Linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta

[MC_]

Ovo su veliki radovi.
Neko je to projektoao, verovatno postoji i tender i bilans i sve.
Nije to neko iz Zelenila radio na svoju ruku, ovo je odluka grada.

Mozda je bolje i to nego da stoji rupa.

 

[Саша]

Линијски парк

Данас поподне, пред почетак кише. Радници кажу да део према улици обезбеђују против одроњавања, а према реци ће направити метални прелаз/мост, као што је овде предлагано. Привремени, рекоше, додајући уз подсмех да се зна да то може да значи године.











































Заштита од одрона је од дасака:





На уграђене носаче ће вероватно бити зашрафљени стубови за мостић:



Пред почетак изливања бетона се прилично смрачило и почела је киша. Да ли су наставили с радом не знам, али, бетон су већ били улили из мешалице у машину за даљинско сипање.






_________________________
Напомена: слике су накнадно посветљене, било је облачније и тамније него што изгледа на њима.

 

[johnny_s]

Da li je neko od vas poslao mejl Republičkom zavodu za zaštitu spomenika i dobio zvanično objašnjenje?

Možemo da pišemo do prekosutra ovde ali aj bar mejl neko da pošalje ili moram opet ja kao prošli put kad sam morao da im objašnjavam zašto železnički nasip star sto godina ima arheološke slojeve.

 

[solecar]

Ako si već u materiji, najbolje je da ti to pošalješ. I ovo se ne odnosi samo na na ovu temu, nego generalno.

 

[Dzigi Bau]

 

[Vračarac]

Ajde kad vec saljete prijave, prijavite i ono betoniranje bedema i Kule Nebojse.

 

[Zuma]

Ajde kad vec saljete prijave, prijavite i ono betoniranje bedema i Kule Nebojse.

Onda je tu i betoniranje spoljnog priobalnog bedema koji je po prvom projektu trebao biti popravljen, pa da onda on služi kao ograda umesto crnih i neprovidnih metalnih traka kojima zatim treba i poseban betonski temelj. A sve samo zato što po ovome sad ispada da od tvrđave nisu hteli da rekonstruišu baš ništa, samo da mogu što pre da provuku usku traku šetališta, da bi onda to mogli da nazovu "park", što zatim može da služi kao pokriće da još zelenih javnih površina uz takav "park" privatizuju i izgrade.

Konačni cilj je da se što pre ima pokriće za komercijalizaciju i privatizaciju praktično čitavog ušća Save u Dunav. Recimo gusto pakovano naselje uz izuzetnu arhitekturu stare el. centrale Snaga i Svetlost umesto slobodnog i javnog prostora oko nje, pa ogromni K-Distrikt direktno uz tvrđavu, pa sa dva staklena sprata nadgrađena a tobože zaštićena fabrika Beko tako da bude viša od tvrđave, pa "sportski centri" sve do Kule Nebojša, pa dva fudbalska terena, tribine i administrativne zgrade kluba umesto zatrpanih bedema i izuzetne Dunavske kapije sa tri prolaza i vodenim kanalom, a pitanje je i šta će biti sa prostorom zoološkog vrta, iako su u ogromnoj većini prostornih planova i pre i posle rata obale reka uz ušće trebale biti apsolutni vrhunac Beogradskih JAVNIH zelenih površina.

Neoliberalna privatizacija, tj otimanje Beograda, a beton je uvek prečica do toga.

 

[Bender Rodriguez]

Jel ima negde neki renderi ili ilustracije šta zapravo ovi grade ovde?

Буквално господе боже шта ови људи раде дати њима мандат је као да даш осмогодишњем детету да вози авион

Nije sve toliko strašno, sam si više puta rekao da zato ekonomija (bar na papiru) beleži rekordni rast. A i poslušali su te za poskupljenje struje. Mislim da treba da budeš zadovoljniji.
Sem toga, bitno je i da se grad gradi, što bi rekao tvoj A kolega. I zaista, nikad izgrađeniji nije bio. Vidite samo koliko betona svuda. Progres se ne može, i ne sme, zaustavljati.

 

[Vračarac]

 

[MC_]

@Zuma je u pravu.
Klasicna neoliberalna privatizacija javnog dobra uz mnogo pljacke i ugradjivanja.

 

[Zuma]

Ovo su veliki radovi.
Neko je to projektoao, verovatno postoji i tender i bilans i sve.
Nije to neko iz Zelenila radio na svoju ruku, ovo je odluka grada.

Mozda je bolje i to nego da stoji rupa.

Ne, nije bolje jer rupa smeta svima pa bi se pre ili posle pojavio pritisak da bar kaže šta se ovde dešava i zašto se ne radi obećano konačno rešenje, dakle rekonstrukcija bar ovim projektom zahvaćenog donjeg dela tvrđave. Taj donji deo je bukvalno početak modernog civilnog naselja Beograd, ono što je započeo da gradi Despot Stefan zahvaljujući kome svi vi sada imate gde da sedite i pišete. Zaista ne znam što bi to za Beograd bilo važnije kad su rekonstrukcije i istorija u pitanju. A ovako će reći da je to "privremeno" računajući da će svi vremenom zaboraviti da je to tobože trebalo biti privremeno, a onda će se vruć krompir već sam od sebe uvaliti nekoj budućoj vlasti da oni rešavaju ovaj haos i destrukciju. Što će tada već biti nemoguće. Glavno da je pod firmom "linijskog parka" usvojen gornji plan detaljne regulacije koji je promenio namenu površina OKO tanke linije bivše pruge, tako da ONE sada postanu sve SEM javne zelene površine - što su bile do sada, uređene ili ne - pa tako sad koalicija tajkuna i vlasti može da otme celo ušće. U tome je veći problem. Rupa je manji.


V. Reš, 1521. Civilno naselje u Donjem gradu.

OVO je urbani deo Beograda u početku. Ne bilo šta iznad obale, na bregu. Tamo su bili samo vojska, vladar, obradiva polja i poneko seosko imanje.

Svi mi imamo dug prema precima da OVDE sačuvamo i rekonstruišemo šta možemo. Bez uništavanja zbog par Judinih zlatnika.

 

[vucko]

Radnici tvrde da se redovi vrše pod nadzorom zavoda za zaštitu spomenika kulture.

 

[Дошљак]

Pogledajte prilog 157327

Мени је и ово лош приступ, и тај бетон би требало прекрити каменом као у нижем делу. Да ли су грешке претходника оправдање да их и даље понављамо?
Цео приступ овој зони је погрешан што је подређена линијском парку. То приобаље у зони тврђаве, од Бетон хале све до базена је морао бити предат ЈП Београдска тврђава, па да се прво одраде археолошка истраживања, па онда да се раде стазице.
Овде се журило да се што пре реализује глупа идеја лажног доктора Синише Малог да се само именом копира глупи парк у Њу Јорку, да се као покаже ето ту су биле шине, сад је парк.

 

[Zuma]

Цео приступ овој зони је погрешан што је подређена линијском парку. То приобаље у зони тврђаве, од Бетон хале све до базена је морао бити предат ЈП Београдска тврђава, па да се прво одраде археолошка истраживања, па онда да се раде стазице.

Pa imali su izdate uslove gradnje i od strane Beogradskog i od strane Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Pa su ih ipak bez problema ignorisali sve od reda. Tamo i piše da sve mora prvo da se istraži, pa onda rekonstruiše. A tek posle toga se projektuje kako će onda zbog toga morati da izgleda Linijski park u delovima gde postoji važni nalazi. U mojoj poruci iz prošle godine imate izdvojene važnije delove iz jednog od njih:

Poruka iz januara 2022.

A ovde su njihovi kompletni tekstovi. Sačuvajte ih odmah:

Uslovi Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd
Uslovi Republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Ovde je kompletna dokumentacija:

Documents > Јавни увиди > План детаљне регулације за Линијски парк – Београд, градске Општине Стари Град и Палилула
Javni uvid u PDR za Linijski park

 

[Bender Rodriguez]

Ladno traže login za preuzimanje dokumenata o javnim radovima i projektima...

@Дошљак @vucko Jel ima negde neki render ili skica šta se tačno pravi ovde?

 

[MC_]

A mi smo ovde smisljli i fantazirali o linijskom parku.....
Sad je potpuno jasno da je u pitanju prodaja javnog dobra tajkunima.
Kao deca smo.

 

[Bender Rodriguez]

Pa dobro, nismo svi. Nisi ni ti. Ti si bio od onih koji su na vreme govorili kuda sve ovo vodi. Doduše malo si bio fanatičan u tome. Ali srž si bio pogodio svakako.
Sad isti oni koji su očekivali od ovoga neko čudo i krasnoću, ne mogu da veruju kako ih je režim opet prevario. Po 101. put. Ko bi reko jbt...
Ali dobro de, nema veze, bitno je da se gradi™. I da je ekonomija dobro, bolje nego ikad. Evo, i RZS potvrdio pre neki dan. Odlično nam je.

 

[Дошљак]

А

Ladno traže login za preuzimanje dokumenata o javnim radovima i projektima...

@Дошљак @vucko Jel ima negde neki render ili skica šta se tačno pravi ovde?

Искрено ја нисам нашао ништа.

 

[Zuma]

Zato što ovog najnovijeg projekta verovatno i nema. Jer vrlo liči na nešto što je majstor smislio na licu mesta, "u glavi", tokom obilaska lokacije.

Ovde je recimo lepo uglavio šipke "da drže" zemlju (današnje slike).

Rov sa spoljne strane unutrašnjeg bedema.

Ja sam juče videvši oplatu i armaturu pretpostavio da je to početak betonskog zida do pune visine bedema, recimo zato što su želeli nešto veoma čvrsto da drži sav krajnje nestabilan šut nabacan na spoljni bedem i zato da otvor u bedemu između rova i reke bude manje propusan za vodu, dakle sa željom da bar malo uspore prodor reke kad je visok vodostaj i tako malo zaštite otkopanu ali nezaštićenu Vodnu kapiju. Zato sam se šokirao kad sam shvatio koliku bi težinu imao takav zid. Međutim iz ovoga se vidi da je beton samo osnova i oslonac za neku vrstu metalne konstrukcije, kao sa unutrašnje strane. Tako da ćemo ovde izgleda dobiti neki improvizovani most od metalnih šipki ili nekih profila, ali na betonskoj osnovi.

Ovo je bolje rešenje i zbog manje težine na muljevitom tlu uvek prožetom vodom, a bez šipova, ali i zbog kasnije uklanjanja. Međutim ipak je daleko od dobrog jer ovde beton nema šta da traži upravo zbog problema njegovog kasnijeg uklanjanja i vibracija koje će to izazvati. Ovo je i dalje niz ozbiljnih, monolitnih, armirano-betonskih greda 70 x 70cm, dužine 10 do 15 metara, a Vodena kapija je u ovom stanju veoma osetljiva na vibracije. Problem je sledeći.

Ne samo ona, nego je svaki arheološki nalaz osetljiv kad se otkopa. Ono što je do tada bilo zakopano, zaštićeno zemljom, bez izlaganja modernom zagađenom i korozivnom vazduhu, bez velikih temperaturnih oscilacija leto-zima, mraz-led-voda-vrelina, a ponekad i bez previše vlažne sredine i izloženosti bakterijama i gljivicama, odjednom postaje u drastično većoj meri izloženo svemu tome. I još, ako je struktura napukla, dok je zakopana, zemlja je drži sa svih strana tako da se u materjalu ipak ne pojavljuju velika opterećenja. Ali kad se jednom otkopa, to NE MOŽE DUGO DA STOJI tako otkopano. Mora se ili konzervirati, ili rekonstruisati, ili ponovo zatrpati, pri čemu ovo poslednje često ne pomaže jer to više nisu isti uslovi čuvanja. Tako da, ne može da se kaže, otkopali smo, ali "više nećemo da se igramo", neka Vodena kapija tako stoji par godina. To tako ne može jer nije konzervirana da bi mogla da stoji, pa čak nije ni otkopana do kraja, a kamoli istražena, da bi se videlo u kakvom su stanju svi zidovi i temelji. Propašće i ako samo previše čeka u ovako izloženom stanju, a kamoli kad počnu da razbijaju ili seku ovoliki armirani betom koji je u DIREKTNOM kontaktu sa bedemima, što savršeno prenosi svaku vibraciju. A pogledejte u kakvom je stanju i koliko može da izdrži takve potrese, temperaturne oscilacije, kišu, led, i naš zagađeni vazduh.

Posle samo jedne zime, koja i nije bila zima, ova dva kamena od peščara su se VEĆ skoro raspala. Pogledajte količinu belog praha na dnu i sveže bele površine (na vazduhu brzo posivi, pa tako znate gde je presek nov).

Stari snimak levog dovratka i šarki, od prošle godine. Već je tada bio u dva dela koje samo slučajno i dalje stoje zajedno.

Snimak od ove godine. Pojavila se nova pukotina levo od stare. Ovo će sve da se sruši i samo od sebe, i bez razbijanja armiranog betona u direktnom kontaktu sa kapijom.

Pa, onda, prva pukotina u prolazu kapije. Čitav prednji deo je već odvojen.

Pogled normalno na zid.

Zatim, druga pukotina unutar prolaza. Pravi čitav luk po svodu, i spušta se do poda sa obe strane.

Pa zatim, treća pukotina ... I to je samo ono što se lako, golom okom vidi iz prolaza, bez čišćenja maltera i bez otkopavanja spoljašnosti da se ovi zidovi vide sa drugih strana. Što je nužno kod svakog istraživanja ovakvih kapija.

Ovo ispod dasaka je udubljenje u podu koju je napravila voda. Zemlja je isprana, a sa njom je potonula i kaldrma. Što znači da voda ponire i ima svoj kanal negde UNUTAR prolaza kapije, i ISPOD nje. To mora da se pronađe i zatvori, napravi drenaža itd, itd. Ne može OVAKO da stoji.

Pogled ispod dasaka koje definišu ravnu površinu kao vizuelnu referencu. Potonula kaldrma.

Pravljenje ovakvog, i pored sve ružnoće ne baš jeftinog "privremenog" rešenja, znači da niko nema nameru da u iole bliskoj budućnosti rekonstruiše kapiju i učini da sve ovo bude nepotrebno. Ne bi sad bacali pare da misle ubrzo da počnu da rade ono što treba, što znači da sve ovo ponovo poruše a utrošene pare bace kroz prozor. Međutim Vodena kapija 1 je sada otkopana i ne može da čeka. Iako stanje nije sjajno sve ovo se još može srediti tako da bude i lepo i trajno. Ali NE ako se sad nešto čeka ko zna koliko dugo.

 

[Дошљак]

Очигледно у површној замисли лажни доктор Синиша Мали није размишљао да ту можда постоји археолошки вредан локалитет Водене капије. Њима капија смета пре свега бирократски, нико није одредио средства за њену конзервацију. Ишло се на најјефтиније извођење у режији градског комуналног предузећа са типским приступом уређења подлоге и мобилијара, али их је капија зезнула пошто капија захтева процедуру, захтева истраживање и озбиљну рестаурацију.

 

[Arahne]

Zato što ovog najnovijeg projekta verovatno i nema. Jer vrlo liči na nešto što je majstor smislio na licu mesta, "u glavi", tokom obilaska lokacije.

Ovde je recimo lepo uglavio šipke "da drže" zemlju (današnje slike).



Rov sa spoljne strane unutrašnjeg bedema.











Ja sam juče videvši oplatu i armaturu pretpostavio da je to početak betonskog zida do pune visine bedema, recimo zato što su želeli nešto veoma čvrsto da drži sav krajnje nestabilan šut nabacan na spoljni bedem i zato da otvor u bedemu između rova i reke bude manje propusan za vodu, dakle sa željom da bar malo uspore prodor reke kad je visok vodostaj i tako malo zaštite otkopanu ali nezaštićenu Vodnu kapiju. Zato sam se šokirao kad sam shvatio koliku bi težinu imao takav zid. Međutim iz ovoga se vidi da je beton samo osnova i oslonac za neku vrstu metalne konstrukcije, kao sa unutrašnje strane. Tako da ćemo ovde izgleda dobiti neki improvizovani most od metalnih šipki ili nekih profila, ali na betonskoj osnovi.

Ovo je bolje rešenje i zbog manje težine na muljevitom tlu uvek prožetom vodom, a bez šipova, ali i zbog kasnije uklanjanja. Međutim ipak je daleko od dobrog jer ovde beton nema šta da traži upravo zbog problema njegovog kasnijeg uklanjanja i vibracija koje će to izazvati. Ovo je i dalje niz ozbiljnih, monolitnih, armirano-betonskih greda 70 x 70cm, dužine 10 do 15 metara, a Vodena kapija je u ovom stanju veoma osetljiva na vibracije. Problem je sledeći.

Ne samo ona, nego je svaki arheološki nalaz osetljiv kad se otkopa. Ono što je do tada bilo zakopano, zaštićeno zemljom, bez izlaganja modernom zagađenom i korozivnom vazduhu, bez velikih temperaturnih oscilacija leto-zima, mraz-led-voda-vrelina, a ponekad i bez previše vlažne sredine i izloženosti bakterijama i gljivicama, odjednom postaje u drastično većoj meri izloženo svemu tome. I još, ako je struktura napukla, dok je zakopana, zemlja je drži sa svih strana tako da se u materjalu ipak ne pojavljuju velika opterećenja. Ali kad se jednom otkopa, to NE MOŽE DUGO DA STOJI tako otkopano. Mora se ili konzervirati, ili rekonstruisati, ili ponovo zatrpati, pri čemu ovo poslednje često ne pomaže jer to više nisu isti uslovi čuvanja. Tako da, ne može da se kaže, otkopali smo, ali "više nećemo da se igramo", neka Vodena kapija tako stoji par godina. To tako ne može jer nije konzervirana da bi mogla da stoji, pa čak nije ni otkopana do kraja, a kamoli istražena, da bi se videlo u kakvom su stanju svi zidovi i temelji. Propašće i ako samo previše čeka u ovako izloženom stanju, a kamoli kad počnu da razbijaju ili seku ovoliki armirani betom koji je u DIREKTNOM kontaktu sa bedemima, što savršeno prenosi svaku vibraciju. A pogledejte u kakvom je stanju i koliko može da izdrži takve potrese, temperaturne oscilacije, kišu, led, i naš zagađeni vazduh.

Posle samo jedne zime, koja i nije bila zima, ova dva kamena od peščara su se VEĆ skoro raspala. Pogledajte količinu belog praha na dnu i sveže bele površine (na vazduhu brzo posivi, pa tako znate gde je presek nov).





Stari snimak levog dovratka i šarki, od prošle godine. Već je tada bio u dva dela koje samo slučajno i dalje stoje zajedno.



Snimak od ove godine. Pojavila se nova pukotina levo od stare. Ovo će sve da se sruši i samo od sebe, i bez razbijanja armiranog betona u direktnom kontaktu sa kapijom.



Pa, onda, prva pukotina u prolazu kapije. Čitav prednji deo je već odvojen.



Pogled normalno na zid.



Zatim, druga pukotina unutar prolaza. Pravi čitav luk po svodu, i spušta se do poda sa obe strane.





Pa zatim, treća pukotina ... I to je samo ono što se lako, golom okom vidi iz prolaza, bez čišćenja maltera i bez otkopavanja spoljašnosti da se ovi zidovi vide sa drugih strana. Što je nužno kod svakog istraživanja ovakvih kapija.



Ovo ispod dasaka je udubljenje u podu koju je napravila voda. Zemlja je isprana, a sa njom je potonula i kaldrma. Što znači da voda ponire i ima svoj kanal negde UNUTAR prolaza kapije, i ISPOD nje. To mora da se pronađe i zatvori, napravi drenaža itd, itd. Ne može OVAKO da stoji.



Pogled ispod dasaka koje definišu ravnu površinu kao vizuelnu referencu. Potonula kaldrma.



Pravljenje ovakvog, i pored sve ružnoće ne baš jeftinog "privremenog" rešenja, znači da niko nema nameru da u iole bliskoj budućnosti rekonstruiše kapiju i učini da sve ovo bude nepotrebno. Ne bi sad bacali pare da misle ubrzo da počnu da rade ono što treba, što znači da sve ovo ponovo poruše a utrošene pare bace kroz prozor. Međutim Vodena kapija 1 je sada otkopana i ne može da čeka. Iako stanje nije sjajno sve ovo se još može srediti tako da bude i lepo i trajno. Ali NE ako se sad nešto čeka ko zna koliko dugo.

Ovde je najveći problem što nije postavljeno istraživačko pitanje, kako je konstruisana Vodena kapija u odnosu na celinu fortifikacije. Iz toga proizlazi da nisu postavljeni iskopi koji bi ispitali odnos pojedinih elemenata i celine, samim tim nije ispitano ni zbog čega su nastale pukotine u pojedinim mestima. Rekao bih da je odgovor ispod nivelete kaldrme u temeljnim zonama i onome na čemu leži kapija. Što bi rekao pokojni Marko Popović, nije se stiglo do zdrave zidne mase, nego je prostor samo očišćen od šuta. Podsećam da Vodenoj kapiji prethodi turski priobalni bedem, a njemu srednjevekovni. Da li se na tom mestu nalazi srednjevekovna kula, npr. nije odgovoreno.
Istina je da pojedini materijali brzo propadaju nakon izlaganja atmosferilijama. To naročito važi za pojedine krečnjake i peščare.
Kaldrma u prolazu je blago utonula prema ivicama jame koja je ukopana u nju. Sadržaj jame čini rastersita zemlja u kojoj se prirodno sakuplja voda. Kaldrma je potonula davnih dana.
Nešto se meni čini da ovi betoni nisu privremene konsktrukcije, odnosno predviđam da će to ostati zanavjek. Uostalom da li ste zaboravili rendere linijskog parka koji su ponuđeni pre par godina. Pa na njima se jasno videlo da projektanti ne vide Beogradsku tvrđavu uopšte. Nisu uklapali moderne strukture u postojeće elemente bastionih fortifikacija nego su postavljali moderne strukture preko i u okviru istorijske arhitekture. Bez obzira što im je na to ukazano, nastavili su po svome. U kombinaciji sa činjenicom da Republički zavod za zaštitu spomenika kulture nema volju, snagu nameru, znanje, da uradi bilo šta u pravcu zaštite spomeničkog nasleđa, nalazimo se ovde gde smo.

 

[vranac]

Не гледају они то на начин који ти или већина учесника на овом форуму гледају. За њих појава те капије није нешто чему се требамо радовати, и уложити новац у ревитализацију делова тврђаве које смо открили, него је то само један препрека у комерцијализацији обале. Ту препреку треба уклонити како год, али да не изазове баш претерано противљење струке и грађана. Тако да ће ово бетонирање бити једна импровизација где ће глумети да их је брига за ту капију, а у ствари ће је затрпати и прекрити мостићем.

 

[Zuma]

Koliko ja mogu da rekonstruišem šta se dogodilo, bez dodatnih informacija i čisto po logici pojedinih interesa, vlast je pristala na rekonstrukciju Vodene kapije 1 samo zato što im je ionako trebalo prolaz kroz bedem kojim bi se spojio linijski park sa zaleđem, tj Donjim gradom, a Vodena kapija je i bila projektovana kao upravo takav prolaz. Pa su su svom neznanju smatrali da će tako istovremeno "uštedeti", obezbediti atrakciju za posetioce i simboličnu utehu za stručnjake, istoričare i obrazovaniji deo naroda. Jedini stvarni ustupak je bio pristanak da se istraži bastion Sv. Jakova pošto je na starim planovima tu uvek bila kula. Sve ostalo, a pogotovo izrazito važne ostatke iz srednjeg veka, nikada i nisu nameravali da rade, iako je Zavod postavio takav uslov pa im je to bila zakonska obaveza. Međutim kad su najzad shvatili koliki je posao i ovo na šta su pristali, koliko će koštati i koliko će trajati, prvo su odbacili rekonstrukciju spoljnog bedema koji je po prvom projektu trebao da služi kao ograda šetališta, a sada i obe rekonstrukcije, i Vodne kapije 1 i bastiona Sv. Jakova. Naravno da će sada reći da "ništa nije odbačeno", da je sve to i dalje u planu, ali u praksi od toga neće biti ništa. Ne ulazi se u ovakve troškove i radove samo da bi se za par meseci sve rušilo.

 

[Саша]

Линијски парк

Закључујем, као нестручњак, да се текуће бетонирање, као и пређашње за ограду и стазу, не изводи, упркос свему, потпуно безобзирно и неодговорно.

Приказане бетонске греде су, наиме, тако масивне с јасном намером да као такве служе као ослонац подупирачима и стубовима за мостић и (дрвену) ограду, а да нису учвршћене прилепљивањем или анкерисањем непосредно за зидине и подлогу јер је свуда између њих или геотекстил, или слој туцаника. Да није тако, ослонци за подупираче и стубове су могли да буду знатно мањи и направе се с много мање бетона.
Нигде бетон није непосредно на старом камену, или подлози. Вероватно ће се тако лакше и без много оштећења зидина и подлоге - једног лепог дана - уклонити, нарочито ако постављени туцаник, попут онога на железничким пругама, добро упија вибрације.

Остале - бројне - примедбе звуче разложно.

 

[Sweet Dee]

Pogledajte prilog 157327

Jel to konacno ociscen onaj grafit sa betonskog zida?