U Beograd se svake godine, beleže statistike, doseli novih 50.000 stanovnika. Svima vidljive posledice su sve manji broj lokacija za stanovanje i poslovanje, što je u stručnoj javnosti pokrenulo ideju da se uz „stari“ i Novi Beograd, prestonica proširi i na levu obalu Dunava i izgradi takozvani treći Beograd. Priča o stvaranju trećeg Beograda stara je oko dve godine, a ideju su dali studenti arhitekture.
Podršku proširenju Beograda na treću obalu Dunava dalo je i 61 odsto posetilaca sajta „Beobuild“, koji je sproveo anketu na temu u kom pravcu treba da se širi glavni grad. Za 2.000 posetilaca ovog sajta proširenje grada na levu obalu Dunava bilo je strateški i dugoročno gledano, najbolji izbor, dok su ostale potencijalne lokacije dobile drastično manji broj glasova. To ne treba da čudi jer se proteklih godina i u stručnim krugovima puno govori o ovoj temi.
Širenje Beograda na treću obalu Dunava svojevremeno je predlagao i gradski arhitekta Đorđe Bobić. Velika prednost je i to što je treći Beograd veliki kao polovina Novog Beograda. Zato Urbanistički zavod radi studiju, spremaju se izmene Generalnog plana, a donesena je i jasna strateška odluka da se grad u budućnosti širi na levu obalu Dunava. Za to je, pre svega, neophodno da se izgradi most između Zemuna i Borče. Generalnim urbanističkim planom razvoja Beograda do 2012. godine predviđeno je da u užem gradskom jezgru, preko Dunava, budu izgrađena još dva mosta, odnosno osim mosta Zemun–Borča i jedan preko Ade Huje. „Blic nedelje“ saznaje u Direkciji za gradsko građevinsko zemljište, da bi prema Generalnom planu, trebalo da se izgradi takozvana severna tangenta. To je zapravo magistralna saobraćajnica koja je deo saobraćajnog prstena oko Beograda. Severna tangenta je put koji spaja gornji Zemun, preko budućeg mosta silazi na levu obalu Dunava, ukršta se sa Zrenjaninskim putem i ide sve do Pančevačkog puta.
Ipak, i dalje ne postoji inicijativa i želja investitora da se presele u ovaj deo grada. Gledano na „duge staze“, za Beograd je ovo najbolje rešenje za proširenje. Na taj način grad bi bio fizički zaokružen, a građevine i budući stanovi i poslovni prostori bi se nalazili na samo nekoliko kilometara od centra grada. Izgradnja i adaptacija „trećeg Beograda“ je veoma skup posao u kome se barata ciframa koje dostižu na stotine miliona evra. Zapravo najskuplje je nasipanje i utvrđenje obale, ali i razvijanje, takoreći, nepostojeće infrastrukture i, pre svega, kanalizacije.
Iako se trenutno najviše gradi na Novom Beogradu i Zemunu, prema anketi „Beobuilda“, ove dve lokacije su osvojile samo 18 odsto glasova Beograđana. Zbog dobro urađene infrastrukture i rešenih vlasničkih pitanja, ove lokacije su trenutno najinteresantnije za gradnju. Ipak, Univerzitetsko selo praktično je poslednja velika lokacija na Novom Beogradu koju je Direkcija mogla da ponudi investitorima. Postoji još jedan nedostatak, a to je ugrožavanje prvobitnog koncepta života u ovom delu grada. Tada bi najviše stradale javne i zelene površine, kojih na ovom delu teritorije ima najviše. S druge strane, iako zemunski deo uz autoput doživljava pravi privredni bum, loš transport sprečava izgradnju stambenog prostora.
Na trećem mestu, prema anketi „Beobuilda“, našao se prostor duž Ibarske magistrale i to sa 15,8 odsto osvojenih glasova. Ekspanzija ka ovom delu Beograda može da se očekuje završetkom obilaznice, koja će ujedno biti i sledeći razvojni korak na južnom obodu Beograda. Na ovaj način će se inicirati izgradnja proizvodnih kapaciteta, većeg broja objekata uslužnog karaktera i pratećih sadržaji duž autoputa. Jedna od prednosti širenja Beograda duž Ibarske magistrale je dobra pozicija i blizina glavnim putnim pravcima. Međutim, mana ovog pravca je loš i spor gradski saobraćajni prevoz kao i ostala slaba infrastruktura koja spušta cenu zemljišta.
Najmanje glasova za Smederevski put
Najmanje glasova, svega pet odsto, dobio je deo Beograda ka Smederevskom putu u pravcu Vinče i Grocke. Trenutno ovaj deo grada nema dovoljne i potrebne infrastrukturne preduslove da bi nosio titulu centra razvoja Beograda u budućnosti.
Perspektiva Beograda
Prema rečima Danila Bašića, predsednika Opštine Palilula, izgradnja mosta preko Ade Huje i mosta od Borče do Zemuna otvoriće potpuno novu perspektivu za celu levu obalu Dunava.
– Ovaj prostor, koji zauzima površinu od oko 30.000 hektara, kroz nekoliko godina postaće potpuno novi deo Beograda. Na ovom mestu ima sasvim dovoljno mesta za kolektivnu izgradnju, ali je neophodna urbanizacija područja. Kada urbanistički planovi budu omogućili veću izgrađenost, leva strana Dunava biće mesto u koje će se ulagati u narednih 10, 15 godina. Ovo je jedini deo Beograda koji ima potencijal za dalji razvoj – kaže Bašić.