[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=763461#p763461:3oliq6uc je napisao(la):
Прле » Сре Авг 05, 2020 5:19 pm[/url]":3oliq6uc]Да, управо тако. Није српско није вредно да се прави од нуле.
1. Да је остало па било запуштено, логика "наслеђе је наслеђе" би свакако могла да се примени. Обновити, конзервирати га - да!
2. Да ли неком пада на памет да од нуле зида римски колосеум ако је некада ту постојао а сада га више нема? - не!
3. Објекте српског културног наслеђа направити од нуле, наравно. Уосталом, то је пракса свуда у свету - да од нуле реконструише своја национална наслеђа.
Мени тај приступ звучи најреалније, најмање идеалистички, уз допуну да првенство има оно најважније/највредније, без обзира на националну подлогу, затим оно најпогодније за обнову - уз узимање у обзир и друге реалије.
По граду је много остатака који би се могли обновити - из римског раздобља, на пример, али, то се не чини иако су неки од њих доступнији од других. Не обнављају се ни старе турске капије, ни аустријске, ни кривудаве уличице које су исправљене, ни квартови које су оне чиниле заједно с уједначеним старим кућама које би се могле обновити ... Не обнавља се, изгледа, ни Библиотека на Косанчићевом венцу ... Ни Стари двор до мере за коју постоје поуздани подаци.
Све се може сматрати наслеђем, и сплет калдрмисаних уличица, и старе куће у њима ... али, живот иде даље, град има своје слојеве и неке промене су нужне и неповратне, а (само) неке старе објекте ваља сачувати или обновити.
Под реалним условима, тешко је имати јединствен и једноставан приступ који важи за све.
Када се ради о Београдској тврђави, има сем бедема и доста зграда које су биле на њој. Шта обновити, а шта не? Да ли поштовати све слојеве, или обновити само једно раздобље?
С Доњим градом нисмо прошли најгоре што је могло - кад се гледа из ваздуха, улица која је данас Булевар Војводе Бојовића је могла лако да иде и кроз Видин и Капију Карла Шестог, као што саобраћај иде кроз Београдску капију у Петроварадину. Срећом - није.
Да сам ја одлучивао, у условима садашње развијености Београда, оставио бих Пругу и Булевар и обновио све што може поред њих. Као што кроз многе бедеме у Риму (и многим другим старим италијанским градовима) иде градски саобраћај и не би могло друкчије без знатног угрожавања савременог саобраћаја, па никоме не пада на памет да их обнавља. Под Мусолинијем је уништен - ради пробијања широке улице од Колосеума до Трга Венеција - цео један стари део града у самом центру у којем су били и римски форуми - практично је цело једно античко налазиште прекинуто по средини. Нико не предлаже враћање на старо, иде савремена улица преко њега.
У Грацу су према тврђави на брду у центру направљене савремене улице, бетонска степеништа и стазе, успињача, тунел с пешачким пролазом кроз брдо и лифт до тврђаве кроз његову средину.
Град мора да живи и не може се обнављањем свега старог значајно угрозити живот у њему. Свака обнова носи мање или веће компромисе и уплив савремених решења. Ето новијих примера Голубачке и Рамске тврђаве. Град је у сваком тренутку пресек прожимања и коегзистенције старог и новог. Сачувати се могу само целине које нису претрпеле (пре)велике измене, и могу да се обнове. А у то "могу да се обнове" улази много чинилаца и услова од којих обнова зависи.