Šta je novo?

Laki metro

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Pa i u Nemackoj postoji nesto slicno a to je S-Bahn i U-Bahn. Prvi je nakako pandan RER-u ili Beovozu (ako tako smem da kazem) a drugi je klasican metro - vozi po urbanom delu grada. S-Bahn se medjutim ne smatra metroom vec "suburban railway"-om tj. po nemackom zakonu se on izjednacava sa zeleznicom sa ociglednim razlikama dok je U-Bahn definisan kao tramvajski saobracaj.
 
Eh, da smo i blizu Nemaca... :p

Mislim da bi GSP po takvom uzoru trebao da se reorganizuje:

A - za autobuske linije

T - za tramvajske linije

R - za trolejbuske linije (Trolejbus, koji bi bez problema mogao biti ukinut)

L - za laki metro

M - za metro

V - za voz, tj. Beovoz koji bi usao u sastav GSPa
 
vrachar":36r8yrri je napisao(la):
miloss":36r8yrri je napisao(la):
Ako se BG proširi do Pančeva ili Mladenovca onda nema smisla dotle voditi metro. Mora se samo obezbediti normalan rad Beovoza i to je to - isto u Parizu ne ide metro do predgrađa već tamo vozi RER koji je kao Beovoz a metro ide samo po centralnom delu.
I RER je neka vrsta metroa, posto dobrim delom svoje trase ide ispod Pariza. Razlika izmedju klasicnog metroa i RERa je u tome sto ovaj prvi vozi unutar urbanog Pariza, a drugi je veza sa prigradskim naseljima i aerodromima, a oba koriste istu podzemnu infrastrukturu.
Ne koriste istu podzemnu strukturu. RER je mnogo dublji, a koriste jedino iste stanice.


Inace, grad se ne racuna kao metropola po velicini , nego po ponasanju i mentalitetu ljudi i njihovom razmisljanju. Tako je Frankfurt metropola sa 700 000 ljudi, a Alahbad nije metropola, al ima 5 miliona ;)
 
RER je isto ko beovoz jer koristi infrastrukturu i kompozicije željeznice a pod zemljom ide samo unutar periferique-a ( i to nije niti približno veči deo nj. trase) - to što je bolje organizovan je druga stvar. Funkcija mu je ista - za prigradska naselja.
 
Tender za projekat lakog metroa
Putanja trasirana Bulevarom kralja Aleksandra, od Ustaničke do Vukovog spomenika, iznad zemlje, odatle bi tunelima trebalo da se spusti do Trga Republike, i preko stanice Akademija izađe na Brankov most, potom preko Bulevara Mihaila Pupina, ulicom Milentija Popovića, Bulevarom Avnoja, do Opštine i dalje do Tvorničke u Zemunu

Direkcija za građevinsko zemljište je raspisala tender za sačinjavanje idejnog projekta prve linije lakog metroa od Ustaničke ulice na Zvezdari do Tvorničke ulice u Zemunu. Ovaj dokumnt bi trebalo da razreši mnoge tehničke dileme na novobeogradskoj strani trase.

Iskustvo u projektovanju i finansijski kapacitet biće osnovni kriterijumi za određivanje najboljeg ponuđača u prvoj fazi takozvanog restriktivnog postupka. Ekonomski najpovoljnija ponuda biće odabrana u drugom krugu javnog nadmetanja. U roku od sedam meseci izabrani projektant moraće da završi projekat.

Putanja lakog šinskog transporta trasirana je Bulevarom kralja Aleksandra, od Ustaničke do Vukovog spomenika, iznad zemlje. Odatle bi tunelima trebalo da se spusti do Trga Republike, i preko stanice Akademija izađe na Brankov most. Potom nastavlja put preko Bulevara Mihaila Pupina, ulicom Milentija Popovića, Bulevarom Avnoja, do Opštine i dalje do Tvorničke ulice u Zemunu.

Detaljni plan za saobraćajno rešenje od Ustaničke ulice do Trga Nikole Pašića je urađen i u junu bi mogao da se nađe pred odbornicima Skupštine grada. Urbanisti i saobraćajni inženjeri, međutim, imaju nedoumice na novobeogradskoj strani. Oni, kako saznajemo, preispituju deonicu od Brankovog mosta do Opštine Novi Beograd, odnosno razmatraju da li će laki metro kada siđe sa mosta ići po tlu pored Hajata i dalje Bulevarom Avnoja ili pak pod zemljom.

Prva varijanta, prema nekim procenama, jeste jevtinija, ali je problematična ionako prometna raskrsnica kod hotela Hajat. Razmatrana je mogućnost da trasa na ovoj deonici bude idignuta na visini od pet metara, ali ovakav nadvožnjak bi sigurno uništio vizuru Ušća. Najveće šanse, kako saznajemo, ima podzemna varijanta. To će biti promišljano kroz idejno rešenje za koje je upravo raspisan tender i kroz novi detaljni plan saobraćajnog rešenja ovog dela Novog Beograda, koji bi trebalo da bude završen do kraja godine.
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=27252
 
dziggy":2omatf28 je napisao(la):
^^ jeeee , projekat je krenuo sa mrtve tacke :D :D :D
Pa nikada nije ni mirovao projekat, nego su se radili "nevidljivi" radovi odnosno papirologija... :)
 
Ne koriste istu podzemnu strukturu. RER je mnogo dublji, a koriste jedino iste stanice.
RER je isto ko beovoz jer koristi infrastrukturu i kompozicije željeznice a pod zemljom ide samo unutar periferique-a ( i to nije niti približno veči deo nj. trase) - to što je bolje organizovan je druga stvar. Funkcija mu je ista - za prigradska naselja.
Poenta price je u tome da Pariz ima i metro i prigradsku zeleznicu, a da Beograd nema nijedno (izuzev Beovoza koji ne funkcionise). Zato pored LRTa treba izgraditi i dvoje navadenih jer ce zasigurno biti neophodni kada Beograd poraste.
 
Ako se napravi LRT (sto i hoce) ne verujem da ce se onda skoro praviti teski metro. Verovatno ce se vremenom razvijati LRT.
 
Mislite li da je verovatno da ce se deonice postepeno stavljati pod zemlju? npr, da se ovaj deo od Vuka do Ustanicke stavi pod zemlju za nekih desetak godina, pa da tako polako sve vise dobijamo podzemni metro? Ili je to samo neka moja fiks ideja?
 
jovanovm":33dnwhgf je napisao(la):
Mislite li da je verovatno da ce se deonice postepeno stavljati pod zemlju? npr, da se ovaj deo od Vuka do Ustanicke stavi pod zemlju za nekih desetak godina, pa da tako polako sve vise dobijamo podzemni metro? Ili je to samo neka moja fiks ideja?
Nije fiks ideja :) O tome se i diskutovalo, i gradski arhitekta je to pominjao za budućnost... ali ipak... neko je ovdeo naveo da ne bi bilo preterano skupo prokopati rupu i posle je zatvoriti betonskim pločama, tja da se napravi plitki tunel odmah na deonici od ustaničke do vuka gde bi posle išao dublje :)
 
Trasa metroa i trasa Tramvaja, u Bulevaru kralja Aleksandra biće paralelne od crkve sv. Marka do Vukovog spomenika samo što će tramvaj ićina površini a metro pod zemljom. To mi je jasno. Ali nije mi jasan odnos tramvaja i metroa od Vuka do Ustaničke. Tu ima oko 3 km. a obe trase će ići na površini. Već godinama se, nezavisno od metroa govori da će se tramvajski koloseci premestiti na sredinu bulevara kao što je to od Markove crkve do Vuka. Bilo je govora da metro ponire pod zemlju već kod Sredačke što je mnogo bolje u odnosu na ovo poniranje tek kod Vuka. Što pre krene pod zemlju to bolje. Odnosno što u većoj meri bude pravi metro a manje samo brzi tramvaj to bolje. Onaj predlog sa trećom šinom nikako nije dobar. Zamislite laki metro, koji brzo vozi i ima malo stanica a onda mora naglo da koči jer je ispred njega, na istim kolosecima spori, obični tramvaj.
 
dedinje":2pppf5ev je napisao(la):
Trasa metroa i trasa Tramvaja, u Bulevaru kralja Aleksandra biće paralelne od crkve sv. Marka do Vukovog spomenika samo što će tramvaj ićina površini a metro pod zemljom. To mi je jasno. Ali nije mi jasan odnos tramvaja i metroa od Vuka do Ustaničke. Tu ima oko 3 km. a obe trase će ići na površini. Već godinama se, nezavisno od metroa govori da će se tramvajski koloseci premestiti na sredinu bulevara kao što je to od Markove crkve do Vuka. Bilo je govora da metro ponire pod zemlju već kod Sredačke što je mnogo bolje u odnosu na ovo poniranje tek kod Vuka. Što pre krene pod zemlju to bolje. Odnosno što u većoj meri bude pravi metro a manje samo brzi tramvaj to bolje. Onaj predlog sa trećom šinom nikako nije dobar. Zamislite laki metro, koji brzo vozi i ima malo stanica a onda mora naglo da koči jer je ispred njega, na istim kolosecima spori, obični tramvaj.
Pročitaj šta sam napisao ranije, neće biti više tramvaja od deonice od ustaničke do vuka. Ja sam samo napisao da je treća šina rešenje koje se koristi u tim slučajevima, sada sam skoro siguran da sam čuo da će tramvaji biti ukinuti. I da, vozilo će da ponire pod zemlju odmah posle nadzemne stanice do vuka a ne tek kod vuka :)
 
@Steva
Hvala na razjasnjenju. Ima dosta vremena do pocetka gradnje, mozemo samo da se nadamo da ce, kad se bude pocelo, biti volje u gradskoj vlasti za tako nesto. Nego, kad su sledeci lokalni izbori? :)
 
Mene zanima kako če ići LRT od ustaničke do cvetkove pijace - tamo je Bul. uzak i nema zelenila usred? Dali će proširiti Bulevar? :|
 
^^ Hoce, rusice jednu stranu, nisam siguran koju...

BTW, mislim da je bio plan da se prebace shine na sredinu bulevara i poploca trotoar (citaj: da se sredi bulevar) bio za negde ovu ili sledecu godinu, a da posle da se metro gradi. Medjutim, valjda (a ja se nadam da je tako) su videli da ce bulevar srediti sve samo ne shine, ili sine da srede od Crkve sv. Marka do Vuka, a da ce se to raditi uporedo sa metroom, odnosno da se nece dogoditi da tramvaji od vuka do Ustanicke idu. vec ce to odmah biti laki metro...
 
mateja":1fwbabnj je napisao(la):
Deonica od Vuka do Ustaničke radiće se poslednja. Možda bi bilo najbolje rekonstruisati tramvajsku mrežu (što bi trebalo svakako jer ko zna kad će LRT) i tek kada bude bilo novca da se uradi podzemna LRT mreža.
Nešto slično, pretvaranje postojećeg tramvaja u LRT, bilo je predloženo pre tri godine:

Arhitekta Zoran Bogdanović predstavlja novo rešenje saobraćaja u Beogradu
Laki metro spas za prestonicu
Ovakav sistem koristio bi već postojeće tramvaje i postepeno uvodio moderna vozila
Posle dugogodišnjih, moglo bi se reći čak decenijskih polemika urbanista oko izgradnje metroa u prestonici, doneta je odluka da će Beograđani ipak dobiti ovaj šinski sistem, doduše ne pravi, već takozvani "laki metro". Gradska vlada prošle godine poverila je jednoj domaćoj i jednoj španskoj firmi razradu projekta prve trase lakog metroa koja bi išla od Ustaničke ulice preko Vukovog spomenika do Zemuna.

O ciframa, naravno, ne vredi pričati, jer je reč o milionima. Međutim, arhitekta Zoran Bogdanović, savetnik za urbanizam u Ministarstvu urbanizma i građevina, ima jedan sasvim drugačiji pristup rešenju saobraćaja u prestonici i to razvojem lakog šinskog transporta, koji je pri tom i duplo jeftiniji. Prema njegovim rečima, osnovni ciljevi za uvođenje ovog sistema su da se u najkraćem roku unapredi sadašnji prevoz u gradu, kao i da se izgradi jedan efikasan i jedinstven sistem šinskog saobraćaja.

- Ovim pristup predviđa tri tipa šinskog sistema, a to su gradsko-prigradska železnica "Beovoz", unapređen tramvaj, odnosno laki šinski transport i u budućnosti ekspresne metro linije. Laki šinski transport je zapravo takozvani "laki metro", koji bi koristio već postojeće tramvaje i postepeno uvodio moderna vozila. On podrazumeva moderan šinski saobraćaj koji bi se uglavnom kretao nadzemno izdvojenim koridorima, a manjim delom tunelom i mostovima.

Tramvajska mreža koja već postoji u gradu je dužine oko 45 kilometara, a vozni park ima oko 200 tramvaja, što je za početak sasvim dovoljno. Osnovni problem danas u saobraćaju je, zapravo, što tramvaj prolazi kroz najopterećenije ulice i raskrsnice u centru grada, poput Bulevara kralja Aleksandra, Vojvode Stepe, Jurija Gagarina i drugih. Međutim, dobra strana je to što je tramvajski sistem ekonomičan, dobro razgranat, a njegovi potencijali nisu dovoljno iskorišćeni. Ukoliko se pronađe način da se izbegnu najkritičnije tačke u gradu, glavni problem će biti rešen, a ostatak priče svodi se samo na obnovu postojećih koloseka, dogradnju novih i postepeno uvođenje modernih vagona - objašnjava Bogdanović.

Prema njegovom projektu, postojeći "metarski" kolosek trebalo bi zadržati, uz neophodne popravke. Tramvajski saobraćaj od Cvetkove pijace ka gradu kod opštine Zvezdara trebalo bi usmeriti Ulicom 27. marta, a od Ruzveltove on bi se nastavljao već postojećom trasom. Od Ulice 27. marta saobraćaj bi išao tunelom ispod Pravnog fakulteta, Slavije i bulevara JNA do Veterinarskog fakulteta. Tu bi se odvojile dve trase, jedna prema Voždovcu, a druga, potpuno nova, preko autoputa ka Železničkoj stanici u Prokopu. Ispod Slavije se tunel račva i treći krak prolazi ispod Nemanjine ulice.

- Poseban deo projekta je i je izgradnja nove linije od Zemuna do Mirijeva. Ovom trasom ujedno bi se izbeglo građenje novog mosta preko Save, koji je predviđen Generalnim planom, ali je potpuno nepotreban i izuzetno skup. Tramvaj bi, umesto tog rešenja, išao od Zemuna Bulevarom AVNOJ-a do tramvajskog mosta, a dalje do Ulice Gavrila Principa, gde bi ušao u tunel koji bi bio dugačak oko 1,2 kilometara. Tunel bi prolazio ispod Terazija i izašao u Ulici Majora Ilića, a odatle bi se spojio postojećom trasom i nastavio ka Cvetkovoj pijaci. Drugi krak tunela izlazio bi u Ulici 29. novembra i išao ka Pančevačkom mostu. Tako bi povezao Karaburmu i Mirijevo i ušao u još jedan tunel prema Bulevaru kralja Aleksandra - kaže autor projekta.

Ono što je još važno napomenuti je da bi izgradnja celog šinskog sistema koštala oko 180 miliona evra, što je, kako kaže Bogdanović, duplo jevtinije od predloga iz Generalnog urbanističkog plana.

Centar bez tramvaja
Izgradnjom tunela ispod Slavije uklanilo bi se skoro pet kilometara tramvajskih šina sa najprometnijih gradskih saobraćajnica. Pri tom bi se Bulevar kralja Aleksadra, Beogradska ulica, Resavska, Nemanjina, Slavija i raskrsnice kod Vukovog spomenika i Pravnog fakulteta potpuno oslobodile tramvaja.

Pariski model
Beograd bi, iako je mnogo manji od Pariza, mogao da primeni isti pristup, samo što bi kod nas, ulogu tradicionalnog Pariskog metroa, imao unapređen beogradski tramvaj. Umesto brzih metro linija u prestonici se može izgraditi nekoliko linija klasičnog metroa. One bi funkcionisale nezavisno od tramvaja, ali bi se međusobno dopunjavale.

Tunel ispod Mostarske petlje
Prema rečima Zorana Bogdanovića, linija od Slavije ka železničkoj stanici "Centar" u Prokopu po prelasku autoputa trebalo bi da ide paralelno sa njim prema Mostarskoj petlji. Po prolasku kroz stanicu, ona nastavlja malim tunelom ispod Bulevara vojvode Putnika i ide na stari železnički most. Po prelasku reke, LRT bi išao uz Treći bulevar pored železničke stanice "Novi Beograd" i dalje prema Bežanijskoj kosi. Odatle ima vezu sa linijom prema bloku 45.
BGceograd.jpg
Izvor: Glas javnosti
Link: http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/02/16/srpski/BG04021501.shtml
 
^^ Pa za ovo sto on predlaze, ogromne bi pare trebale i za te nove podzemne stanice i za kopanje tunela. To je vec brdo para dovoljno za ove linije metroa... Mada ne znam, mala ova mapa, ne vidim dobro...
 
Na radi link na stranici za uvećanje ove mape :mad: .
 
Drago mi je što se odustalo da most za metro preko Save bude u sastavu postojećeg Brankovog mosta. Most za metro će biti pomeren nešto nizvodno u odnosu na Brankov most. Dobro bi bilo da se iskoristi za biciklističku i pešačku stazu osim za metro. Da li se zna priblizno kako će izgledati i gde će de nalaziti most za metro preko Save.
 
Данас је у Политици (понедељак 21. мај) Дирекција за грађевинско земљиште објавила два огласа. Први представља обавештење о продужењу рока за подношење пријава у првој фази рестриктивног поступка за израду идејног пројекта прве линије лаког метроа (нови рок је 26. јуни 2007.)
Други је јавни позив за прикупљање понуда за избор најповољнијег понуђача радова на изради Анализе на Првој линији лаког метроа у Београду.

Оба огласа можете видети и на http://www.beoland.com/oglasi/
 
@dedinje
Ja nisam cuo da se potpuno odustalo od te ideje. Koliko sam shvatio jos se ceka predlog resenja za celu deonicu pa tako i za sam prelaz na NBGD. Jel imas neke detalje o toj odluci?
 
Đorđe Bobić a i ljudi iz ovog foruma su pre nekoliko meseci odlučno rekli da ne dolazi u obzir proširenje postojećeg Brankovog mosta za metro. Brankov most je već jednom proširivan pre 30 godina. G. Bobić je rekao da će se za metro graditi poseban most i da je ta varijanta čak jeftinija od proširenja Brankovog mosta. Izgleda da će to biti lagan (aluminjium) i uzan most namenjen samo za metro, nalaziće se oko 100 do 200 metara nizvodno od Brankovog. Mislim da bi uz metro tim mostom trebala da ide i biciklistička staza. Inače nikakve dalje detalje neznam ali sam siguran da urbanisti već tačno znaju gde će se metro - most nalaziti. Pošto je u blizini i Kosančićev venac onda nema mnogo izbora. Verovatno bi g. Steva znao nešto više na ovu temu. Inače, ti si me Kid jednom pitao o ruskim arhitektima i o zgradi generalštaba u ulici Kneza Miloša. Tada ti nisam odgovorio jer nisam imao tačne podatke. Ta zgrada je stvarno izuzetno monumentalna i veličanstvena. Od Ruskih arhitekata koji su mnogo radili u Beogradu znam za Krasnova. Međutim, na internetu sam našao da je ovi zgradu projektovao arhitekta Baumgartner inače vršnjak Krasnova. Došli su u Beograd posle Ruske oktobarske revolucije kao već sasvim zreli i izuzetno stručni i obrazovani ljudi. Za Beograd su mnogo učinili ne samo gradeći već i školujući mlade arhitekte. Krasnov je umro 1937 a za Baumgartnera nema podataka. Inače Baumgartner je projektovao i poznati Ruski dom u ulici Kraljice Natalije.
 
^^^To za vezano za most i laki metro je jako interesantna cinjenica pogotovo ako se vec svi detalji mosta znaju.Nijedno od ta dva resenja nisu bila odobrena kao konacna i zato me je zbunilo da je neko od resenja planski prihvaceno. Takva promena u samom planu verovatno bi nosila izmene i na recimo Varos Kapiji koja je planirana da se nalazi na kraju Brankove ulice. Ukoliko bi doslo do izmestanja mosta 100-200 metara nizvodno, u pravu si oni nemaju bas mnogo prostora za manevrisanje pogotovo sto bi taj projekat ozbiljno zasao u istoriski deo grada koji i ovako ima problema sa stabilnoscu terena(mislim na Kosancicev venac). I ne samo to vec ce taj most ozbiljno da utice na vizuru grada i pogled sa Kalemegdana. Bice interesantno videti to resenje.
Sto se Rusa tice, jeste secam se da smo nekad negde to pominjali. Njih 80-100 hiljada je tada novi dom potrazilo u Srbiji i ne samo da su ostavili traga na arhitekturi vec i u svim ostalim oblastima zivota kako su oni bili elita tadasnje Rusije. Izmedju ostalih, jedna od danas najeksploatisanijih zgrada na televiziji, a delo je ruskog arhitekte je upravo zgrada Vlade u Nemanjinoj.
U svakom slucaju hvala na pojasnjenju ;)
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Vrh