Šta je novo?
Od:
Filteri

Leva obala Beograda -Borča- Ovča-Krnjača-Kotež Padinska Skela-Kovilovo-Ritovi

mare treca sreca :)
arandjele cim dobijemo most kod vince prakticno pancevo postaje deo bg-a ;)
 
Ja Pancevo i danas smatram delom Bg-a.
 
stf":22cp4sw8 je napisao(la):
Ja Pancevo i danas smatram delom Bg-a.
Kliknite za proširenje...
Po gupu iz 1972 bi se direktno povezao mostom sa pancevom.Ovako je nazovimo prigradski grad :)
 
Po mojoj nekoj logici cak i da se treci Beograd prosiri do Panceva, a Pancevo prosiri sa druge strane tamisa do 3 Beograda, to nikad nece biti jedan grad, vec dva, jel je Pancevo u Vojvodini.To bi onda postao metropolis.Jedino kada bi se Vojvodina smanjila za opstinu Pancevo i postala deo Srbije.Ali to Vojvodjanski parlament nikad nece dozvoliti. Pogledajte primer Slavonski i Bosanski Brod, ili Backa palanka i Ilok.
 
hazard":2xt8h5su je napisao(la):
Resenje je jednostavno - ukinuti AP Vojvodinu :)
Kliknite za proširenje...
Problem nase drzave i drustva generalno je zelja za usitnjavanjem a ne ukrupnjivanjem. Uzmimo primer Zemuna, koji je nakada bio zaseban grad, ali se vremenom fizicki spojio sa Beogradom i prakticno postao metropolis.(to je u svetu sasvim normalno) Medjutim opste je poznato da vecina Zemunaca ne priznaje da potpada pod Beograd, kao i to da bi vecina zelela otcepljenje. Pancevci bi se isto ponasali, da do toga jednog dana dodje, kao sto ce i doci.
Isto nacionalno prokletstvo je preneseno i na drzavu, prvo Jugoslaviju, koju su ishitreni mozgovi rastavili, i sada umesto jake konfederacije koja bi se u evropi pitala za svaku sitnicu, imamo 6 kvazi-drzava koje postaju evropski robovi. Pa hajdemo korak daje, hajde da regionalizujemo ovu mizernu i sakatu drzavu. Podelimo je na regione, uvedimo pokrajunske vlade i gomilu paralelnih institucija da bi sto vise ljudi super zaradjivalo gojeci se u poslanickim klupama.
Da se razumemo, decentralizacija je super stvar, i ja je podrzavam, ali ona definitivno kod nas ne funkcionise. Umesto da se u prvi plan postave ekonomski interesi decentralizovane vlasti, kao sto je ravnomerniji razvoj celokupne drzave, kod nas je najbitnija teritorija. Najbitnije je da sve sto je ravno bude Vojvodjansko, bitno je da svi Bosnjaci budu u istom regionu, bitno je da svaki region ima podjednaki broj opstina i sela, da svaka regija ima jednaki broj livada i stala, a narod ko j***......
Uzmimo primer ideje Morava grada. Fantasticno! Namerno se pravi metropolis, da bi se trziste ujedinilo i time privukli investitori. Ali, sta je kod nas bitnije? KO ce da upravlja gradom, koji grad ce da bude najvazniji, gde ce da bude najveca pekara. I naravno, spajanje tri grada u jedan, automatski znaci i dve gradske vladajuce garniture manje. To znaci i mnogo neradnika manje, koji nista drugo u zivotu ne znaju, nego da sede, prde i primaju 50 000 dinara. Pa to oni sami nikada nece dozvoliti.

Prednost ukrupnjavanja, znaci pre svega, bolju ekonomiju, manji pritisak na budzet (manje cinovnika koje drzava placa), i manje mogucnosti za mahinacije.
Zato apsolutno podrzavam novi statut Grada Beograda, jer je poznato kolika je kradja budzeta po opstinama, narocito prigradskim.
 
Nije.Novi Beograd pripada Panonskoj niziji, isto kao sto Vojvodina pripada panonskoj niziji, ali je Vojvodina pokraina. Macva isto spada u Panonsku niziju, ali je jedan mali deo macve u Vojvodini, to jest macvanska Mitrovica, i sremska Mitrovica su na suprotnim obalama Save ali spadaju u jednu opstinu zato sto je Macvanska Mitrovica u Vojvodini.Inace da je granica na savi, bile bi posebne opstine.


geografia 1

http://www.vojvodinaportal.com/images/vojvodina.jpg

PS: Ovo pamtim iz srednje skole jer mi je bilo zanimljivo. kada je bila stara Jugoslavija SFRJ , Backa palanka, Ilok, i selo Erdevik su pripadali istoj opstini.Medjutim tokom zavrsetka rata u jugoslaviji Ilok je postao opstina za sebe, ali je Erdevik pripadao Backoj Palanci.No zbog rata, ljudima iz sela Erdevika je bilo zabranjeno da prodju kroz Hrvatsku, pa su morali ici skroz okolo Fruske gore da bi dosli do Backe Palanke, ako im zatreba nesto tipa registracija kola, sud i sl..... Nadam se da je to sada reseno.


sorry za offtopic.
 
Sve to iz AP treba razjuriti suprotno je cosmoplitizaciji uvođenju Nwo i stvaranja Mega metropola umesto feudalnih lokal tajkun jedinica po meni Pančevo je odavno Beogradska opština,mislim kada može Lazarevac i Mladenovac itd. a jednog dana BG NS biće jedan grad :kafa:
 
RE :Nije. ...... geografia 1...... za vreme rata ljudi morali da idu .....

kako na ovom istom forumu u jednoj temi je bitno a u drugoj nebitno :laugh: :lool: :laugh:
* Index * » Regionalni razvoj Google map maker - pomerena granica teritorije Beograda-

Danas ljudi koj žive na obodu Batajnice a zvanično pripadaju Banovcima umesto u Zemunsku bolnicu moraju u Sremsku Mitrovicu ... km ????
to važi i za decu o Tiršovoj ili institutu za majku i dete mogu samo da sanjaju
a za ostale svakdnevne probleme kao sto su struja, dokumenti ....
 
Slažem se da Pančevo možemo smatrati delom beogradske metro-zone, i takođe smatram da nam je potrebna jedna uprava na velegradskom nivou... ali opet, za to treba prvo pitati građane Pančeva na oštinskom referendumu. Ukoliko oni žele da ostanu u AP Vojvodini, što da ne? Ne vidim tu neki problem, ionako je granica između pokrajina (uže Srbije i Vojvodine) praktično nepostojeća u bilo kom realnom smislu, osim administrativnih (što ima više veze sa dupliranjem plata, nego sa nekakvom stvarnom decentralizacijom).. Takođe tu bih uključio i obe Pazove, kao i još neka mesta koja bi generalno mogla pripadati široj beogradskoj velegradskoj zoni...

Ključ je naravno da gradske opštine imaju veću autonomiju u određenim sferama (školstvo, zdravstvo, zelenilo, odnošenje smeća) jer su ipak potrebe Grocke i potrebe Starog Grada dosta drugačije što se toga tiče. Sa druge strane, potreban nam je centralni gradski mehanizam za donošenje odluka koje su u interesu većeg broja građana i koje prevazilaze mogućnosti i granice opština. Što bi značilo: javni prevoz (železnički, metro, tramvaj, trolejbus, autobus, rečni), vodovod, policija (zastupnik sam toga da nam je potrebna gradska policija, a ne samo komunalna), veći urbanistički zahvati, međ. luke (Beograd i Pančevo), aerodromi, infrastruktura (mostovi, putevi, ulice) itd itd... Kao što vidite, to nije veliki broj nadležnosti, ali jeste dosta posla, i dosta zahtevno. Mislim da bismo sa tom podelom mogli da dostignemo dosta dobar tempo razvoja....

Ne treba razmišljati usko u okvirima centralizacija/decentralizacija, već razmišljati šta najlakše rešava probleme građana, i kako najbrže možemo da se razvijamo. U tom smislu, npr. potrebe Pančeva i Zvezdare su možda različite što se tiče đubreta ili škola, ali vrlo slične što se tiče prevoza ili gradske infrastrukture....

Toliko od mene... :)
 
boca-ica":3ps0igmk je napisao(la):
RE :Nije. ...... geografia 1...... za vreme rata ljudi morali da idu .....

kako na ovom istom forumu u jednoj temi je bitno a u drugoj nebitno :laugh: :lool: :laugh:
* Index * » Regionalni razvoj Google map maker - pomerena granica teritorije Beograda-

Danas ljudi koj žive na obodu Batajnice a zvanično pripadaju Banovcima umesto u Zemunsku bolnicu moraju u Sremsku Mitrovicu ... km ????
to važi i za decu o Tiršovoj ili institutu za majku i dete mogu samo da sanjaju
a za ostale svakdnevne probleme kao sto su struja, dokumenti ....
Kliknite za proširenje...
U toj prvoj temi nije bitno jel je to softverski program, nije stvarnost, a u ovoj drugoj jeste stvarnost. I da na google map makeru greskom stave da je Pancevo deo beograda a ne Vojvodine, nista se ne bi promenulo u stvarnosti.
 
POSLE DUŽEG VREMENA FOND SOLIDARNOSTI PONOVO AKTIVAN
Moguća gradnja stanova u Ovči

Boris Vuković | 20. 05. 2010. - 00:02h | Foto: N. Marković | Komentara: 5
Fond solidarnosti, koji je u prestonici izgradio skoro devet hiljada stanova, sklopio je ugovor sa Gradom o korišćenju 7,5 hektara zemljišta u naselju Ovča, gde je moguća izgradnja novog stambenog naselja, saznaje „Blic“. Ukoliko dođe do realizacije, ovo će biti nov ciklus izgradnje stanova za zaposlene u državnim ustanovama i preduzećima na teritoriji Beograda.


Fond solidarnosti izgradio je naselje preko puta „Beogradske arene“
Ostalo je samo da članovi Upravnog odbora, na današnjoj sednici potvrde odluku o izgradnji novog naselja u Ovči i da se definišu detalji izgradnje. Fond solidarnosti je sa Gradom sklopio ugovor, kojim dobija na korišćenje 7,5 hektara zemljišta, namenjenog za izgradnju stanova. Fond već poseduje kapital od 13 miliona evra, što će biti dovoljno za početak izgradnje. U ovom trenutku, osim Fonda solidarnosti, u prestonici niko ne gradi stanove koji su namenjeni zaposlenim u državnim preduzećima i ustanovama na teritoriji grada. Fond solidarnosti sa lokacijom u Ovči nastavlja tradiciju izgradnje novih naselja na lokacijama koje su potpuno netaknute i sam Fond učestvuje u njihovom urbanizovanju. Nakon uvođenja infrastrukture i izgradnje, Fond bi se selio na drugu lokaciju, a ta naselja bivala bi brzo naseljena, što je slučaj Medakovića, Kijeva, Bežanijske kose, delova oko hotela „Jugoslavija“, „Arene“, ili naselja Sivi dom u Borči.

Fond za finansiranje i izgradnju stanova solidarnosti, ove godine obeležava 20 godina postojanja. Od aprila 1990. godine, Fond rešava stambena pitanja zaposlenih na teritoriji grada, a do sada su izgradili 8.762 stana u deset gradskih opština. Fond solidarnosti osnovala je Skupština grada, a njegov zadatak je prikupljanje sredstava, organizacija izgradnje i raspodela stanova prema propisanim uslovima i kriterijumima. Za Fond solidarnosti specifično je što izgradnja traje kratko, od osam do deset meseci i u proseku, do sada su gradili oko 500 stanova godišnje. Takođe, troškovi izgradnje kreću se od 600 do 800 evra po kvadratu, a zbog trenutnog zastoja u građevinarstvu, smatra se da će izgradnja ovih stanova uposliti domaće izvođače.

- Svih ovih godina bili smo u prilici da osetimo sreću i zadovoljstvo ljudi kojima smo rešili stambeno pitanje i to je naša satisfakcija. Glavnu podršku imamo od Grada i sindikata u Beogradu, ali i preduzeća koja su izdvajala sredstva, zaslužuju veliku zahvalnost, jer su učesnici jedinstvenog modela za izgradnju. Možemo biti ponosni na sve građevine, a radnici Beograda znali su da su stanovi solidarnosti bili i ostali jedini način da reše svoja stambena pitanja i zbog toga su davali podršku - rekao je Vukašin Berendika, sekretar Fonda, na proslavi dvadesetogodišnjice.

Da su stanovi koje gradi Fond solidarnosti građeni po najvišim standardima, najbolje svedoče iskustva ljudi koji su se uselili.

- Kao radnici GSP „Beograd“ dobili smo devedesetih godina stan u blizini „Beogradske arene“ i danas u njemu živimo. Tada smo rešili stambeno pitanje i bila je to izuzetna sreća za nas. Veoma smo zadovoljni kvalitetom izgradnje, okruženjem, načinom življenja - objašnjava Stojan Antić, sada penzioner.
Od 2001. do 2005. godine, ukinuta su sredstva Fondu i bio je pred samim gašenjem. Međutim, Skupština grada je izdvojila sredstva i realizacija je nastavljena, a trenutno, Fond dobija novac i od zakupaca stanova ili onih koji ga i dalje otplaćuju.

Najviše u Novom Beogradu
Novi Beograd - 4.073
Rakovica - 1.241
Palilula - 864
Voždovac - 576
Čukarica - 574
Zemun - 517
Barajevo - 458
Stara Pazova - 340
Zvezdara - 100
Grocka - 19

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/190156/Moguca-gradnja--stanova-u-Ovci
 
jovanovm":2py67s44 je napisao(la):
Ključ je naravno da gradske opštine imaju veću autonomiju u određenim sferama (školstvo, zdravstvo, zelenilo, odnošenje smeća) jer su ipak potrebe Grocke i potrebe Starog Grada dosta drugačije što se toga tiče. Sa druge strane, potreban nam je centralni gradski mehanizam za donošenje odluka koje su u interesu većeg broja građana i koje prevazilaze mogućnosti i granice opština. Što bi značilo: javni prevoz (železnički, metro, tramvaj, trolejbus, autobus, rečni), vodovod, policija (zastupnik sam toga da nam je potrebna gradska policija, a ne samo komunalna), veći urbanistički zahvati, međ. luke (Beograd i Pančevo), aerodromi, infrastruktura (mostovi, putevi, ulice) itd itd... Kao što vidite, to nije veliki broj nadležnosti, ali jeste dosta posla, i dosta zahtevno. Mislim da bismo sa tom podelom mogli da dostignemo dosta dobar tempo razvoja....
Kliknite za proširenje...
Kljuc je da prigradske opstine dobiju odredjenu autonomiju, a da urbanizovane gradske opstine budu ukinute kao organ lokalne samouprave. Potrebe Grocke i Starog Grada jesu razlicite, ali su potrebe Starog Grada i Vracara skoro pa iste. Ono sto je u Beograd grad, urbanizovana celina, ne treba da se deli na manje jedinice lokalne samouprave, kao sto su gradske opstine. Gradska opstina treba da bude samo sredstvo dekoncentracije gradske vlasti, tj., da omogucavaju da ja stvari koje imam da zavrsim zavrsim u opstini Zvezdara a neko drugi u opstini Palilula i da ne moramo svi da idemo na neku istu centralnu lokaciju. Ispod toga treba da postoje lokalne mesne zajednice kao i danas, mozda sa malo vecim nadleznostima, koje bi sluzile da se cuje glas odredjenog kraja grada, i da se donose neke odluke vrlo lokalnog karaktera - uredjenje manjih ulica, nekog lokalnog parka, i slicno. Ono sto zapravo jeste grad Beograd (malim g, dakle urbani deo administrativne jedinice Grad Beograd sa velikim G) je jedna celina koja jednako zivi i dise. Deliti je na poluautonomne opstine je suludo. Opet cu dati primer grada Toronta sa 2,5 miliona stanovnika koji ima tacno 0 (nula) gradskih opstina. Naravno ovo podrazumeva i to da se ruralni delovi postojecih gradskih opstina (nrp. Borca-Ovca-Krnjaca) odvoje u zasebne prigradske opstine ili pripoje postojecim prigradskim opstinama.

Za gradsku se policiju slazem.
 
@hazard
Mislim da se u principu slažemo, ali prilazimo istom problemu sa dve različite početne tačke. Slažem se da određene gradske opštine u centru funkcionišu na vrlo glupav način, i mislim bi njihov broj trebalo smanjiti što pre. Stoga bih takođe dao određene funkcije mesnim zajednicama, a opštine prebacio na veće jedinice. Recimo ideja nije da se čuje glas mesne zajednice, već da se mesna zajednica obavezno pita kad se donose odluke gradske vlasti na njenoj teritoriji. Tako bi građani npr. Zvezdare imali pravo odlučivanja kad gradski organ donosi planove o izgradnji u regionu Zvezdarske šume, ili bi se građani Rakovice pitali o preinačenju industrijske zone IMR-a u npr. stambeni prostor. Mesne zajednice bi funkcionisale dobro kao mesto gde bi se vršile lokalne odluke (izgled parkova, zoniranje u lokalnom prostoru, itd itd), dok bi na gradskom nivou dolazilo do izvršenja tih odluka i pružanja gradskih usluga (komunalno, vodovod, prevoz, infrastruktura, policija, itd itd). To bi bila jedna centralizovana gradska zona (centralizovano izvršenje, ali ne i bahato odlučivanje), dok bi prigradske opštine imale malo veći stepen samouprave, upravo zbog različitih potreba. Slažem se da je glupo, zbunjujuće i neefikasno da postoje opštine Stari Grad, Vračar, Savski Venac, a da opet Borča i Ovča moraju da se cimaju do Palilule.
 
Ma daj te ljudi, kakav treci Beograd. Od tog mesta su odustali jos u analizi za generalni plan beograda 70 tih. Uvideli su da imaju problem koji se zove kanali, veliku vlagu zbog cega veci procenat stanovnistva ima astmu, takodje je mesto gde je najveci broj dana sa maglom na teritoriji grada, a i kosava i severozapadni vetar imaju na tom potezu najvecu jacinu. Prema tome treba kao sto su tada uvideli ostaviti to zemljiste pkb-u jer nisu dobri klimatski uslovi za stanovnistvo, a trebalo bi veliki novac uloziti u pripremu terena i u izolaciju zbog magle i vetra. Tako da je bolje graditi sa ove strane ili jadni oni koji budu tamo ziveli :gobb:
 
Tacno je da banatski deo grada ima velikih problema sa podzemnim vodama, ali se dobrom organizacijom i planiranjem sve to moze resiti. Sve gore navedeno je vazilo i za teritoriju Novog Beograda do pre 60 godina, a pogledajte danas na sta lici. Mozda najreprezentativnija celina Beograda i pored svih mana. Generalno govoreci, ceo grad kuburi sa osnovnim problemima kao sto su planski izgradjene saobracajnice, parkiralista, ustanove od javnog i drustvenog znacaja, sistem javnog prevoza... ma elementarne stvari kao sto su vodovod i kanalizacija. Za banatsko podrucje prilika da se to navedeno sredi je propustena jos pre dvadesetak godina. Neplanska gradnja sa velikim prilivom stanovnistva devedesetih je gotovo stavilo tacku da taj deo grada moze postati neka vrsta treceg Beograda (a potencijal zaista postoji). Tu je najveci uspeh prosirenje puta za Pancevo i dolazak pojedinih kompanija. I na tome ce sve ostati. Sve drugo ce zahtevati velika finansijska i materijalna ulaganja, sa naglaskom na sredjivanju, odnosno, uklanjanju uocenih problema. Ali sve to vazi i za "ovu stranu". Gde god da zive, ljudi ce biti jadni suocavajuci se sa problemima koje su normalni gradovi resili jos sredinom proslog veka.

Da se osvrnem na probleme sa maglom, kisom i vetrom. Pa u tom slucaju sta bi trebalo da rade stanovnici grada u kome zivim, kao i Korunje, Porta i drugih. Beogradska kosava je malena promaja u poredjenju sa vetrom koji duva sa Atlantika. Sa prosekom od 150 kisnih dana u godini, magla se spusta gotovo svakog jutra, ali gradski aerodrom je osposobljen da i u najgorim uslovima prihvata avione. Stepen vlaznosti je visok, ali se primenjuju najmodernija tehnicka dostignuca da se to resi. I tako dalje... I sta je onda problem?
 
To što 500 metara dalje imaš značajno bolje uslove života - i jeftinije. Preskupo i neefikasno - pitanje je da li će ikada i biti toliko stanovnika u Beogradu. Ako se već imaju te pare (a nemaju se) treba ulagati u bolju železničku povezeanost - tako da ljudi žive od Šida do Niša i da mogu bez problema da rade i svaki dan dolaze u Beograd. Brže pruge, i metro.
 
Pa Beograd je 70 tih godina imao najvise para, tada se cak planirao metro. Oni tada sa tim parama i tako jakom drzavom su odustali od treceg Beograda, kad su strucnjaci radili svoj posao i kada nisu bili pod uticajem investitora. Zasto bi mi sad ulagali ogroman novac u nasipanje terena, menjanje mikroklimatsih osobenosti terena, kada je toliko neiskoriscenih parcela u samom gradu i toliko objekata koji se trebaju srusiti i na njihovom mestu sagraditi visespratnice. Pa uzmimo primer Vracara gde se masovno ruse stare jednoporodicne kuce i grade visespratnice, zasto zauzimati novo zemljiste? Jeste da taj primer nije sjajan, jer investitori ne postuju sve urbanisticke norme, ali je dobro pogustiti naseljenost gde moze. Svi prostorni planeri kada dodju u Beograd kazu da cuvamo poljoprivredno zemljiste na levoj obali Dunava, i da nam je to najvrednije u Beogradu, jer nijedna metropola ove velicine nema tako blizu bazu za snabdevanje grada hranom. Jos zalosnije je sto zele da prave nova naselja na vodoizvoristima, a takodje se zna da beogradska vodoizvorista imaju rezervi za jos maksimalno 200000 novih stanovnika. Jel treba da ostanemo bez pijace vode? I u proslom i u ovom Prostornom planu Republike Srbije napominje se da treba cuvati poljoprivredno zemljiste i da treba destimulisati njegovo pretvaranje u gradjevinsko. A da ne pominjem da je Beograd po popisu iz 2002. imao manje stanovnika nego u popisu iz 1991. Pa ljudi odlaze u inostranstvo, za koga onda toliki poduhvati??? U ovoj zemlji bi svako trebalo da pocne da radi svoj posao, a ne da se mesaju u prostorno planiranje i urbanizam doktori i ekonomisti :bash:
 
Dobrodosao na forum,potpisujem ti post u potpunosti.

Jasno je da svako zemljiste(bilo ono poljoprivredno,vodoizvoriste ili sumsko) zele da "privedu nameni" to jest pretvore u gradjevinsko.

Ako im nedaj boze uspe ideja treceg Beograda to mozda i Beograd prezivi ali Srbija nece jer ce polovina stanovnika Srbije biti u Beogradu i bavice se usluznim delatnostima i raditi u administraciji a od tog ne moze da se napravi normalna drzava vec samo da ostane sadasnje stanje u drzavi pod nazivom seci usi krpi dupe...
 
Problem Beograda danas je potpuno odsustvo planova za buducnost. Svi mi ovde pricamo kako bi lepo bilo da se grad prosiri preko Dunava ali za tako nesto ne postoji ni trunka zelje u zutoj zabokrecini. Novi Beograd je postao to sto jeste zato sto su planovi za njegov razvoj pravljeni u kontinuitetu 30 godina. Zavrsice se bulevari, popunice se blokovi i sta onda...? Novi most? To ce samo dodatno da zakomplikuje pricu sa morem divljih naselja koja ce se stvoriti oko puta. Cak i da sutra neko iz grada pocne sa razvijanjem projekta sirenja na dunavsku stranu, do prvog asova bi smo se nacekali bar 5-6 godina, a znajuci kako su gradske vlasti uspesne sa pitanjem eksproprijacije, pre cemo docekati Drugu Pristinu i Trecu Tiranu...
 
A da li je neko razmisljao da Palilula postane distrikt, kao Brcko u Bosni npr. Prosecne plate U Brckom su 500 evra, i gradi se kao da je Madjarska sunce mu .... :cool: Normalno distrikt u narednih 50 godina.Posle bi bio opet deo Beograda.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh