Или не разумеш или одбијаш да разумеш да ја суштински не сматрам да је добро уређење градских обала да зграде буду свуда раздвојене од реке шумом. Стога је мени овај пројекат (уз минорне замерке габарита појединих зграда) најбоље могуће решење за овај део кеја. Ја не тврдим да је ово решење добро јер је боље од постојећег стања већ да је објективно добро. Не делим твој став да је објективно лоше да, преко пута великог зеленог појаса уз реку, кеј
има уски, високо комерцијализовани део (Бетон хала)
на који се надовезује широки зелени појас уз тврђаву
да би се онда на то надовезао ужи зелени појас кеја из СФРЈ
да би се онда на то надовезало уски кеј мале марине са доста зеленила и комерцијалног садржаја
И све то преко пута огромне зелене / шумовите обале. Не мислим да је то неки скандал или нешто негативно или да би било боље да је свуда широки зелени појас без зграда и комерцијалних садржаја. Штавише волим када се кеј шири и скупља, када се зеленило и урбанизација смењују и допуњују, поготово када је и та урбанизација предвиђена да буде обогаћена вегатацијом као овде. То сматрам једним од поштовања гешталт принципа дизајна које кеј чине занимљивијим и лепшим за уживање.
Да је цео потез кеја од Бетон хале до Марине урбанизован и узак подржавао бих да овај део буде зелена оаза, као што то подржавам нпр. за блок 18 који се налази између сада високо урбанизованог БНВ-а и високоурбанинизованих новобеоградских блокова.
Ja nisam rekao da zgrade od reke baš moraju biti razdvojene šumom.
Već bilo čim što je od koristi daleko većem procentu stanovništva od stambenih zgrada ili prodavnica, a što pri tome maksimalno koristi posebne prirodne prednosti tog prostora. I stambene zgrade i prodavnice mogu biti bilo gde na preostalih 360 kvadratnih kilometara grada. Ključ svega je opšti urbanistički princip da retki resursi moraju biti iskorišćeni tako da njihovo uređenje maksimalno ističe i koristi njihove posebne kvalitete koji se samo tu mogu naći. Dakle da se iz toga što je retko i čega nema dovoljno izvuče najviše što je moguće za potrebe najvećeg procenta građana. Već i zbog toga što će potražnja biti daleko veća od ponude, a pogotovo ako još pružaju i neponovljive zdravstvene, socijalne i psihološke pogodnosti koje se drugde ne mogu naći.
Ključ ovog neslaganje se svodi na to da vi drastično potcenjujte buduću važnost obale reke i zelenila uz reku, a onda potcenjuete i ogromnu budući potražnju i koristi koje bi ceo grad imao od njihovog uređenja u skladu sa tim. Vaši kontra argumenti su, prvi, da bi se "oterali investitori" ako bi mi zahtevali neko minimalno usklađivanje pozicije objekta sa potrebama mesta gde on nalazi. Ovo prosto nema smisla. Ako ne možemo prodamo najbolje lokacije u gradu pod našim uslovima, onda je Beograd već propao, jer kako ćemo onda prodati sve ostale, bitno lošije lokacije? Ako je zgrada samo nešto malo dalje od reke, što ja predlažem, investitorova zgrada je i dalje prva do nje. On i dalje ima sve prednosti tako ekskluzivne pozicije, samo što je onda obala bogatije uređena i zato privlačnija još većem broju ljudi, pa on ima
još više mušterije nego pre. A gubi samo to da se iz njegove prodavnice ili kafane ne može gledati direktno u vodu, što međutim nije moglo ni ranije jer ni ranije nije bio baš uz samu vodu. Eventualno se udaljavanjem zgrade od obaloutvrde ugao posmaranja vode iz kafanske bašte povećava za možda desetak procenata, što za njega vrlo malo menja situaciju. A mi dobijamo mnogo. Tako da ovo nema smisla kao argument.
Drugi vaš kontra argument je da je raznovrsnost uređenja obale poželjna u čisto estetskom smislu. Međutim ovde postoje preči principi od neke ionako prilično subjektivene estetike. Postoje potrebe koje se ne mogu zadovoljiti u nekom malom lokalnom parku uz vašu kuću. Ljudi iz čitavog grada dolaze i tek će dolaziti na obalu velike reke. Pa zato postoji i čitav niz funkcija te obale koje
moraju biti omogućene:
Mora postojati staza za trčanje. Mora postojati biciklistička staza. Mora postojati šetalište uz reku koje je dovoljno široko da omogućuje prolaz za bar tri para ljudi naporedo po svakom od dva smera kretanja (jer imamo
dva miliona ljudi, a mnogi od njih će na sred puta zastajati da pričaju kad se sretnu, imati prtljag, biti invalidi u kolicima, gurati dečije kolica, imati malu decu koja trče svuda oko njih ...), a da pri tome ima mesta za klupe za sedenje, da ima mesta za neizbežne ulične prodavce i zabavljače, i još jedan pojas za takođe neizbežne izložbe, ulične komercijalne i političke prezentacije. Dakle sav onaj haos koji se UVEK spontano okuplja oko svakog većeg skupa ljudi. A da pri tome i dalje može da se prolazi bez stvaranja gužve. Pa onda MORATE stvoriti neki veći zeleni travnjak makar i samo za malu decu. Tako da mogu da trče po nešto čistijem i prijatnijem vazduhu uz reku bez nadzora i bez staha od saobraćaja (ili bicikla na stazi). Gde će oni inače da odrastaju? Ispod semafora? Pa onda moraju postojati prostori odvojeni za mikro uslužne objekte uz samo šetalište. Moraju postojati WC-i, česme, poneki kiosk. Dečija igrališta, teretane na otvorenom, prostor za veće grupe van prolaza. Mora postojati više zaštitnih zelenih bafer zona između biciklističke staze, staze za trčanje, ulice, prostora za decu i šetališta. Pa sveprisutne kante za đubre. Pa onda uz samu reku mora postojati širina odvojena za one koji se ne kreću nego stoje i gledaju u reku, za pecaroše, za pristup reci, stepenice, ponotoni, vezovi, ulazi u marine, mesto za sedenje tik uz samu vodu, za hranjenje labudova i drugih ptica, privremeni pristani za čamce ...
Sve ovo je NUŽNA oprema obale za njene NUŽNE funkcije duž CELE dužine obale. U njima ne možete napraviti pauzu samo za ljubav "raznovrsnosti uređenja". I to da bi baš na samoj obali imali niz prodavnica koje inače mogu biti bilo gde. A kad se sve ovo sabere dolazi se do potrebne minimalne širine JAVNOG DELA obale od bar 50 metara. Ništa nas ne sprečava da iza tog obaveznog pojasa bude bilo šta: Kafane, ulice, stambene zgrade, prodavnice, izlozi. Tako da ipak postoji raznovrsnost uređenja. Samo ne baš odmah uz vodu iz istog razloga zbog koga svuda mora da postoji obaloutvrda. I ona je neophodna, i ni u njoj ne može biti pauze "da obalutvrda ne bi bila monotona". Da u Beogradu imamo puno reka ili neku mrežu rečnih kanala, pa i da kažemo da ne mora svuda biti tako. Ali nemamo, a ova dužina obala koju imamo U STAROM DELU grada, neće biti dovoljna za sve turiste i domaće koji nemaju gde drugde da nađu ono što može da ponudi samo obala reke. Zabluda je da Beograd ima dovoljno rečnih obala. Uostalom čitavu desnu obalu Save već možete da otpišete kao prostor uz vodu zbog "Beograda (tobože) na vodi". TO što tamo postoji nema baš nikakve veze sa vodom i rekom. Reka je tamo samo "slika na zidu", uzgredni ukras jedne moderne ali sasvim obične gradske ulice koja bi mogla biti bilo gde, ista takva, i čija je jedina svrha i jedina stvarna tema na koji način da potrošite novac i u koji lokal da uđete. Ljudi su fokusirani na njih, na kopno, na taj sadržaj,
a NE na reku. Kakve TO ima veze sa mestom gde se nalazi? Reka je tu protraćena.
Ne treba dozvoliti da se i ovde ponovi isto. Od toga zavise ne samo zdravlje i socijalna intergracija nego i ekonomska uspešnost grada. Zbog ove najeze Rusa smo mogli da čitamo šta se vrednuje kad neko bira gde će živeti i pokrenuti biznis. Sem podrazumevajućih opštih poslovnih mogućnosti nekog grada, to je pre svega
kvalitet života u njemu. Kako u njemu izgleda imati porodicu i decu? Obala reke prilagođena takvim, zdravstvenim, porodičnim i ličnim potrebama
većine njegovih stanovnika, a ne samo šake koja stanuje ili ima lokal na obali, je daleko korisnija i za ekonomski uspeh grada od toga da li je nekome takvo uređenje obale lepo ili ružno, ili od toga da li je par stambenih solitera na jednom ili drugom mestu. 0,01% njih nema značaja za ukupni bilans gradske kase, bez obzira gde su. Uz samu reku ili 50 metara dalje od nje.