Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.849
- Pohvaljen
- 26.087
Pogledao sam video sa prikazom rešenja za linijski park. Mora im se odati priznanje da deluje prilično lepo, raznovrsno i bogato.
Prosle površnog pregleda mi pada na pamet samo jedna bitna primedba. Mada nisam sasvim siguran u kojoj je meri opravdana budući da se može raspravljati o tome šta je važnije i koliko bi alternativno rešenje bilo funkcionalno, a ne samo kulturno i istorijski značajno.
Kad se razmišlja o bilo kakvom uređenju priobalnog prostora u zoni tvrđave verujem da bi prvi prioritet morala imati restauracija ostataka tvrđavskih bedema. Tvrđava i grad su se tokom najvećeg dela svoje istorije pružali sve do Save. Reka je bila maltene najvažniji deo grada. Glavni transportni koridor, nešto što je obezbeđivalo znatan deo hrane, odbrana od napada ali i izvor opasnosti. Beograd zbog toga bez reke i čvrste veze sa njom nije isti grad. Tvrđava tik uz reku je čak i na gradskom grbu. To je na neki simboličan način jezgroviti prikaz njegove suštine i posebnosti. Zbog toga bi baš ta organska veza grada i reke morala da bude jasno vidljiva ne samo omogućivanjem da ljudu siđu na reku, što će ovde šetalištem uz reku nadajmo se biti postignuto i za svaku je pohvalu, nego bi bilo neophodno i da u nekom trenutku u budućnosti u potpunosti restauriramo nedostajuću drugu polovinu tvrđave, onu u Donjem Gradu i uz Savu. Što znači da ma koji deo tog prostora da se radi, bilo bi nužno restaurirati i istaći onaj deo tvrđavskih bedema koji se tu nalazi. Nisam siguran da je ovde tome posvećena dovoljna pažnja, a zaista jeste važno. Tu važnost priobalja i Donjeg Grada za Beograd i njegovu istoriju je sada, glededajući prazan park ispod tvrđave, teško zaista osetiti, ali možda pomognu ove fenomenalne ilustracije Beogradskog Savskog priobalja oko 14. veka (Zdravković).
Pogledajte prilog 1
Pristup koji u odnosu na to ovde ipak jeste usvojen izgleda isti kao onaj na Trgu Republike u odnosu na Stambol Kapiju. Pozicije trenutno nedvidljivih delova bedema su tu samo nekim znakom markirane u nivou tla, a inače nikakva rekonstrukcija ili posebna prezenacija tih delova ne izgleda predviđena. To je ogromna šteta na niz različitih načina, da sad ne nabrajam šta turisti više vole da vide ili šta je za našu istoriju važnije. Takođe, verujem da iz izvesan trud i kreativnost bedemi ne bi previše smetali pešačkoj komunikaciji budući da je moguće hodati i po njima (veoma su široki) i pored njih i, ako treba, kroz njih.
Evo prvo potsetnika gde su se priobalni bedemi ustvari nalazili. Ovo je jedna moja detaljna rekonstrukcija koju sam postavio na Beobuild 1. Marta 2020. u ovoj poruci http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic. ... 92#p713192 Takođe, po nekom mom približnom računu, kada su Nemci tokom rada oštetili deo priobalnih bedema zbog ubacivanja još jednog železničkog koloseka, nije oštećen baš veliki deo bedema. Najveći deo je i dalje u zemlji ili iznad nje. Ako se gleda poprečni presek bedema, mislim da je zbog pruge uništen samo njegov plavi deo. To bi se lako rekonstruisalo.
A evo gde su bile granice bedema.
Po trenutnom rešenju međutim nigde ne vidim rekonstrukciju već samo naznake pozicije bedema u nivou tla. Evo ih ovde. Gledajte braon površine sa cigla paternom na tlu sa posebno uzdignutim šetalitem iznad njih, u nivou vrha bivšeg bedema. Rešenje jeste zanimljivo i daje maksimalnu korisnu površinu za nove upotrebe, ali da li je baš TO, dakle nova površina, ono što je najvažnije na zakonom zaštićenoj Beogradskoj tvrđavi čiji značaj ne možemo dovoljno naglasiti? Da se trajno ne vidi i da OSTANE zakopana (ako je još i ne oštete instalacijama, novim betonskim zidovima uz reku, najavljenom zaštitom Donjeg Grada od visokih voda i dubokim fundiranjem svega ovoga, pošto je sve na rečnom blatu i u vodi)? Pa samo originalni priobalni bedem čiji su delovi verovatno i dalje tu nedge potiče iz 1420-tih ili 1430-tih (mislim da je Popović to negde napisao). Koliko Beograd ima starijih objekta? Zar tako nešto nije zaslužilo malo veću pažnju i isticanje?
Uporedite braon deo na prethodnoj i sledećoj slici sa priloženom skicom. Bedem je markiran, ali ne rekonstruisan.
Ovde markirani istureni ugao na višem nivou obalskog bedema se razlikuje od detaljnog plana po kome sam radio skicu, gde ga nema, ali je to sada nebitno. Bedemi su povremeno bivali rekonstruisani i menjani.
Na renderu deluje da je potpuno uništen ostatak najisturenijeg dela bedema koji se danas nalazi između sadašnjeg pešačkog šetališta i vode. On je mestimično nekih pola metra iznad nivoa šetališta i izgleda veoma staro i autentično. Ovde deluje kao da je kompletno zamenjen betonskim zidom do vode.
Pretpostavljam da ovo pogled sa bedema blizu Vodene kapije, a da je ovaj uzvišeni deo zida upravo Vodena kapija, mada nisam baš detaljno gledao pa nisam ni sasvim siguran u to. Ali ako jeste, ona je ipak zaslužila bolje. A sam bedem na kome stoji posmatrač iz rendera je obrasao travom i zelenilom iako bedem i sada postoji i nije srušen. I ja volim zelenilo i želim ga što više, ali zašto ispod zemlje sakriti baš deo ovako važnog bedema koji i sada postoji?
Prosle površnog pregleda mi pada na pamet samo jedna bitna primedba. Mada nisam sasvim siguran u kojoj je meri opravdana budući da se može raspravljati o tome šta je važnije i koliko bi alternativno rešenje bilo funkcionalno, a ne samo kulturno i istorijski značajno.
Kad se razmišlja o bilo kakvom uređenju priobalnog prostora u zoni tvrđave verujem da bi prvi prioritet morala imati restauracija ostataka tvrđavskih bedema. Tvrđava i grad su se tokom najvećeg dela svoje istorije pružali sve do Save. Reka je bila maltene najvažniji deo grada. Glavni transportni koridor, nešto što je obezbeđivalo znatan deo hrane, odbrana od napada ali i izvor opasnosti. Beograd zbog toga bez reke i čvrste veze sa njom nije isti grad. Tvrđava tik uz reku je čak i na gradskom grbu. To je na neki simboličan način jezgroviti prikaz njegove suštine i posebnosti. Zbog toga bi baš ta organska veza grada i reke morala da bude jasno vidljiva ne samo omogućivanjem da ljudu siđu na reku, što će ovde šetalištem uz reku nadajmo se biti postignuto i za svaku je pohvalu, nego bi bilo neophodno i da u nekom trenutku u budućnosti u potpunosti restauriramo nedostajuću drugu polovinu tvrđave, onu u Donjem Gradu i uz Savu. Što znači da ma koji deo tog prostora da se radi, bilo bi nužno restaurirati i istaći onaj deo tvrđavskih bedema koji se tu nalazi. Nisam siguran da je ovde tome posvećena dovoljna pažnja, a zaista jeste važno. Tu važnost priobalja i Donjeg Grada za Beograd i njegovu istoriju je sada, glededajući prazan park ispod tvrđave, teško zaista osetiti, ali možda pomognu ove fenomenalne ilustracije Beogradskog Savskog priobalja oko 14. veka (Zdravković).
Pogledajte prilog 1
Pristup koji u odnosu na to ovde ipak jeste usvojen izgleda isti kao onaj na Trgu Republike u odnosu na Stambol Kapiju. Pozicije trenutno nedvidljivih delova bedema su tu samo nekim znakom markirane u nivou tla, a inače nikakva rekonstrukcija ili posebna prezenacija tih delova ne izgleda predviđena. To je ogromna šteta na niz različitih načina, da sad ne nabrajam šta turisti više vole da vide ili šta je za našu istoriju važnije. Takođe, verujem da iz izvesan trud i kreativnost bedemi ne bi previše smetali pešačkoj komunikaciji budući da je moguće hodati i po njima (veoma su široki) i pored njih i, ako treba, kroz njih.
Evo prvo potsetnika gde su se priobalni bedemi ustvari nalazili. Ovo je jedna moja detaljna rekonstrukcija koju sam postavio na Beobuild 1. Marta 2020. u ovoj poruci http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic. ... 92#p713192 Takođe, po nekom mom približnom računu, kada su Nemci tokom rada oštetili deo priobalnih bedema zbog ubacivanja još jednog železničkog koloseka, nije oštećen baš veliki deo bedema. Najveći deo je i dalje u zemlji ili iznad nje. Ako se gleda poprečni presek bedema, mislim da je zbog pruge uništen samo njegov plavi deo. To bi se lako rekonstruisalo.
A evo gde su bile granice bedema.
Po trenutnom rešenju međutim nigde ne vidim rekonstrukciju već samo naznake pozicije bedema u nivou tla. Evo ih ovde. Gledajte braon površine sa cigla paternom na tlu sa posebno uzdignutim šetalitem iznad njih, u nivou vrha bivšeg bedema. Rešenje jeste zanimljivo i daje maksimalnu korisnu površinu za nove upotrebe, ali da li je baš TO, dakle nova površina, ono što je najvažnije na zakonom zaštićenoj Beogradskoj tvrđavi čiji značaj ne možemo dovoljno naglasiti? Da se trajno ne vidi i da OSTANE zakopana (ako je još i ne oštete instalacijama, novim betonskim zidovima uz reku, najavljenom zaštitom Donjeg Grada od visokih voda i dubokim fundiranjem svega ovoga, pošto je sve na rečnom blatu i u vodi)? Pa samo originalni priobalni bedem čiji su delovi verovatno i dalje tu nedge potiče iz 1420-tih ili 1430-tih (mislim da je Popović to negde napisao). Koliko Beograd ima starijih objekta? Zar tako nešto nije zaslužilo malo veću pažnju i isticanje?
Uporedite braon deo na prethodnoj i sledećoj slici sa priloženom skicom. Bedem je markiran, ali ne rekonstruisan.
Ovde markirani istureni ugao na višem nivou obalskog bedema se razlikuje od detaljnog plana po kome sam radio skicu, gde ga nema, ali je to sada nebitno. Bedemi su povremeno bivali rekonstruisani i menjani.
Na renderu deluje da je potpuno uništen ostatak najisturenijeg dela bedema koji se danas nalazi između sadašnjeg pešačkog šetališta i vode. On je mestimično nekih pola metra iznad nivoa šetališta i izgleda veoma staro i autentično. Ovde deluje kao da je kompletno zamenjen betonskim zidom do vode.
Pretpostavljam da ovo pogled sa bedema blizu Vodene kapije, a da je ovaj uzvišeni deo zida upravo Vodena kapija, mada nisam baš detaljno gledao pa nisam ni sasvim siguran u to. Ali ako jeste, ona je ipak zaslužila bolje. A sam bedem na kome stoji posmatrač iz rendera je obrasao travom i zelenilom iako bedem i sada postoji i nije srušen. I ja volim zelenilo i želim ga što više, ali zašto ispod zemlje sakriti baš deo ovako važnog bedema koji i sada postoji?
