Šta je novo?

Linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta

Ovaj betonirani deo ispod kolovoza je verovatno 'nadogradnja' bedema, koji se odatle spustao nanize.
Kolovoz/Bulevar ce verovatno ostati tu zauvek, samo sto to ne bi bilo najidelanije resenje za ovaj deo tvrdjave koji je bukvalno anticko lice grada Beograda., a koncentracija ostataka bedema i kula je ovde veca nego bilo gde drugde na citavoj Beogradskoj tvrdjavi.

S druge strane, moze se od kolovoza napraviti iluzija polukruznog mosta oko tvrdjave. Kada bi se probili ovi originalni prolazi kroz bedeme, umesto bankina postavila odgovarajuca ogradica, stavila kaldrma umesto asfalta itd. mozda bi estetski to ispalo krajnje zanimljivo.

Mislim da je konačno i najbolje rešenje automobilski tunel ispod Kalemegdana. Išao bi od mesta gde je benzinska pumpa kod tramvajske okretnice do raskrsnice gde počinje Cara Dušana. Ranije sam o tome pisao. Kalemegdanski greben je dovoljno visok da bi tunel išao i ispod arheoloških slojeva i ispod svih instalacija. Plus zemljište nije problematičnog tipa, kamen-peščar (?), pa bi to bilo lako napraviti. Onda mogu da se ukinu automobili kroz Donji Grad, a obalski bedemi spoje. I još bi se dobilo puno dragocenog slobodnog parkovskog prostora na najskupljem "turističkom" delu grada. Plus što će K-Distrik kao zabavni i stambeni centar da stvori fantastičnu količinu automobilskog saobraćaja i zagađenje upravo ovde. A Dunavska ulica je proširena, što će već i samo po sebi dovesti novi saobraćaj u Vojvode Bojovića. Apsurdno je pretvoriti ulicu Vojvode Bojovića u pravi bulevar koji je i saobraćajem i zagađenjem opterećen u skladu sa takvim nazivom, u nekakav novi Auto Put kroz Beograd. Ovo je i rekreativna zona. K-Distrikt je tragedija za Kalemegdan. Ulica Vojvode Bojovića MORA da se seli.

A dok se to ne uradi, moguće je rekonstruisati deo bedema sa rečne stane ulice, a malo nastaviti onaj presečeni bedem sa druge strane, tako da ide tik do same ulice. Onda bi se dva dela bedema vizuelno maltene spojili kad se gleda malo sa strane ili iz nešto veće daljine, dakle bilo bi skoro kao da ulice i nema jer je naš vizuelni sistem veoma dobar u prepoznavanju takvih pravilnih vizuelnih šablona.

img_5113c-jpg.125407
 
Malo orjentacije u prostoru i jedna montaža kao nastavak prethodne slike. Na tom istom mestu:

Pogled na bedem sa pasarele 3.jpg


Bedem levo na crno beloj slici je uzvodni nastavak ostataka priobalnog bedema koji su danas između šetališne staze i reke. Bedem desno na crno beloj slici je uzvodni nastavak bedema koji je danas između šetališne staze i puta, zatrpan zemljom i delimično, po levoj ivici, porušeni kad su Nemci tokom 2. svetskog rata tuda provlačili drugi kolosek. Jedini kolosek na crno beloj slici je stari, tj levi od dva koloseka koja su ovuda kasnije prolazili. Po trasi tog levog koloseka je kasnije napravljena biciklistička staza, a dalje se koristio samo desni, tj noviji Nemački. Taj noviji kolosek je onaj koji je nedavno izvađen, i on bi na crno beloj slici bio pozicioniran desno od stare pruge, dakle išao bi kroz ivicu bedema, desno od stražara.

Na samom donjem levom ćošku crno bele slike, na levom priobalnom bedemu, vidi se vrh ozidanog otvora koji je služio za vezivanje brodova uz bedeme. To vidite ovde (sa broda u otvor ide odbojna greda).

Bedem pored bastiona Mracne kapije - 15fr8y0.jpg


Baš taj isti ozidani otvor i donji deo levog bedema na crno beloj slici se vide otkopani i savršeno očuvani na sledećoj slici.

img_3110r-jpg.125408
 
Poslednja izmena:
Malo orjentacije u prostoru i jedna montaža kao nastavak prethodne slike. Na tom istom mestu:

Pogledajte prilog 125679

Bedem levo na crno beloj slici je uzvodni nastavak ostataka priobalnog bedema koji su danas između šetališne staze i reke. Bedem desno na crno beloj slici je uzvodni nastavak bedema koji je danas između šetališne staze i puta, zatrpan zemljom i delimično, po levoj ivici, porušeni kad su Nemci tokom 2. svetskog rata tuda provlačili drugi kolosek. Jedini kolosek na crno beloj slici je stari, tj levi od dva koloseka koja su ovuda kasnije prolazili. Po trasi tog levog koloseka je kasnije napravljena biciklistička staza, a dalje se koristio samo desni, tj noviji Nemački. Taj noviji kolosek je onaj koji je nedavno izvađen, i on bi na crno beloj slici bio pozicioniran desno od stare pruge, dakle išao bi kroz ivicu bedema, desno od stražara.

Na samom donjem levom ćošku crno bele slike, na levom priobalnom bedemu, vidi se vrh ozidanog otvora koji je služio za vezivanje brodova uz bedeme. To vidite ovde (sa broda u otvor ide odbojna greda).

Pogledajte prilog 125680

Baš taj isti ozidani otvor i donji deo levog bedema na crno beloj slici se vide otkopani i savršeno očuvani na sledećoj slici.

img_3110r-jpg.125408
Želeo bih da se nadovežem na ovaj post i doprinesem svojom idejom, kad se deca već igraju. Doduše moja je vezana za vraćanje izgleda Bastiona II, na uglu Dunavske i Bulevara. Takođe primetio sam da bedem, koji ide uz fudbalske terene i koji je pun zelenila i drveća dosta ljudi koristi za šetnju, pa i ja, zašto se ne bi uradio, neki tip makadama, duž čitavog bedema u to slučaju? Stvorila bi se lako dostupna pešačka veza sa Donjim gradom, Kulom, Bastionom, možda restauiranim vodenim kapijama i na kraju sa liijskim parkom koji i prati sam bedem. Naravno ovo su sve fantazije, ali food for thought.
Bastion II.jpg
 
Ovo je prosto trebalo promisliti a nema kapaciteta za to ovde ni jedan konkurs nije ni ispostovan da ne pricam o piscima uslova a druga je stvar sto je jedna ovako vazna zona dodeljena neiskusnim klincima bolonjcima koji ne znaju ni sta je nasledje jer takav predmet na fakultetu nisu ni imali a i da su imali nije imao ko da ih nauci jer kao onaj profesor samardzic od danas sto je izjavio da cirilica nema vise svrhu, takva ekipa uglavnom gospodari i arhitekturom pa takav odnos imaju prema nasledju ako se takvi pitaju oni bi od kalemegdana napravili nesto jos ekstremnije od onoga sto je Dobrovic "promislio" hvala bogu ne i izgurao. Konacno da nam bude jasno ni najkvalitetniji arhitekta nije za sve, mora da se zna kontekst i da se time pozabavi tako je dat hram Pesicu umesto deroka i dobili smo ovu nakazu sa keramickim plocicama, Deroko nije hteo nagradu za delo ni da primi nego je pesic morao kod njega kuci da odvede patrijarha za ruku da mu dodele, isto tako ni Brana Mitrovic nije za plato ispred hrama, moramo da imamo ljude koji nece u svemu da guraju minimalisticki pristup ili ako ga guraju da ga bar svedu na razumnu meru. To isto vazi i za zonu oko kalemegdana.

Vesicu ako ovo citas, promisli, bar odredi par lokacija u gradu i na njima angazuj iskljucivo ljude koji su sposobni takvim stvarima da se bave i da ti skrenu paznju sta konkretno treba i mora da se uradi a ne da dobijemo ovakve banalizme na jako vaznim lokacijama. Evo imas npr. M. Radosavljevica kome je kalemegdan zivotno delo i zanimacija on bi bio verovatno presrecan kad bi dobio takav zadatak cak je i analizu rovova i kdistrikta - inace ogroman posao uradio iz hobija takoreci iz istog razloga iz kog mi ovde pisemo.
 
Poslednja izmena:
Inače, ja verujem da ni jednom od teniskih terena tu nije mesto. A ne samo "nelegalno proširenim". Jedan od očiglednih kriterijuma za izbor koje bi sadržaji trebali biti na nekim važnijim mestima grada bi morao biti izbegavanje situacije u kojoj zemljište koristi 0,001% populacije, a inače je toliko dobro i poželjno da bi ga, uz druge sadržaje, koristilo mnogo PUTA više građana.
Slažem se. Isto treba ukloniti teniske terene i u gornjem gradu, i osloboditi te prostore za šetnju. .
 
Pošto je spoljni deo priobalnih bedema jedini koji će sada biti rekonstruisan i prikazan, išao sam da vidim kako to izgleda posle uklanjanja drveća. Prostor se potpuno otvorio pa sada do većeg izražaja dolaze zidine, tj tvrđava, a ne zelenilo, tako da je jasno će i ovo da bude privlačan deo. Međutim tek bi bilo zanimljivo sa rekonstruisanim velikim, unutrašnjim bedemom, pošto bi smo imali dva kaskadno postavljena bedema kad se gleda sa reke, sa ljudima koji šetaju između njih i koji se takođe vide sa reke.

IMG_6882.JPG


Ovaj donji i noviji deo koji vidite je urađen u vreme podizanja hidroelektrane Đerdap. Pošto je očekivano podizanje nivoa vode, a ovaj bedem još od srednjeg veka neprekidno služi i kao obaloutvrda, trebalo ga je obezbediti, pa je to tada i urađeno, ali samo do visine maksimalnog vodostaja.

IMG_6808.JPG


Gornji, originalni deo bedema sa vodene strane deluje nešto očuvanije nego što to izgleda kad se gleda sa šetališta.

IMG_6807.JPG


Na isturenom delu originalni deo bedema ima lučni oblik.

IMG_6809.JPG


IMG_6825.JPG


IMG_6826.JPG


Na ovom mestu nije mogao da se nakupi mulj, pa se lepo vidi puna visina nove obaloutvrde. U osnovi je sloj betona. Međutim on je samo položen na kamen, oko koga je voda odnela zemlju, pa je deo obaloutvrde napukao.

IMG_6826c.JPG


I ostalo izgleda zanimljivo. Ovde bi bilo lepo videti neku stazu i kamene klupe za šetnju i druženje tik pored vode, za vrema kad je vodostaj mali.

IMG_6811.JPG


IMG_6823.JPG


IMG_6829.JPG


IMG_6830.JPG


Ispod bedema je vremenom nataložena velika količina kamenih blokova koji su otpali sa bedema. Možda i pola metra u dubinu. Sve bi to trebalo pokupiti i upotrebiti za rekonstrukciju. Međutim to se mora uraditi još dok je vodostaj nizak.

IMG_6833.JPG


IMG_6836.JPG


IMG_6839.JPG


IMG_6841.JPG


Vodena kapija 1. Gore desno ostaci kapijske zgrade, dole levo izlaz kanala u reku.

IMG_6861.JPG
 
Poslednja izmena:
Da li će uopšte dirati zid pored reke? Donji deo zida jeste nov, ali iza njega, kao i ovaj gornji deo jeste stari zid, a Zelenilo nije kvalifikovano za restauraciju...
 
Na renderu je prikazan restauriran stari deo tog zida, a i jedan radnik mi je rekao da će ga popraviti. To je "spoljni deo obalskog bedema". Takođe, uklonili su žuto-crnu ogradu do reke, pa je isuviše opasno bez neke ograde budući da je ivica previše blizu šetalištu. Međutim to jeste priličan i veoma stučan posao.

IMG_6738r.JPG
 
Ono što je sada najhitnije jeste povaditi staro kamenje koje je stolećima padalo sa bedema ka reci. Pa ga zatim iskoristiti za popravku. Naravno da je lakše u kamenolomu kupiti gotovo i mašinski samleveno kamenje, ali to uopšte ne izgleda isto i nije isto. Ovde je svaki kamen lomljen ručno i posebno, od strane naših nekadašnjih sugrađana, da bi ga zatim 600 godina fino dorađivali reka i Beogradska leta i zime. Tu raznovrsnost oblika i tekstura nije moguće ponoviti. Međutim dovoljno nizak vodostaj pri kome se dole može raditi bez previše blata i bez vode nije baš tako čest.

img_6829-jpg.125877
 
Зума има баш темељне анализе, радујем се што прати овако детаљно почетак ових радова на најбитнијем делу линијског парка.
 
Savsko priobalje je jedan od najvažnijih i najlepših resursa grada. Zbog toga je bilo važno pratiti i Beograd na vodi i K-Distrikt. Priobalni deo Beogradske tvrđave je ne samo takođe na istoj obali, nego je i deo zone Starog Grada, glavna rekreativno-turistička zona, i mesto na kome je Beograd počeo da se razvija kao moderan Srpski grad i naša prestonica. Uređenje linijskog parka u zoni tvrđave je apsolutno jedinstvena šansa da se prezentacija tih početaka ili upropasti, ili uradi kako treba. Teško je naći nešto što bi u ovom trenutku bilo važnije i više zaslužilo da mu se posveti vreme.
 
Evo jedne ideje za korišćenje prostora.

Deo između spoljnih bedema i reke je ustvari veoma lepo parče zemljišta koje bi se moglo bolje iskoristiti. Mi na Savi nigde više nemamo neposredni dodir ljudi sa rekom. Obala je obično samo sterilni visoki ravan plato sa veoma strmim završetkom kamene obaloutvrde. Vodi se tu ne može prići. Taj koncept se u svetu polako napušta u korist daleko približnije "ekološke" simulacije prirodnog ambijenta obale reke. Koliko je to zaista bolji pristup lako se može videti na starom keju u Zemunu. Tamo su srećom naglo prekinuli izgradnju nove obale tačno na polovini keja. Tako da možemo neposredno uporediti kako se koristi stara, a kako nove polovina. Na novom delu, na velikoj, ravnoj i praznoj asvaltiranoj površini čovek bukvalno nema šta da radi, i tamo se niko ne zadržava. Stari deo keja je međutim pun. Tamo ima više ptica nego u čitavom Beogradskom zoološkom vrtu, a ponekad i više ljudi. Obično to izgleda ovako:

IMG_6766.JPG


IMG_6765.JPG


Zašto ne bi napravili nešto slično na Savi? Ovo je fantastičan prostor koji liči na neku skrivenu plažu na moru, sa dva isturena rta na svakoj strani. Bilo bi dovoljno vrlo malo nasuti teren, recimo metar u visinu i tri metra u dubinu, pa bi taj plato veoma retko bio pod vodom. Zatim tu postaviti iste betonske klupe kao i malo uzvodno, u parku kod Beton hale.

IMG_6895.JPG


Ovaj deo je okrenut zapadu pa bi bio idealan za druženje, sunčanje, žurke, gledanje zalaska Sunca, "tihovanje", hranjenje ptica, vođenje ljubavi kasno noću ili prosto gledanje u vodu i talase i opuštanje posle ludačkog dana. Zaklonjeno je, a ako se pravi buka, ne smeta nikome. I na kraju, po prvi put se oživljava i revitalizuje donji deo tvrđave na način na koji ne mogu ni skupi kej Beograda na vodi, ni bilo koje druge klasične obale koje insistiraju da čoveka na svaki način odvoje od vode. Čovek je naslonjen direktno na 600 godina star bedem, gleda u vodu, brodove i galebove. Dovoljno.

IMG_6898.JPG


IMG_6901.JPG
 
Zar nije moglo da se dogovori sa Bela vistom da bude srušena, pa da se napravi nova?

A mogli su i neki požar da samopodmetnu 😈

Ionako neće imati neki promet dok se ovi radovi ne završe.
Јел ради уопште тај ресторан? Ја кад год да сам прошао ил је био празан ил затворен.
 
Vrh