kao luksuz u Beogradu na vodi. Naznačio bih posebno da 564 stana u ovolikom kompleksu nije uopšte mnogo, i da više stanova možete naći u 2-3 novobeogradska solitera.

Pritom Stanislav Fiala ovde nije kopirao nikakav projekat iz Segedina, već se u velikoj meri oslanja na dizajnerska rešenja koja je već primenio na palati DRN u centru Praga (o bože, moderna zgrada u Pragu, zar je moguće!? ), gde je investitor takođe bio SEBRE i gde zelenilo, evo, još nije uvenulo

 

[Delija]

Девастација Доњег Дорћола 1980их јесте наводни београд СФРЈ, чак су и тада коришћење флоскуле о силаску града на реке, обећане бајке док су рушили предратна здања и бесправно расељавали староседеоце

У ситуационом плану марине дорћол лепо се види да су скоро сва растојања између зграда адекватна и да има доста слободних, зелених површина. Ако је планирана и бициклистичка стаза немам никаквих замерки.

 

[Beki]

Ima da uzivam iskreno prateci sve, nije ovo projekat na koji cu zivce da gubim.

 

[Пантограф]

Нећеш имати разлога да их губиш: изводи га озбиљан инвеститор из озбиљног града, са озбиљним архитектом, према озбиљно добром плану.

Уопште не слути на нешто лоше.

 

[Kailan]

Девастација Доњег Дорћола 1980их јесте наводни београд СФРЈ, чак су и тада коришћење флоскуле о силаску града на реке, обећане бајке док су рушили предратна здања и бесправно расељавали староседеоце

У ситуационом плану марине дорћол лепо се види да су скоро сва растојања између зграда адекватна и да има доста слободних, зелених површина. Ако је планирана и бициклистичка стаза немам никаквих замерки.

На овом рендеру се ваљда види бициклистичка стаза која додуше не иде поред саме реке

И да, све флоскуле о "зеленилу" доњег Дорћола се лако побијају обичном шетњом кроз њега. Доњи Дорћол по СФРЈ рецепту је један велики паркинг који апологете убрајају у "зеленило" ако има по које дрво да прави хлад аутомобилима или неки изоловани несрећни травњак које нит може да подржи икакав екосистем нит служи ичему осим као псећи јавни тоалет

 

[Zuma]

Znači ILI će zauvek ostati tako kako je sad ILI će se ostvariti baš ovaj projekat? Nijedan treći slučaj nije moguć, samo ta dva?

Da ponovim još jednom iako sam to već rekao u prošloj poruci. To je logička greška koja ima par različitih imena, obično "lažna dilema", "isključenje trećeg" ili nešto slično (engleski "False dilemma").

 

[Beki]

Jedini smor je, sto nije krivica projekta, sto ce morati kroz onaj Banglades da se prolazi da bi se stiglo bilo gde, uz duzno postovanje Dorcolcima koji tu zive. I ne vidim ni kako, a ni kad ce se to resiti.

 

[JohnnyQuid]

Iz ove Studije, navedena faznost podrazumeva prvo da se radi objekat A i B ("kriva") na GP1, pa GP2 sa druge strane marine sa objektima E i F, a objekti C i D na GP3 sa 7 kula su treća faza. Verovatno su iz komercijalnih razloga promenili strategiju pa kreću sa dozvolom na GP3.

 

[Meyraf]

Znači ILI će zauvek ostati tako kako je sad ILI će se ostvariti baš ovaj projekat? Nijedan treći slučaj nije moguć, samo ta dva?

Da ponovim još jednom iako sam to već rekao u prošloj poruci. To je logička greška koja ima par različitih imena, obično "lažna dilema", "isključenje trećeg" ili nešto slično (engleski "False dilemma").

Мој покојни отац је поживео добрих 86 година, ја се полако ближим шездесетима, а моји синови су већ одрасли људи... и младост мог оца, и моју и младост моји синова су обележиле шљункаре, мочваре и складишта уз београдске обале. А ти једнако инсистираш да су у питању "привремена" решења, док не дође оно "право". Из чије перспективе су то привремена решења? И како се назива логичка грешка која такво стање посматра као привремена решења?

 

[Пантограф]

Логичка грешка "Иво Андрић" ("Заразити народ чекањем..."). Велико зло, трајна привременост.

 

[GOJE]

Зумина критика је апсолутно на месту. Пројекат без пар солитера најближих обали, и без три солитера уз "Снагу и светлост", би био далеко квалитетнији.

 

[Meyraf]

Зумина критика је апсолутно на месту. Пројекат без пар солитера најближих обали, и без три солитера уз "Снагу и светлост", би био далеко квалитетнији.

Али, где је тај пројекат? На столу није. На столу су шикара и депонија на петсто метара од Народног позоришта и овај пројекат. И нисам претерано оптимистичан да ће следеће мешање карата (у политичкој и економској реалности, не у утопијској) изнедрити неки бољи пројекат.

 

[GOJE]

За то је "заслужан" тај орган који је ставио тај пројекат на сто. Није нормално да се тек тако миримо с тим.

 

[Delija]

Зумина критика је апсолутно на месту. Пројекат без пар солитера најближих обали, и без три солитера уз "Снагу и светлост", би био далеко квалитетнији.

За кога бољи пројекат? За нас не-купце станова у Марини Дорћол? Могу да се сложим. За инвеститора и купце станова којих по твојој/нашој утопији не би ни било свакако не.

 

[GOJE]

Како то не би било пројекта/купаца/инвеститора, без неколико солитера вишка?

А, ако смо дошли дотле да је интерес свих нас, мање важан од интереса инвеститора, онда ништа.

 

[spatiotecte]

Meni najvise smeta sto je ovaj ceski projekat previse "new age" za lokaciju gde se gradi. Futuristicki izgleda i verovatno bi negde dobro legao ali kao prvo na tom mestu je pojeo prostor oko stare elektrane i stvara preveliku raznolikost, predratni dorcol, SFRJ Dorcol i sada New age Dorcol, uz to i tranzicioni investitorski urbanizam i sve to postaje jedan veliki patchwork gde nista nema veze ni sa cim.
Urbanizam tog projekta je u suprotnosti sa izvornim urbanizmom donjeg Dorcola u slicnoj meri kao 80ih kad su gurali Novi Beograd na Dorcolu.

 

[Zuma]

Мој покојни отац је поживео добрих 86 година, ја се полако ближим шездесетима, а моји синови су већ одрасли људи... и младост мог оца, и моју и младост моји синова су обележиле шљункаре, мочваре и складишта уз београдске обале. А ти једнако инсистираш да су у питању "привремена" решења, док не дође оно "право". Из чије перспективе су то привремена решења? И како се назива логичка грешка која такво стање посматра као привремена решења?

Urbanizam jednog grada, "privremenost" i "trajnost", se ne meri trajanjem jednog ljudskog života. To je isuviše kratka mera. Kad se napravi nešto novo i veoma skupo, time postaje trajno određeno ne samo šta će tu nadalje biti, nego često i karakter čitavog okolnog kraja, ako on još nema određen karakter. Prazne livade, stovarišta, razni magacini i bivše fabrike, sve je to privremeno pa makar tako stajalo i sto godina. Jer je to više nema funkciju. Zato ga je uvek, u svakom trenutku, lako moguće srušiti bez velikih troškova, pa tu napraviti nešto novo. To je kao prazan list papira na kome tek treba nešto napisati. Ali ogoman broj stambenih solitera na obali reke TRAJNO fiksiraju šta će tu nadalje biti STOTINAMA GODINA u bućnosti. Tako nešto se više nikada ne ruši nego se samo dodaje još objekta istog takvog tipa. Ili se ponekad oni oronuli zamenjuju novim koji su iste vrste kao i okolni. Tako je trajno izgubljen prostor za drugu vrstu sadržaja koji bi tako posebnom mestu kao što je obala reke bio primereniji od STANOVANJA ili PRODAJE cipela ili pića, i od čega bi bitno VIŠE stanovnika jednog grada imalo koristi. Ovako se okoristi par stotina ili par hiljada onih koji tu stanuju. A dva miliona ostalih su izvisili. Zauvek. I oni, i njihova deca, i njihova deca ... Tako se u gradu meri vreme.

 

[Kailan]

Znači ILI će zauvek ostati tako kako je sad ILI će se ostvariti baš ovaj projekat? Nijedan treći slučaj nije moguć, samo ta dva?

Da ponovim još jednom iako sam to već rekao u prošloj poruci. To je logička greška koja ima par različitih imena, obično "lažna dilema", "isključenje trećeg" ili nešto slično (engleski "False dilemma").

Или не разумеш или одбијаш да разумеш да ја суштински не сматрам да је добро уређење градских обала да зграде буду свуда раздвојене од реке шумом. Стога је мени овај пројекат (уз минорне замерке габарита појединих зграда) најбоље могуће решење за овај део кеја. Ја не тврдим да је ово решење добро јер је боље од постојећег стања већ да је објективно добро. Не делим твој став да је објективно лоше да, преко пута великог зеленог појаса уз реку, кеј

има уски, високо комерцијализовани део (Бетон хала)
на који се надовезује широки зелени појас уз тврђаву
да би се онда на то надовезао ужи зелени појас кеја из СФРЈ
да би се онда на то надовезало уски кеј мале марине са доста зеленила и комерцијалног садржаја

И све то преко пута огромне зелене / шумовите обале. Не мислим да је то неки скандал или нешто негативно или да би било боље да је свуда широки зелени појас без зграда и комерцијалних садржаја. Штавише волим када се кеј шири и скупља, када се зеленило и урбанизација смењују и допуњују, поготово када је и та урбанизација предвиђена да буде обогаћена вегатацијом као овде. То сматрам једним од поштовања гешталт принципа дизајна које кеј чине занимљивијим и лепшим за уживање.

Да је цео потез кеја од Бетон хале до Марине урбанизован и узак подржавао бих да овај део буде зелена оаза, као што то подржавам нпр. за блок 18 који се налази између сада високо урбанизованог БНВ-а и високоурбанинизованих новобеоградских блокова.

 

[Beki]

Нећеш имати разлога да их губиш: изводи га озбиљан инвеститор из озбиљног града, са озбиљним архитектом, према озбиљно добром плану.

Уопште не слути на нешто лоше.

Pa...citajuci temu...

 

[Delija]

Како то не би било пројекта/купаца/инвеститора, без неколико солитера вишка?

А, ако смо дошли дотле да је интерес свих нас, мање важан од интереса инвеститора, онда ништа.

Не би их било јер по таквим условима вероватно не би било ни инвестиције. Дакле не би било ни привредне активности, пореза, сређене топлане, уређене обале, овог искорака у архитектури а богами и у урбанизму.

Погледај набијеност блокова и коефицијент изграђености на сличним локацијама у центрима Хамбурга и Копенхагена који се узимају као најбољи примери ревитализације обале. Немерљиво богатија друштва и градови, планерски супериорни па су опет на оваквим локацијама зидали и по 12 спратова, формирали строге затворене блокове, бетонирали и што треба и што не треба од обале.

Први бих ја са Марине Дорћол скинуо пар спратова каскадно ка обали и изделио централну "змију" на 3-4 целине, формирао неке визуре можда, процепе у ламели...И можда отерао инвеститора.

Не видим шта је то епохално од јавног интереса у томе да има пар ламела мање? Зашто? Ово уопште није категорија становања где би требало да постоје неки отворени терени (којих свакако има на 150м одатле и то 3-4, неодржаваних наравно), кеј ће ваљда бити слободан за пешаке, постојаће бици стаза а додатно побољшање комфора станара (у будућем најкомфорнијем блоку Београда) скидањем пар ламела никако није од јавног интереса. Пре ће бити да је од каквог-таквог јавног интереса већи промет кроз продају станова и порезе.

Све у свему, мало овде терате мак на конац. Ово је велики архотектонски и урбанистички искорак кад су у питању приватне инвестиције. А у овим условима никаквог квалитета конкуренције, екстремног степена корупције по којем би овде, да су хтели, могли да зидају и много више, 9 од 10 инвеститора и на западу би зидали и много више од овога, будите сигурни у то.

 

[Zuma]

Или не разумеш или одбијаш да разумеш да ја суштински не сматрам да је добро уређење градских обала да зграде буду свуда раздвојене од реке шумом. Стога је мени овај пројекат (уз минорне замерке габарита појединих зграда) најбоље могуће решење за овај део кеја. Ја не тврдим да је ово решење добро јер је боље од постојећег стања већ да је објективно добро. Не делим твој став да је објективно лоше да, преко пута великог зеленог појаса уз реку, кеј

има уски, високо комерцијализовани део (Бетон хала)
на који се надовезује широки зелени појас уз тврђаву
да би се онда на то надовезао ужи зелени појас кеја из СФРЈ
да би се онда на то надовезало уски кеј мале марине са доста зеленила и комерцијалног садржаја

И све то преко пута огромне зелене / шумовите обале. Не мислим да је то неки скандал или нешто негативно или да би било боље да је свуда широки зелени појас без зграда и комерцијалних садржаја. Штавише волим када се кеј шири и скупља, када се зеленило и урбанизација смењују и допуњују, поготово када је и та урбанизација предвиђена да буде обогаћена вегатацијом као овде. То сматрам једним од поштовања гешталт принципа дизајна које кеј чине занимљивијим и лепшим за уживање.

Да је цео потез кеја од Бетон хале до Марине урбанизован и узак подржавао бих да овај део буде зелена оаза, као што то подржавам нпр. за блок 18 који се налази између сада високо урбанизованог БНВ-а и високоурбанинизованих новобеоградских блокова.

Ja nisam rekao da zgrade od reke baš moraju biti razdvojene šumom. Već bilo čim što je od koristi daleko većem procentu stanovništva od stambenih zgrada ili prodavnica, a što pri tome maksimalno koristi posebne prirodne prednosti tog prostora. I stambene zgrade i prodavnice mogu biti bilo gde na preostalih 360 kvadratnih kilometara grada. Ključ svega je opšti urbanistički princip da retki resursi moraju biti iskorišćeni tako da njihovo uređenje maksimalno ističe i koristi njihove posebne kvalitete koji se samo tu mogu naći. Dakle da se iz toga što je retko i čega nema dovoljno izvuče najviše što je moguće za potrebe najvećeg procenta građana. Već i zbog toga što će potražnja biti daleko veća od ponude, a pogotovo ako još pružaju i neponovljive zdravstvene, socijalne i psihološke pogodnosti koje se drugde ne mogu naći.

Ključ ovog neslaganje se svodi na to da vi drastično potcenjujte buduću važnost obale reke i zelenila uz reku, a onda potcenjuete i ogromnu budući potražnju i koristi koje bi ceo grad imao od njihovog uređenja u skladu sa tim. Vaši kontra argumenti su, prvi, da bi se "oterali investitori" ako bi mi zahtevali neko minimalno usklađivanje pozicije objekta sa potrebama mesta gde on nalazi. Ovo prosto nema smisla. Ako ne možemo prodamo najbolje lokacije u gradu pod našim uslovima, onda je Beograd već propao, jer kako ćemo onda prodati sve ostale, bitno lošije lokacije? Ako je zgrada samo nešto malo dalje od reke, što ja predlažem, investitorova zgrada je i dalje prva do nje. On i dalje ima sve prednosti tako ekskluzivne pozicije, samo što je onda obala bogatije uređena i zato privlačnija još većem broju ljudi, pa on ima još više mušterije nego pre. A gubi samo to da se iz njegove prodavnice ili kafane ne može gledati direktno u vodu, što međutim nije moglo ni ranije jer ni ranije nije bio baš uz samu vodu. Eventualno se udaljavanjem zgrade od obaloutvrde ugao posmaranja vode iz kafanske bašte povećava za možda desetak procenata, što za njega vrlo malo menja situaciju. A mi dobijamo mnogo. Tako da ovo nema smisla kao argument.

Drugi vaš kontra argument je da je raznovrsnost uređenja obale poželjna u čisto estetskom smislu. Međutim ovde postoje preči principi od neke ionako prilično subjektivene estetike. Postoje potrebe koje se ne mogu zadovoljiti u nekom malom lokalnom parku uz vašu kuću. Ljudi iz čitavog grada dolaze i tek će dolaziti na obalu velike reke. Pa zato postoji i čitav niz funkcija te obale koje moraju biti omogućene:

Mora postojati staza za trčanje. Mora postojati biciklistička staza. Mora postojati šetalište uz reku koje je dovoljno široko da omogućuje prolaz za bar tri para ljudi naporedo po svakom od dva smera kretanja (jer imamo dva miliona ljudi, a mnogi od njih će na sred puta zastajati da pričaju kad se sretnu, imati prtljag, biti invalidi u kolicima, gurati dečije kolica, imati malu decu koja trče svuda oko njih ...), a da pri tome ima mesta za klupe za sedenje, da ima mesta za neizbežne ulične prodavce i zabavljače, i još jedan pojas za takođe neizbežne izložbe, ulične komercijalne i političke prezentacije. Dakle sav onaj haos koji se UVEK spontano okuplja oko svakog većeg skupa ljudi. A da pri tome i dalje može da se prolazi bez stvaranja gužve. Pa onda MORATE stvoriti neki veći zeleni travnjak makar i samo za malu decu. Tako da mogu da trče po nešto čistijem i prijatnijem vazduhu uz reku bez nadzora i bez staha od saobraćaja (ili bicikla na stazi). Gde će oni inače da odrastaju? Ispod semafora? Pa onda moraju postojati prostori odvojeni za mikro uslužne objekte uz samo šetalište. Moraju postojati WC-i, česme, poneki kiosk. Dečija igrališta, teretane na otvorenom, prostor za veće grupe van prolaza. Mora postojati više zaštitnih zelenih bafer zona između biciklističke staze, staze za trčanje, ulice, prostora za decu i šetališta. Pa sveprisutne kante za đubre. Pa onda uz samu reku mora postojati širina odvojena za one koji se ne kreću nego stoje i gledaju u reku, za pecaroše, za pristup reci, stepenice, ponotoni, vezovi, ulazi u marine, mesto za sedenje tik uz samu vodu, za hranjenje labudova i drugih ptica, privremeni pristani za čamce ...

Sve ovo je NUŽNA oprema obale za njene NUŽNE funkcije duž CELE dužine obale. U njima ne možete napraviti pauzu samo za ljubav "raznovrsnosti uređenja". I to da bi baš na samoj obali imali niz prodavnica koje inače mogu biti bilo gde. A kad se sve ovo sabere dolazi se do potrebne minimalne širine JAVNOG DELA obale od bar 50 metara. Ništa nas ne sprečava da iza tog obaveznog pojasa bude bilo šta: Kafane, ulice, stambene zgrade, prodavnice, izlozi. Tako da ipak postoji raznovrsnost uređenja. Samo ne baš odmah uz vodu iz istog razloga zbog koga svuda mora da postoji obaloutvrda. I ona je neophodna, i ni u njoj ne može biti pauze "da obalutvrda ne bi bila monotona". Da u Beogradu imamo puno reka ili neku mrežu rečnih kanala, pa i da kažemo da ne mora svuda biti tako. Ali nemamo, a ova dužina obala koju imamo U STAROM DELU grada, neće biti dovoljna za sve turiste i domaće koji nemaju gde drugde da nađu ono što može da ponudi samo obala reke. Zabluda je da Beograd ima dovoljno rečnih obala. Uostalom čitavu desnu obalu Save već možete da otpišete kao prostor uz vodu zbog "Beograda (tobože) na vodi". TO što tamo postoji nema baš nikakve veze sa vodom i rekom. Reka je tamo samo "slika na zidu", uzgredni ukras jedne moderne ali sasvim obične gradske ulice koja bi mogla biti bilo gde, ista takva, i čija je jedina svrha i jedina stvarna tema na koji način da potrošite novac i u koji lokal da uđete. Ljudi su fokusirani na njih, na kopno, na taj sadržaj, a NE na reku. Kakve TO ima veze sa mestom gde se nalazi? Reka je tu protraćena.

Ne treba dozvoliti da se i ovde ponovi isto. Od toga zavise ne samo zdravlje i socijalna intergracija nego i ekonomska uspešnost grada. Zbog ove najeze Rusa smo mogli da čitamo šta se vrednuje kad neko bira gde će živeti i pokrenuti biznis. Sem podrazumevajućih opštih poslovnih mogućnosti nekog grada, to je pre svega kvalitet života u njemu. Kako u njemu izgleda imati porodicu i decu? Obala reke prilagođena takvim, zdravstvenim, porodičnim i ličnim potrebama većine njegovih stanovnika, a ne samo šake koja stanuje ili ima lokal na obali, je daleko korisnija i za ekonomski uspeh grada od toga da li je nekome takvo uređenje obale lepo ili ružno, ili od toga da li je par stambenih solitera na jednom ili drugom mestu. 0,01% njih nema značaja za ukupni bilans gradske kase, bez obzira gde su. Uz samu reku ili 50 metara dalje od nje.