Zato što ovog najnovijeg projekta verovatno i nema. Jer vrlo liči na nešto što je majstor smislio na licu mesta, "u glavi", tokom obilaska lokacije.
Ovde je recimo lepo uglavio šipke "da drže" zemlju (današnje slike).
Rov sa spoljne strane unutrašnjeg bedema.
Ja sam juče videvši oplatu i armaturu pretpostavio da je to početak betonskog zida do pune visine bedema, recimo zato što su želeli nešto veoma čvrsto da drži sav krajnje nestabilan šut nabacan na spoljni bedem i zato da otvor u bedemu između rova i reke bude manje propusan za vodu, dakle sa željom da bar malo uspore prodor reke kad je visok vodostaj i tako malo zaštite otkopanu ali nezaštićenu Vodnu kapiju. Zato sam se šokirao kad sam shvatio koliku bi težinu imao takav zid. Međutim iz ovoga se vidi da je beton samo osnova i oslonac za neku vrstu metalne konstrukcije, kao sa unutrašnje strane. Tako da ćemo ovde izgleda dobiti neki improvizovani most od metalnih šipki ili nekih profila, ali na betonskoj osnovi.
Ovo je bolje rešenje i zbog manje težine na muljevitom tlu uvek prožetom vodom, a bez šipova, ali i zbog kasnije uklanjanja. Međutim ipak je daleko od dobrog jer ovde beton nema šta da traži upravo zbog problema njegovog kasnijeg uklanjanja i vibracija koje će to izazvati. Ovo je i dalje niz ozbiljnih, monolitnih, armirano-betonskih greda 70 x 70cm, dužine 10 do 15 metara, a Vodena kapija je u ovom stanju veoma osetljiva na vibracije. Problem je sledeći.
Ne samo ona, nego je svaki arheološki nalaz osetljiv kad se otkopa. Ono što je do tada bilo zakopano, zaštićeno zemljom, bez izlaganja modernom zagađenom i korozivnom vazduhu, bez velikih temperaturnih oscilacija leto-zima, mraz-led-voda-vrelina, a ponekad i bez previše vlažne sredine i izloženosti bakterijama i gljivicama, odjednom postaje u drastično većoj meri izloženo svemu tome. I još, ako je struktura napukla, dok je zakopana, zemlja je drži sa svih strana tako da se u materjalu ipak ne pojavljuju velika opterećenja. Ali kad se jednom otkopa, to NE MOŽE DUGO DA STOJI tako otkopano. Mora se ili konzervirati, ili rekonstruisati, ili ponovo zatrpati, pri čemu ovo poslednje često ne pomaže jer to više nisu isti uslovi čuvanja. Tako da, ne može da se kaže, otkopali smo, ali "više nećemo da se igramo", neka Vodena kapija tako stoji par godina. To tako ne može jer nije konzervirana da bi mogla da stoji, pa čak nije ni otkopana do kraja, a kamoli istražena, da bi se videlo u kakvom su stanju svi zidovi i temelji. Propašće i ako samo previše čeka u ovako izloženom stanju, a kamoli kad počnu da razbijaju ili seku ovoliki armirani betom koji je u DIREKTNOM kontaktu sa bedemima, što savršeno prenosi svaku vibraciju. A pogledejte u kakvom je stanju i koliko može da izdrži takve potrese, temperaturne oscilacije, kišu, led, i naš zagađeni vazduh.
Posle samo jedne zime, koja i nije bila zima, ova dva kamena od peščara su se VEĆ skoro raspala. Pogledajte količinu belog praha na dnu i sveže bele površine (na vazduhu brzo posivi, pa tako znate gde je presek nov).
Stari snimak levog dovratka i šarki, od prošle godine. Već je tada bio u dva dela koje samo slučajno i dalje stoje zajedno.
Snimak od ove godine. Pojavila se nova pukotina levo od stare. Ovo će sve da se sruši i samo od sebe, i bez razbijanja armiranog betona u direktnom kontaktu sa kapijom.
Pa, onda, prva pukotina u prolazu kapije. Čitav prednji deo je već odvojen.
Pogled normalno na zid.
Zatim, druga pukotina unutar prolaza. Pravi čitav luk po svodu, i spušta se do poda sa obe strane.
Pa zatim, treća pukotina ... I to je samo ono što se lako, golom okom vidi iz prolaza, bez čišćenja maltera i bez otkopavanja spoljašnosti da se ovi zidovi vide sa drugih strana. Što je nužno kod svakog istraživanja ovakvih kapija.
Ovo ispod dasaka je udubljenje u podu koju je napravila voda. Zemlja je isprana, a sa njom je potonula i kaldrma. Što znači da voda ponire i ima svoj kanal negde UNUTAR prolaza kapije, i ISPOD nje. To mora da se pronađe i zatvori, napravi drenaža itd, itd. Ne može OVAKO da stoji.
Pogled ispod dasaka koje definišu ravnu površinu kao vizuelnu referencu. Potonula kaldrma.
Pravljenje ovakvog, i pored sve ružnoće ne baš jeftinog "privremenog" rešenja, znači da niko nema nameru da u iole bliskoj budućnosti rekonstruiše kapiju i učini da sve ovo bude nepotrebno. Ne bi sad bacali pare da misle ubrzo da počnu da rade ono što treba, što znači da sve ovo ponovo poruše a utrošene pare bace kroz prozor. Međutim Vodena kapija 1 je sada otkopana i
ne može da čeka. Iako stanje nije sjajno sve ovo se još može srediti tako da bude i lepo i trajno. Ali NE ako se sad nešto čeka ko zna koliko dugo.